Uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji

Vladimir M. Cvetković1, Jasmina Gačić2,

Vladimir Jakovljević2 COBISS.SR – ID 80263175

UVOD

Spremnost kao koncept u teoriji katastrofa pod- razumeva aktivnosti preduzete pre prirodne kata- strofe u cilju poboljšanja odgovora i oporavka od nastalih posledica [1]. Pri tome, spremnost podra- zumeva znanja i sposobnosti u vezi reagovanja (poznavanje lokalnih poplavnih rizika, sistema upo- zorenja, i načina reagovanja), kao i posedovanje zaliha i planova [2-4]. Značajnije i ozbiljnije poplave koje su pogodile geoprostor Srbije, u toku 1999., 2000., 2005., 20006., 2007., 2009., i 2014. godine

ukazale se na nedovoljnu spremnost građana za reagovanje [5]. Upravo stoga, sprovedeno je istra- živanje kojim se ispitao uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reago- vanje. Takođe, izračunat je i indeks spremnosti građana tako što je svaka stavka mere spremnosti za reagovanje koja je preduzeta, bez obzira da li se radi o percepciji, znanju ili zalihama označena jedinicom (1). Sa druge strane, kada takva mera nije preduzeta, označena je sa nulom (0). Nadalje, za sve ispitanike u vezi pojedinačnih stavki mera spremnosti izvršeno je sabiranje i dobijeni broj je podeljen sa ukupnim brojem datih odgovora (uzeta je u obzir srednja vrednost). Shodno tome, indeks pojedinačne stavke mere spremnosti mogao je dostići vrednost od 0 do 1. Najviša ukupna vred- nost skora percepcije spremnosti mogla je iznositi 5, znanja 13 i posedovanja zaliha 15. Dakle, indeks spremnosti građana za reagovanje na prirodnu ka- tastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji mogao je dostići maksimalnu vrednost skora koji iznosi 33 imajući u vidu ukupan broj posmatranih mera spremnosti. Nadalje, ukupan skor od 33 delio se sa 5 i dobio se raspon: od 1 do 6,6 apsolutno nespremni za reagovanje, od 6,6 do 13,2 u izvesnoj meri nespremni za reagovanje, 13,2 do 19,8 niti spremni niti nespremni za reagovanje, od 19,8 do 26,4 u izvesnoj meri spremni za reagovanje i od 26,4 do 33 apsolutno spremni za reagovanje. Sudeći po rezultatima, građani Repu- blike Srbije su u izvesnoj

Adrese autora: 1Kriminalističko-policijska akade- mija, Beograd-Zemun, Cara Dušana 196, 2Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.

Rad primljen: Rad prihvaćen: 26. 10. 2015.

meri nespremni za reagovanje na prirodnu kata- strofu izazvanu poplavom, imajući u vidu skor od 10,5. Pri tome, ukupan skor za percepciju sprem- nosti za reagovanje iznosi 0,9 od ukupno 5, 6,51 od ukupno 13 za znanje i 3,09 od ukupno 15 za posedovanje zaliha.

Rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa sprem- nosti građana za reagovanje. Orginalnost istraživa- nja ogleda se u do sada ne ispitanom nivou i uticaju statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje.

METODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA Operacionalizacijom teorijskog pojma sprem-
nosti za reagovanje, utvrđene su tri dimenzije koje su proučavane tako što je za svaku utvrđen veći broj promenljivih. Percepcija o spremnosti za reagovanje obuhvata promenljive o spremnosti na različitim nivoima; barijerama za podizanje nivoa spremnosti; promenljive o očekivanju pomoći od različitih kategorija ljudi i organizacija; ocene efikasnosti reagovanja interventno-spasilačkih slu- žbi. Znanje je ispitivano kroz promenljive koje se odnose na nivo znanja; kartu poplavnog rizika; znanje gde se nalaze i načini rukovanja, zelja za obukom, želja za načinima edukacije, način dolaska do informacija o poplavama. I treća dimenzija, zalihe se odnose na posedovanja usmenih/pismenih planova, posedovanje zaliha hrane i vode, radio-tranzistor, baterijska lampa, kramp, lopata, motika i ašov, prva pomoć, osigu- ranje.
Imajući u vidu predmet istraživanja, za realiza- ciju istraživanja odabrane su lokalne zajednice sa visokim i niskim rizikom nastanka poplava. Shodno uslovima pod kojima se rezultati naučnog istraživanja mogu generalizovati na celokupnu populaciju građana Srbije, istraživanje je sprovedeno na teritoriji većeg broja lokalnih zajednica različitih po svojim demografsko-socijal- nim karakteristikama. Obuhvaćene su gradske i seoske lokalne zajednice u različitim delovima Srbi- je: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sre- mska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapo- vo, Paraćin, Smed. Palanka, Jaša Tomić, Loznica,
Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac i Užice.
Populaciju čine svi punoletni stanovnici lokalnih zajednica u kojima se događala ili postoji rizik da se dogodi poplava. Veličina uzorka je usklađivana sa geografskom (zastupljene lokalne zajednice iz svih regiona Srbije) i demografskom veličinom same zajednice (u svakoj zajednici anketirano je okvirno 0.3% stanovnika). Imajući u vidu sve lokalne zajednice u Republici Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je njih devetnaest od ukupno 150 opština i 23 grada i grada Beograda. U odabranim lokalnim zajednica- ma istraživanje se obavilo u onim delovima koji su bili najugroženiji imajući u vidu posledice. U samom anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu više- etapnog slučajnog uzorka. U prvom koraku, koji se odnosi na primarne uzoračne jedinice bili su određeni delovi zajednice u kojima će se obaviti istraživanje. Taj proces, pratilo je kreiranje mape i određivanje procentualnog učešća svakog takvog segmenta u ukupnom uzorku. U drugom koraku koji se odnosi na istraživačka jezgra, određene su ulice ili delovi ulica na nivou primarnih uzoračnih jedinica. Svako istraživačko jezgro bilo je određeno kao putanja sa preciziranom početnom i krajnjom tačkom kretanja. U sledećem koraku, određena su domaćinstva u kojima je sprovedeno anketiranje. Broj domaćinstava je usklađivan sa brojnošću zajednice. Konačni korak, odnosio se na proceduru izbora ispitanika unutar prethodno definisanog domaćinstva. Selekcija ispitanika je sprovedena procedurom sledećeg rođendana za punoletne članove domaćinstva. Sam proces anketiranja za svaku lokalnu samoupravu se obavljao tri dana u toku nedelje (uključujući i vikende) u različita doba dana. U istraživanju je ukupno anketirano 2500 građana.
Prema podacima Republičkog zavoda za sta- tistiku žene u Srbiji u ukupnoj populaciji imaju udeo od 51,3%, a muškarci 48,7%. Posmatrano u apso- lutnim brojevima, od ukupno 7.498.001 stanovnika u Srbiji živi 3.852.071 žena i 3.645.930 muškaraca. Slično kao i u celokupnoj populaciji i u uzorku ima više žena (50,2%), nego muškaraca (49,8%). U to- ku 2014. godine, prosečna starost ukupnog stanov- ništva u Republici Srbiji iznosila je 42,6 godina (muškarci 41,2 i žene 43,9), dok je prosečna starost ispitanika iznosi 39,95 (muškaraca 40,9 i žena 38,61). Obrazovnu strukturu građana Srbije čine: bez školske spreme je 2,68% građana, sa ne- potpunim osnovnim obrazovanje 11%, sa osnov- nim obrazovanjem 20,76%, sa srednjim obrazova- njem 48,93%, sa višim obrazovanjem 4, 51%, i sa visokim 10,59% (RZS RS). Dakle, najveći broj sta- novnika ima završenu srednju školu, dok je manje
onih sa visokim obrazovanje. Kada se sagleda obrazovna struktura građana koji su obuhvaćeni uzorkom, takođe se primećuje da je najviše građa- na sa završenom srednjom/četrvorogodišnjom ško- lom 41,3%. Najmanje je građana sa završenim master 2,9% i doktorskim studijama 0,4%. Bračni status može se posmatrati sa aspekta zakonskog bračnog statusa i suštinskog bračnog statusa koji uključuje i lica koja žive u vanbračnoj zajednici. Prema podacima, u Srbiji neoženjenih/neudatih građana je 27,91%, oženjenih/udatih je 55,12%, udovaca/udovica je 11,64%, i razvedenih je 4,93% (RZS RS). U uzorku, oženjenih/udatih je 54,6%, udovaca/udovica je 3%, neoženjenih/neudatih (samac/samica) je 18,8%, verenih je 2,7% i u vezi je 16,9%. U Tabeli 3 je dat detaljniji pregled struk- ture uzorka anketiranih građana.
1. Instrument
  Prilikom razvijanja validnog i pouzdanog instru- menta, preduzeto je više koraka. U prvom, identifi- kovana su sva istraživanja u kojima su bile koriš- ćene skale za merenje spremnosti građana za rea- govanje na katastrofe. U drugom koraku utvrđene su sve dimenzije spremnosti građana za reago- vanje na poplavu. Treći korak je podrazumevao već pomenutu operaconalizaciju spremnosti za reagovanje i opredeljivanje za tri osnovne dimen- zije (percepcije o spremnosti za reagovanje, znanje i zalihe). U četvrtom koraku su utvrđivane varijable za svaku dimenziju (percepcije o spremnosti za reagovanje - 46 varijabli; znanje - 50 i zalihe - 18), a onda je za svaku varijablu preuzeto, adaptirano ili posebno konstruisano pitanje u instrumentu. U pe- tom i poslednjem koraku sprovedeno je prelimina- rno (pilot) istraživanje u Batočini, na uzorku od 50 ispitanika sa ciljem provere konkstruisanog instru- menta (njegova unutrašnja saglasnost skale, tj. stepen srodnosti stavki od kojih se sastoji, kao i da li su uputstva, pitanja i vrednosti na skalama jasni).
2. Analiza podataka
  Statistička analiza prikupljenih podataka rađena je u IBM-ovom softverskom paketu SPSS. Hi- kvadrat test nezavisnosti (χ2) korišćen je za ispitivanje veze između pola i kategorijskih varijabli o percepciji, znanju i posedovanju zaliha i planova za prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. Tom prilikom bile su ispunjene dodatne pretpostavke o najmanjoj očekivanoj učestalosti u svim ćelijama koja je iznosila pet i više. Za ocenu veličine uticaja korišćen je koeficijent fi (phi coeefficient) koji predstavlja koeficijent korelacije u opsegu od 0 do 1, pri čemu veći broj pokazuje jaču vezu između dve promenljive. Korišćeni su Koenovi kriterijumi: od 0,10 za mali, 0,30 za srednji i 0,50 za veliki uticaj [6]. Za tabele veće od 2 sa 2, za ocenu veličine uticaja korišćen je Kramerov pokazatelj V (Cramers V) koji
  uzima u obzir broj stepeni slobode. Shodno tome, da je za R-1 ili K-1 jednako 1, korišćeni su sledeći kriterijumi veličine uticaja: mali = 0,01, srednji = 0,30 i veliki = 0,50 [6]. Za ispitivanje povezanosti straha i neprekidnih zavisnih varijabli o percepciji, znanju i posedovanju zaliha i planova za prirodne katastrofe izazvane poplavom, izabran je t-test nezavisnih uzoraka (independent samples t-test). Pre pri- stupanja sprovođenja testa, bile su ispitane opšte i posebne pretpostavke za njegovo sprovođenje.
REZULTATI I DISKUSIJA

Hi-kvadrat testom nezavisnosti (χ2) istražena je veza između statusa regulisane vojne obaveze građana i kategorijskih promenljivih o percepciji spremnosti za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom.1 Rezultati hi-kvadrat testa nezavisnosti (χ2) (uz korekciju neprekidnosti prema Jejtsu gde se radilo o tabelama 2 sa 2) pokazali su da postoji statistički značajna veza između reguli- sane vojne obaveze i sledećih promenljiva: pre- ventivne mere (p = 0,000 < 0,05, v = 0,122 – mali uticaj); angažovani na terenu (p = 0,000 < 0,05, phi

= 0,105 – mali uticaj); angažovani u prih. centru (p

= 0,010 < 0,05, phi = -0,059 – mali uticaj); dugotrajne kiše (p = 0,009 < 0,05, phi = 0,058 - mali uticaj); podizanje nivoa reka (p = 0,011 < 0,05, phi = - 0,057 – mali uticaj); i nivo spremnosti (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,116 – mali uticaj). Na osnovu rezultata, primećuje se da su građani koji su regulisali vojnu obavezu u odnosu na one koje to nisu:

u većem procentu – preduzeli su određene pre- ventivne mere u cilju smanjenja materijalnih posledica poplave (građani koji su regulisali voj- nu obavezu – 20,7%, građani koji nisu – 12,7%); angažovali bi se na pružanju pomoći žrtvama poplava na terenu (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 22,6%, građani koji nisu – 14,4%); na razmišljanje o spremnosti za reagovanje na poplave, podstiču ih dugotrajne kiše (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 43,2%, građani koji nisu – 37,4%); još uvek nisu spremni, ali nameravaju da to urade u narednih šest meseci (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 13%, građani koji nisu – 12,4%); još uvek nisu spremni, ali počeće sa pripremama narednog meseca (građani koji su regulisali voj- nu obavezu – 11,8%, građani koji nisu – 9,3%); nedavno su počeli sa pripremama (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 8,4%, građani koji nisu – 6,8%);
u manjem procentu – angažovali bi se u nekom od prihvatnih centara za pružanje pomoći

1 Bile su ispunjene dodatne pretpostavke o najmanjoj očekivanoj učestalosti u svim ćelijama koja je iznosila pet i više.
žrtvama poplava (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 3,2%, građani koji nisu – 5,8%); na razmišljanje o spremnosti za reagovanje na po- plave, podstiče ih podizanje nivoa vode (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 34,2%, gra- đani koji nisu – 39,8%); ne rade ništa da bi pripremili sebe (građani koji su regulisali
T-test nezavisnih uzoraka (independent samples t-test), ispitana je statistički značajna razlika između srednjih vrednosti svih neprekidnih promenljiva o percepciji kod građana koji su regulisali status vojne obaveze i onih koji to nisu.2 Statistički značajne razlike rezultata kod građana koji su regulisali i oni koji to nisu bilo je kod sle- dećih neprekidnih promenljiva: individ. spremnost (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 3,12, SD = 1,07; građani koji nisu regulisali: M = 2,85, SD = 1,022; t (2178) = 5,90 p = 0,000, ek = 0,015 –
mali uticaj); sop. sposobnosti (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 3,16, SD = 1,03; građani koji nisu regulisali: M = 2,91, SD = 1,01; t (2169) = 5,44 p = 0,000, ek = 0,0132 – mali uticaj); značaj pred. mera (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 3,38, SD = 1,13; građani koji nisu regulisali: M = 3,12, SD = 1,11; t (1983) = 5,29 p = 0,000, ek = 0,0139 – mali uticaj); nemam vremena za to (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 2,56, SD = 1,31; građani koji nisu regulisali: M = 2,69, SD = 1,36; t (2153) = 2,15 p = 0,031, ek =
0,0021 – mali uticaj); to je veoma skupo (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 2,68, SD = 1,25; građani koji nisu regulisali: M = 2,79, SD = 1,37; t (2064) = 2,05 p = 0,04, ek = 0,0020 – mali
uticaj); nisam sposoban (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 2,55, SD = 1,30; građani koji nisu regulisali: M = 2,66, SD = 1,35; t (2145) = 1,97 p = 0,049, ek = 0,0018 – mali uticaj); nemam podršku (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 2,66, SD = 1,31; građani koji nisu regulisali: M
= 2,86, SD = 1,33; t (2156) = 3,56 p = 0,000, ek =
0,0058 – mali uticaj); ne mogu sprečiti (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 2,84, SD = 1,38; građani koji nisu regulisali: M = 2,99, SD = 1,36; t (2141) = 2,53 p = 0,011, ek = 0,0029 – mali uticaj); NHO (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 2,40, SD = 1,21; građani koji nisu regulisali: M = 2,51, SD = 1,17; t (2152) = 2,21 p = 0,027, ek =
0,0022 – mali uticaj); verska zajednica (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 2,30, SD = 1,27; građani koji nisu regulisali: M = 2,41, SD = 1,18; t (1889,7) = 2,11 p = 0,035, ek = 0,0023 –
mali uticaj); policija (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 3,18, SD = 1,40; građani koji nisu regulisali: M = 3,36, SD = 1,27; t (1875,2) = 3,02 p
= 0,003, ek = 0,0048 – mali uticaj); pomoć ne bi

2 Pre pristupanja sproveđenja testa, bile su ispitane opšte i posebne pretpostavke za njegovo sprovođenje.
značila (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M
= 2,64, SD = 1,26; građani koji nisu regulisali: M = 2,52, SD = 1,22; t (2077) = 2,22 p = 0,026, ek =
0,0023 – mali uticaj); građani iz pop. pod. (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 2,86, SD = 1,21; građani koji nisu regulisali: M = 2,71, SD = 1,24; t (2053) = 2,73 p = 0,006, ek = 0,0036 – mali
uticaj); nedostatak vremena (građani koji su re- gulisali vojnu obavezu: M = 2,65, SD = 1,30; građani koji nisu regulisali: M = 2,52, SD = 1,30; t (2060) = 2,26 p = 0,024, ek = 0,0024 – mali uticaj); efikasnost VSJ (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M = 3,60, SD = 1,26; građani koji nisu regulisali: M = 3,41, SD = 1,29; t (2143) = 3,28 p = 0,001, ek = 0,0049 – mali uticaj); i efikasnost SHMP (građani koji su regulisali vojnu obavezu: M
= 3,59, SD = 1,18; građani koji nisu regulisali: M = 3,42, SD = 1,23; t (2142) = 3,17 p = 0,001, ek =
0,0046 – mali uticaj). Kod građana koji su rešili status vojne obaveze, zabeležen je viši nivo: ocene sigurnosti u sopstvene sposobnosti da se izbore sa posledicama poplave; pridavanja značaja preduzi- manju preventivnih mera; i ocene efikasnost reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica i službe hitne medicinske pomoći; sa druge strane, zabeleženo je u manjoj meri: navođenje razloga za ne preduzimanje mera spremnosti kao što su
,,nemam vremena za to“, ,,to je veoma skupo“,
,,nisam sposoban za tako nešto“, ,,nemam podršku lokalne zajednice“, ,,ne mogu sprečiti posledice ni na koji način“; očekuju pomoć u prva 72 sata od nastanka poplave od strane nevladinih huma- nitarnih organizacija, verske zajednice i policije; ističu kao razlog za ne angažovanje na terenu u pružanju pomoći žrtvama to da njihova pomoć ne bi mnogo značila, da su očekivali da prvenstveno budu angažovani građani iz poplavom zahvaćenih područja i da su imali nedostatak vremena.
Rezultati hi-kvadrat testa nezavisnosti (χ2) po- kazali su da postoji statistički značajna povezanost statusa regulisane vojne obaveze i sledećih pro- menljiva o znanju o prirodnim katastrofama izazva- nim poplavama: poznavanje bezb. procedura (p = 0,000 < 0,05, v = 0,184 – mali uticaj); evakuacija (p
= 0,001 < 0,05, v = 0,098 – mali uticaj); edukacija u školi (p = 0,006 < 0,05, v = 0,070 – mali uticaj); edukacija na poslu (p = 0,000 < 0,05, v = 0,176 – mali uticaj); stariji, hendikepirani (p = 0,000 < 0,05, v = 0,090 – mali uticaj); pomoć - stariji, invalidi (p = 0,001 < 0,05, v = 0,084 – mali uticaj); karta poplav- nog rizika (p = 0,002 < 0,05, v = 0,077 – mali uticaj); zvanično upozorenje (p = 0,000 < 0,05, v = 0,123 – mali uticaj); potencijalne zaraze (p = 0,004
< 0,05, v = 0,072 – mali uticaj); ventil za vodu (p = 0,000 < 0,05, v = 0,240 – mali uticaj); ventil za gas (p = 0,000 < 0,05, v = 0,232 – mali uticaj); prekidač za električnu energiju (p = 0,000 < 0,05, v = 0,260
– mali uticaj); rukovanje ventilom za vodu (p =
0,000 < 0,05, v = 0,316 – mali uticaj); rukovanje ventilom za gas (p = 0,000 < 0,05, v = 0,340 – mali uticaj); rukovanje prek. el. energije (p = 0,000 < 0,05, v = 0,352 – mali uticaj); informacije od ukućana (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,090 – mali uticaj); informacije kroz nef. sistem (p = 0,031 < 0,05, v = -0,049 – mali uticaj); informacije na poslu (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,136 – mali uticaj); informacije na televiziji (p = 0,021 < 0,05, phi = - 0,051 – mali uticaj); informacije preko interneta (p = 0,000 < 0,05, phi = -0,124 – mali uticaj); prošli obuku (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,093 – mali uticaj); internet (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,116 – mali uticaj). Na osnovu rezultata, primećuje se da građani koji su regulisali vojnu obavezu u odnosu na one koje to nisu:
u većem procentu – poznaju bezbednosne pro- cedure postupanja u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 32%, građani koji nisu – 17%); evakuisali bi se kod komšija (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 11,9%, građani koji nisu – 8,5%), kod prijatelja (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 39,4%, građani koji nisu – 34,1%); ističu da ih je neko u školi edukovao o poplavama (građani koji su regu- lisali vojnu obavezu – 28,7%, građani koji nisu – 25,9%); ističu da ih je neko na poslu edukovao o poplavama (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 41,7%, građani koji nisu – 25,2%); poznaju gde žive stariji, hendikepirani i odojčad (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 45%, građani koji nisu – 39%); znaju kakvu pomoć iziskuju stariji, invalidi i odojčad (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 56,1%, građani koji nisu – 48,4%); upoznati sa kartom poplavnog rizika (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 17,5%, građani koji nisu – 12,1%); znaju šta treba raditi nakon zvaničnog upozorenja o nailasku poplavnog talasa (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 34,9%, građani koji nisu – 24,5%); upoznati su sa virusima i zarazama koje prate period nakon poplave (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 47,4%, građani koji nisu – 42,2%); znaju gde se nalazi ventil za vodu (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 90,7%, građani koji nisu – 71,3%), ventil za gas (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 67,6%, građani koji nisu – 44,3%), prekidač električne energije (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 91,1%, gra- đani koji nisu – 69,9%); znaju da rukuju ven- tilom za vodu (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 32%, građani koji nisu – 17%), ven- tilom za gas (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 72,9%, građani koji nisu – 38,3%), prekidačem električne energije (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 91,2%, građani koji
nisu – 59,6%); ističu da su edukovani o popla- vama na poslu (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 20%, građani koji nisu – 10,3%); došli do informacija o poplavama preko radija (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 18%, građani koji nisu – 14,7%); prošli su neku obuku za postupanje u takvim prirodni katastrofama (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 7,8%, građani koji nisu – 3,6%);
u manjem procentu – evakuisali bi se na višim spratovima kuće (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 35%, građani koji nisu – 39,9%), u prihvatnim centrima (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 10,8%, građani koji nisu – 15,4%); ističu da se njihove komšije mogu samostalno spasiti u slučaju poplave (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 35,7%, građani koji nisu – 41,5%); očekuju pomoć u prva 72 sata od nastanka poplave od ukućana (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 26,2%, građani koji nisu – 34,7%); ističu da su edukovani o poplavama preko neformalnog sistema obrazovanja (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 7,2%, građani koji nisu – 10%); došli do informacija o poplavama preko tele- vizije (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 55,5%, građani koji nisu – 60,6%), interneta (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 21,6%, građani koji nisu – 32,9%); želeli bi da budu edukovani o poplavama preko interneta (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 17,8%, građani koji nisu – 27,7%).
Hi-kvadrat testom nezavisnosti (χ2) istražena je veza između statusa regulisane vojne obaveze građana i kategorijskih promenljivih o posedovanju zaliha i planova za prirodne katastrofe izazvane poplavom. Rezultati hi-kvadrat testa nezavisnosti (χ2) (uz korekciju neprekidnosti prema Jejtsu gde se radilo o tabelama 2 sa 2) pokazali su da postoji statistički značajna veza između zaposlenosti i sle- dećih promenljiva: zalihe u domu (p = 0,003 < 0,05, v = 0,075 – mali uticaj); zalihe hrane (p = 0,000 < 0,05, v = 0,161 – mali uticaj); zalihe vode (p = 0,022 < 0,05, v = 0,110 – mali uticaj); lopata (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,161- mali uticaj); kramp (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,164 – mali uticaj); motika i ašov (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,113 – mali uticaj); aparat za gašenje početnih požara (p = 0,004 < 0,05, phi = 0,091 – mali uticaj); zalihe u automobilu (p = 0,000 < 0,05, v = 0,039 – mali uticaj); komplet prve pomoći u domu (p = 0,000 < 0,05, v = 0,116 - mali uticaj); komplet prve pomoći u vozilu (p = 0,000 < 0,05, v = 0,103 – mali uticaj); komplet prve pomoći (p = 0,000 < 0,05, v = 0,157 – mali uticaj); plan za reagovanje (p = 0,000 < 0,05, v = 0,144- mali uticaj); diskusija o planu (p = 0,001 < 0,05, v = 0,087 – mali uticaj); kopije dokumenata (p = 0,000
< 0,05, v = 0,099 – mali uticaj); osiguranje (p = 0,000 < 0,05, v = 0,198 – mali uticaj). Na osnovu rezultata, primećuje se da građani koji su regulisali vojnu obavezu u odnosu na one koje to nisu:
u većem procentu – poseduju zalihe u domu za slučaj poplava (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 27,7%, građani koji nisu – 24,3%); zalihe hrane (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 22,6%, građani koji nisu – 216,6%); zalihe vode (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 27,5%, građani koji nisu – 19,1%); poseduju lopatu (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 48,2%, građani koji nisu – 32,4%), kramp (građani koji su regulisali vojnu obavezu
- 33,8%, građani koji nisu – 19,4%), motiku (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 38,3%, građani koji nisu – 27,7%), aparat za gašenje požara (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 16,6%, građani koji nisu – 10,4%); poseduju komplet prve pomoći u kući (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 51,4%, građani koji nisu – 50,3%); poseduju komplet prve pomoći u vozilu (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 80,9%, građani koji nisu – 74,7%); drže komplet prve pomoći na lako dostupnom mestu (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 73,4%, građani koji nisu – 58,3%); poseduju nepisani plan za reagovanje (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 13,1%, građani koji nisu – 8,1%); diskutovali sa članovima o planu domaćinstva (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 18,2%, građani koji nisu – 12,5%); poseduju kopije važnijih fina- nsijskih i drugih ličnih dokumenata (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 24,1%, građani koji nisu – 28,2%);
u manjem procentu: poseduju zalihe u auto- mobilu za slučaj poplava (građani koji su re- gulisali vojnu obavezu – 5,7%, građani koji nisu
- 6,6%); poseduju pisani plan domaćinstva za reagovanje (građani koji su regulisali vojnu oba- vezu – 0,7%, građani koji nisu – 2,2%); ističu da im je kuća/stan osigurana od posledica poplave (građani koji su regulisali vojnu obavezu – 7,1%, građani koji nisu – 9,3%).

ZAKLJUČAK

Građani koji su regulisali vojni rok, u većem procentu/meri u odnosu na građane koji nisu: preduzeli su određene preventivne mere u cilju smanjenja materijalnih posledica poplave, angažo- vali bi se na pružanju pomoći žrtvama poplava na, na razmišljanje o spremnosti za reagovanje na poplave, podstiču ih dugotrajne kiše, još uvek nisu spremni, ali nameravaju da to urade u narednih šest meseci, još uvek nisu spremni, ali počeće sa pripremama narednog meseca, nedavno su počeli sa pripremama, ocenjuju individualnu spremnost za

reagovanje, sigurniji su u sopstvene sposobnosti da se izbore sa posledicama poplave, pridaju zna- čaj preduzimanju preventivnih mera, ocenjuju efi- kasnost reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica i službe hitne medicinske pomoći, poznaju bez- bednosne procedure postupanja u prirodnim kata- strofama izazvanim poplavama, evakuisali bi se kod komšija, kod prijatelja, ističu da ih je neko u školi edukovao o poplavama, ističu da ih je neko na poslu edukovao o poplavama, poznaju gde žive stariji, hendikepirani i odojčad, znaju kakvu pomoć iziskuju stariji, invalidi i odojčad, upoznati sa kartom poplavnog rizika, znaju šta treba raditi nakon zva- ničnog upozorenja o nailasku poplavnog talasa, upoznati su sa virusima i zarazama koje prate pe- riod nakon poplave, znaju gde se nalazi ventil za vodu, ventil za gas, prekidač električne energije, znaju da rukuju ventilom za vodu, ventilom za gas, prekidačem električne energije, ističu da su eduko- vani o poplavama na poslu, došli do informacija o poplavama preko radija, prošli su neku obuku za postupanje u takvim prirodni katastrofama, imaju znanje o poplavama; ocenjuju mogućnosti pla- vljenja lokalne zajednice u narednih godinu; upo- znati su sa sistemima upozorenja od prirodnih ka- tastrofa, i nadležnostima policije, vatrogasno-spa- silačkih jedinica, štabova za vanredne situacije i puteva evakuacije, poseduju: poseduju zalihe u do- mu, zalihe hrane, zalihe vode, lopatu, kramp, mo- tiku, aparat za gašenje požara, komplet prve po- moći u kući i vozilu, drže komplet prve pomoći na lako dostupnom mestu, nepisani plan za reago- vanje, diskutuju sa članovima o planu domaćinstva, kopije važnijih finansijskih i drugih ličnih doku- menata.

Građani koji nisu regulisali vojni rok, u većem procentu/većoj meri u odnosu na građane koji nisu: angažovali bi se u nekom od prihvatnih centara za pružanje pomoći žrtvama poplava, na razmišljanje o spremnosti za reagovanje na poplave, podstiče ih podizanje nivoa vode, ne rade ništa da bi pripremili sebe, navođenje razloga za ne preduzimanje mera spremnosti kao što su ,,nemam vremena za to“, ,,to je veoma skupo“, ,,nisam sposoban za tako nešto“,

,,nemam podršku lokalne zajednice“, ,,ne mogu sprečiti posledice ni na koji način“, očekuju pomoć u prva 72 sata od nastanka poplave od strane nevladinih humanitarnih organizacija, verske zajed- nice i policije, ističu kao razlog za ne angažovanje na terenu u pružanju pomoći žrtvama to da njihova pomoć ne bi mnogo značila, i da su očekivali da prvenstveno budu angažovani građani iz poplavom zahvaćenih područja i da su imali nedostatak vre- mena, evakuisali bi se na višim spratovima kuće, u prihvatnim centrima, ističu da se njihove komšije mogu samostalno spasiti u slučaju poplave, oče- kuju pomoć u prva 72 sata od nastanka poplave od ukućana, ističu da su edukovani o poplavama

preko neformalnog sistema obrazovanja, došli do informacija o poplavama preko televizije, interneta, želeli bi da budu edukovani o poplavama preko interneta, poseduju zalihe u automobilu za slučaj poplava, poseduju: pisani plan domaćinstva za reagovanje, ističu da im je kuća/stan osigurana od posledica poplave.

Građani koji nisu odslužili vojni rok treba mo- tivisati da preduzmu određene preventivne mere u cilju smanjenja materijalnih posledica poplava. Podstaći ih da se angažuju na pružanju pomoći žrtvama poplava na terenu. Uticati na njih da već od narednog meseca započnu pripreme radi unapređenja nivoa spremnosti za reagovanje. Potrebno je uz pomoć edukacija i obuka podići nivo sigurnosti u sopstvene sposobnosti da se izbore sa posledicama poplava. Upoznati ih sa bezbed- nosnim procedurama reagovanja i neophodnosti sprovođenja evakuacije. Informisati ih: o tome gde u njihovoj zajednici na nivou ulica žive stariji, hendi- kepirani i odojčad, o procenama rizika na nivou lokalnih zajednica, o mestu gde se nalazi ventil za vodu, gas i prekidač električne energije. Želeli bi da budu edukovani preko interneta. Posebna pažnja treba biti posvećena edukaciji o poplavama i informisanju o nadležnostima policije, vatrogasno- spasilačkih jedinica i štabova za vanredne situacije. Potrebno je da obezbede zalihe u domu, zalihe hrane, vode, lopatu, aparat za gašenje početnih požara.

LITERATURA

[1] Cvetković, V., Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu – pregled literature, Bezbjednost, policija i građani, 1-2/15(XI), 165-183, 2015.

[2] Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević,V., Gačić, J., Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters, Polish journal of environmental studies, 24 (4), 1553-1561,

2015.

[3] Cvetković, V., Stojković, D., Knowledge and perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22 (77), 42-49,

2015.

[4] Cvetković, V., Gaćić, J., Petrović, D., Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(78), 302- 308, 2015.

[5] Cvetković, V., Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 371-389). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies, 2014.

[6] Cohen, J.W., Statistical power analysis for the behavioral sciences. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates, 1988.

IZVOD

UTICAJ STATUSA REGULISANE VOJNE OBAVEZE NA SPREMNOST GRAĐANA ZA REAGOVANJE NA PRIRODNU KATASTROFU IZAZVANU POPLAVOM U REPUBLICI SRBIJI

Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje uticaja statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Imajući u vidu sve lokalne zajednice u Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je njih devetaest od ukupno 150 opština i 23 grada i grada Beograda. U odabranim lokalnim zajednicama istraživanje obavilo se u onim delovima koji su bili najugroženiji u odnosu na visinu vode ili potencijalni rizik. U samom anketnom ispitivanju u kome je anketirano 2500 građana bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja ukazuju da su građani koji su regulisali status vojne obaveze preduzeli određene preventivne mere u cilju smanjenja materijalnih posledica poplave, angažovali bi se na pružanju pomoći žrtvama poplava na, na razmišljanje o spremnosti za reagovanje na poplave, podstiču ih dugotrajne kiše, još uvek nisu spremni, ali nameravaju da to urade u narednih šest meseci itd.

Orginalnost istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nije nikada sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitalo stanje spremnosti građana za reagovanje. Rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti građana za reagovanje. Istraživanje ukazuje na koji način treba uticati na građane obzirom na status regulisane vojne obaveze kako bi se spremnost podigla na viši nivo.

Ključne reči: prirodne katastrofe, poplave, građani, vojna obaveza, spremnost za reagovanje.

ABSTRACT

IMPACT OF THE STATUS OF MILITARY OBLIGATIONS ON PREPAREDNESS FOR FLOOD DISASTER IN SERBIA

The aim of quantitative research is to examine the impact of fear on the willingness of citizens to respond to a natural disaster caused by the flood in the Republic of Serbia. Bearing in mind all local communities in Serbia where floods occurred or there is a high risk of flooding, randomly it was selected sample consisting 19 of 150 municipalities and 23 towns and the city of Belgrade. In selected communities research was undertaken in those areas that were most affected in relation to the amount of water or potential risk of flooding. The survey used strategy of testing in households with the use of a multi-stage random sample. The research results indicate that that the citizens of that regulated the status of military duties take certain preventive measures aimed at reducing the tangible consequences of floods, they would engage in assisting flood victims in, thinking about preparedness for responding to floods, encourage them heavy rains, not yet ready, but intend to do so in the next six months and so on.The originality of the research lies in the fact that in Serbia it has never been conducted research to examine the state of preparedness of citizens to respond. Bearing in mind that the research is based on the territory of Serbia, conclusions can be generalized to the entire population. The research results can be used when creating a strategy for improving the level of preparedness of citizens to respond.

Keywords: natural disasters, floods, citizens, status of military obligations, preparedness for response.

ECOLOGICA, Vol. 22, No 80 (2015) 7

View publication stats

The fear of natural disaster caused by flood

Vladimir M. Cvetković1, Marinko Sandić2

Abstract: The subject of quantitative research is a determination of fear level of natural disaster caused by flood and examination its relationships with demographic and socio-economic characteristics of citizens. The aim of such research is a scientific explanation relationships nature of these characteristics and fear. In order to realize research, randomly was selected nineteen communities in which was surveyed 2,500 persons in 2015. On that occasion, it was applied test strategy in households for the application of the multi-stage random sample. According to the survey, 49.7% of respondents said they feel fear, 16.1% were not sure, and 33.2% do not feel the fear of natural disasters caused by flooding. In addition, the results indicate that there is a statistically significant correlation between the fear to sex, age, education, marital status, employment status, income level, swimming abilities and the type of ownership of the facility in which to live, until such a relationship does not exist with level of religiosity and success in high school. Social and scientific justification of the research arising from the necessity to examine the situation and the level of citizens' fear of natural disaster caused by flood with a view to taking some proactive measures aimed to offset the fear by taking certain measures of preparedness to react in such situations. The research results might be used in planning the psychological help and support to citizens in the stages of preparation, response and recovery from natural disasters.

Keywords: security, natural disaster, citizens, fear, floods, demographic and socio-economic characteristics.

INTRODUCTION

Nowadays, after all the media reports about natural disasters all around the world, it is difficult to imagine a man that has not at least once considered the consequences of such events. The researchers approached testing the fear of natural disasters from many different perspectives. Slovic and co-authors [1] have determined, by identifying the determinants of the risk perceived, that fear has the greatest impact on the risk perception. Kirkwood [2] suggests that models of ecological dangers may not provide an accurate review of risk for local citizens. He suggests that when we fail to announce clearly the nature of the ecological risks, civil servants and citizens equally can have a false feeling of security or, if the risk is overrated, it can consequently cause fear. Citizens who are informed on time about the upcoming natural disaster through the warning and notification systems will not feel such fear because they know everything will go according to the pre-established procedures [3]. Fear of the natural disasters is a specific problem during their management. It has been determined that people who develop constructive defense mechanisms probably fight against fear within themselves in a socially acceptable manner. On the other hand, there are individuals who fight against fear by denying the existance of a threat, rejecting all information about the danger or using other undesireable mechanisms [4-6]. Such mechanisms have a tendency of being self-destructive and asocial. There are some research papers in which the connection between the fear [7-11] and citizens' willingness to react in natural disasters [7-11] is examined. Dolej and co-authors [8] have determined a positive correlation of fear and community's willingness to react during an earthquake. Rusell and co-authors [10] emphasize that a high level of personal uneasiness, measured as the common thinking about the eathquake, significantly influences readiness for a disaster. Jackson and Mukurje [15] suggest that expectations aout future consequences of the earthquake [16, 17] do not affect the adoption of readiness to react. Cvetkovic and co-authors [18] claim that there is no statistically significant

1 Academy of Criminalistic and Police studies, Belgrade, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs.

2 Department for Emergency Management in Sabac, Sector for Emergency Management, Ministry of Interior, Republic of Serbia.

connection between fear of natural disasters and perceptions, knowledge and understanding of safety procedures for reacting in natural disasters [19] caused by the earthquake.

METHODOLOGICAL RESEARCH

Sample of respondents

For the purposes the survey realization, statistical method and the method of empirical generalization stratified the local communities with high and low risk of flooding in the Republic of Serbia. Thus the stratum was obtained, i.e. population that consisted of adult residents of local communities where flooding took place or existed a risk of flooding. Using the random sampling method, 19 out of 154 communities with the induced risk of flooding were chosen from the resulting stratum. The research included following communities: Obrenovac, Sabac, Krusevac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batocina, Svilajnac, Lapovo, Paracin, Smederevska Palanka, Jasa Tomic, Loznica, Bajina Basta, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac and Uzice (Picture 1).

Picture 1 - Map overview of geospatial disposition of surveyed correspondents by local communities in the Republic of Serbia

The multilevel random sampling was used in the further procedure. In the first stage were determined the parts in the administrative headquarters which were threatened by a hundred- year-old water or by a potential risk of high water. In the second stage streets and their parts were established, and in the third stage were determined the households in which the survey was conducted. The number of households was coordinated with the size of the community. The fourth stage of sampling referred to the procedure of respondent selection within previously defined household. The respondent selection was conducted using the random sampling method on the adult household members who were present at the time of the survey. 2500 citizens were involved in the survey (Table 1).

Table 1 - Structure overview of features of local communities in which it is conducted citizen surveys

Municipality	Total area u km2	Settlements	Population	Number of households	Number of respondents	Percentages (%)
Obrenovac	410	29	72682	7752	178	7,71
Sabac	797	52	114548	19585	140	6,06
Krusevac	854	101	131368	19342	90	3,90
Kragujevac	835	5	179417	49969	91	3,94
Sremska Mitrovica	762	26	78776	14213	174	7,53
Priboj	553	33	26386	6199	122	5,28
Batocina	136	11	11525	1678	80	3,46
Svilajnac	336	22	22940	3141	115	4,98
Lapovo	55	2	7650	2300	39	1,69
Paracin	542	35	53327	8565	147	6,36
Smed. Palanka	421	18	49185	8700	205	8,87
Secanj - Jasa Tomic	82	1	2373	1111	97	4,20
Loznica	612	54	78136	6666	149	6,45
Bajina Basta	673	36	7432	3014	50	2,16
Smederevo	484	28	107048	20948	145	6,28
Novi Sad	699	16	346163	72513	150	6,49
Kraljevo	1530	92	123724	19360	141	6,10
Rekovac	336	32	10525	710	50	2,16
Uzice	667	41	76886	17836	147	6,36
In total	10784	634	1500091	283602	2500	100

Table 2 gives a detailed structure overview of the interviewed citizens. The implementation of these sampling techniques provided solid representation of the sample; sample size provided reliability in the conclusion regarding the basic set - population.

Table 2 – Structure overview of the sample of interviewed citizens.

Variables	Categories	Frequency	Percentages (%)
Gender	Male	1244	49,8
Gender	Female	1256	50,2
Years of age	From 18 to 28 years	711	28,4
	From 28 to 38 years	554	22,2
	From 38 to 48 years	521	20,8
	From 48 to 58 years	492	19,7
	From 58 to 68 years	169	6,8
	Over 68 years	53	2,2
Level of education	Primary school	180	7,2
	Three-years-long secondary education	520	20,8
	Four-years-long secondary education	1032	41,3
	College (three years)	245	9,8
	Faculty (four years)	439	17,6
	Master	73	2,9
	Doctor of science (PHD)	11	0,4
Marital status	Single	470	18,8
	Related	423	16,9
	Engaged	67	2,7
	Married	1366	54,6
	Divorced	99	4,0

	Widow / widower	75	3,0
Distance household from the river	Up to 2 km	1479	59,2
	From 2 to 5 km	744	29,8
	From 5 to 10 km	231	9,2
	Over 10 km	46	1,8
Number of household members	Up to 2 member	63	2,5
	From 2 to 4 members	1223	48,9
	From 4 to 6 member	639	25,6
	Over 6 member	575	23,0
Employment	Employed	1519	60,8
Employment	Unemployed	883	35,3
Size of flat/house	Up to 35m2	128	3,9
	From 35 to 60m2	237	7,2
	From 60 to 80m2	279	8,5
	From 80 to 100 m2	126	3,9
	Over 100m2	45	1,4
Incomes	Up to 25,000 dinars	727	29,1
	Up to 50,000 dinars	935	37,4
	Up to 75,000 dinars	475	19,0
	Over 90,000 dinars	191	7,6

RESULTS AND DISCUSSION

Using the chi-squared test of independence (x2), the connection between the fear of natural disaster caused by flooding (hereinafter referred to as a natural disaster) and the following variables: gender, age, level of education, marital status, employment, incomes, swimming skills, object ownership, level of religiosity and secondary school achievements (Table 3). On that occasion, additional assumptions were fulfilled about the expected minimum frequency in all areas that were five and above. The results of descriptive statistical analysis are presented in figure 2. 49.7% out of the total of 2500 respondents claimed that they felt fear, 16.1% were not sure and 33.2% did not feel fear of natural disaster.

Yes Not sure No

Figure 2 - Percentage distribution of the fear of natural disasters caused by flood

Gender of respondents – the results of the chi-squared test of independence (x2) indicated that there was a statistically significant connection between the respondents’ gender and the fear of the natural disasters (p = 0,000) (Table 3). Previous conclusion logically raises the question of the strength of such connections. Based on the empirical rule which says that coefficient value V 0 – 0.03 indicates a low correlation, 0,3 – 0,6 medium correlation and V value over 0.6 indicates excessive correlation among variables, it can be said that there exists low correlation (V = 0.113) (Table 3). In relation to gender, men (51.1%) in a slightly greater extent than women (49.4%) feel the fear of natural disasters. It can be assumed that men in greater extent feel fear because the financial burden of recovery often falls on them, and as being the stronger gender, they are in charge of the family’s safety.

Years of age - the results of the chi-squared test of independence (x2) indicated that there existed a significant correlation between the respondents’ age and the fear of natural disaster (p=0.000 < 0.05). Also existed low correlation (p = 0.113) (Table 3). By using the cross-tabulation of fear and the respondents’ age, it was determined that the fear was felt with: 39.9% of respondents aged from 18 to 28, 51.3% of respondents aged from 28 to 38, 52.6% of

respondents aged from 38 to 48, 54.3% of respondents aged from 48 to 58, 62.5% of respondents aged from 58 to 68 and 33.3% of respondents aged from 78 to 90. Judging by the obtained results, most of the respondents aged from 58 to 68 felt fear. Unlike them, the lowest level of fear was present among the respondents aged from 78 to 90. Younger people assumed that it would be easier to deal with the consequences of the natural disasters, starting with their psycho-physical abilities. On the other hand, older people often have limited ability to move around, decreased quality of senses, addiction to medicaments, etc.

Level of education - the results of the chi-squared test of independence (x2) indicated that there existed a significant correlation between the respondents’ level of education and the fear of natural disaster (p = 0.021 < 0.05). Also existed low correlation (p = 0.069) (Table 3). By using the cross-tabulation of fear and the respondents’ level of education, it was determined that the fear was felt with: 53.4% of respondents with primary education, 53% of those with three-years- long secondary education, 49.6% of those with four-years-long secondary education, 44.5% of respondents with higher education, 52.1% with high education, 42.9% of respondents with finished master studies and 11.1% of respondents who finished PhD studies. According to the results, the majority of respondents (53.4%) with primary education felt the fear of natural disasters. Respondents who completed PhD studies felt fear in the smallest number (11.1%).

Marital status - the results of the chi-squared test of independence (x2) indicated that there existed a significant correlation between the respondents’ marital status and the fear of natural disaster (p=0.000 < 0.05). Also existed low correlation (p = 0.111) (Table 3). By using the cross- tabulation of fear and the respondents’ marital status, it was determined that the fear was felt with: 46.1% of respondents that were in no way related, 38% who were in a relationship, 56.9% of respondents who were engaged, 53.6% of respondents who were married, 52.5% of respondents who were divorced and 73.3% of respondents who were widowed. Most of the respondents who were widowed (73.3%) felt fear. The explanation can be found in the lonely lives of widows/widowers who can no longer rely on their partners. On the contrary, the smallest level of fear can be found among the respondents who are in not any way related (46.1%). Citizens who do not have anyone to take care of feel fear to a lesser extent because they have to care only about themselves.

Employment - the results of the chi-squared test of independence (x2) indicated that there existed a significant correlation between the respondents’ employment and the fear of natural disaster (p = 0.040 < 0.05). Also existed low correlation (p=0.052) (Table 3). By using the cross- tabulation of fear and the respondents’ employment, it was determined that the fear was felt with: 50% of employed respondents and 48.6% of unemployed respondents. Most of the respondents who felt fear were employed. It is assumed that the employed respondents are in the greater extent familiar with the process or they have undergone the appropriate training of dealing with the natural disasters so they are aware of possible dangers.

Incomes - the results of the chi-squared test of independence (x2) indicated that there existed a significant correlation between the respondents’ incomes and the fear of natural disaster (p =

0.025 < 0.05). Also existed low correlation (p = 0.056) (Table 3). By using the cross-tabulation of fear and the respondents’ incomes, it was determined that the fear was felt with: 52.5% of those with the incomes of up to 25,000 dinars, 54% of those with incomes up to 50,000 dinars, 48.2% of those with incomes of up to 75,000 dinars and 43.3% of those with incomes over 90,000 dinars. Most of the respondents with incomes up to 50,000 dinars (54%) felt fear, unlike those with the incomes over 90,000 dinars (43.3%). Those results are logical bearing in mind that those respondents with higher incomes can easier cope with all the primary and secondary consequences of natural disasters.

Swimming skills - the results of the chi-squared test of independence (x2) indicated that there existed a significant correlation between the respondents’ swimming skills and the fear of natural disaster (p = 0.000 < 0.05). Also existed low correlation (p = 0.113) (Table 3). By using the cross- tabulation of fear and the respondents’ swimming skills, it was determined that the fear was felt

with: 48.1% of respondents who said they were swimmers and 54.7% of respondents who said they were non-swimmers. Small number of swimmers felt the fear of natural disasters. It can be said that the possibility of survival during floods due to swimming ability causes the presence or absence of fear, which is already known to some extent.

Religiosity level - the results of the chi-squared test of independence (x2) showed no significant correlation between the respondents’ religiosity and the fear of natural disaster (p =

0.025 < 0.05). By using the cross-tabulation of fear and the respondents’ religiosity, it was determined that the fear was felt with: 48.1% of respondents who were absolutely irreligious, 45.1% of respondents who were irreligious to a certain degree, 51.8% of respondents who were neither religious or irreligious, 48.1% of respondents who were religious to a certain extent and 55.7% of the respondents who were absolutely religious.

Type of ownership over the facility - the results of the chi-squared test of independence (x2) indicated that there existed a significant correlation between the respondents’ ownership over the facility and the fear of natural disaster (p = 0.000 < 0.05). Also existed low correlation (p = 0.081) (Table 3). By using the cross-tabulation of fear and the respondents’ ownership, it was determined that the fear was felt with: 56.8% who lived in the house, which was their property, 47.9% of respondents who lived in the house which was owned by a family member and 44.7% of respondents who lived in the house that was owned by a third party. Most of the respondents who lived in their own house felt fear. Property owners must deal with the consequences of the natural disasters, which confirms the logic of the results obtained. Consequently, the majority of owners feel fear.

Success in secondary school - the results of the chi-squared test of independence (x2) showed no significant correlation between the respondents’ religiosity and the fear of natural disaster (p =

< 0.05). By using the cross-tabulation of fear and the respondents’ secondary school success, it was determined that the fear was felt with: 41.7% of respondents who graduated as fair students, 53.1% of the respondents who graduated as good students, 51% of the respondents who graduated as very good students and 51% of the respondents who graduated as excellent students.

Table 3.Chi-squared test of independence (x2) of fear and interviewed independent variables

	value	df	Asymp. Sig. (2 - sided)	Cramers coefficient
Gender of respondents	31,563	2	,000*	,113
Years of age	90,882	12	,000*	,135
Level of education	23,918	12	,021*	,069
Marital status	60,919	10	,000*	,111
Employment	6,422	2	,040*	,052
Incomes	14,415	6	,025*	,056
Swimming skills	30,612	2	,000*	,113
Type of ownership over the facility	32,186	4	,000*	,081
Religiosity level	15,537	8	,058	,057
Success in high school	12,706	8	,122	,052

* Statistically significant correlation - p ≤ 0.05

Conclusion

By examining the level and factors of influence on the fear of the natural disaster caused by flooding, it has been established that out of 2500 respondents, 49.7% feel fear, 16.1% is not sure and 33.2% do not feel fear. Judging by the results, the majority of respondents feel fear. Results of examining the influence of different factors (demographic and socio-economic) indicate that there exists statistically significant connection between fear and gender, age, education, marital status, employment, incomes, swimming skills, whereas such connection does not exist between religiosity level and ownership. Namely, men in a slightly greater extent than women feel fear of the natural disaster. On the other hand, women to a greater extent are not sure whether they feel fear or not. Citizens aged among 58 to 68 years of life feel fear to a greater extent unlike those among 79 to 90 years of life, who feel minimum fear. Most of the respondents with primary education feel the fear of natural disaster, unlike the respondents who completed PhD studies.

Most respondents that are widowed feel fear. Employed respondents feel fear to great extent. Most respondents with the incomes up to 50,000 dinars feel fear, unlike those with the incomes over 90,000 dinars. Swimmers feel fear of the natural disaster to a lesser extent. Most of respondents who live in their own property feel fear. Finally, by using the cross-tabulation of fear and the respondents’ secondary school success, it is determined that the fear is felt with: 41.7% of respondents who graduated as fair students, 53.1% of the respondents who graduated as good students, 51% of the respondents who graduated as very good students and 51% of the respondents who graduated as excellent students. The results indicate the importance of further research of fear of the natural disasters with the aim of taking certain preventive measures focused on its reduction.

REFERENCES

[1] Slovic, P., Fischhoff, B., & Lichtenstein, S., Facts and fears: Understanding perceived risk. In

Societal risk assessment (pp. 181-216). Springer US, 1980.

[2] Kirkwood, A. S., Why do we worry when scientists say there is no risk? Disaster Prevention and Management, 3(2):15–22, 1994.

[3] Paul, B. K., Environmental hazards and disasters: contexts, perspectives and management: John Wiley & Sons, Ltd, 2011.

[4] Chaplin, S., The Psychology of Time and Death. Ashland, OH: Sonnet Press, 2000.

[5] Greenberg, J., Pyszczynski, T., Solomon, S., Pinel, E., Simon, L., & Jordan, K., Effects of self- esteem on vulnerability-denying defensive distortions: Further evidence of an anxiety-buffering function of self-esteem. Journal of Experimental Social Psychology, 29(3), 229-251, 1993.

[6] Pyszczynski, T., Greenberg, J., & Solomon, S., A dual-process model of defense against conscious and unconscious death-related thoughts: an extension of terror management theory. Psychological review, 106(4), 835, 1999.

[7] Diekman, S. T., Kearney, S. P., O'neil, M. E., & Mack, K. A., Qualitative study of homeowners' emergency preparedness: Experiences, perceptions, and practices. Prehospital and disaster medicine, 22(06), 494-501, 2007.

[8] Dooley, D., Catalano, R., Mishra, S., & Serxner, S., Earthquake Preparedness: Predictors in a Community Survey. Journal of Applied Social Psychology, 22(6), 451 – 470, 1992.

[9] Page, L., Rubin, J., Amlôt, R., Simpson, J., & Wessely, S., Are Londoners prepared for an emergency? A longitudinal study following the London bombings. Biosecurity and bioterrorism: biodefense strategy, practice, and science, 6(4), 309 – 319, 2008.

[10] Russell, L. A., Goltz, J. D., & Bourque, L. B., Preparedness and hazard mitigation actions before and after two earthquakes. Environment and Behavior, 27(6), 744 – 770, 1995.

[11] Turner, R. H., Nigg, J. M., & Paz, D. H. (1986). Waiting for disaster: Earthquake watch in California: Univ of California Press.

[12] Cvetković, V., Spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. (Doktorska disertacija), Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, 2015. [13] Cvetković, V., Stojković, D., Knowledge and perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22(77), 42-49, 2015.

[14] Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V., Uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(80), 584-590, 2015.

[15] Jackson, E. L., & Mukerjee, T., Human adjustment to the earthquake hazard in San Francisco, California. Conference, 1972.

[16] Ilić-Krstić, I., Petković-Ilić, A., Socijalno - pravni aspekti klimatskih promena, Ecologica, 20 (71), 405-410, 2013.

[17] Radović V., Čajka Z., Protection from natural disasters in globalization's. Ecologica, 16 (54), 192-197, 2009.

[18] Cvetković, V., Gaćić J., Petrović, D., Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(78), 302-308, 2015.

19] Cvetković V., Fenomenologija prirodnih katastrofa-teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa. Bezbjednost, policija i građani, 3 - 4, 311-335, 2015.

Strah od prirodne katastrofe izazvane poplavom

Vladimir M. Cvetković3, Marinko Sandić2

Sažetak: Predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja utvrđivanje nivoa straha od prirodne katastrofe izazvane poplavom i ispitivanje njegove povezanosti sa demografskim i socio- ekonomskim karakteristikama građana. Cilj takvog istraživanja predstavlja naučna eksplinacija prirode povezanosti navedenih karakteristika i straha. U cilju realizacije istraživanja, metodom slučajnog uzorka, odabrano je devetnaest lokalnih zajednica u kojima je anketirano 2500 građana u toku 2015. godine. Tom prilikom, bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Sudeći po rezultatima istraživanja, 49,7% ispitanika ističe da oseća strah, 16,1% nije sigurno, i 33,2% ne oseća strah od prirodne katastrofe izazvane poplavom. Pri tome, rezultati ukazuju da postoji statistički značajna povezanost straha sa polom, godinama starosti, obrazovanjem, bračnim statusom, statusom zaposlenosti, visinom prihoda, plivačkim sposobnostima i vrstom vlasništva nad objektom u kojem se živi, dok takva povezanost ne postoji sa nivom religioznosti i uspehom u srednjoj školi. Društvena i naučna opravdanost istraživanja proizilaze iz neophodnosti ispitivanja stanja i nivoa straha građana od prirodnih katastrofa izazvanih poplavom sa ciljem preduzimanja određenih proaktivnih mera usmerenih ka kompenzaciji straha kroz preduzimanje određenih mera spremnosti za reagovanje u takvim situacijama. Rezultati istraživanja mogu se iskoristiti u koncipiranju psihološke pomoći i podrške građanima u fazama pripreme, odgovora i oporavka od posledica prirodnih katastrofa.

Ključne reči: bezbednost, prirodne katastrofe, građani, strah, poplave, demografske i socio ekonomske karakteristike.

3 Kriminalističko-policijska akademija, Beograd, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

2 Sektor za vanredne situacije MUP RS, Odeljenje u Sapcu.

ECOLOGICA, Vol. 23, No 82 (2016)

View publication stats

МОГУЋНОСТ ЗЛОУПОТРЕБЕ НУКЛЕАРНОГ ОРУЖЈА

У ТЕРОРИСТИЧКЕ СВРХЕ И КРИВИЧНОПРАВНА ЗАШТИТА

Владимир М. Цветковић1,

Криминалистичко-полицијска академија, Београд, Србија, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

Ивица Млађовић

Центар за основну полицијску обуку у Сремској Каменици

Апстракт: Свет се нашао под утицајем енергије разорне моћи, застареле и прљаве технологије, трке у наоружању, ратних дејстава и терористичких активности. При томе, у свету постоји велике количина нуклеарног оружја различите снаге и моћи, које се и даље гомила и усавршава уз стално проширење земаља које то оружје поседују. Терористичке групе могу напасти објекте и институције за производњу нуклеарне енергије, као и само нуклеарно оружје при производњи, транспорту и складиштењу. Имајући у виду последице и деструктивност, нуклеарно оружје је потенцијално најсмртоносније оружје које терористичке групе могу искористити у спровођењу насиља, ради остваривања циљева.

Једно од најзначајнијих средстава у заштити од нуклеарног оружја је правно регулисање, како на глобалном, тако и на националном нивоу. У овом раду аутори разматрају две групе питања. У првом делу је обрађен појам и карактеристике нуклеарног оружја, као и претпоставке његове злоупотребе у терористичке сврхе. Други део рада посвећен је правном регулисању и кривичноправној заштити од злоупотребе нуклеарног оружја у терористичке сврхе.

Кључне речи: безбедност, ванредна ситуација, тероризам, нуклеарно оружје, кривичноправна заштита.

Увод

Истраживањем на пољу физике и хемије, углавном у Европи, почетком XX века створене су претпоставке за развој нове врсте оружја. На „Кајзер Вилхелм“ (,,Kaiser Wilhelm“) институту у Берлину 1939. године, хемичари Ото Хан и Фриц Страсман (Otto Hahn i Fritz Strassmann) су дошли до првих сазнања о нуклеарној фисији. Наредних 30 година њихово откриће је представљао полазну тачку за бројна даља истраживања и проучавања саме структуре језгра атома, радиоактивности и радиоактивних елемената, углавном од стране европских научника и стручњака из области хемије и физике. Убрзо након открића нуклеарне фисије, дошло се до закључка да се енергија добијена уз помоћ фисије може искористити за производњу нуклеарне експлозије.2

Страх од сумње да Немачка или Јапан могу успети да развију нуклеарно оружје стимулисао је Американце да на пројекту ,,Менхетн“ развију ово оружје. Овај страх је био поткрепљен чињеницом да је Хитлер забранио извоз уранијума из тадашње Чехословачке, након њене окупације.3 Лио Зилард (Leo Szilard), избеглица из Европе, је саставио писмо које је било упућено председнику Рузвелту, а које је потписао Алберт

1 Асистент на предмету ,,Безбедност у ванредним ситуацијама“.

2 Barnaby, F. How to Build a Nuclear Bomb and other Weapons of Mass Destruction. New York: Nation Books, 2004., str. 51. ; Bevelacqua, A., Stilp, R.: Terrorism Handbook for Operational Responders. Delmar Cengage Learning, 2009. Цветковић, В., Поповић, М.: Могућности злоупотребе оружја за масовно уништавање у терористичке сврхе. Безбедност, Београд, 2011, 53(2), 149-167.

3 Johnson, J. H.: Us. Efforts to Reduce Threats from the Former Soviet Union.Usa: Red Hat Publishing, 2000., str. 71.

Ајнштајн, и којим му је указао на претњу напада атомским оружјем од стране Немачке.4 Као резултат овога, Рузвелт у октобру 1939. године успоставља привремени комитет надлежан за питања везана за уранијум. Комитет је предложио САД да отпочну изградњу атомског оружја и да се сви неопходни ресурси доставе физичару Енрику Фермију, како би он био у могућности да створи иницијални реактор или капислу. Дакле, услед доласка Адолфа Хитлера на власт и почетка Другог светског рата, бројни стручњаци из Европе одлазе у САД где настављају своја истраживања у сарадњи са домаћим научницима.5

У САД су током Другог светског рата, уз помоћ Уједињеног краљевства и Канаде, научници из САД и Европе произвели прво нуклеарно оружје. СССР је своје прво нуклеарно оружје развио и тестирао 1949. године, што је делом био резултат Совјетске шпијунаже у САД-а.6 Ове велике силе су средином 50-тих година наставиле развијање оружја заснованог на нуклеарној фузији (хидрогенска бомба).

Прва нуклеарна бомба експлодирала је у Новом Мексику у пустињи 1945. године. Са проналаском поузданих ракетних техника током 1960. године, постало је могуће да нуклеарно оружје буде употребљено било где у свету у веома кратком року. Нуклеарно оружје је током хладног рата имало пресудан значај за одређивање моћи светских сила. Нуклеарно оружје поседују: САД, земље бившег СССР, Велика Британија, Француска, Израел, Кина, Индија, Пакистан и Јужно-афричка Република. Потенцијални произвођачи су: Бразил, Аргентина, Мексико, Јапан, Канада, Италија, С. Кореја итд.

Паралелно са развојем нуклеарног оружја дошло је и до његовог правног регулисања у мери колико тако нешто смртоносно може да буде регулисано. У појединим сегментима правног регулисања нуклеарног оружја, нарочито могућност употребе нуклеарног оружја у терористичке сврхе прописана је и кривичноправна заштита.

Појмовно одређење нуклеарног оружја
Нуклеарно оружје спада у групу најмоћнијих и најдеструктивних оружја, чија разорна снага потиче из нуклеарне реакције изазване процесом цепања атомских језгара тешких елемената (фисија) или спајањем језгара лаких елемената (фузија). Под појмом нуклеарног оружја подразумева се комплекс нуклеарних и термонуклеарних експлозива и пројектила, средства за њихову примену и лансирна техника.7 Нуклеарно оружје слабије експлозивне снаге је значајно јаче од најјачег конвенционалног експлозива и као такво је способно да уништи или озбиљно онеспособи цео град. За нуклеарно оружје, неретко, користе се називи: атомска бомба, хидрогенска бомба, фисиона и фузиона бомба, нуклеарно и термонуклеарно оружје. Бомба чија енергија једним делом настаје у процесу фузије назива се хидрогенска (водонична) бомба, а за бомбу чије дејство

4 Bowman; S., Weapons of Mass Destruction, the Terrorist Threat. USA: CRS Report for Congress; 2007., str. 43.
5 Brian, J., Peterson, J., James , B., Irene, B., Jerry, S.: Protecting Emergency Responders; Lessons Learned
from Terrorist Attacks.New York: RAND, 2003., str. 102.
6 Rhodes, R.: The Making of the Аtomic Бomb. New York: Simon & Schuster, 1986., str. 41.
7 Види опширније: Јовић, Р.: Основе атомско-биолошко-хемијске одбране и заштите. Београд, Факултет одбране и заштите, 1999. стр. 145.

настаје на принципу фисије атомског језгра употребљава се назив атомска бомба.8
На дефиницију атомских оружја наилази се у уговору између канцелара Немачке и западних сила од октобра 1954. године, којим се Немачка обавезује да не производи на својој територији никакво атомско, биолошко и хемијско оружје. У истом акту (Анкес II) aтомско се оружје дефинише као: било које оружје које садржи, или је намењено да садржи или употребљава нуклеарно гориво или радиоактивне изотопе, и које, приликом експлозије или друге неконтролисане нуклеарне трансформације нуклеарног горива или радиоактивних изотопа, у стању је да изврши масовна уништавања, масовне повреде или масовна тровања.9 Један од највећих изазова глобалној безбедности јесте нуклеарни тероризам који је Грем Елисон у једном од својих дела о тероризму описао као ,,последњу катастрофу која се да спречити“.10
Нуклеарни тероризам је условљен компликованим производним процесом или крађом радиоактивног материјала. Свакако, проблем ширења нуклеарног материјала на међународном нивоу као и нуклеарних централа, неминовно повећава вероватноћу нуклеарног тероризма. Праксу међународне политике у погледу нуклеарног оружја одликују два супротна процеса: процес пролиферације, или умножавање и ширење нуклеарног оружја, са једне стране, и процес редукције, или смањивање нуклеарног оружја, са друге стране. Терористичке групе могу напасти објекте и институције за производњу нуклеарне енергије, као и само нуклеарно оружје при производњи, транспорту и складиштењу. Међутим, веома је тешко разликовати акцидент на нуклеарном постројењу од терористичког напада.
Карактеристике и начин употребе нуклеарног оружја
Имајући у виду последице и деструктивност, нуклеарно оружје је потенцијално најсмртоносније оружје које терористичке групе могу искористити у спровођењу насиља, ради остваривања циљева.11 У данашње време није тешко направити нуклеарну бомбу. Према мишљењу Теодора Тејлора, аутора студије о опасности од „нуклеарног тероризма", једини проблем у вези с производњом нуклеарне бомбе јесте нуклеарни материјал, који је на црној берзи доступан сваком ко је спреман да добро плати. Након коришћења хемијског оружја од стране терористичке групе у Јапану и обичним грађанима је постало јасно да ће терористи прећи на следећи ниво насиља који је могуће остварити стицањем и употребом нуклеарног оружја.12
Укупна дужина нуклеарне експлозивне направе могла би бити око 1 метра, пречника око 25 центиметра са тежином од 300 килограма.13 Оваква нуклеарно експлозивна направа се може лако превозити и активирати из комбија или аутомобила. Идеалан материјал за производњу нуклеарне експлозивне направе био би обогаћени уранијум али због доступности, терористичке организације све више своју пажњу

8 Graham, A.: Nuclear Terrorism: The Ultimate Preventable Catastrophe, Times Books. New York: Henry Holt and Company, 2004., str. 124.
9 Braudweiner H.: Die Pariser Vertage. Berlin: Akademie Verlag, 1956, str. 855.
10 Graham, A.: Nuclear Terrorism:The Ultimate Preventable Catastrophe. New York: Henry Holt and Company, 2004.
11 Љубо, П.; Раде, Ћ.: ВС, претње и заштита. Нови Сада: Прометеј, 2011.
12 Davis, M.; Purcell, A.: Weapons of Mass Destruction. New York: Infobase Publishing, 2006.
13 Hagerty, D.: The Consequences of Nuclear Proliferation: Lessons from South Asia. USA: Elsevier,1998., str. 34.

усмеравају на плутонијум. Дакле, нуклеарно оружје захтева или високо обогаћени уранијум или плутонијум. Основне карактеристике нуклеарног оружја су: уништавајуће дејство на ,,све (жива бића, инфраструктура и материјална добра) што му се налази на путу“; дејство је ефикасно (полупречник најслабије нуклеарне експлозије износи минум 1 километар) и троструко (механичка, топлотна и радијациона енергија); секундарне последице (генетске мутације, малигна обољења итд.) и штетно дејство (озрачивање и радиолошка контаминација живих бића.
Предности нуклеарног оружја су: представља оружје великог утицаја, остварује се велики психолошки утицај, потенцијални резултати су масовне жртве. Недостаци нуклеарно оружја су: терористичке групе имају тешкоће у долажењу, затим у сакривању и транспорту технологија и материјала,14 потребна су велика финансијска средства, постоје техничке, логистичке и безбедносне препреке.15
Терористичке групе могу искористити за своје нападе: импровизоване нуклеарне уређаје, украдено или незаконито пренесено оружје, или га могу само-стално развити. Због свих отежавајућих околности у коришћењу нуклеарног оружја, терористичке групе често посежу за различитим алтернативама његове употребе. Са малом количином радиоактивних материјала, односно нападом на већ постојећа нуклеарна постројења, могуће је остварити приближно исте деструктивне последице као и код употребе нуклеарног оружја.Штетни ефекти нуклеарне експлозије од 1 Кт били би разорни. Унутар круга 1 (200 метара полупречник), смртност људи, директно изложених топлотном зрачењу је 100%; унутар круга 2 (800 метара полупречник), смртност људи, директно изложених експлозији је 100%; унутар круга 3 (један километар полупречник), смртност људи, директно изложених нуклеарном зрачењу је 100%; унутар круга 4 (два километара полупречник), сви изложени људи задобиће непосредне повреде од опекотина и експлозија.16
1. Врсте нуклеарног оружја
  
  Нуклеарно оружје се може класификовати на више начина, коришћењем различитих критеријума. Генерално, постоје два главна типа нуклеарног оружја. Први је оружје, које производи властити експлозив само преко реакција нуклеарне фисије. Овај тип је познат по називима атомска бомба, А-бомба или фисиона бомба. Други тип нуклеарног оружја производи огромну количину енергије кроз реакције нуклеарне фузије, а може бити и хиљаду пута моћнија од фисијске бомбе. Познатије су под називом хидрогенске бомбе, Х-бомбе, термонуклеарне бомбе или фузијске бомбе.17 Према пореклу постоје:
  
  14 У операцији словачких и мађарских власти, која је трајала 4 месеца, ухапшене су три особе које су покушале да прокријумчаре високо обогаћени уранијум из Украјине у Словачку. Продавци су тражили 1 милион америчких долара за материјал. Том приликом, пронађено је 481,4 gr праха од 98,6% високо обогаћеног уранијума. Kahn, L.,Frank, N.: Protection against Weapons of Mass Destruction. Princeton: Princeton University, 2004., str. 69.
  15 Bolz, F., Dudonis, K., Shulz, D.: The counterterrorism handbook, Tactics, Procedures, and Techniques. London: CRS Press, 2002.
  16 Цветковић, В., Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд: Задужбина Андрејевић, 2013.; Цветковић, В., Могућности злоупотребе биолошког оружја у терористичке сврхе. Безбедност, 122-140, 2013.
  17 Само шест држава: САД, Русија, Уједињено Краљевство, Кина, Француска и Индија је дето-нирало, или је покушало детонирати, хидрогенску бомбу. Bronstein, A., Phillip, C.: Emergency Care for Hazardous Materials Exposure. St. Louis; MO: The C. V. Mosby Company; 1994., str. 94.
  
  фисиони пројектили (фисија у језгрима тешких елемента), фузиони пројектили (фузија у језгрима лаких елемената), неутронско оружје (промена у језгрима лаких елемената – фузија са доминантним неутронским зрачењем.
  Према начину примене постоје: тактичко нуклеарно оружје (пројектили мале од 0,1 до 10 Кт и средње снаге од 10 до 50 Кт), оперативно нуклеарно оружје (пројектили велике и средње снаге: до 50 до 500 Кт) и стратешко нуклеарно оружје (термонуклеарни пројектили и бојеве главе: више од 500 Кт).18
  Према експлозивној снази пројектила постоје: пројектили веома мале снаге (до 1Кт- микропројектили), пројектили мале снаге (од 1 до 10 Кт), пројектили средње снаге (од 10 до 50 Кт), пројектили велике снаге (од 50 до 500 Кт) и пројектили врло велике снаге (више од 500 Кт).19
2. Кривичноправна заштита од нуклеарног тероризма

Нуклеарно оружје, заједно са биолошким, хемијским и сличним оружјима, спада у групу оружја за масовно уништавање. Само та чињеница јасно указује колико је важно спречити употребу, али и производњу таквих оружја. Једно од средстава у заштити од нуклеарног оружја је правно регулисање на глобалном нивоу. Тако је уговор о непролиферацији (неширењу) нуклеарног оружја ступио је на снагу 5. марта 1970. године, а потписале су га владе Уједињеног краљевства Велике Британије, Северне Ирске, САД и СССР, као иницијатори и још 93 друге земље са циљем спречавања повећања броја земаља које поседују нуклеарно оружје. Споразум о смањењу стратешког нуклеарног оружја (START I) потписали су САД и СССР, 31. јула 1991. године, само 5 месеци пре распада СССР а ступио је на снагу 5. децембра 1994. године, јер се чекало на анексе нових независних држава.20 Овим споразумом ограничен је број нуклеарних глава на не више од

6.000 и до 1.600 носача на која се постављају. Споразум о смањењу стратешког нуклеарног оружја (START II) потписали су председник САД, Џорџ Буш старији и руски председник Борис Јељцин, 3. јануара 1993. године. Споразумом је забрањено поседовање интерконтиненталних балистичких ракета са једном или више нуклеарних бојевих глава. Најзад, Споразумом о смањењу стратешког нуклеарног наоружања, названог ,,Нови Старт“ потписали су, 8. априла 2010. године у Прагу, руски председник Дмитриј Медведев и амерички председник Барак Обама. Споразумом је предвиђено смањење нуклеарног арсенала две земље за око трећину, знатно смањење броја пројектила и лансера и успостављање ефикасних механизама контроле.21

Све што се односи на нуклеарно оружје првенствено је регулисано билатералним и мултилатералним уговорима, чиме је ово најсмртоносније средство стављено у правне оквире. Међутим, у ери глобализације, опасност од нуклеарног оружја добија једну сасвим нову димензију опасности од његове (зло)употребе. Суочавамо се са тероризмом

18 Цветковић, В., Управљање у ванредним ситуацијама изазваним злоупотребом оружја за масовно уништавање. Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 2012., стр. 67.

Arnold, H., Robyn, P.: Countering Terrorism; Dimension ff Preparedness. Cambrige: Mit Press; 2003., str. 72.
Cirincione, J.: Bomb Scare: The History and Future of Nuclear Weapons. Columbia University Press, 2007., str. 129.

21 Ostojić, J., Pravna zaštita od nuklearnog oružja s naglaskom na zaštitu morskog okoliša, Zbornik radova

Pravnog fakulteta u Splitu, br. 3/2008, str. 583-599.

који поприма атрибуте глобалног зла. Савремени технолошки развој, који је закорачио у

век, омогућио је промене у свим значајнијим аспектима "технологије" тероризма и учинио да тероризам прекорачи праг који су експерти за заштиту од њега очекивали и наслућивали са страхом већ деценијама. Осим опште познатог традиционалног тероризма, све више се суочавамо са такозваним постмодерним тероризмом или супертероризмом. Овај термин се у академским круговима и у пракси увелико користи за означавање употребе оружја за масовно уништавање у терористичке сврхе. Чини се, да је на делу постмодерни тероризам који ,,игра стару игру по новим правилима.“22 Типично средство извршења кривичног дела тероризма је, између осталих, бомба. Процењује се да на основу доступности материјала, могућности израде у малим димензијама, мобилности и велике разорне моћи, врло лако у будућности то може бити нуклеарна бомба.
Због ескалација терористичких аката у свету и могућности употребе нуклеарног оружја у терористичке сврхе порасла је забринутост међународне заједнице. Као резултат дошло је до усвајања Међународне конвенције о сузбијању аката нуклеарног тероризма од стране Генералне скупштине УН 13. априла 2005. године у Њујорку.23 Ова конвенција је ступила на снагу 7. јула 2007. године у складу са чланом 25. У изради конвенције пошло се од Декларације о мерама за елиминисање међународног тероризма која је садржана у анексу резолуције Генералне скупштине УН бр. 49/60 од 9. децембра 1994. године, којом се прописује, између осталог, да државе чланице УН недвосмислено осуђују сваки акт, метод или праксу тероризма, без обзира где је почињен и ко га је учинио, нагласивши да је потребно да државе хитно преиспитају постојеће међународно-правне одредбе о превенцији, репресији и елиминисању тероризма у свим његовим облицима и манифестацијама са циљем усвајања свеобухватног акта.
Конвенцијом о сузбијању аката нуклеарног тероризма прописује се да свако лице чини кривично дело тероризма употребом нуклеарног оружја:
„1. (...) ако то лице незаконито и намерно:
(а) поседује радиоактивни материјал или израђује или поседује уређај:
1. са намером да проузрокује смрт или тешке телесне повреде, или
2. са намером да проузрокује знатну материјалну штету на имовини или животној средини;

користи радиоактивни материјал или уређај, или користи или оштећује нуклеарни објекат на начин да ослобађа или ризикује ослобађање радиоактивних материја:
1. са намером да проузрокује смрт или тешке телесне повреде, или
2. са намером да проузрокује знатну материјалну штету на имовини или животној средини, или
3. са намером да примора физичко или правно лице, међународну организацију или државу да нешто учини или не учини.

Свако лице такође чини кривично дело ако то лице:
(а) прети, у околностима које указују на веродостојност претње, да ће починити кривично дело наведено у ставу 1(б) овог члана; или

22 Luqucr, Wallher: Postmodern Terrorism, Foreign Affairs 75/5, 1996, pp. 24-36.
23 Република Србија је ратификовала ову конвенцију 2006. године.

(б) захтева незаконито и намерно радиоактивни материјал, уређај или нуклеарни објекат путем претње, у околностима које указују на озбиљност претње, или применом силе.
Свако лице такође чини кривично дело ако то лице покуша извршење дела наведеног у ставу 1. овог члана.
Свако лице такође чини кривично дело ако то лице:

(а) учествује као саучесник у делу наведеном у ст. 1, 2. или 3. овог члана; или

(б) организује или упућује друге да чине дело наведено у ст. 1, 2. или 3. овог члана; или

(ц) на било који други начин доприноси извршењу једног или више дела наведених у ст. 1, 2. или 3. овог члана од стране групе лица који делују са заједничким циљем; такав допринос се сматра намерним и учињен с циљем настављања опште криминалне активности или с циљем те групе или се чини уз сазнање о намери групе да почини односно кривично дело или дела.“24

Појам тероризма је споран како у теорији тако и у законодавству. Карактеристично за инкримисање тероризма јесу широке и неодређене инкриминације са изузетно строго прописаним казнама, као и специјално законодавство које предвиђа одступања од неких кривично-правних начела. То се правда изузетно високим степеном опасности. У страном кривичном праву код кривичног дела тероризма најчешће се кумулативно траже два елемента, један објективни, а други субјективни: да је предузета нека опште опасна радња и да постоји намера застрашивања грађана, по правилу, из политичких мотива.

У нашем кривичном законодавству радња извршења овог кривичног дела састоји се у предузимању неке опште опасне радње, а примера ради као најтипичнија радња законом се прописује изазивање експлозије и пожара. Поред тога, кривично дело тероризма може се извршити и неким актом насиља и ту се законом прописује један типичан акт насиља, као што је отмица. Осим предузимања опште опасне радње или акта насиља, радња извршења може бити и сама претња да ће се предузети нека опште опасна радња или употребити опште опасно средство. Ту се законом посебно прописује претња да ће се употребити нуклеарно, хемијско или бактериолошко опште опасно средство (нагласили аутори).25 Оно што даље одређује радњу извршења јесте то што она мора бити узрок последице кривичног дела, тј. она мора бити подобна да се њоме створи осећање страха или несигурности код грађана.26

24 International convention for the suppression of acts of nuclear terrorism 2005 (www.un.org/documents/instruments/docs_en.asp, децембар 2012.), art. 2; Међународна конвенција о сузбијању аката нуклеарног тероризма (Закон о ратификацији Међународне конвенције о сузбијању аката нуклеарног тероризма, „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“ бр. 2/2006), чл. 2.

25 Ово законско решење није било прописано Основним кривичним законом („Службени лист СФРЈ”, бр. 44 од 8. Х 1976, 36 од 15. VII 1977, 34 од 29. VI 1984, 37 од 13. VII 1984, 74 од 14. ХI 1987, 57 од 29. IХ

1989, 3 од 19. I 1990, 38 од 6. VII 1990, 45 од 3. VIII 1990, 54 од 21. IХ 1990, „Службени лист СРЈ”, бр. 35

од 25. IХ 1992, 37 од 16. VII 1993, 24 од 18. III 1994, 61 од 9. ХI 2001, „Службени гласник РС”, број 39 од

IV 2003..) који је важио до ступања на снагу Кривичног законика РС ("Службени гласник РС.", број 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009 и 121/2012).
26 Види опширније: Стојановић, З., Коментар Кривичног законика (треће допуњено издање), Службени гласник, Београд 2009, стр. 686-688; Кривични законик РС ("Службени гласник РС.", број 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009 и 121/2012), чл. 312.

Осим радње извршења и последице, за постојање овог кривичног дела неопходно је да је радња извршења предузета са намером27 угрожавања уставног уређења или безбедности Србије. Тај субјективни елемент даје овом кривичном делу политичку димензију и по томе се оно разликује од других, по правилу, лакших кривичних дела која се такође могу вршити предузимањем неке опште опасне радње или насиља. Ова разлика је нарочито уочљива на примеру кривичног дела тероризма у Кривичном законику Француске: „(...) представљају акте тероризма, када су учињена намерно, индивидуално или колективним подухватом са циљем озбиљног ремећења јавног реда и мира застрашивањем или терором, следећа кривична дела: 1. намерно убиство, убиство из нехата, отмица ваздухоплова, брода и другог превозног средства прописаних у одељку II овог законика; (...) 4. дела у вези оружја, експлозива или нуклеарног материјала прописаних у одељку I члан L. 1333-9 (...).“28 Значи да сва дела већ постоје као самостална, али је суштина у намери. За наше разматрање је нарочито важна инкриминација која се односи на нуклеарни материјал. У Кривичном законику Француске постоје пет кривичних дела која се углавном односе на несавесно чување и руковање, остављање без надзора нуклеарног материјала, оштећења и уништења посуда са нуклеарним материјалом и др. Поред тога што ова дела могу бити извршена самостално, она могу бити и начини извршења кривичног дела тероризма тако да нема стицаја са тим кривичним делима.

7. Закључак

Нуклеарна претња човечанству из периода тзв. хладног рата, данас је, несумњиво, у великој мери замењена претњама терориста да ће употребити оружје за масовно уништавање. Могући нуклеарни терористички напад изазвао би драматичне последице, како у погледу људских жртава, тако и у погледу материјалне штете, а психолошки, такав облик тероризма би изазвао много већи ефекат него било који други облик тероризма, зато што постоји веома распрострањен страх од нуклеарног оружја. Нуклеарно оружје је израђено на принципу коришћења неконтролисане нуклеарне реакције, при којој се у малом временском периоду ослобађају велике количине енергије и радиоактивног продукта, чиме се изазива нуклеарна експлозија, која се од класичне експлозије разликује по већој количини ослобођене енергије и променама до којих долази у експлозиву. Сагледавање могућих облика тероризма, подразумева могућност употребе нуклеарног оружја или радиоактивног материјала у терористичке сврхе.
Дакле, могућност нуклеарног тероризма је чињеница која највише забрињава. Нуклеарни тероризам је у основи појам који обухвата више могућности које не морају нужно укључивати и нуклеарно оружје. Може се говорити и о употреби нуклеарних материјала у терористичке сврхе. У том смислу се могу дефинисати три главна принципа евентуалног терористичког деловања:
- употреба нуклеарне експлозивне направе (нуклеарна експлозија)
- напад или саботажа на постојећим нуклеарним постројењима
  
  27 Ова намера искључује евентуални умишљај, дакле може се извршити само са директним умишљајем.
  28 Code pénal France, Version consolidée du code au 23 décembre 2012. Edition : 2012-12-30 (www.legifrance.gouv.fr/affichCodeArticle.do, децембар 2012.), Article 421-1.
- употреба тзв. ,,прљаве“ бомбе (класична експлозија помоћу које се радиоактивни материјал распршује у околину).
На крају, закључујемо да је потребно правно регулисање производње, употребе, чувања, увоза-извоза и транспорта нуклеарног материјала, на свим нивоима од међународног до националног чији би циљ био неширење нуклеарног оружја, нуклеарно разоружавање и коришћења атомске енергије у мирољубиве сврхе. Тиме би се у великој мери смањио ризик од злоупотребе нуклеарног материјала у терористичке сврхе.

Литература
1. Arnold, H., Robyn, P.: Countering Terrorism; Dimension ff Preparedness. Cambrige: Mit Press; 2003.
2. Baker, J., Ridgely, S., Bartis, J., Jackson, B., Linn, H.: Protecting Emergency Responders–Safety Management in Disaster and Terrorism Response: New York: RAND, 2004., str. 81.
3. Barnaby, F. How to Build a Nuclear Bomb and other Weapons of Mass Destruction. New York: Nation Books, 2004.
4. Bevelacqua, A., Stilp, R.: Terrorism Handbook for Operational Responders. Delmar Cengage Learning, 2009.
5. Blum, A.: Nonstate Actors; Terrorism and Weapons of Mass Destruction. Universtity of Maryland: 2002., str. 62.
6. Bolz, F., Dudonis, K., Shulz, D.: The counterterrorism handbook, Tactics, Procedures, and Techniques. London: CRS Press, 2002.
7. Bowman; S.: Weapons of Mass Destruction; the Terrorist Threat. USA: CRS Report for Congress; 2007.
8. Braudweiner, H.: Die Pariser Vertage. Berlin: Akademie Verlag, 1956.
9. Bronstein, A., Phillip, C.: Emergency Care for Hazardous Materials Exposure. St. Louis; MO: The C. V. Mosby Company; 1994.
10. Cirincione, J.: Bomb Scare: The History and Future of Nuclear Weapons. Columbia University Press, 2007.
11. Цветковић, В., Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд: Задужбина Андрејевић, 2013.
12. Цветковић, В., Могућности злоупотребе биолошког оружја у терористичке сврхе.
  Безбедност, 55 (1), 122-140, 2013.
13. Цветковић, В., Поповић, М.: Могућности злоупотребе оружја за масовно уништавање у терористичке сврхе. Безбедност, Београд, 2011, 53(2), 149-167.
14. Code pénal France, Version consolidée du code au 23 décembre 2012.
15. Cordesman, A., Burke, A.: Iranian Weapons of Mass Destruction; Capabilities; Developments and Strategic Uncertainties. Working Dragt for Review and Comments, 2008.
16. Davis, M.; Purcell, A.: Weapons of Mass Destruction. New York: Infobase Publishing, 2006.
17. Ferguson, C.; Potter, W.: The Four Faces of Nuclear Terrorism. California: The Center for Nonproliferation Studies, Monterey Institue of International Studies, 2004.
18. George, H., Jane, B., Damon, C.: Introduction to Emergency Management; fourth edition. Oxford, 2011.
19. Graham, A.: Nuclear Terrorism: The Ultimate Preventable Catastrophe, Times Books. New York: Henry Holt and Company, 2004.
20. Hagerty, D.: The Consequences of Nuclear Proliferation: Lessons from South Asia. USA: Elsevier,1998., str. 34.
21. Heyer, R.: Introduction to CBRNE Terrorism; an Awareness Primer and Preparedness Guide for Emergency Responders. New Jersey: Red Hat Publishing, 2006.
22. Hoffman, B.: Terrorism and Weapons of Mass Destruction: An Analysis of Trends and Motivation. Washington: RAND, 1999.
23. International convention for the suppression of acts of nuclear terrorism, 2005;
24. Johnson, H.: US. Efforts to Reduce Threats from the Former Soviet Union.USA: RAND, 2000.
25. Larsen, R.: Al Qaeda Weapons of Mass Destruction Threat: Hype or Reality. Cambrige: Belfer Center for Science and International Affairs, 2010.
26. Luqucr, W.: Postmodern Terrorism, Foreign Affairs 75/5, 1996.
27. Ostojić, J., Pravna zaštita od nuklearnog oružja s naglaskom na zaštitu morskog okoliša, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, br. 3/2008.
28. Rhodes, R.: The Making of the Аtomic Бomb. New York: Simon & Schuster, 1986.
29. Јовић, Р.: Основе атомско-биолошко-хемијске одбране и заштите. Београд, Факултет одбране и заштите, 1999.
30. Кривични законик РС ("Службени гласник РС.", број 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009 и 121/2012).
31. Љубо, П.; Раде, Ћ.: ВС, претње и заштита. Нови Сада: Прометеј, 2011
32. Међународна конвенција о сузбијању аката нуклеарног тероризма (Закон о ратификацији Међународне конвенције о сузбијању аката нуклеарног тероризма,
  „Службени лист СЦГ – Међународни уговори“ бр. 2/2006).
33. Основни кривични закон („Службени лист СФРЈ”, бр. 44 од 8. Х 1976, 36 од 15. VII 1977, 34 од 29. VI 1984, 37 од 13. VII 1984, 74 од 14. ХI 1987, 57 од 29. IХ 1989, 3 од 19. I 1990, 38 од 6. VII 1990, 45 од 3. VIII 1990, 54 од 21. IХ 1990, „Службени лист СРЈ”, бр. 35 од 25. IХ 1992, 37 од 16. VII 1993, 24 од 18. III 1994, 61 од 9. ХI 2001,
  „Службени гласник РС”, број 39 од 11. IV 2003.).
34. Стерн, Џ.: Екстремни терористи. Београд: Alexandria Press, 2004.
35. Стојановић, З., Коментар Кривичног законика (треће допуњено издање), Службени гласник, Београд 2009.

POSSIBLE ABUSE OF NUCLEAR WEAPONS

IN TERRORIST ACTIVITY AND CRIMINAL PROTECTION

Vladimir M. Cvetkovic,

The Academy of Criminalistic and Police studies, Belgrade, Serbia, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs Ivica Mladjovic

Center for basic police training in Sremska Kamenica

Abstract: The world was under the influence of high power energy, dirty technologies, the arms race, war and terrorist activities. In addition, in the world there are large quantities of nuclear weapons various strength and power, which continues to pile up and improves with continued expansion of countries that possess these

weapons. Terrorist groups can attack buildings and institutions for producing nuclear energy and nuclear weapons only in the production, transport and storage. Bearing in mind the consequences and destructiveness of nuclear weapons is potentially the most lethal weapon that terrorist groups may be used in the implementation of violence to achieve goals. One of the most important tools in the protection of nuclear weapons is legal regulation, both at global and national levels. In this paper, the authors discuss two groups of issues. The first part is treated the concept and characteristics of nuclear weapons, as well as assumptions of its misuse for terrorist purposes. The second part is devoted to the legal regulation and protection of the criminal misuse of nuclear weapons for terrorist purposes.

Keywords: security, emergency situations, disaster, terrorism, nuclear weapons, criminal protection.

View publication stats

Pregledni članak

Jačanje sistema integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa u Srbiji: DISARIMES

Vladimir M. Cvetković 123*

1 Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Gospodara Vučića 50, Beograd

2 Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd

3 Međunarodni institut za istraživanje katastrofa, Beograd

* Kontakt: vmc@fb.bg.ac.rs

Apstrakt: Teritorija Srbije je osetljiva na različite vrste prirodnih opasnosti i rizik nije podjednak na celoj teritoriji; on varira u zavisnosti od vrste opasnosti i očekivanog potencijala štete. Seizmičke opasnosti, klizišta, odroni, poplave, bujične poplave, prekomerna erozija, suše i šumski požari su neke od značajnih prirodnih opasnosti na teritoriji Srbije; ovi prirodni procesi mogu direktno i indirektno da ugroze životnu sredinu, stanovništvo i materijalna dobra. Trenutno stanje zaštite od prirodnih katastrofa na teritoriji Srbije karakteriše nepotpunost i nedostupnost informacija o rizicima od mogućih prirodnih katastrofa, kao i o posledicama koje mogu da izazovu, uz nedovoljno „učešće javnosti“. Ističe se nedovoljni kapacitet lokalnih vlasti, profesionalnih službi i konsultanata za savremeni pristup upravljanju rizikom od katastrofe. Trenutnu situaciju karakteriše i nepostojanje jedinstvene baze podataka o prostornom rasporedu određenih prirodnih katastrofa, tj. određivanje potencijalno kritičnih zona (poplave, klizišta, bujice itd.). Stanje ukupnog sistema zaštite od prirodnih katastrofa na teritoriji Srbije nije zadovoljavajuće, posebno u odnosu na prostorne aspekte upravljanja rizikom. Uprkos stalnom porastu broja, učestalosti i intenziteta prirodnih katastrofa, Republika Srbija nije sprovela sveobuhvatnu naučnu studiju koja bi identifikovala slabosti i mogućnosti za unapređenje sistema upravljanja rizikom od katastrofa. S tim u vezi, glavni cilj projekta je „Jačanje integrisanog sistema upravljanja rizikom od katastrofa u Srbiji - DISARIMES“. Rezultati projekta omogućiće jačanje sistema upravljanja rizikom od katastrofa kroz istraživanje, razvoj i primenu inovativnih rešenja u fazama pripreme (edukacija i obučavanje lokalnog stanovništva itd.), ublažavanja, reagovanja, sanacije i nakon katastrofe. Naučni značaj planiranog istraživanja ogleda se u stvaranju mogućnosti za unapređenje teorijskog i empirijskog znanja u naučnoj oblasti upravljanja rizikom od katastrofa, ali i njihovoj primeni u praksi, imajući u vidu da je to relativno mlada naučna disciplina u Srbiji. Rezultati projektnog istraživanja olakšaće donosiocima odluka u Srbiji razumevanje nedostataka sistema, ali i pružiće inovativne mogućnosti za poboljšanje njihovog funkcionisanja u uslovima sve češćih i ozbiljnijih katastrofa. Osnivanjem naučnog i stručnog društva u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa stvoriće se održivi i neophodni uslovi za prenos i unapređenje znanja i iskustava od značaja za podizanje nivoa operativnosti sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije u slučaju katastrofe.

Ključne reči: katastrofe; sistem; jačanje; projekat; integrisano upravljanje rizicima; Srbija.

Uvod
Povećanje rizika od katastrofa (Cvetković, 2014; Cvetković & Dragicević, 2014; Cvetković et al., 2018; Dragićević et al., 2013; Ivanov & Cvetković, 2016), praćeno sve većom ranjivošću ljudi i njihove imovine, direktno nameće potrebu odgovornog društva u Srbiji da poboljša stepen svoje otpornosti (Cvetković & Miladinović, 2018; Cvetković, 2017; Cvetković, Kevin, et al., 2019a; Cvetković et al., 2018; Cvetković, Roder, Öcal, Tarolli, & Dragićević, 2018; Kostadinov, Dragićević, Stefanović, Novković, & Petrović, 2017). Pritom, potrebno je ozbiljno preispitivanje potreba i mogućnosti za poboljšanje postojećeg sistema upravljanja rizikom od katastrofa (Akter & Wamba, 2019; Fan, Zhang, Yahja, & Mostafavi, 2021; Moşteanu, Faccia, & Cavaliere; Poblet, García-Cuesta, & Casanovas, 2018; Saja, Goonetilleke, Teo, & Ziyath, 2019). Mane i ograničenja formalno- pravne regulative u oblasti upravljanja rizikom od katastrofa (Cvetković i Filipović, 2017), kao i neefikasna i neblagovremena primena i realizacija zakonskih rešenja alarmantno ukazuju na neophodnost realizacije ozbiljnijih naučnoistraživačkih projekata u cilju osmišljavanja konkretnih i primenjenih predloga za promenu važećih zakonskih propisa. Pored toga, postoji sve veća potreba za transformisanjem funkcionisanja sistema iz reaktivnog u proaktivni pristup koji više naglašava i primenjuje mere i aktivnosti za smanjenje rizika od katastrofe. Pored toga, evidentan je nedostatak preventivnih mera (Cvetković, A. Öcal, & Ivanov, 2019; Cvetković et al., 2017; Цветковић, 2017) za ublažavanje posledica katastrofa, ali i nedovoljno razvijene svesti građana od njihovog značaja. Praksa pokazuje da postoji nemogućnost prevazilaženja postojećih prepreka (Cvetković, Bošković, Janković i Andrić, 2019) koje sprečavaju subjekte i snage sistema upravljanja rizikom od katastrofe da osmisle, razviju i primene mere za smanjenje rizika od katastrofe.
Iako se sveobuhvatni napori na smanjenju rizika od katastrofe čine ozbiljnim, ali ne i sistematskim, posledice katastrofe i dalje ugrožavaju bezbednost ljudi i njihove imovine na teritoriji Republike Srbije. Na primer, samo su poplave 2014. godine prouzrokovale smrt 51 osobe, od kojih se 23 utopilo, dok je 31879 privremeno evakuisano iz poplavljenih i uništenih domova, od toga 24 000 iz Obrenovca (Izveštaj UNDAC-a, Poplave u Srbiji, maj 2014. godine). Iz tog razloga, jačanje sistema upravljanja rizikom od katastrofe istraživanjem, razvojem i primenom inovativnih rešenja u ovoj oblasti može imati efekat smanjenja rizika od katastrofe (Henderson, 2004; Lettieri, Masella, & Radaelli, 2009; Meissner, Luckenbach, Risse, Kirste, & Kirchner, 2002; Moe, Gehbauer, Senitz, & Mueller, 2007; Pelling & Wisner, 2012; Zhang, Okada, & Tatano, 2006), što će direktno povećati nivo bezbednosti građana i njihovu otpornost na posledice katastrofe.
U prošlosti su katastrofe koje su pogodile određena područja Srbije izazvale ogromne materijalne, ekonomske i ljudske gubitke (Cvetković & Janković, 2020; Cvetković, Nikolić, Nenadić, Ocal, & Zečević, 2020; Cvetković et al., 2020; Janković & Cvetković, 2020; Ocal, Cvetković, Baytiyeh, Tedim, & Zečević, 2020). Posle poplava 2014. godine, pored direktne opasnosti po život i zdravlje ljudi, ukupna šteta premašila je 1,7 milijardi evra, što čini više od 4% bruto domaćeg proizvoda. Inovativna rešenja koja će ponuditi DISARIMES mogu smanjiti direktnu štetu javnom i privatnom sektoru. Oni takođe mogu imati efekat smanjenja nivoa gubitaka u glavnim proizvodnim sektorima kao što su poljoprivreda, industrija, trgovina i rudarstvo, ali i štetu na kritičnoj infrastrukturi, koju je skupo popraviti (Jha, 2020; Kaur, 2020; Ocal, 2019; Olawuni, Olowoporoku, & Daramola, 2020; Perić & Cvetković, 2019; Thennavan, Ganapathy, Chandrasekaran, & Rajawat, 2020; Vibhas, Adu, Ruiyi, Anwaar, & Rajib, 2019; Vibhas,
Bismark, Ruiyi, Anwaar, & Rajib, 2019; Xuesong & Kapucu, 2019). Njegov uticaj na smanjenje nivoa ranjivosti kritične infrastrukture ublažiće onemogućavanje ili ograničenje ostvarivanja vitalnih državnih funkcija (vršenje vlasti, zdravstvo, obrazovanje, energetika, ekonomske, socijalne i sigurnosne funkcije uopšte) (Aqib, Mehmood, Alzahrani, & Katib, 2020; Etinay, Egbu, & Murray, 2018; Kalkman & de Waard, 2017; Kapucu & Demiroz, 2017; Oloruntoba, Sridharan, & Davison, 2018; Sarma, Das, & Bera, 2020).
Koncept i metodologija
Predmet naučnog istraživanja predviđenog u okviru projekta DISARIMES predstavlja multimetodsko istraživanje (kvantitativno i kvalitativno istraživanje)(Creswell, Klassen, Plano Clark, & Smith, 2011; Hesse-Biber, 2010; Timans, Wouters, & Heilbron, 2019) i sprovođenje SWOT analiza u cilju naučnog objašnjavanja faktora koji onemogućavaju jačanje sistema upravljanja rizikom od katastrofe (Aleksandrina, Budiarti, Yu, Pasha, & Shaw, 2019; Kumiko & Shaw, 2019; Mano, A, & Rapaport, 2019; Ocal, 2019; Perić & Cvetković, 2019; Vibhas, Adu, et al., 2019; Vibhas, Bismark, et al., 2019; Xuesong & Kapucu, 2019). U okviru tradicije kvantitativnog istraživanja sprovodiće se veliki broj anketa u kojima će se upotrebom upitnika ispitati stavovi građana u različitim osetljivim lokalnim zajednicama, zaposleni u relevantnim organizacijama i institucijama za upravljanje rizikom od katastrofe (Anderson-Berry & King, 2005; Balluz, Schieve, Holmes, Kiezak, & Malilay, 2000; Diekman, Kearney, O'neil,
& Mack, 2007; Etkin, 1999; Falkiner, 2006; Mileti & Fitzpatrick, 1993), članovi spasilačke službe, drugi relevantni praktičari u pogledu jačanja sistema upravljanja rizikom od katastrofa. Takođe, biće sproveden niz polustandardizovanih intervjua (kvalitativno istraživanje) sa rukovodiocima mnogih relevantnih organizacija i institucija u oblasti upravljanja rizikom od katastrofe. Pored toga, izvršiće se analiza sadržaja postojeće dokumentacije, propisa i arhivske građe Republike Srbije u oblasti smanjenja rizika od katastrofa u cilju njihove analize i upoređivanja sa dokumentima i propisima drugih relevantnih razvijenih zemalja (Cvetković, 2020; Cvetković et al., 2019b; Cvetković & Svrdlin, 2020; Cvetković, Öcal, & Ivanov, 2019). Pored toga, primena SWOT analize stvoriće preduslove za unapređenje pomenutog sistema zasnovanog na upotrebi postojećih ili razvijenih inovativnih rešenja (Cvetković, Tomašević, & Milašinović, 2019; Cvetkovic, 2019; Mumović & Cvetković, 2019). Ovo će identifikovati sve prednosti i nedostatke, odnosno povoljne i nepovoljne faktore sistema upravljanja rizikom, kao i mogućnosti primene određenih novina u sistemu smanjenja rizika od katastrofe u Srbiji. Stvoreni analitički okvir omogućiće da se dobiju sve relevantne informacije o samom sistemu i spoljnim faktorima u kojima postoji i o mogućnostima za njegov razvoj. Pregledaće se sve strateške mogućnosti i pretnje sistemu upravljanja rizikom od katastrofa u odnosu na njegove strateške snage i slabosti.
Na osnovu pomenutih rezultata istraživanja i rezultata SWOT analize, razviće se matrica za poboljšanje postojećeg sistema identifikovanjem inovativnih rešenja u oblasti upravljanja rizikom od katastrofa. Analiza dobijenih rezultata poslužiće kao polazna osnova u analizi, identifikaciji i utvrđivanju prioriteta inovativnih sposobnosti i rešenja za jačanje sistema. Pored toga, biće prikupljeni podaci za složenu analizu prirodnih uslova kao osnovnih faktora za pojavu geo- hazarda; sastavljanje i obrada postojećeg prostornog planiranja i druge relevantne dokumentacije i podataka u analognom i digitalnom obliku; terenski rad (preliminarno mapiranje različitih prirodnih uslova); mapiranje osetljivosti na pojedinačne opasnosti; identifikovanje zaštićenih prirodnih
resursa, ugroženih staništa/biotopa/vrsta, kulturnog i istorijskog nasleđa; procena ranjivosti (mapiranje) identifikovanih zaštićenih područja; kreiranje individualnih i karata više opasnosti; definisanje i ocrtavanje najugroženijih zona preklapanjem identifikovanih zaštićenih područja i mape više opasnosti; detaljna procena ranjivosti kroz različite scenarije; preraspodela nivoa ranjivosti na osnovu gore pomenute detaljne procene ranjivosti, što podrazumeva da najugroženije zone zahtevaju intenziviranje primene mere, kako bi se vrednosti zaštitile u navedenim oblastima.
Paralelno sa sprovođenjem istraživačkih aktivnosti, uspostaviće se i zajednica naučnika- praktičara kao dinamična naučna i profesionalna mreža naučnika i praktičara na polju smanjenja rizika od katastrofa, što će omogućiti razmenu znanja i iskustva, profesionalniju identifikaciju nedostataka i prepreka, kao i inovativne mogućnosti za poboljšanje samog sistema upravljanja rizikom od katastrofe. Pored toga, u svom održivom razvoju, i nakon završetka projekta, pružiće solidnu osnovu za njegovu institucionalizaciju kako bi pružio stručnu savetodavnu podršku donosiocima odluka u sve složenijoj sredini donošenja odluka. Objavljivanjem javnih poziva u medijima (Drury, Cocking, & Reicher, 2009; Dufty, 2012; Haddow & Haddow, 2013; Miles & Morse, 2007; Moszynski, 2012; Reddick, 2011; Russo, 2013; Vasterman, Yzermans, & Dirkzwager, 2005) i uspostavljenim veb lokacijama, slanjem mejlova, direktnih kontakata i drugih sredstava, okupiće se svi teoretičari i praktičari koji se direktno ili indirektno bave pomenutom oblašću. Razviće se strategije i programi koji će ih povezati i zajednički raditi na podršci sprovođenju gore pomenutog istraživanja i SVOT analize, kao i na analiziranju, identifikovanju i davanju prioriteta inovativnim rešenjima i mogućnostima u različitim fazama procesa upravljanja rizikom od katastrofe. Na ovaj način stvoriće se nacionalni konsenzus naučnika i stručnjaka koji će izraziti jasnije potrebe za unapređenjem samog sistema.
Jedan od najvažnijih delova istraživačkih aktivnosti je redovno ažurirani Plan za istraživanje, razvoj i inovacije (= RDI Roadmap), odnosno stvaranje baze znanja koja će omogućiti svim subjektima i snagama smanjenje rizika od katastrofe (od građana do državnih organa) da identifikuju odgovarajuća inovativna rešenja neophodna za lakše podizanje nivoa efikasnosti upravljanja rizikom od katastrofe (Al-ramlawi, El-Mougher,
& Al-Agha, 2020; Chakma, Hossain, Islam, & Hasnat, 2020; Cvetković & Janković, 2020; Cvetkovic & Martinović, 2020; Hussaini, 2020; Jha, 2020; Kaur, 2020; Olawuni et al., 2020; Thennavan et al., 2020). Struktura i funkcionisanje baze podataka biće u skladu sa tri inovacione grupe: inovacije u oblasti preventivnih mera, pripremljenosti i mera ublažavanja (pre katastrofe); inovacije u oblasti zaštite i spasavanja, tj. faza odgovora i inovacije u oblasti oporavka, rekonstrukcije i rehabilitacije (nakon katastrofe). Sama platforma biće razvijena u skladu sa najnovijim standardima koji će olakšati upotrebu. Koristeći sve dostupne mrežne baze podataka, biće identifikovana najsavremenija inovativna rešenja za upravljanje rizikom od katastrofe koja se mogu primeniti za jačanje sistema zaštite u Srbiji. Sticanje znanja biće organizovano u skladu sa najnovijim istraživačkim nalazima na terenu, novim tehnologijama i postojećim rešenjima, najboljom praksom u smanjenju rizika od katastrofe. Prikupljanje, analizu i unos inovativnih rešenja pratiće odgovarajući naučno- istraživački rad. Rezultati istraživanja sprovedenog sa prioritetnim inovativnim rešenjima biće dostupni u internetskoj bazi znanja. Logička struktura same baze će se razviti na samom početku realizacije projektnih aktivnosti. Po završetku uvođenja većine postojećih inovativnih rešenja, započinje priprema terena za inovacije u politici upravljanja rizikom od katastrofa, što će donosiocima odluka u Srbiji omogućiti da nedvosmisleno identifikuju potrebe i mogućnosti za unapređenje sistema zaštite i spasavanja od katastrofa. Priprema će se
realizovati razvojem specifičnih strategija, programa i akcionih planova. Pored toga, na osnovu rezultata istraživanja, razviće se modeli za poboljšanje i jačanje sistema upravljanja rizikom od katastrofa u Republici Srbiji.
1. Korišćenje podataka

Tokom projekta, podaci o istraživanju će se generisati sprovođenjem višemetodnih istraživanja koja uključuju upotrebu upitnika i obavljanje intervjua (Fife-Schaw, 1995; Krosnick, 2018; Siniscalco & Auriat, 2005). Pored toga, koristiće se svi postojeći podaci sadržani u postojećoj dokumentaciji (zakoni, strategije, izveštaji, beleške itd.) i postojećim bazama podataka (Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Republički zavod za seizmologiju itd.). Istraživanje će generisati podatke koji se odnose na sve faze upravljanja rizikom od katastrofa (Kohn et al., 2012; Levac, Toal-Sullivan, & OSullivan, 2012; Muttarak & Pothisiri, 2013; Reininger et al., 2013; Ronan, Alisic, Towers, Johnson, & Johnston, 2015; Tomio, Sato, Matsuda, Koga, & Mizumura, 2014; Uscher-Pines, Chandra, & Acosta, 2013; Uscher-Pines, Chandra, Acosta, & Kellermann, 2012), kao što su identifikovane snage, slabosti, mogućnosti i pretnje unutar sistema, u pogledu preventivnih mera, mera spremnosti i ublažavanja, odgovora i oporavka. Očekuje se da će projekat DISARIMES generisati intelektualnu svojinu kroz dobijene rezultate terenskih istraživanja. Za realizaciju projekta potrebni su brojni primarni (za potrebe projekta generisani realizacijom istraživanja) i sekundarni podaci (naučne i stručne publikacije, izveštaji, bilteni itd.). Primarni i sekundarni podaci će se generisati u svim fazama implementacije projekta. Za određene podatke koji su javno dostupni nisu potrebni posebni pristupi i odobrenja, dok će se za pojedinačne podatke tokom realizacije projekta slati odgovarajući zahtevi za odobrenja. Podaci će se bezbedno čuvati u sertifikovanim spremištima radi kratkoročnog i dugoročnog čuvanja. Biće uskladišteni sa minimalnim softverom, metapodacima i dokumentacijom kako bi bili korisni. Pohranjeni podaci moraju biti korisni široj javnosti. U procesu njihovog prikupljanja i generisanja, podaci će biti anonimni dok ne budu spremni za objavljivanje ili ulazak u bazu znanja koja će biti javno dostupna. Rezultati istraživanja biće uskladišteni u mrežnoj bazi podataka DISARIMES Baza znanja i biće dostupni svim zainteresovanim istraživačima, praktičarima i najširoj javnosti. Rezultati istraživanja biće uneti u otvorenu mrežnu bazu podataka, DISARIMES bazu znanja, da bi se informacije označile i međusobno povezale i učinile dostupnim za komentare članovima zajednice DISARIMES. Troškovi čuvanja podataka pokriće se iz budžeta projekta. Tokom i nakon projekta podaci će biti dostupni svim zainteresovanim institucijama i organizacijama.

2.2. Ambicije

Pored nepostojanja najsavremenijeg sistema upravljanja, u Republici Srbiji nisu sprovedena sveobuhvatna naučna multimetodna istraživanja koja bi identifikovala slabosti i mogućnosti za poboljšanje sistema upravljanja rizikom od katastrofa. Pored toga, postoji sve veća potreba za transformisanjem funkcionisanja sistema iz reaktivnog u proaktivni pristup koji više naglašava i primenjuje mere i aktivnosti za smanjenje rizika od katastrofe. Pored toga, evidentan je nedostatak preventivnih mera za ublažavanje posledica katastrofa, ali i nedovoljno razvijena svest građana o njihovom značaju. Praksa pokazuje da postoji nemogućnost prevazilaženja postojećih prepreka koje sprečavaju subjekte i snage sistema upravljanja rizikom od katastrofe

da osmisle, razviju i primene mere za smanjenje rizika od katastrofe. Naučni značaj projektovanog istraživanja ogleda se u stvaranju pretpostavki za unapređenje teorijskog i empirijskog znanja u naučnoj oblasti upravljanja rizikom od katastrofa, imajući u vidu da je to relativno mlada naučna disciplina u Srbiji. Novina ovog projekta zasniva se na činjenici da će rezultati dobijeni istraživanjem predstavljati pravu riznicu podataka koji će biti od strateškog i operativnog značaja za unapređenje naučne i praktične sfere upravljanja rizikom od katastrofa. Istraživanje će omogućiti razvoj novih modela i koncepata za jačanje sistema smanjenja rizika od katastrofe.

Figura 1. Konceptualni model istraživačkog projekta. Izvor: obrada autora.

Društveni značaj naučnog istraživanja ogleda se u stvaranju uslova za poboljšanje bezbednosti građana i njihove imovine u procesu unapređenja sistema upravljanja rizikom od katastrofa. Takođe, biće edukovan veliki broj građana o pravilnom načinu reagovanja u Srbiji kroz seminare i obuke, online kurseve itd. Sveobuhvatno, istraživanje će stvoriti mnoštvo značajnih podataka o svim aspektima funkcionisanja sistema smanjenja rizika od katastrofa i na taj način omogućiti njegovo održivo

poboljšanje. Pored toga, generisani podaci će omogućiti velikom broju budućih istraživača da pronađu jasne smernice i preporuke za sprovođenje budućih istraživanja iz oblasti upravljanja rizikom od katastrofa, što je dobar potencijal za buduća proširenja.

Uticaj projekta

DISARIMES će povećati inovacioni kapacitet u oblasti upravljanja rizikom od katastrofa u pogledu faze prevencije, ublažavanja i pripremljenosti (faza pre katastrofe), kao i faze reagovanja, rehabilitacije i rekonstrukcije (faza nakon katastrofe) u Srbiji. DISARIMES će omogućiti izgradnju održive i otvorene baze podataka o istraživanjima, razvoju, inovacijama, koja će omogućiti svim društvenim akterima (od građana do državnih organa) da lakše identifikuju odgovarajuće inovativno rešenje i primene ga u jednoj od faza (pripremljenost, ublažavanje, odgovor i oporavak) poboljšavajući sistem upravljanja rizikom od katastrofe. Omogućiće stvaranje prostorne baze podataka koja sadrži sastavljene tematske mape i sve rezultirajuće pojedinačne i višestruke mape opasnosti, mape ranjivih zona u različitim zaštićenim područjima, podatke o praćenju i mape promena za projektni period i razvoj potencijalnih modela. Takođe, omogućiće kvantifikaciju praćenih parametara prirodnih uslova i razvoj potencijalnih modela i stvaranje atlasa svih pojedinačnih mapa opasnosti, mapa više opasnosti, mapa ranjivosti, tekstualni opisi i druge relevantne informacije. Konkretnije, to će omogućiti definisanje prirodnih uslova, analizu pojedinačnih opasnosti i više opasnosti i upravljanje opasnostima. Takođe, omogućiće inovacijama izgradnju efikasnog, poboljšanog i održivog sistema sistema zaštite i spasavanja, kao i poboljšanje spremnosti građana, lokalnih zajednica i institucija da efikasno odgovore na uslove katastrofe, kao i stvaranje sveobuhvatnih pretpostavki u osnovi dizajniranja, razvoja i primene mera za njihovo postizanje. Pored toga, omogućiće razvoj mreže naučnika i stručnjaka za jačanje upravljanja rizikom od katastrofa u Republici Srbiji, što će olakšati pojačanu saradnju naučnika i stručnjaka u pogledu budućih istraživanja, daljeg razvoja i inovacija. Pripremiće teren za inovacije u politici upravljanja rizikom od katastrofe, jasno ukazujući koja su istraživanja i inovacije potrebna za dalje jačanje sistema upravljanja rizikom od katastrofa i omogućiti prenos inovativnih praksi i rešenja između sistema upravljanja rizikom od katastrofe u razvijenim zemljama i postojećeg sistema Republike Srbije.

U Republici Srbiji je upravljanje rizikom od katastrofe relativno mlada naučna disciplina koja je u fazi razvoja. Polazeći od multidisciplinarne prirode projekta, istraživanje će doprineti okupljanju svih zainteresovanih naučnika u oblasti proučavanja katastrofa i omogućiće zajednički rad, prenos znanja i iskustva kao i afirmaciju u toj naučnoj oblasti. Projekat će doprineti razmeni mišljenja, znanja, inovacija i iskustava u oblasti upravljanja rizikom od katastrofa. U ovoj sinergiji stvoriće se održivi preduslovi za njihov dalji kontinuirani rad i saradnju u dizajniranju i sprovođenju naučnih istraživanja čije naučne i društvene implikacije mogu u velikoj meri podići nivo sigurnosti i otpornosti građana i zajednica na katastrofe. Iako se čini da su sveobuhvatni napori na smanjenju rizika od katastrofe ozbiljni, ali ne i sistematski, posledice katastrofe i dalje ugrožavaju bezbednost ljudi i njihove imovine na teritoriji Republike Srbije. Na primer, samo u poplavama 2014. godine smrtno je stradala 51 osoba, od kojih se 23 utopila, dok je 31.879 privremeno evakuisano iz poplavljenih i uništenih domova, od čega 24.000 iz Obrenovca (Izveštaj UNDAC-a, Poplave u Srbiji, maj 2014. godine). Pored toga, ukupan globalni broj slučajeva COVID-19 premašio je 4,6

miliona. Zbog toga svi gradovi u Srbiji moraju da imaju planove za katastrofe koji su prilagođeni određenim scenarijima i lokacijama, a ne unapred smišljene uopštene planove.

Padovi aviona na aerodromima, katastrofe na stadionima i nesreće na masovnom tranzitu na daljinu veoma se razlikuju od onih izazvanih smrtonosnim zaraznim mikroorganizmima kao što je COVID-19 i zahtevaju različite reakcije. Komunikacije moraju biti standardizovane i podržane. Važno je identifikovati faktore rizika za loš odgovor zajednice na katastrofe zaraznih bolesti kao što su epidemije, „pre i posle“ studija koje istražuju populaciju u Srbiji koja je pogođena zaraznim katastrofama kao što je pandemija koronavirusa, i studije koje koriste trenutno verifikovani model i metode simulacije. Iz tog razloga, jačanje sistema upravljanja rizikom od katastrofe istraživanjem, razvojem i primenom inovativnih rešenja u ovoj oblasti može imati efekat smanjenja rizika od katastrofe, što će direktno povećati nivo bezbednosti građana i njihovu otpornost na posledice katastrofe. U prošlosti su katastrofe koje su pogodile određena područja Srbije prouzrokovale ogromne materijalne, ekonomske i ljudske gubitke. Nakon poplava 2014. godine, pored direktne opasnosti po život i zdravlje ljudi, ukupna šteta premašila je 1,7 milijardi evra, što čini više od 4% bruto domaćeg proizvoda. Inovativna rešenja koja će ponuditi DISARIMES mogu smanjiti direktnu štetu javnom i privatnom sektoru. Oni takođe mogu imati efekat smanjenja nivoa gubitaka u glavnim proizvodnim sektorima kao što su poljoprivreda, industrija, trgovina i rudarstvo, ali i štetu na kritičnoj infrastrukturi, koju je skupo popraviti. Njegov uticaj na smanjenje nivoa ranjivosti kritične infrastrukture ublažiće onemogućavanje ili ograničenje ostvarivanja vitalnih državnih funkcija (vršenje vlasti, zdravstvo, obrazovanje, energetika, ekonomske, socijalne i sigurnosne funkcije uopšte). DISARIMES će jasno ukazati na mogućnosti i potrebe za dizajniranjem i primenom inovacija, koje mogu direktno uticati na poslovni sektor da se kreće ka pronalaženju i proizvodnji inovativnih tehničkih rešenja za upravljanje rizikom od katastrofa u svim fazama (spremnost, ublažavanje, odgovor, oporavak, obnova i sanacija). Uticaće na povezanost proizvođača inovativnih tehničkih rešenja i samih korisnika kroz jasnu platformu partnerske saradnje i podrške. Inovativna rešenja u oblasti smanjenja rizika od katastrofe mogu direktno doprineti smanjenju primarnih, sekundarnih i tercijarnih efekata katastrofe na ljude i njihovo zdravlje ako se pravilno primene. Pored toga, jačanje sistema upravljanja rizikom od katastrofe takođe je direktno povezano sa poboljšanjem institucionalnih kapaciteta zdravstvenih ustanova Republike Srbije za sprečavanje ili ublažavanje nastalih zdravstvenih posledica u uslovima katastrofe.

Diseminacija rezultata
Projekat DISARIMES podrazumeva upotrebu širokog spektra komunikacije i širenja informacija o rezultatima istraživanja i inovativnim rešenjima u svim fazama upravljanja rizikom od katastrofa: a) Javna veb stranica DISARIMERS (RDI Plan i baza znanja i Naučno- profesionalno društvo, osetljivost, ranjivost, individualna i karta više opasnosti) i društvene mreže (Instagram, Facebook, Twitter, LinkedIn, Research gate, Academia.edu itd.); b) organizovane konferencije za medije koje će predstaviti informacije o projektu, rezultatima istraživanja i inovativnim rešenjima koja će se primeniti u sistemu upravljanja rizikom od katastrofe; c) Naučna konferencija, seminari i obuke za upravljanje rizikom od katastrofa. U njemu će se kontinuirano prikazivati sve informacije o projektnim aktivnostima i rezultatima istraživanja; d) U Međunarodnom časopisu za upravljanje rizicima od katastrofa, više tomova biće
posvećeno objavljivanju istraživačkih radova o rezultatima projekta u otvorenom pristupu; e) Naučni radovi (nacionalni časopisi, međunarodni časopisi) u otvorenom pristupu biće objavljeni u nacionalnim i međunarodnim časopisima; f) Publikacije u obliku monografija, izveštaja i pregleda inovativnih rešenja u otvorenom pristupu; g) događaji poput radionica, seminara, obuka itd.; h) Biće uspostavljen bilten DISARIMES koji će se slati predstavnicima svih entiteta i snaga sistema za smanjenje rizika od katastrofe u Srbiji; i) SharePoint će biti uspostavljen kako bi omogućio deljenje dokumenata, datoteka, spiskova kontakata, isporuke i svih ostalih relevantnih projektnih dokumenata svim istraživačima i spoljnim stručnjacima koji su uključeni; j) Redovne telefonske konferencije između svih istraživača, kao i među ostalim naučnicima i stručnjacima uključenim u dizajniranje inovativnih rešenja.
Tokom početne faze (prva 1-2 projektna meseca), aktivnosti komunikacije i širenja odnosiće se na stvaranje baze podataka sa rezultatima prethodnih katastrofa u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija, prikupljanje svih mapa, prezentaciju projektnih aktivnosti, tekuće istraživačke aktivnosti , kao i postignuti rezultati u uspostavljanju baze znanja i naučno- stručne zajednice. Tokom faze pokretanja (2-6 projektnih meseci), aktivnosti komunikacije i širenja odnosiće se na prezentaciju baze znanja o RDI-u, naučno-stručne zajednice, rezultata SVOT analize itd. Pored toga, u ovoj fazi, kroz promotivne aktivnosti, naučna i stručna javnost će se okupiti da učestvuju u razvoju baze znanja. Tokom faze proširenja (6-12 projektnih meseci), svi glavni rezultati biće predstavljeni u vezi sa inovativnim rešenjima i mogućnostima što je šire moguće kroz sve komunikacione kanale projekta. U ovoj fazi uspostaviće se komunikacija sa ključnim političkim predstavnicima, kao i ostalim donosiocima odluka u Srbiji relevantnim za strateško upravljanje rizikom od katastrofe.

Plan implementacije

Plan implementacije projekta uključuje 5 radnih paketa: a) RP 1 - Prirodni uslovi sa analizom pojedinačne opasnosti i više opasnosti; b) RP 2 - SWOT analiza i okvir; c) RP 3 - RDI baza znanja i praćenje; d) RP 4 - Naučno-profesionalna mreža i izgradnja zajednice; e) RP 5 - Inovacije u politici za upravljanje rizikom od katastrofe.

RP 1 - Prirodni uslovi sa analizom pojedinačne opasnosti i više opasnosti
Ciljevi: Razvoj prostorne baze podataka koja sadrži sastavljene tematske mape i sve rezultirajuće pojedinačne i višestruke mape opasnosti, mape ranjivih zona u različitim zaštićenim područjima, podatke o praćenju i mape promena za projektni period i kvantifikaciju praćenih parametara prirodnih uslova i razvoj potencijalnih modela . Takođe, cilj je kvantifikacija praćenih parametara prirodnih uslova i razvoj potencijalnih modela i stvaranje atlasa svih pojedinačnih mapa opasnosti, mapa više opasnosti, mapa ranjivosti, tekstualni opisi i druge relevantne informacije. Specifični ciljevi su: a) Analiza prirodnih uslova i prirodnih katastrofa u poslednjih nekoliko decenija; b) Analiza pojedinačne opasnosti i više opasnosti; c) Upravljanje opasnostima.
Opis projektnih aktivnosti
- ST1.1. Stvaranje baze podataka koja će sadržati podatke potrebne za analizu geo- opasnosti i rezultujuće podatke i koja će se redovno ažurirati sa novim podacima
  i rezultatima analize. Analiza prirodnih uslova (sastavljanje i obrada postojeće baze podataka sa dokumentacijom i podacima u analognom i digitalnom obliku; upotreba prikupljenih podataka za složenu analizu prirodnih uslova kao osnovnih faktora za pojavu geo-hazarda; kreiranje i ažuriranje baze podataka; rad na terenu (preliminarno mapiranje različitih prirodnih uslova, analize terena sa kritičnim karakteristikama - nagib itd.);
  - ST1.2. Analiza pojedinačne opasnosti i više opasnosti (mapiranje osetljivosti na pojedinačne opasnosti; identifikovanje zaštićenih prirodnih resursa, ugroženih staništa/biotopa / vrsta, kulturno-istorijskog nasleđa; procena ugroženosti (mapiranje) identifikovanih zaštićenih područja; kreiranje individualnih i višestrukih mapa opasnosti; definisanje i ocrtavanje najugroženijih zona preklapanjem identifikovanih zaštićenih područja i mape više opasnosti; pokretanje i ažuriranje BAZE ZNANJA sa izlazima 1. i 2. faze;
  - ST1.3. Upravljanje opasnostima (detaljna procena ranjivosti kroz različite scenarije; preraspodela nivoa ranjivosti na osnovu gore pomenute detaljne procene ranjivosti, što podrazumeva da najugroženije zone zahtevaju intenziviranje primene mere, kako bi se zaštitile vrednosti unutar određenih područja; definisanje tehnika ublažavanja kojima bi se efekti opasnosti mogli u određenoj meri umanjiti; definisanje strateškog plana upravljanja, sugerisanjem ograničenja za korišćenje zemljišta, planiranje i izgradnju infrastrukture i delatnosti (turizam, saobraćaj itd.) koje može se primeniti na svim nivoima planiranja u budućnosti).
    Rezultati realizovanih projektnih zadataka
- D1.1. Prostorna baza podataka koja sadrži sastavljene karakteristike reljefa, hidrometeorološke podatke, korinovski pokrivač, prostorne planove, tematske karte i sve rezultirajuće pojedinačne i višestruke karte opasnosti, mape ranjivih zona u različitim zaštićenim područjima, podatke o monitoringu itd. Prva faza će dati pouzdanu osnovu za definisanje prostornog rasporeda prirodnih uslova koji su doveli do prirodnih opasnih pojava. Prikupljanje podataka, analiza i sinteza dostupnih podataka o prirodnim opasnostima (klasifikovanih prema poreklu, starosti, intenzitetu, veličini, učestalosti i posledicama) pomoći će u odvajanju područja koja su podložna prirodnim katastrofama;
- D1.2. Razvoj potencijalnih modela prema odnosu parametara prirodnog stanja (padavina, ispuštanja itd.) i prirodnih katastrofa;
- D1.3. Atlas svih pojedinačnih mapa opasnosti, mapa više opasnosti, mapa ranjivosti, tekstualni opisi i druge relevantne informacije Biće stvorena mapa koja prikazuje najugroženije područje od prirodnih opasnosti u Srbiji.
RP 2 - SWOT analiza i okvir
Ciljevi: Proceniti i identifikovati snage (prednosti), slabosti (nedostaci), mogućnosti (inovacioni potencijal) i pretnje za sistem upravljanja rizikom od katastrofa u Srbiji sa posebnim fokusom na spremnost, ublažavanje, odgovor i oporavak od katastrofe u sledećim mestima: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Obrenovac, Kraljevo, Jagodina, Svilajnac, Subotica, Lapovo, Smedervska Palanka, Velika plana, Bajina Bašta, Užice.
Opis projektnih aktivnosti
RP 3 - RDI baza znanja i praćenje
Ciljevi: Razviti i ažurirati IRP (istraživanje, razvoj, inovacije) Mapa puta - baze znanja sa inovativnim rešenjima i drugim relevantnim informacijama za unapređenje sistema upravljanja rizikom od katastrofa koji će biti dostupni svim građanima Republike Srbije, svim pravnim licima i svim pripadnicima spasilačkih službi. Ta baza će poboljšati sigurnost svih građana u našoj zemlji.
Opis projektnih aktivnosti
- ST3.1. Razviti i ažurirati bazu znanja na veb platformi sa otvorenim pristupom. Na početku će se razviti logička struktura baze podataka u odnosu na strukturu i vrste
  informacija koje će sadržati, kako funkcioniše i kako se prikazuje. Izradiće se mrežna platforma (veb lokacija) koja će podržati usvojenu ideju same baze znanja;
- ST3.2. Pregled i analiza, odabir i davanje prioriteta inovativnim rešenjima i mogućnostima za poboljšanje mera prevencije, pripravnosti i ublažavanja rizika od katastrofa. Na osnovu rezultata SWOT analize, koristeći sve postojeće i generisane izvore podataka, analiziraće se veliki broj publikacija (naučni članci, standardi, knjige itd.) i dokumenata sa ciljem izbora i davanja prioriteta najboljim inovativnim rešenjima u oblasti preventivnih mera, spremnosti i mera za ublažavanje rizika od katastrofe;
- ST3.3. Pregled i analiza, odabir i određivanje prioriteta, inovativnih rešenja i mogućnosti za poboljšanje odgovora na manifestovane rizike od katastrofe. Na osnovu rezultata SWOT analize, koristeći sve postojeće i generisane izvore podataka, analiziraće se veliki broj publikacija (naučni članci, standardi, knjige itd.) i dokumenata kako bi se odabralo i dalo prioritet najboljim inovativnim rešenjima u polje reagovanja na manifestovane rizike od katastrofe, M18);
- ST3.4. Pregled i analiza, odabir i određivanje prioriteta, inovativnih rešenja i mogućnosti za poboljšanje mera oporavka od katastrofe. Na osnovu rezultata SWOT analize, koristeći sve postojeće i generisane izvore podataka, analiziraće se veliki broj publikacija (naučni članci, standardi, knjige itd.) i dokumenata kako bi se odabralo i dalo prioritet najboljim inovativnim rešenjima u polju mera za oporavak od katastrofe.
  Rezultati realizovanih projektnih zadataka
- D3.1. Baza znanja na veb platformi (Izveštaj o uspostavljenoj bazi znanja u odnosu na njen sadržaj, karakteristike i logičku strukturu funkcionisanja);
- D3.2. Inovativna rešenja i mogućnosti za unapređenje mera sprečavanja, pripravnosti i ublažavanja rizika od katastrofa (Izveštaj o inovativnim rešenjima i mogućnostima za unapređenje mera sprečavanja, pripravnosti i ublažavanja rizika od katastrofa);
- D3.3. Inovativna rešenja i mogućnosti za poboljšanje odgovora na manifestovane rizike od katastrofe (Izveštaj o inovativnim rešenjima i mogućnostima za poboljšanje odgovora na manifestovane rizike od katastrofe);
- D3.4. Inovativna rešenja i mogućnosti za poboljšanje mera za oporavak od katastrofe (Izveštaj o inovativnim rešenjima i mogućnostima za poboljšanje mera za oporavak od katastrofa).
RP 4 - Naučno-profesionalna mreža i izgradnja zajednice
Ciljevi: U potpunosti razviti naučno-profesionalnu mrežu DISARIMES koja uključuje širok spektar naučnika, stručnjaka i zainteresovanih građana iz oblasti upravljanja rizikom od katastrofa i profesija i organizacija civilne zaštite i svih zainteresovanih građana Srbije i šire.
Opis projektnih aktivnosti
- ST4.1. Izgradnja otvorene naučno-profesionalne mreže DISARIMES kako bi se olakšao prenos znanja, iskustva i razmišljanja u vezi sa svim fazama upravljanja
  rizikom od katastrofe. Da bi se stvorila mreža, razviće se struktura, modaliteti rada mreže i sama platforma koja će omogućiti prenos znanja, iskustva i razmišljanja u vezi sa svim fazama upravljanja rizikom od katastrofe. Pored toga, biće umrežen sa RDI bazom znanja. Programi i kampanje biće razvijeni za angažovanje naučnika i praktičara u mreži. Biće određeni načini registracije članova mreže DISARIMES, pristupa mrežnoj platformi na mreži i upravljanja njome;
- ST4.2. Povezivanje DISARIMES mreže sa drugim relevantnim mrežama kao što je DAREnet itd. Sve mreže koje su direktno ili indirektno povezane sa ciljevima uspostavljanja DISARIMES mreže biće identifikovane. Razviće se modaliteti za koordinaciju i saradnju između ovih mreža. Takođe, povezivanje mreže DISARIMES sa drugim spoljnim stručnjacima iz drugih naučno-stručnih disciplina značajnih za upravljanje rizikom od katastrofe. Da bi se olakšala najoptimalnija inovativna rešenja, razviće se načini, standardi i procedure za uspostavljanje saradnje sa spoljnim stručnjacima i organizacijama;
- ST4.3. Podržati DISARIMES prvu međunarodnu naučnu konferenciju o upravljanju rizikom od katastrofa u Srbiji sa ciljem primene inovativnih rešenja. U Srbiji će biti organizovan program i prva konferencija iz oblasti upravljanja rizikom od katastrofa koja će okupiti sve naučnike i stručnjake iz pomenute oblasti. Dalji programi jačanja i podrške biće razvijeni za prvi međunarodni časopis - Međunarodni časopis za upravljanje rizikom od katastrofa u Srbiji, u kojem će se promovisati inovativna rešenja.
  Rezultati realizovanih projektnih zadataka
  - D4.1. DISARIMES naučno-profesionalna mreža (Izveštaj mreže i 1. izveštaj o napretku u izgradnji zajednice / mreže);
  - D4.2. Veze DISARIMES-a sa drugim relevantnim mrežama i spoljnim ekspertima (Izveštaj o vezama DISARIMES-a sa drugim spoljnim stručnjacima i 3. izveštaj o napretku u izgradnji zajednice / mreže);
  - D4.3. Prva naučna konferencija o upravljanju rizikom od katastrofe, održani seminari u različitim lokalnim samoupravama, edukovani učenici srednjih škola na području lokalnih samouprava ugroženih od posledica katastrofa (Izveštaji o organizaciji prve naučne konferencije o upravljanju rizikom od katastrofe, seminarima i edukaciji).
RP 5 - Inovacije u politici za upravljanje rizikom od katastrofe.
Ciljevi: Priprema terena za inovacije u politici upravljanja rizikom od katastrofa. Stvaranje osnova za betonirane strategije inovacija pre katastrofe, odgovora i post- katastrofe za budući razvoj identifikovanih sposobnosti. Takođe, razvijanje strategija, programa i kampanja za jačanje spremnosti sistema upravljanja rizikom od katastrofa u Republici Srbiji sa fokusom na Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Obrenovac, Kraljevo, Jagodinu, Svilajnac, Suboticu, Lapovo, Smedervsku Palanku, Veliku planu, Bajinu Baštu, Užice.
Opis projektnih aktivnosti
- ST5.1. Stvaranje osnova za strategije inovacija pre katastrofe, odgovora i post- katastrofe za budući razvoj identifikovanih sposobnosti. Proverene pretpostavke za

lakšu primenu inovativnih rešenja u fazama pre katastrofe, odgovora i posle katastrofe. Sprovođenje istraživanja radi razvoja modela za primenu inovativnih rešenja u oblasti smanjenja rizika od katastrofe;

ST5.2. Razvijanje strategija, programa i kampanja za jačanje spremnosti sistema upravljanja rizikom od katastrofe u Republici Srbiji. Dizajniranje i pisanje strategija, programa i kampanja za jačanje spremnosti sistema upravljanja rizikom od katastrofe;
ST5.3. Razvoj i primena programa građanskog obrazovanja i obuke za pravovremeni i odgovarajući odgovor na katastrofe. Dizajniranje, primena i testiranje programa građanskog obrazovanja i obuke za pravovremeni i odgovarajući odgovor na katastrofe.
Rezultati realizovanih projektnih zadataka
D5.1. Osnove za sprovođenje betonskih inovacija pre katastrofe, odgovora i post- katastrofe (Izveštaj pripremljenog tla za inovacije u politici upravljanja rizikom od katastrofe);
D5.2. Strategije, programi i kampanje za povećanje nivoa pripravnosti i poboljšanje svih faza upravljanja rizikom od katastrofe u Srbiji (Izveštaj o razvijenim strategijama, programima i kampanjama za povećanje spremnosti sistema upravljanja rizikom od katastrofe);
D5.3. Programi obrazovanja i obuke (Izveštaj o osmišljenim programima obrazovanja i obuke).

Rezultati - ID	Naziv rezultata
D1.1	Prostorna baza podataka koja sadrži sastavljene tematske mape i sve rezultirajuće pojedinačne i višestruke mape opasnosti, mape osetljivih zona u različitim zaštićenim područjima, podatke o praćenju i mape promena za projektni period
D1.3	Atlas svih pojedinačnih mapa opasnosti, mapa više opasnosti, mapa ranjivosti, tekstualni opisi i druge relevantne informacije
D2.3	Sprovedena SWOT analiza i multimetodsko istraživanje, realizovane edukacije po lokalnim samoupravama
D2.4	Rezultati analize i tumačenja podataka
D3.1	Baza znanja na veb platformi dostpuna svim građanima Republike Srbije

Tabela 1. Pregled rezultata sa projekta. Izvor: obrada autora.

D3.2	Inovativna rešenja i mogućnosti za unapređenje mera sprečavanja, pripravnosti i ublažavanja rizika od katastrofa
D3.3.	Inovativna rešenja i mogućnosti za poboljšanje odgovora na manifestovane rizike od katastrofe
D4.1.	ešenja i mogućnosti za poboljšanje mera za oporavak od katastrofe
D5.1.	DISARIMES naučno-stručna mreža
D5.2.	imenu betonskih inovacija pre katastrofe, odgovora i post-katastrofe

Zaključak
DISARIMES će jasno ukazati na mogućnosti i potrebe za dizajniranjem i primenom inovacija, koje mogu direktno uticati na poslovni sektor da krene ka pronalaženju i proizvodnji inovativnih tehničkih rešenja za upravljanje rizikom od katastrofa u svim fazama (spremnost, ublažavanje, odgovor, oporavak, obnavljanje i sanacija). Uticaće na povezanost proizvođača inovativnih tehničkih rešenja i samih korisnika kroz jasnu platformu partnerske saradnje i podrške. Inovativna rešenja u oblasti smanjenja rizika od katastrofe mogu direktno doprineti smanjenju primarnih, sekundarnih i tercijarnih efekata katastrofe na ljude i njihovo zdravlje ako se pravilno primene. Pored toga, jačanje sistema upravljanja rizikom od katastrofe takođe je direktno povezano sa poboljšanjem institucionalnih kapaciteta zdravstvenih ustanova Republike Srbije za sprečavanje ili ublažavanje nastalih zdravstvenih posledica u uslovima katastrofe. U obrazovnom sistemu RS, od 1975. do 1993. godine, postojao je predmet pod nazivom Odbrana i zaštita, u kojem su učenici, između ostalog, sticali znanja iz oblasti sistema zaštite i spašavanja od različitih vrsta katastrofa. Danas se ponovo pojavljuje inicijativa za uvođenje kursa sa sličnim sadržajem kurikuluma. Donosioci odluka mogu koristiti rezultate istraživanja prilikom dizajniranja strategija i programa za uvođenje nastavnog plana i programa Bezbednosne kulture u nastavne programe osnovnih i srednjih škola kako bi se smanjio rizik od katastrofe. Pored toga, da bi tako dobro osmišljen predmet opstao u nastavnim programima, neophodno je vrlo jasno definisati sadržaj i pristupe takvim pitanjima (Cvetković et al., 2017; Ivanov & Cvetković, 2014; Jakovljević, Cvetković, & Gačić, 2015). Pored toga, dobro odabrano nastavno osoblje koje bi izvodilo nastavu iz pomenutog predmeta mora, pored obrazovnog, da ispunjava visoke pedagoške kriterijume. Da bi se dublje razumelo pitanje uvođenja takvog predmeta, potrebno je dodatno istraživanje kako bi se testirao nivo prihvatljivosti određenih tema sadržaja u oblasti bezbednosti, odnosno katastrofe. Program predmeta treba detaljno navesti kako bi se učenicima na jednostavan, prihvatljiv i zanimljiv način izložile ozbiljne teme iz bezbednosti (Cvetković i Filipović, 2018). Utvrđivanjem potreba i ograničenja obrazovanja o katastrofama, DISARIMES će ponuditi inovativna rješenja u pogledu najprikladnijeg i najprihvatljivijeg načina obrazovanja građana RS različitih starosnih kategorija. Naime, građani koji su informisani o rizicima od katastrofe u lokalnim zajednicama, obučeni da pravovremeno i efikasno odgovore na takve situacije, adekvatno opremljeni da prežive takve događaje, verovatnije će sprečiti ili eliminisati posledice. Iz ovih razloga biće razvijeni različiti obrazovni materijali koji će se koristiti za podizanje nivoa svesti građana o samim
prirodnim i tehničkim i tehnološkim opasnostima, kao i o načinima na koji građani mogu adekvatno odgovoriti.
Reference

Akter, S., & Wamba, S. F. (2019). Big data and disaster management: a systematic review and agenda for future research. Annals of Operations Research, 283(1), 939- 959.

Al-ramlawi, A., El-Mougher, M., & Al-Agha, M. (2020). The Role of Al-Shifa Medical Complex Administration in Evacuation & Sheltering Planning. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 19-36.

Aleksandrina, M., Budiarti, D., Yu, Z., Pasha, F., & Shaw, R. (2019). Governmental Incentivization for SMEs’ Engagement in Disaster Resilience in Southeast Asia. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 32-50.

Anderson-Berry, L., & King, D. (2005). Mitigation of the impact of tropical cyclones in Northern Australia through community capacity enhancement. Mitigation and adaptation strategies for global change, 10(3), 367-392.

Aqib, M., Mehmood, R., Alzahrani, A., & Katib, I. (2020). A smart disaster management system for future cities using deep learning, GPUs, and in-memory computing. In Smart Infrastructure and Applications (pp. 159-184): Springer.

Balluz, L., Schieve, L., Holmes, T., Kiezak, S., & Malilay, J. (2000). Predictors for people’s response to a tornado warning: Arkansas, 1 March 1997. Disasters, 24(1), 71-

77.

Chakma, U. K., Hossain, A., Islam, K., & Hasnat, G. T. (2020). Water crisis and adaptation strategies by tribal community: A case study in Baghaichari Upazila of Rangamati District in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 37-46.

Creswell, J. W., Klassen, A. C., Plano Clark, V. L., & Smith, K. C. (2011). Best practices for mixed methods research in the health sciences. Bethesda (Maryland): National Institutes of Health, 2013, 541-545.

Cvetković, M. V., & Miladinović, S. (2018). Spremnost sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije za implementaciju integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa – preporuke za sprovođenje istraživanja. Ecologica, 25(92), 995- 1001.

Cvetković, V. (2017). Prepreke unapređenju spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Vojno delo, 69(2), 132-150.

Cvetković, V. (2020). Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - Disaster Risk Management: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Cvetković, V., & Janković, B. (2020). Private security preparedness for disasters caused by natural and anthropogenic hazards. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 23-33.

Cvetković, V., Kevin, R., Shaw, R., Filipović, M., Mano, R., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2019a). Household earthquake preparedness in Serbia – a study from selected municipalities. Acta Geographica, 59(1), In press.

Cvetković, V., Kevin, R., Shaw, R., Filipović, M., Mano, R., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2019b). Household earthquake preparedness in Serbia – a study from selected municipalities. Acta Geographica, 59(1).

Cvetkovic, V., & Martinović, J. (2020). Innovative solutions for flood risk management.

International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 71-100.

Cvetković, V., Nikolić, N., Nenadić, R. U., Ocal, A., & Zečević, M. (2020). Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(11), 4124.

Cvetković, V., Noji, E., Filipović, M., Marija, M. P., Želimir, K., & Nenad, R. (2018). Public Risk Perspectives Regarding the Threat of Terrorism in Belgrade: Implications for Risk Management Decision-Making for Individuals, Communities and Public Authorities. Journal of Criminal Investigation and Criminology/, 69(4), 279- 298.

Cvetković, V., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 101095. doi:https://doi.org/10.1016/j.ijdrr.2019.101095

Cvetković, V., Roder, G., Öcal, A., Tarolli, P., & Dragićević, S. (2018). The Role of Gender in Preparedness and Response Behaviors towards Flood Risk in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 15(12), 2761. doi:https://doi.org/10.3390/ijerph15122761

Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., & Dragićević, S. (2017). Flood risk perception and preparedness: a gendered perspective in Serbia. Disasters.

Cvetković, V., & Svrdlin, M. (2020). Vulnerability of women to the consequences of naturally caused disasters: the Svilajnac case study - Ugroženost žena od posledica prirodno izazvanih katastrofa: studija slučaja Svilajnac. Bezbednost, 62(3), 43-61.

Cvetković, V., Tarolli, P., Roder, G., Ivanov, A., Ronan, K., Ocam, A., & Kutub, R. (2017). Citizens education about floods: a Serbian case study. Paper presented at the VII International scientific conference Archibald Reiss days.

Cvetković Vladimir M., Adem, Ö., Yuliya, L., Eric K., N., Goran, M., & Mihailo, J. (2020). Public Risk Perception of Nuclear Power in Serbia: Fear of Exposure to Radiation vs. Social Benefits. Advance. Preprint. doi:10.31124/advance.13082240.v1

Cvetković, V. M., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 101095. doi:https://doi.org/10.1016/j.ijdrr.2019.101095

Diekman, S. T., Kearney, S. P., O'neil, M. E., & Mack, K. A. (2007). Qualitative study of homeowners' emergency preparedness: experiences, perceptions, and practices. Prehospital and disaster medicine, 22(06), 494-501.

Drury, J., Cocking, C., & Reicher, S. (2009). Everyone for themselves? A comparative study of crowd solidarity among emergency survivors. British Journal of Social Psychology, 48(3), 487-506.

Dufty, N. (2012). Using social media to build community disaster resilience. The Australian Journal of Emergency Management (peer reviewed), 27(1), 40-45.

Etinay, N., Egbu, C., & Murray, V. (2018). Building urban resilience for disaster risk management and disaster risk reduction. Procedia engineering, 212, 575-582.

Etkin, D. (1999). Risk transference and related trends: driving forces towards more mega-disasters. Global Environmental Change Part B: Environmental Hazards, 1(2), 69-75.

Falkiner, L. (2006). Impact analysis of the Canadian Red Cross Expect the Unexpected Program. Institute for Catastrophic Loss Reduction. Retrieved October, 31.

Fan, C., Zhang, C., Yahja, A., & Mostafavi, A. (2021). Disaster City Digital Twin: A vision for integrating artificial and human intelligence for disaster management. International Journal of Information Management, 56, 102049.

Fife-Schaw, C. (1995). Questionnaire design. Research methods in psychology, 174-193.

Haddow, G., & Haddow, K. S. (2013). Disaster communications in a changing media world: Butterworth-Heinemann.

Henderson, L. J. (2004). Emergency and disaster: pervasive risk and public bureaucracy in developing nations. Public Organization Review, 4(2), 103-119.

Hesse-Biber, S. N. (2010). Mixed methods research: Merging theory with practice: Guilford Press.

Hussaini, A. (2020). Environmental Planning for Disaster Risk Reduction at Kaduna International Airport, Kaduna Nigeria. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 35-49.

Ivanov, A., & Cvetković, V. (2014). The role of education in natural disaster risk reduction. Horizons - international scientific journal, X (16), 115-131.

Jakovljević, V., Cvetković, V., & Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje (Natural disaster and education). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.

Janković, B., & Cvetković, V. (2020). Public perception of police behaviors in the disaster COVID-19 – the Case of Serbia. Policing An International Journal of Police Strategies and Management. doi:10.1108/PIJPSM-05-2020-0072

Jha, D. (2020). Indicator based assessment of integrated flood vulnerability index for Brunei Darussalam. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 47-70.

Kalkman, J. P., & de Waard, E. J. (2017). Inter-organizational disaster management projects: Finding the middle way between trust and control. International Journal of Project Management, 35(5), 889-899.

Kapucu, N., & Demiroz, F. (2017). Interorganizational networks in disaster management. In Social network analysis of disaster response, recovery, and adaptation (pp. 25-39): Elsevier.

Kaur, B. (2020). Disasters and exemplified vulnerabilities in a cramped Public Health Infrastructure in India. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 15-22.

Kohn, S., Eaton, J. L., Feroz, S., Bainbridge, A. A., Hoolachan, J., & Barnett, D. J. (2012). Personal disaster preparedness: an integrative review of the literature. Disaster medicine and public health preparedness, 6(03), 217-231.

Kostadinov, S., Dragićević, S., Stefanović, T., Novković, I., & Petrović, A. M. (2017). Torrential flood prevention in the Kolubara river basin. Journal of Mountain Science, 14(11), 2230-2245.

Krosnick, J. A. (2018). Questionnaire design. In The Palgrave handbook of survey research (pp. 439-455): Springer.

Kumiko, F., & Shaw, R. (2019). Preparing International Joint Project: Use of Japanese Flood Hazard Map in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 62-80.

Lettieri, E., Masella, C., & Radaelli, G. (2009). Disaster management: findings from a systematic review. Disaster Prevention and Management, 18(2), 117-136. doi:10.1108/09653560910953207

Levac, J., Toal-Sullivan, D., & OSullivan, T. L. (2012). Household emergency preparedness: a literature review. Journal of community health, 37(3), 725- 733.

Mano, R., A, K., & Rapaport, C. (2019). Earthquake preparedness: A Social Media Fit perspective to accessing and disseminating earthquake information. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 19-31.

Meissner, A., Luckenbach, T., Risse, T., Kirste, T., & Kirchner, H. (2002). Design challenges for an integrated disaster management communication and information system. Paper presented at the The First IEEE Workshop on Disaster Recovery Networks (DIREN 2002).

Miles, B., & Morse, S. (2007). The role of news media in natural disaster risk and recovery. Ecological Economics, 63(2), 365-373.

Mileti, D., & Fitzpatrick, C. (1993). The great earthquake experiment: Risk communication and public action. WESTVIEW PRESS, 5500 CENTRAL AVENUE, BOULDER, CO 80301-2877(USA). 1993.

Moe, T. L., Gehbauer, F., Senitz, S., & Mueller, M. (2007). Balanced scorecard for natural disaster management projects. Disaster Prevention and Management, 16(5), 785-806. doi:10.1108/09653560710837073

Moşteanu, N. R., Faccia, A., & Cavaliere, L. P. L. (2020). Disaster Management, Digitalization and Financial Resources: key factors to keep the organization ongoing.

Moszynski, P. (2012). New communications technologies can improve responses to disasters, says report. BMJ, 344.

Muttarak, R., & Pothisiri, W. (2013). The role of education on disaster preparedness: case study of 2012 Indian Ocean earthquakes on Thailand’s Andaman Coast. Ecology and Society, 18(4), 51.

Ocal, A. (2019). Natural Disasters in Turkey: Social and Economic Perspective.

International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 51-61.

Ocal, A., Cvetković, V. M., Baytiyeh, H., Tedim, F., & Zečević, M. (2020). Public reactions to the disaster COVID-19: A comparative study in Italy, Lebanon, Portugal, and Serbia. Geomatics, Natural Hazards and Risk. doi:10.1080/19475705.2020.1811405

Olawuni, P., Olowoporoku, O., & Daramola, O. (2020). Determinants of Residents’ Participation in Disaster Risk Management in Lagos Metropolis Nigeria. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 1-18.

Oloruntoba, R., Sridharan, R., & Davison, G. (2018). A proposed framework of key activities and processes in the preparedness and recovery phases of disaster management. Disasters, 42(3), 541-570.

Pelling, M., & Wisner, B. (2012). Disaster risk reduction: Cases from urban Africa:

Routledge.

Perić, J., & Cvetković, V. (2019). Demographic, socio-economic and phycological perspective of risk perception from disasters caused by floods: case study Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 31-43.

Poblet, M., García-Cuesta, E., & Casanovas, P. (2018). Crowdsourcing roles, methods and tools for data-intensive disaster management. Information Systems Frontiers, 20(6), 1363-1379.

Reddick, C. (2011). Information technology and emergency management: preparedness and planning in US states. Disasters, 35(1), 45-61.

Reininger, B. M., Rahbar, M. H., Lee, M., Chen, Z., Alam, S. R., Pope, J., & Adams, B. (2013). Social capital and disaster preparedness among low income Mexican Americans in a disaster prone area. Social Science & Medicine, 83, 50-60.

Ronan, K. R., Alisic, E., Towers, B., Johnson, V. A., & Johnston, D. M. (2015). Disaster Preparedness for Children and Families: a Critical Review. Current Psychiatry Reports, 17(7), 1-9.

Russo, M. R. (2013). Emergency Management Professional Development: Linking Information Communication. Technology Use and Research Approaches for Community Education and Professional Development, 102.

Saja, A. M. A., Goonetilleke, A., Teo, M., & Ziyath, A. M. (2019). A critical review of social resilience assessment frameworks in disaster management. International Journal of Disaster Risk Reduction, 35, 101096.

Sarma, D., Das, A., & Bera, U. K. (2020). An optimal redistribution plan considering aftermath disruption in disaster management. Soft Computing, 24(1), 65-82.

Siniscalco, M. T., & Auriat, N. (2005). Questionnaire design. Quantitative research methods in educational planning, 8.

Thennavan, E., Ganapathy, G., Chandrasekaran, S., & Rajawat, A. (2020). Probabilistic rainfall thresholds for shallow landslides initiation – A case study from The Nilgiris district, Western Ghats, India. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 1-14.

Timans, R., Wouters, P., & Heilbron, J. (2019). Mixed methods research: what it is and what it could be. Theory and Society, 48(2), 193-216.

Tomio, J., Sato, H., Matsuda, Y., Koga, T., & Mizumura, H. (2014). Household and Community Disaster Preparedness in Japanese Provincial City: A Population- Based Household Survey. Advances in Anthropology, 2014.

Uscher-Pines, L., Chandra, A., & Acosta, J. (2013). Household preparedness is not enough: the challenges and opportunities in assessing community readiness for disasters. Journal of Public Health Management and Practice, 19, S70-S76.

Uscher-Pines, L., Chandra, A., Acosta, J., & Kellermann, A. (2012). Citizen preparedness for disasters: are current assumptions valid? Disaster medicine and public health preparedness, 6(02), 170-173.

Vasterman, P., Yzermans, C. J., & Dirkzwager, A. J. (2005). The role of the media and media hypes in the aftermath of disasters. Epidemiologic reviews, 27(1), 107- 114.

Vibhas, S., Adu, G. B., Ruiyi, Z., Anwaar, M. A., & Rajib, S. (2019). Understanding the barriers restraining effective operation of flood early warning systems. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 1-17.

Vibhas, S., Bismark, A. G., Ruiyi, Z., Anwaar, M. A., & Rajib, S. (2019). Understanding the barriers restraining effective operation of flood early warning systems. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 1-19.

Xuesong, G., & Kapucu, N. (2019). Examining Stakeholder Participation in Social Stability Risk Assessment for Mega Projects using Network Analysis. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 1-31.

Zhang, J.-Q., Okada, N., & Tatano, H. (2006). Integrated natural disaster risk management: comprehensive and integrated model and Chinese strategy choice. Journal of natural disasters, 15(1), 29.

Cvetković, V. (2017). Spremnost građana za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama u Republici Srbiji (Citizens preparedness for responding

to natural disasters caused by floods in Republic of Serbia). Vojno delo, 69(1), 153-190.

Cvetković, V. (2017). Prepreke unapređenju spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Vojno delo, 69(2), 132-150.

Cvetković, V., & Janković, B. (2020). Private security preparedness for disasters caused by natural and anthropogenic hazards. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 23-33.

Cvetković, V., Kevin, R., Shaw, R., Filipović, M., Mano, R., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2019). Household earthquake preparedness in Serbia – a study from selected municipalities. Acta Geographica, 59(1), In press.

Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., & Dragićević, S. (2017). Flood risk perception and preparedness: a gendered perspective in Serbia. Disasters.

Kostadinov, S., Dragićević, S., Stefanović, T., Novković, I., & Petrović, A. M. (2017). Torrential flood prevention in the Kolubara river basin. Journal of Mountain Science, 14(11), 2230-2245.

Cvetković, V. (2017). Spremnost građana za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama u Republici Srbiji (Citizens preparedness for responding

to natural disasters caused by floods in Republic of Serbia). Vojno delo, 69(1), 153-190.

Review Article

Strengthening integrated disaster risk management system in serbia: DISARIMES

Vladimir M. Cvetković 123*

1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vučića 50, 11040 Belgrade, Serbia

2 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11056 Belgrade, Serbia

3 International Institute for Disaster Research, Dimitrija Tucovića 121, 11056 Belgrade, Serbia

* Correspondence: vmc@fb.bg.ac.rs

Abstract: In the Republic of Serbia, no comprehensive scientific multimethod research has been conducted to identify weaknesses and opportunities for improving the disaster risk management system. Regarding that, in the paper, author presents project description ,,Strengthening Integrated Disaster Risk Management System in Serbia - DISARIMES” which shall enable strengthening the disaster risk management system through research, development and innovative solutions implementation in the preparation, mitigation, response, remediation and post-disaster phases. The scientific importance of the projected research is reflected in the creation of assumptions for the advancement of theoretical and empirical knowledge in the scientific field of disaster risk management, bearing in mind that it is a relatively young scientific discipline in Serbia. The results of the project research will make it easier for decision makers in Serbia to understand the shortcomings of the system, but also provide innovative opportunities to improve their functioning in conditions of increasingly frequent and serious disasters. Establishing a scientific and professional society in the field of disaster risk management will create sustainable and necessary conditions for the transfer and improvement of knowledge and experience of importance for raising the level of operability of the system of protection and rescue of the Republic of Serbia in the event of disasters. A key contribution of the research findings will be to create a sustainable knowledge base that will be supported by the relevant amount of information regarding innovative capabilities and solutions identified as necessary to raise social resilience to a much higher level. In order to achieve the set goals, DISARIMES makes it possible, through a large number of SWOT analyses and other multimethod studies, to clearly identify and systematize the objective deficiencies and barriers encountered by the disaster risk management system in Serbia in all its stages before, during and after disasters, to identify and implement the appropriate solutions based on this. The objectives of the project are: to assess and identify strengths (advantages), weaknesses (disadvantages), opportunities (innovation potential) and threats for the disaster risk management system in Serbia; to develop and update RDI (research, development,

innovation) Roadmap – knowledge databases with innovative solutions and other relevant information for improvement of the disaster risk management system; to fully deploy the DISARIMES scientific-professional network involving a broad range of the disaster risk management scientists and civil protection professions and organisations; to prepare the ground for the disaster risk management policy innovations.

Keywords: security, disaster, risk management, system, Serbia, research.

Bezbednost učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim

objektima

Vladimir M. Cvetković1, Bojan Janković1, Saša Milojević1

Sažetak: U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije učenika srednjih škola o njihovoj bezbednosti u školskim objektima za vreme prirodnih katastrofa. Autori koriste metod anketiranja učenika kako bi identifikovali i opisali faktore koji utiču na percepciju bezbednosti učenika. Iz ukupne populacije učenika srednjih škola u Beogradu, za potrebe ovog istraživanja izvučen je uzorak veličine 3.063 učenika, što čini 4.67% populacije. Iz populacije od 101 Beogradske srednje škole na slučajan način izabrano je njih 13. Rezultati istraživanja pokazuju da se 40,2% učenika oseća bezbedno, 37,8% nije sigurno i 21,8% ističe da se oseća nebezbedno u školskim objektima kada su u pitanju posledice prirodnih katastrofa. Nadalje, rezultati ispitivanja uticaja određenih faktora na percepciju bezbednosti učenika pokazuju da postoji statistički značajna povezanost sa promenljivama

– pol, obrazovanje majke, obrazovanje oca, ostvarena prosečna ocena, dok takva povezanost nije utvrđena sa promenljivama – zaposlenost roditelja, živi sa ocem, sa majkom, dedom i babom.

Istraživanje se bazira na područje Beograda, tako da se zaključci mogu generalizovati samo na populaciju učenika srednjih škola na tom području. Rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija unapređenja bezbednosti učenika u školskim objektima od posledica prirodnih katastrofa.

Ključne reči: bezbednost, prirodne katastrofe, učenici, škola, anketiranje, Beograd.

UVOD

Porast broja i ozbiljnosti posledica prirodnih katastrofa uslovljava bolju pripremljenost ljudi i objekata od vitalnog interesa za funkcionisanje društva [1-3]. Prirodne katastrofe se više ne posmatraju samo kao pretnja po bezbednost ljudi, već i kao ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti [4, 5]. U teoriji katastrofa postoje raznovrsni radovi koji u fokusu svog predmeta istraživanja ispituju uticaje različitih demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika na bezbednost i pripremljenost građana za takve događaje.

Značaj povezivanja škola i smanjenja posledica prirodnih katastrofa vidljiv je i u toku 2006-2007. godine, kada su Ujedinjene nacije su sprovele kampanju ,,Smanjenje rizika od prirodnih katastrofa počinje u školama“. UN/ISDR nije samo istako značaj integrisanja smanjenja rizika od prirodnih katastrofa u formalno obrazovanje, već je u isto vreme naglasio i značaj učešća celokupne zajednice u prevenciji istih. Pored toga, naglašen je značaj bezbednosti školskih zgrada i njihova uloga u obezbeđivanju mere privremenog sklanjanja [25-26]. Nakon aktivnosti Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti pokrenute su i druge aktivnosti na međunarodnom nivou. Međunarodna konferencija školske bezbednosti, koja je održana od 18 do 20. januara 2007. godine, u Ahmadabu, u Indiji, prepoznala je značaj obezbeđivanja obrazovanja svakog deteta, kao i život u bezbednoj životnoj sredini sa ciljem:

,,Nula procenata smrtnosti dece u školama izazvanim prirodnim katastrofama“[27]. Kako bi se postigao ovaj cilj, predviđene su prioritetne oblasti: obrazovanje o katastrofama će se sprovoditi u školama; školski objekti i ostala infrastruktura moraju biti otporni na katastrofe; pojačati obrazovanje članova lokalne zajednice kako bi ista postala otpornija na katastrofe; učiniti škole bezbednijim. U toku iste godine, Azijsko-Pacifička radionica u vezi ,,Školskog obrazovanja i smanjenja rizika od prirodnih katastrofa“ održana je u Bankoku, na Tajlandu, kojoj su prisustvovali 304 učesnika iz 24 zemlje ovog regiona i koji su se okupili sa namerom da diskutuju o poboljšanju bezbednosti škola u područjima zahvaćenim prirodnom katastrofom. Tada se došlo do četiri ključna zaključka: neophodno je implementiranje smanjenja rizika o prirodnim katastrofama u školsko obrazovanje; potrebno je pojačanje obrazovanja o prirodnim katastrofama u cilju povećanja otpornosti lokalnih zajednica; važno je finansirati izgradnju bezbednijih škola; neophodno je osposobljavanje dece u oblasti smanjenja rizika od prirodnih katastrofa.

Istraživanja pokazuju da žene mnogo ozbiljnije shvataju pretnje od prirodnih katastrofa nego muškarci [6, 7]. Pri tome, utvrđeno je i da osobe ženskog pola do informacija o prirodnim katastrofama najčešće dolaze preko društvenih mreža, a ne preko zvaničnih izvora informacija koje se mogu naći preko interneta. Muškarci su skloni nepridavanju značaja merama upozorenja datim od strane nadležnih državnih organa, a pogotovu se oglušuju na upozorenja od strane svojih supruga u vezi prirodnih katastrofa [8]. Cvetković i saradnici [9] su u kvantitativnom istraživanju koje se odnosilo na

1 Kriminalističko-policijska akademija, Beograd, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs.

utvrđivanje percepcije i stvarnog znanja učenika srednjih škola na području Beograda o zemljotresu ispitivali faktore koji utiču na njihovo znanje i percepciju. Tom prilikom, nisu utvrdili povezanost između pola učenika i njihovog znanja[10-12] odnosno percepcije o zemljotresu kao prirodnoj katastrofi. Satler i saradnici [13] u svojim rezultatima istraživanja pokazaju da postoji pozitivna korelacija između godina i nivoa spremnosti pojedinca za reagovanje na prirodne katastrofe. Mnogobrojna istraživanja su potvrdila da su stariji građani spremniji za reagovanje [14-17], da poseduju više znanja o prirodnim katastrofama, ali i da doživljavaju ozbiljnije posledice usled fizičke slabosti [18, 19]. Percepcija rizika i sposobnost pružanja adekvatnog odgovora u prirodnim katastrofama uslovljena je individualnim razumevanjem prirodnih opasnosti [20, 21]. Dakle, da bi građani preduzeli određene mere spremnosti, moraju biti upoznati sa prirodnim opasnostima na lokalnom i republičkim nivou, verovati da je moguće smanjiti i izboriti se sa nastalim posledicama. Građanin će preduzeti takve mere ukoliko pretpostavlja da će prirodna katastrofa njemu lično naneti određene posledice, ili rukovodeći se drugim razlozima kao što su odgovornost prema deci ili starijim roditeljima [22-24].

1. METODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA

Iz populacije učenika srednjih škola u Beogradu veličine 65561, za potrebe ovog istraživanja izvučen je uzorak veličine 3063, što čini 4.67% populacije. Primenjen je višeetapni uzorak. Naime, u prvoj etapi su posmatrane sve Beogradske škole i na slučajan način je izabrano 13 (tabela 1). U drugoj etapi, jedinice posmatranja su bile učionice u izabranim školama. Na slučajan način izabrane su učionice u kojima su ispitivani svi đaci koji su tog dana prisustvovali časovima. Stopa odgovora je iznosila 98%. Da bi se stekao uvid u reprezentativnost uzorka potrebno je analizirati strukturu ispitanika prema ključnim karakteristikama za oblast prirodnih katastrofa. U nastavku je dat prikaz strukture uzorka prema polu, razredu, članovima porodice sa kojima žive ispitanici, obrazovanju tih članova porodice i njihovoj zaposlenosti. Muškarci su u uzorku bili zastupljeni sa 49,6% dok su žene činile 50,4% (videti Tabelu 1). U populaciji je slična struktura, naime muškarci su bili zastupljeni sa 51.07%, dok su žene činile 48,93% (tabela 1). Kada je reč o strukturi učenika prema razredu koji pohađaju iz Tabele 1 možemo videti da 30,9% ispitanika pohađa prvi razred srednje škole, 27,4% pohađa drugi razred, 22% pohađa treći razred i 19,7% pohađa četvrti razred srednje škole. Ako posmatramo strukturu populacije prema razredu (prvi razred 27,1%, drugi razred 25,87%, treći razred 25,29% i četvrti razred 21,33%) videćemo da se ona ne razlikuje značajno. Istraživanje percepcije bezbednosti učenika deo je obimnijeg istraživanja znanja, percepcije i poznavanja bezbednosnih procedura za reagovanje u prirodnim katastorfama.

Tabela 1. Struktura uzorka i populacije

Kategorije		Struktura uzorka (%)	Struktura populacije (%)
POL	Muški	49,6	51,07
POL	Ženski	50,4	48,93
RAZRED	I	30,9	27,51
	II	27,4	25,87
	III	22,0	25,29
	IV	19,7	21,33

Na osnovu strukture učenika prema članovima domaćinstva sa kojima žive, uočava se da skoro svi ispitanici žive sa majkom (96.30%), dok sa ocem živi nešto manji broj učenika (86.20%). Sa bakom živi svaki peti đak, a sa dekom svaki deseti. Takvi rezultati su očekivani zato što se u brakorazvodnim parnicama deca uglavnom dodeljuju majkama na starateljstvo. Takođe, očekivano je da mali broj srednjoškolaca živi sa bakom i dekom jer je reč o ispitanicima iz Beograda gde deca kada formiraju sopstvenu porodicu ne žive u zajednici sa roditeljima. Ovo je još jedan pokazatelj dobre reprezentativnosti uzorka. Kako bi se stekao bolji uvid u reprezentativnost uzorka analizirali smo i strukturu ispitanika prema obrazovanju roditelja. Rezultati su ukazali da se struktura obrazovanja roditelja, u uzorku i u populaciji, ne razlikuje suštinski i da je struktura obrazovanja očekivana. Naime, jako mali procenat ispitanika ima samo osnovno obrazovanje što je karakteristično za Beograd. Takođe, očekivano je da najviše ima roditelja sa završenom srednjom školom (42,2% majke, 44% očevi), zatim sa visokim obrazovanjem (25,9% majke, 24,1% očevi), višim obrazovanjem (22,3% majke, 21,6% očevi) i na kraju sa akademskim titulama (7,4% majke, 9% očevi). Ako se posmatra struktura srednjoškolaca prema zaposlenosti roditelja, uočava se da su u 61,2% slučajeva oba roditelja zaposlena, u 32,6% slučajeva radi samo jedan roditelj, a samo u 6,2% slučajeva su oba roditelja

nezaposlena. Na osnovu svega navedenog smatramo da izabrani uzorak reprezentativna za populaciju srednjoškolaca iz Beograda.

Tabela 2. Struktura učenika u uzorku prema polu iz izabranih škola

Naziv škole	Pol učenika (%)		Ukupno
Naziv škole	muški	ženski	Ukupno
Matematička gimnazija (gimnazija)	54,5	45,5	323
Pravno poslovna škola (stručna škola)	29,8	70,2	242
Nikola Tesla (stručna škola)	84,0	16,0	243
Poljoprivredna škola (stručna škola)	35,3	64,7	150
Geodetska tehnička škola (stručna škola)	67,7	32,3	161
Nadežda Petrović (stručna škola)	19,4	80,6	350
Milutin Milanković (stručna škola)	49,4	50,6	83
Nada Dimić (stručna skola)	38,0	62,0	50
Turistička škola (stručna škola)	48,9	51,1	180
Marko Oresković (stručna škola)	90,9	9,1	11
Šesta Beogradska gimnazija (gimnazija)	39,6	60,4	457
Prva Beogradska gimnazija (gimnazija)	36,1	63,9	379
Grafička škola (stručna škola)	40,2	59,8	92
Elektrotehnička škola (stručna škola)	94,4	5,6	342

Osnovni instrument primenjen u istraživanju bio je anketni upitnik koji je za potrebe istraživanja i kreiran. Sva pitanja su zatvorenog tipa. Prvi skup pitanja se odnosio na znanje i percepciju učenika o prirodnim katastrofama, dok se drugi odnosio na način sticanja informacija o zemljotresu. Ostala pitanja su se odnosila na osećanja (strah, zabrinutost) i želje da se više nauči o prirodnim katastrofama. Nakon slučajnog izbora učionica, učenicima su podeljeni anketni upitnici koji su oni popunjavali pod nadzorom jednog od anketara. Tom prilikom, prisutni anketar je pružao sva potrebna objašnjenja za pitanja koja su stvarala nedoumice.

Analiza podataka prikupljenih anketnim ispitivanjem zasnivala se na primeni metoda deskriptivne statistike, tačnije utvrđivanju frekvencija, izračunavanju procenata i srednjih vrednosti. Od statističkih testova korišćen je hi-kvadrat test za testiranje nezavisnosti između znanja ispitanika u pogledu zemljotresa i faktora za koje se predpostavlja da utiču na to znanje. Takođe, primenjuje se i testiranje jednakosti proporcija pojedinih kategorija promenljive u dva uzorka (jedan uzorak čine ispitanici koji znaju šta je zemljotres, a drugi uzorak čine ispitanici koji to ne znaju) za izvođenje zaključaka o vrsti uticaja analiziranih faktora na znanje srednjoškolaca o zemljotresu.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA

Na pitanje postavljeno učenicima ,,Da li se osećate bezbedno (zaštićeno) od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima“ odgovor je dalo 3058 učenika što je 99,8% ispitanika. Distribucija odgovora bila je sledeća: 40,2% ističe da se oseća bezbedno, 37,8% nije sigurno i 21,8% se oseća nebezbedno od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima (grafikon 1). Iz dobijenih rezultata se može uvideti da se ni polovina učenika ne oseća bezbedno u školskim objektima kada su u pitanju prirodne katastrofe. Iz tih razloga, želeli smo da ispitamo koji su to razlozi ili barijere koje utiču na osećanje bezbednosti odnosno nebezbednosti od prirodnih katastrofa. Sudeći prema dobijenim rezultatima, 83,4% ispitanika istiže da su školske zgrade nebezbedne, 90,2% da su nastavnici neobučeni za postupanje u takvim situacijama i 77,3% ističe da ne zna šta treba raditi odnosno kako se ponašati za vreme prirodnih katastrofa. Pored ovih razloga bili su navođeni i sledeći razlozi: škola je stara i raspada se, u školi nema obučenih ljudi, nije adekvatno opremljena, niko nas ne edukuje itd.

Ne 22%

Da 40%

Nisam siguran 38%

Grafikon 1. Distribucija odgovora na pitanje ,,Da li se osećate bezbedno (zaštićeno) od posledica

prirodnih katastrofa u školskim objektima

U daljem radu ispitivali smo uticaje određenih nezavisnih promenljiva (pol, godine starosti, prosečna ocena, zaposlenost roditelja, obrazovanje oca itd.) na percepciju bezbednosti od posledica prirodnih katastrofa u školskim objekitma. Polazeći od istraživačkog pitanja ,,Da li se muškarci i devojke razlikuju u pogledu percepcije bezbednosti?“ utvrdili smo da postoji statistički značajna povezanost između pola i percepcije bezbednosti (x2 = 61,50, p = 0,000) (tabela 3). Rezultati pokazuju da muškarci (45,3%) u neznatno većem procentu od žena (35,2%) ističu da se osećaju bezbedno od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima. Sa druge strane, žene (44,7%) su nesigurnije od muškaraca (31%) kada je u pitanju percepcija bezbednosti. Može se pretpostaviti da se muškarci osećaju bezbednije polazeći od svojih samouverenja u lične sposobnosti.

Zatim, ispitujući ,,Da li se ispitanici različitih starosnih kategorija razlikuju po svojoj percepciji bezbednosti” utvrdili smo da postoji statistički značajna povezanost između godina starosti i percepcije bezbednosti (x2 = 91,54, p = 0,000) (tabela 3). U najvećem procentu osećaju se bezbedno ispitanici koji imaju 14 godina (49,5%), dok se u najmanjem procentu tako osećaju ispitanici starosti 19 godina (12,5%). Najnesigurniji po pitanju percepcije bezbednosti bili su ispitanici starosti 18 godina (39,7%). Dakle, prema prikazanim rezultatima može se pretpostaviti da se mlađi učenici osećaju bezbednije iz razloga nedovoljno razvijene svesti o ozbiljnosti potencijalnih posledica u slučaju prirodnih katastrofa. Svakako, takva pretpostavka se može ispitati u nekim budućim istraživanjima.

Tabela 3. Rezultati Xi-kvadrat testa nezavisnosti (χ2) percepcije bezbednosti и prikazanih nezavisnih promenljiva

Nezavisne promenljive	Vrednost Hi kvadrata (X2)	Broj stepeni slobode - df	Nivo značajnosti - Asymp. Sig. (2- sided)	Крамеров коефицијент
Pol	61,508	2	,000*	,142
Godine starosti	91,542	10	,000*	,122
Prosečna ocena	33,165	6	,000*	,074
Zaposlenost roditelja	2,371	4	,668	,020
Obrazovanje oca	26,955	8	,001*	,067
Obrazovanje majke	58,689	8	,000*	,098
Živi sa ocem	5,578	2	,061	,043
Živi sa majkom	,591	2	,744	,014
Živi sa dedom	,241	2	,886	,009
Živi sa babom	1,106	2	,575	,019

* statistički značajna povezanost – p ≤ 0,05

Kada je reč o uticaju ostvarene prosečne ocene u srednjoj školi na percepciju bezbednosti, rezultati istraživanja pokazuju da postoji statistički značajna povezanost (x2 = 33,16, p = 0,000) (tabela 3). Iz

prikazanih rezultata se može videti da odlični đaci u najvećem procentu (44,1%) ističu da se osećaju bezbedno, dok se u najmanjem procentu osećaju bezbedno đaci koji su ostvarili dobar uspeh (37,5%). Zaposlenost roditelja nije statistički značajno povezana sa percepcijom bezbednosti učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima (x2 = 2,37 p = 0,668) (tabela 3).

Da li obrazovanje roditelja (oca ili majke) ima uticaja na percepciju bezbednosti učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima predstavlja istraživačko pitanje koje nas je motivisalo da ispitamo povezanost obrazovanja oca i majke sa percepcijom bezbednosti. Sudeći prema dobijenim rezultatima utvrđeno je da postoji statistički značajna povezanost obrazovanja oca (x2 = 26,95, p = 0,001) i majke (x2 = 58,68, p = 0,000) i percepcije bezbednosti od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima (tabela 3). Konkretnije rečeno, učenici čiji očevi imaju završenu osnovnu školu u najvećem procentu (44,7%) ističu da se osećaju bezbedno, za razliku od učenika čiji roditelji imaju završenu srednju školu (36,8%). Možemo pretpostaviti da obrazovaniji očevi u većoj meri utiču na nivo i kvalitet svesti svoje dece o bezbednosnim pitanjima u školi i van nje. Odista, potrebna su naknadna istraživanja kako bi se detaljnije objasnila priroda takve povezanosti. Sa druge strane, kada je reč o obrazovanju majke dobijeni su nešto drugačiji rezultati. U najvećem procentu učenici čije majke imaju završene post diplomske studije osećaju se bezbedno (48,2%), za razliku od učenika čije majke imaju završenu srednju školu (34,7%).

Na kraju, ispitali smo uticaj života učenika u kući/stanu sa ocem, majkom, dedom i babom na percepciju bezbednosti učenika. Tom prilikom, utvrdili smo da ne postoji statistički značajna povezanost percepcije bezbednosti sa životom u kući/stanu sa ocem (x2 = 5,57 p = 0,061), majkom (x2 = 0,591, p = 0,744), dedom (x2 = 0,241, p = 0,886), babom (x2 = 1,106 p = 0,575) (tabela 3).

ZAKLJUČAK

U kvantitativnom istraživanju percepcije bezbednosti učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima došlo se do sledećih zaključaka:

40,2% učenika oseća se bezbedno, 37,8% nije sigurno i 21,8% ističe da se oseća nebezbedno u
školskim objektima kada su u pitanju posledice prirodnih katastrofa;
učenici muškog pola u neznatno većem procentu od učenika ženskog pola ističu da se osećaju
bezbedno od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima;
U najvećem procentu osećaju se bezbedno ispitanici koji imaju 14 godina (49,5%), dok se u
najmanjem procentu tako osećaju ispitanici starosti 19 godina;
odlični đaci u najvećem procentu (44,1%) ističu da se osećaju bezbedno, dok se u najmanjem procentu osećaju bezbedno đaci koji su ostvarili dobar uspeh (37,5%);
ispitanici čiji očevi imaju završenu osnovnu školu u najvećem procentu ističu da se osećaju bezbedno, za razliku od učenika čiji roditelji imaju završenu srednju školu. Sa druge strane, kada je reč o obrazovanju majke dobijeni su nešto drugačiji rezultati. U najvećem procentu učenici čije majke imaju završene post diplomske studije osećaju se bezbedno, za razliku od učenika čije majke imaju završenu srednju školu;
ne postoji statistički značajna povezanost percepcije bezbednosti sa životom u kući/stanu sa

ocem, majkom, dedom, babom.

Dakle, ispitujući uticaje određenih faktora na percepciju bezbednosti učenika utvrdili smo da postoji statistički značajna povezanost sa promenljivama – pol, obrazovanje majke, obrazovanje oca, ostvarena prosečna ocena, dok takva povezanost nije utvrđena sa promenljivama – zaposlenost roditelja, živi sa ocem, sa majkom, dedom i babom.

Preporuke za buduća istraživanja odnosile bi se na sledeće istraživačko pitanje: zašto se učenici muškog pola, mlađi učenici, odlični đaci, učenici čiji očevi imaju završenu srednju školu i majke postdiplomske studije osećaju bezbednije od učenika ženskog pola, starijih učenika, dobrih đaka, učenika čiji očevi imaju završenu osnovnu školu, i majke srednju školu.

Reference

[1] Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. Impact of climate change on the distribution of extreme temperatures as natural disasters. Vojno delo, 6/2015, 2015.

[2] Cvetković, V. & Dragicević, S., Spatial and temporal distribution of natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3): p. 293-309, 2014.

[3] Dewan, A.M., Spatial and Temporal Distribution of Floods, in Floods in a Megacity. Springer. p. 103- 127, 2013.

[4] Cvetković, V., Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2016.

[5] Cvetković, V. & Gačić, J., Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević,

2016.

[6] Davidson, D.J. & Freidenburg, W.R., Gender & environmental risk concerns: a review & analysis of available research. Environment & Behavior, 28: p. 302-339, 1996.

[7] Palm, R. Communicating to a diverse population. in National Science & Technology Conference on Risk Assessment & Decision Making for Natural Hazards. 1995. Wash .C.

[8] Turner, R.H., J.M. Nigg, & B.S. Young, Community response to earthquake threat in southern California. 1981, Los Angeles: Institute for Social Science Research. University of California.

[9] Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J., Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561, 2015.

[10] Cvetković, V. & D. Stojković, Knowledge & perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22(77): p. 42-49, 2015.

[11] Cvetković, V., J. Gaćić, & D. Petrović, Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(78): p. 302-308, 2015.

[12] Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V., Uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(80): p. 584-590, 2015.

[13] Sattler, D.N., Kaiser, C.F., &. Hittner, J.B, Disaster Preparedness: Relationships Among Prior Experience, Personal Characteristics, & Distress. Journal of Applied Social Psychology, 30(7): p. 1396-1420, 2000.

[14] Murphy, R., Rationality & Nature: A Sociological Inquiry into a Changing Relationship. New York: Boulder, CO: Westview Press, 1994.

[15] Melick, M.E. & Logue, J.N., The effect of disaster on the health & well-being of older women. The International Journal of Aging & Human Development, 21(1): p. 27-38, 1985.

16] Murrell, S.A. & Norris, F.H., Resources, life events, & changes in positive affect & depression in older adults. American Journal of Community Psychology, 12(4): p. 445-464, 1984.

[17] Huerta, F. & Horton, R., Coping behavior of elderly flood victims. The Gerontologist, 18(6): p. 541- 546, 1987.

[18] Durkin, M., Aroni, S., & Coulson, A., Injuries in the Coalinga earthquake. The Coalinga earthquake of May 2, 1983.

[19] Johnson, R., Johnston, M., & Peters, E., At a competitive disadvantage? The fate of the elderly in collective flight. in annual meeting of the North Central Sociological Association, Akron, OH. 1989.

[20] Berry, L. & King, D., Mitigation of the impact of tropical cyclones in Northern Australia through community capacity enhancement. Mitigation & adaptation strategies for global change, 10(3): p. 367-392, 2005.

[21] Miceli, R., Sotgiu, I., & Settanni, M., Disaster preparedness & perception of flood risk: A study in an alpine valley in Italy. Journal of Environmental Psychology, 28(2): p. 164-173, 2008.

[22] Paton, D., Disaster preparedness: a social-cognitive perspective. Disaster Prevention & Management, 12(3): p. 210-216, 2003.

[23. Olympia, R. P., Rivera, R., Heverley, S., Anyanwu, U., & Gregorits, M., Natural disasters and mass- casualty events affecting children and families: a description of emergency preparedness and the role of the primary care physician. Clinical pediatrics, 2010.

[24] Murphy, B.L., Locating social capital in resilient community-level emergency management. Natural Hazards, 41(2): p. 297-315, 2007.

[25] Nations, U.I.U., International Strategy for Disaster Risk Reduction, 2004.

[26] Jakovljević, V., Cvetković, V., & Gačić, J., Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd: Univerzitet

u Beogradu, Fakultet bezbednosti, 2015.

[27] Banga Chhokar, K., Higher education & curriculum innovation for sustainable development in India.

International Journal of Sustainability in Higher Education, 11(2): p. 141-152, 2010.

[28] Ilić-Krstić, I., Petković-Ilić, A., Socijalno - pravni aspekti klimatskih promena, Ecologica, 20 (71), 405-410, 2013.

[29] Radović V., Čajka Z., Protection from natural disasters in globalization's. Ecologica, 16 (54), 192- 197, 2009.

Security among students in school buildings during natural disasters

Vladimir M. Cvetković2, Bojan Janković1, Saša Milojević1

Abstract: This paper presents the results of quantitative research of perception among high school students about their safety in school buildings during natural disasters. The authors use the method of surveying students to identify and describe the factors that influence the perception of safety among students. Out of the total population of high school students in Belgrade, for the purpose of this study a sample consisting of 3,063 students was drawn, which makes 4.67% of the population. From a population of 101 Belgrade secondary schools, 13 of them were selected randomly. The research results show that 40.2% of students feel safe, 37.8% are not sure and 21.8% state that feel unsafe in school buildings in terms of the consequences of natural disasters. Furthermore, the research results of the impact of certain factors on the perception of safety among students indicate that there is a statistically significant relationship with variables - sex, mother's education, father's education, the average score achieved, whereas such correlation has not been found with variables - employment of parents, living with father, with mother, grandparents.

The study is based on the Belgrade area, therefore the findings can be generalized only to the population of high school students in this area. The research results can be used when creating a strategy to improve the safety of students in school buildings against the effects of natural disasters.

Key words: safety, natural disasters, students, school, surveying, Belgrade.

2 Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs.

Pregledni članak

Konceptualne osnove otpornosti na katastrofe

Vladimir M. Cvetković 123* Nemanja Bošković2

1 Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Gospodara Vučića 50, Beograd

2 Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd;

3 Međunarodni institut za istraživanje katastrofa, Beograd

* Kontakt: vmc@fb.bg.ac.rs

Apstrakt: Predmet rada predstavlja naučna deskripcija konceptualnih osnova otpornosti na katastrofe. Na jedan vešt i sistematičan način, autori opisuju fenomenološke dimenzije otpornosti na katastrofe. Pored toga, daje se pregled najznačajnijih karakteristika različitih dimenzija otpornosti kao što su individualna, društvena, ekonomska i institucionalna otpornost. Rukovodeći se značajem ispitivanja nivoa ostvarene otpornosti na katastrofe, daje se pregled najznačajnijih indikatora merenja otpornosti na katastrofe. Implikacije preglednog rada ogledaju se u dodatnom unapređivanju teorijskih konstrukata različitih segmenata koncepta otpornosti na katastrofe koji se vrlo često primenjuje u studijama katastrofa.

Ključne reči: katastrofe; otpornost; koncept; osnove; dimenzije; merenje.

Uvod

Koncept otpornosti nije u dovoljnoj meri istražen i proučen, ali savremena istraživanja ovog koncepta ukazuju na njegovo korišćenje i u drugim sferama kao što su bezbednost, klimatske promene, razrada procedura za postupanje u slučaju prirodnih katastrofa, zaštita kritične infrastrukture, pandemije, terorističke napade itd. Usmerenost ovih savremenih studija je na tzv. granične situacije kada se ljudi suočavaju sa posledicama pretnji koje izazivaju bol, patnju i smrt (Cooper, 2011). Termin otpornost nastao je od latinske reči „resilio” što znači odskočiti unazad. Oksfordski rečnik engleskog jezika određuje otpornost kao akt odvikavanja ili opuštanja unazad (V. Cvetković & Filipović, 2018) Međutim, od 1970-ih koncept se koristi u metaforičnijem smislu za opisivanje sistema koji su podvrgnuti stresu i imaju mogućnost oporavka i povratka u prvobitno stanje.
Otpornost se, danas, smatra poželjnim svojstvom prirodnih i ljudskih sistema (Klein, Nicholls, Thomalla, 2003: str. 3). Kada je otpornost prvi put korišćena u nauci označavala je sposobnost materijala ili sistema da se vrate u ravnotežu nakon određenih fizičkih uticaja (Gunderson, 2000). Koncept otpornosti podrazumeva ugrožavanje ili pretnje, rizike, krize, katastrofe, ali i prevencije i (post)održivosti koji su, u suštini, reakcija na socijalne i društvene ranjivosti, aktivaciju, osnaživanje, fleksibilnost, kreativnost i doživotno učenje kao otporne odgovore pojedinaca (Endress, 2015). Promišljanje otpornosti nezaobilazno podrazumeva razmatranje dinamične prirode i samog razvoja komplikovanih društveno-ekoloških sistema i zato postoje tri centralna aspekta koja su u međusobnoj relaciji: otpornost, prilagodljivost i sposobnost transformacije. Naime, Kater i saradnici ističu (Cutter et al., 2008) da je otpornost sposobnost socio-ekološkog sistema da se kontinuirano menja i prilagođava, ali da
ostaje u sklopu granica, ne prelazeći prag kritičnog. Sa druge strane, prema njima, prilagodljivost predstavlja sposobnost prilagođavanja odgovora na spoljašnje promene i unutrašnje procese, omogućavajući nesmetan razvoj sistema. I na kraju, oni ističu da transformacije na nižim nivoima omogućavaju otpornost na višim, tako što se iz svake katastrofe izvuče korist, odnosno ono pozitivno, koristeći ih kao prozor kroz koji će ući inovacije. Svakako, možemo naglasiti da pored društveno-ekološkog, ekonomskog i zdravstvenog, otpornost se odnosi i na sve druge postojeće sisteme.
Holling (1973) prvi upotreblјava termin otpornost da opiše postojanost sistema i njegovu sposobnost da apsorbuje promene i poremećaje. U literaturi, autori na različite načine definišu otpornost polazeći od različitih perspektiva: naučne discipline kojom se bave, svrhe definisanja, geografskog regiona odakle dolaze. U najširem smislu otpornost na katastrofe predstavlja meru sposobnosti sistema da izdrži stres i šokove i sposobnost da istraje u neizvesnom svetu (Perrings, 1998: str 221). Ona se može posmatrati kroz prizmu kapaciteta fizičkih i ljudskih sistema da pruže adekvatan odgovor i da se efikasno oporave od posledica prirodnih katastrofa. Pejton i Džonson (Johnston, 2006) ističu da je otpornost merilo koliko se ljudi i društva mogu prilagoditi promenjenoj stvarnosti i iskoristiti nove mogućnosti koje nude. Sa druge strane, Foster (Foster, 2000) naglašava da je regionalna otpornost sposobnost regiona da predvidi, pripremi i reaguje na njega kao i da se oporavi od poremećaja. Dakle, to je sposobnost sistema za apsorpciju smetnji ili velikih poremećaja koji se mogu apsorbovati pre nego što sistem promeni svoju strukturu menjajući promenljive i procese koji kontrolišu ponašanje.
Na nivou zajednice, otpornost se opisuje kao sposobnost zajednica da izdrže eksterne šokove koji ugrožavaju njihovu socijalnu infrastrukturu (Adger, 2000). Sa druge strane, Vildavskiji (Wildavsky, 1998) ocenjuje otpornost kao sposobnost za suočavanje sa nepredviđenim opasnostima nakon što se one manifestuju, učeći da
„odskoče“. Može da se shvati kao sposobnost koju ljudi ili grupe mogu da izdrže ili da se oporave nakon vanrednih stanja i koja može da predstavi protivtežu ranjivosti (Buckle, 1998). Jedan od značajnijih predstavnika studija katastrofa Mileti (1999) ukazuje da lokalna otpornost na katastrofe znači da je lokalitet u stanju da izdrži ekstremne prirodne događaje bez trpljenja razornih gubitaka, oštećenja, smanjenja produktivnosti ili kvaliteta života bez velike pomoći izvan zajednice. Iz navedenih definicija možemo videti da otpornost predstavlja sposobnost efikasnog oporavka i odgovora zajednice nakon katastrofe, odnosno njenog povraćaja u stanje pre nastanka same katastrofe.
U okviru koncepta otpornosti učesnike predstavljaju različiti akteri (pojedinci, društvene grupe, zajednica) koji na osnovu raspoloživih resursa (individualnih, kolektivnih) uspevaju da prevaziđu trajne ili iznenadne napade na njihov život, tražeći u njima potencijal za unapređivanje i razvoj tih okolnosti (Pavićević, Bulatović i Ilijić, 2019). Prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (Službeni glasnik Republike Srbije 87/18) otpornost je sposobnost zajednice izložene opasnostima da odgovori na njih i oporavi se od posledica katastrofa blagovremeno i na efikasan način, što podrazumeva i očuvanje i povraćaj osnovnih funkcija. Na svetskom nivou međunarodna strategiji za smanjenje rizika od katastrofa otpornost definiše kao sposobnost sistema, zajednice ili društva izloženog opasnostima da se odupre, apsorbuje, odgovori na posledice opasnosti na blagovremen i efikasan način i oporavi se od njih, uključujući očuvanje i obnovu svojih bitnih osnovnih struktura i funkcija (UNISDR, 2009). A na evropskom nivou Strategija unutrašnje bezbednosti EU (Internal Security Strategy for EU, 2010) prirodne i tehničko-tehnološke katastrofe prepoznaje kao jedan od pet najvažnijih izazova i u Akcionom planu za sprovođenje te strategije naglašen je značaj unapređenja nivoa otpornosti.
Veliki broj nadleženih organizacija u različitim državama suočava se sa izazovima identifikacije odgovarajućih standarda i skala za mere otpornosti na katastrofe. Rukovodeći se time, Kater i saradnici su pružili novi okvir odnosno model otpornosti na katastrofe koji je dizajniran da poboljša komparativne procene otpornosti na lokalnom nivou ili zajednice. U njihovom modelu, predstavili su otpornost kao dinamičan proces koji je uslovljen prethodnim uslovima, težinom katastorfe, protokom vremena između opasnih događaja i uticaja egzogenih faktora (Cutter et al., 2008).
Individualna otpornost
Individualna otpornost zavisi od internih i eksternih faktora. Interni faktori podrazumevaju fizičke, fiziološke, anatomske, psihološke i druge karakteristike ljudi koje ih više ili manje čine otpornim na katastrofe (Vladimir Cvetković, 2020a). U jednom istraživanju sprovedenom u Australiji, Higni i saradnici (Hegney, Buikstra, Baker, Rogers-Clark, Pearce, Ross & Watson-Luke, 2007) su ispitali stanovnike ruralnih naselja koje su to osobine „otpornih ljudi“. Učesnici su naveli sledeće: snalažljivost, prihvatanje promene, pozitivnost, prilagodljivost i fleksibilnost, inovativnost, kreativnost, imati ciljeve ili viziju budućnosti, biti spreman da se „krene dalje“, biti 'tvrd', naporno raditi, koristiti humor, imati nadu i veru. Što je čovek stariji i iskusniji to sve više prisvaja i razvija prethodno navedene osobine. Sa druge strane usled postojanja prevelikog straha ili poricanja pretnje od katastrofe može izazvati nepoželjne efekte koji će ometati preduzimanje preventivnih mera (Aleksandrina, Budiarti, Yu, Pasha, & Shaw, 2019; Vladimir Cvetković, 2019; V. M. Cvetković, Öcal, & Ivanov, 2019; Kumiko & Shaw, 2019; Mano, Kirshcenbaum, & Rapaport, 2019; Ocal, 2019; Perić & Cvetković, 2019; Vibhas, Bismark, Ruiyi, Anwaar, & Rajib, 2019).
Osim istraživanja o osobinama koje treba da poseduju „otporne individue“, sprovodila su se i istraživanja o faktorima koje utiču na povećanje otpornosti kod individue. Zaključak ovakvih istraživanja je da su ljudi koji su već doživeli neku katastrofu, nesreću, ljudi koji imaju veća znanja, informisanost o samom riziku od nesreće imaju tendenciju da se bolje pripreme i oporave od posledica, kao i što imaju mnogo manju šansu za depresiju i posttraumatski sindrom (Käser, Maduz, Prior & Roth 2019). Šim i Kim (Shim & Kim, 2015) su sproveli istraživanje u Južnoj Koreji gde su zaključili da su ekonomski i finansijski resursi mnogo više koncentrisani u urbanim jezgrama u glavnom gradu što dovodi do nejednake distribucije prirodnih dobara i nejednakosti urbanog razvoja. Kao što su građani Nemačke otporniji od građana Srbije zbog većih prihoda, tako su i stanovnici urbanih delova „zaštićeniji“ od stanovnika u urbanim delovima. Odsustvo ili nedovoljno efikasna otpornost na jednom nivou može dovesti do ugrožavanja ili poremećaja otpornosti na drugim nivoima (Boon et al., 2012).
Pokretački princip strategija koje omogućavaju suočavanje pojedinaca i grupa sa nepredviđenim i uvek novim situacijama Pjer Burdije (Bourdieu, 1990) imenuje kao
— habitus. Habitus se određuje kao skup veština koje navode na određeno reagovanje. Ove veštine izazivaju različita ponašanja, opažanja, stavove, a da nisu svesno koordinirani ili vođeni bilo kojim pravilom. To zapravo znači da individua bez velikog razmišljanja odigra „pravi potez” u određenoj društvenoj situaciji. To je neka vrsta indoktrinacije koje društvo sprovodi nad svojim članovima, odnosno društvena grupa usađuje to ponašanje u svoje članove, stvara „refleks“ kod ljudi da bi što brže i efikasnije reagovali i time predupredili neželjene posledice.
Društvena otpornost
Društvena (socijalna) otpornost se definiše kao kapacitet društvenih subjekata (pojedinaca, grupa, zajednica, organizacija) da odgovore pozitivno na nevolje, odnosno predstavlja kapacitet zajednice koji obuhvata komponente otpornosti, oporavka i kreativnosti, a odnosi se na napore te zajednice da izdrži katastrofu i njene posledice (Al-ramlawi, El-Mougher, & Al-Agha, 2020; Chakma, Hossain, Islam, & Hasnat, 2020; Vladimir Cvetković & Janković, 2020; Xuesong & Kapucu, 2019). Kreativnost zajednice se odnosi na sposobnost da se sa više aspekata ubrza i unapredi oporavak na svim nivoima zajednice i dostigne nivo funkcionisanja pre katastrofe, dok kapacitet predstavlja sposobnost zajednice da prevaziđe katastrofe (Maguire, Hagan, 2007). Ukoliko zajednica dostigne taj nivo funkcionisanja može se nazvati uspešnim društvom
– društvo koje je svojim članovima obezbedilo da žive zdravo, sigurno i ispuljeni životom (Hall, Lamont, 2013).
Na svetskom nivou tokom 2015. godine pitanje otpornosti na prirodne i klimatske opasnosti razmatrano je na globalnim međuvladinim konferencijama koje su dovele do novih rešenja za smanjenje rizika od katastrofe. Na svetskoj konferenciji o smanjenju rizika od katastrofa koja je održana od 18. do 22. januara 2005. godine u Kobeu, Hjogo, Japan, usvojen je Okvir za delovanje 2005-2015: Razvoj otpornosti nacija i zajednica na katastrofe (ISDR, 2005). Na njoj je naglašena potreba izgradnje otpornosti zajednica na katastrofe i utvrđeni načini da se to postigne. Na konferenciji su definisani očekivani ishodi čiji se rezultati nastoje ostvariti u narednih 10 godina. Da bi se ostvarili ti ishodi na konferenciji su utvrđeni određeni strateški ciljevi vezani za lokalnu zajednicu: Razvoj i jačanje institucija, mehanizama i kapaciteta na svim nivoima, naročito na nivou lokalne zajednice, što može sistematski doprineti izgradnji otpornosti na opasnosti; ključne aktivnosti, korišćenje znanja, inovacija i obrazovanja u cilju negovanja kulture bezbednosti i otpornosti na svim nivoima (Vladimir Cvetković, Filipović, & Gačić, 2018).
Socijalna otpornost se može unaprediti poboljšanjem ekonomskih indikatora društvene otpornosti kao što su ekonomski rast i prihodi, a može i poboljšanjem komunikacije, veće pripremljenosti na katastrofe, povećanjem poverenja kod ljudi, zatim nivoa obrazovanja, pristupa resursima zaštite (Vladimir Cvetković, 2020b; Jha, 2020; Kaur, 2020; Olawuni, Olowoporoku, & Daramola, 2020; Thennavan, Ganapathy, Chandrasekaran, & Rajawat, 2020).
Dimenzije otpornosti
Postoji više indikatora otpornosti društvenih zajednica. Svaka od tih dimenzija ima svoju promenljivu (Cutter, Barnes, Berry, Burton, Evans, Tate, & Webb, 2008; Cvetković & Filipović, 2017): a) Ekološka (močvarne površine, stope erozije, procenat nepropusnih površina, biodiverzitet, priobalne odbrambene strukture); b) Društvena (demografske (pol, godine, etnička pripadnost itd.) društvene mreže i organizacije, društvena kohezija, religijske organizacije); v) Ekonomska (zaposlenost, vrednost imovine, finansiranje samouprava); g) Institucionalna (Učestvovanje u programima smanjenja rizika, planovi ublažavanja opasnosti, usluge, zoniranje i standardi gradnje, planovi zaštite i spasavanja, procene rizika) d) Infrastrukturna (kritična infrastruktura, mreža saobraćajnica, struktura izgrađenih objekata); đ) Kompetencije zajednice (lokalno razumevanje rizika, prisustvo psihopatologije, zdravlje i sport, kvalitet života).
Sam termin „ekološka otpornost“ upotrebljen je prvi put 1970. godine kao mera poremećaja koja može biti apsorbovana bez kobnih i ireverzibilnih posledica po životnu sredinu (Cvetković, 2017: str. 61). Otpornost ekološkog sistema odnosi se na funkcionisanje sistema, pre nego na stabilnost populacije, njegovih komponenti ili čak sposobnost da se održi stabilno ekološko stanje. Otpornost u ekološkim sistemima nije lako uočiti, a ne postoji opšteprihvaćen odnos između, na primer, između raznolikosti ekosistema i njihovog elastičnost. Tako mnogo tropskih zemaljskih ekosistema ima stabilnu i raznoliku populaciju, ali su relativno niske otpornosti, dok slični ekosistemi u umerenim regionima sa naizgled niskom raznolikošću pokazuju veću otpornost (Adger, 2000). Martin (Martin, 2012) sa druge strane, posmatra ekološku otpornost sa aspekta elastičnosti sistema. On kaže da se ekolkoška otpornost fokusira na ulogu šokova ili poremećaja u potiskivanju a sistem preko svog „praga elastičnosti“ na novi domen. U ovom slučaju je otpornost merena veličinom poremećaja ili šoka koji mogu da se apsorbuju pre nego što sistem promeni oblik, funkciju ili položaj. U nekim upotrebama ovog pojma, otpornost se meri veličinom šoka koji će sistem tolerisati (apsorbirati) pre
nego što ne bude mogao više da se vrati u svoj prethodni domen ili put stabilnosti. Što je veći šok koji se može toliko apsorbirati, to je više elastičan je sistem u pitanju.
Ekološka otpornost, koja se naziva i ekološka robusnost, može se posmatrati i kao sposobnost ekosistema da održava svoje normalne obrasce lanca ishrane i proizvodnje biomase nakon što je izložena oštećenju koje je uzrokovano ekološkim poremećajem. Međutim, otpornost nije uvek pozitivna karakteristika sistema. Na primer, ekosistem može biti zaključan u nepoželjnom stanju, kao što je slučaj u eutrofskom jezeru, gde prekomerna količina hranljivih sastojaka dovodi do hipoksije (osiromašenih nivoa kiseonika), što može dovesti izumiranja raznih vrsta riba i širenja štetočina (Levin, 2015).
Merenje otpornosti na katastrofe

Polazeći od činjenice da je otpornost na katastrofe svojevrsni apstraktan pojam, on ukazuje da elementi otpornosti i njihovi pokazatelji variraju u zavisnosti od konteksta. Danas postoji veliki broj različitih pristupa između kojih postoje značajne razlike, uključujući i različite jedinice analize, metodološke pristupe, broj i vrstu indikatora. Džae i Kim su u svojoj studiji, sprovedenoj u Južnoj Koreji, kao konceptualne dimenzije otpornosti uzeli su sledeće tri komponente: biofizičku, izgrađenu sredinu i socioekonomsku otpornost. Za posmatračku jedinicu uzeli su lokalnu upravu (Shim & Kim, 2015). Bruneau i dr. (Bruneau, Chang, Eguchi, Lee, O'Rourke, Reinhorn & Von Winterfeldt, 2003) predložili su sledeća četiri indikatora/elementa za povećanje otpornosti zajednice: 1) robusnost - robusne zajednice imaju mogućnost da se mirno suoče sa prirodnim katastrofama; 2) suvišnost - podrazumeva mogućnost brze zamene oštećenih sredstava sa novim funkcionalnim komponentama; 3)brzina - se odnosi na sposobnost brzog reagovanja na prirodne katastrofe kako bi se postigli ciljevi i minimizirali gubici; 4) snalažljivost - snalažljivost se odnosi na sposobnost utvrđivanja prioriteta, prepoznavanja problema i mobilizacije resursa.

Tvig (Twigg, 2009) je u svom radu Karakteristike zajednice otporne na katastrofe kao dao 5 glavnih područja (dimenzija) koje se odnose na otpornost zajednica: 1) Upravljanje; 2) Procena rizika; 3) Znanje i obrazovanje; 4) Upravljanje rizikom i smanjenje ranjivosti; 5) Pripremljenost i reakcija na katastrofe. Ta područja su bazirana na onim ciljevima iz Hjogo okvira i nastoje da pokriju sve aspekte otpornosti. UNISDR (UNISDR, 2017) je prikazao tabelu (Scorecard) koju čini 10 glavnih elemenata koji čine gradove otpornim. Prvo je sačinjena kao deo Hjogo okvira, da bi kasnije bila ažurirana kako bi pružila podršku Sendai okviru. Ti glavni elementi elementi su: Organizacija za otpornost od katastrofa; Identifikovati, razumeti i koristiti, sadašnji i budući scenario rizika; Ojačati finansijski budžet za otpornost; Uspostaviti otporan dizajn gradova; Ojačati institucionalne kapacitete za otpornost; Razumeti i ojačati socijalne kapacitete za otpornost; Povećati infrastrukturnu otpornost; Obezbediti efektivan odgovor na katastrofe; Ubrzan oporavak i izgradnja boljeg stanja nego što je bilo pre katastrofe.

NaHRSI (Natural Hazard Resilience Screening Index) je razvijen koristeći javno dostupne podatke (npr. Baze podataka dostupne preko veb lokacija) kako bi pomogao donosiocima odluka da pomogne da identifikuju karakteristike koje jačaju i slabe otpornost. NaHRSI integriše razna gledišta o otpornosti u pogledu potencijalnih izloženosti prirodnim opasnostima, praksama upravljanja i uslovima primećenim u društvenim, izgrađenim i prirodnim sistemima za informisanje o naporima na planiranju otpornosti. NaHRSI definiše pet domena za opisivanje ukupne otpornosti:

prirodno okruženje, izgrađeno okruženje, društvo, upravljanje i rizik (Summers, Harwell, Smith & Buck, 2018). Jedan od mogućih pristupa merenju otpornosti jeste pristup zasnovan na kapitalu. Koren ovog pristupa leži u pojmovnom okviru koji obuhvata kapitale sa mogućnošću doprinosa smanjenju ranjivosti i povećanju otpornosti zajednice na katastrofe. U skladu s tim, najotpornije su one zajednice u kojima postoje poverenje i povezanost (Anđelković & Kovač, 2016).

Reference

Adger, W.C. (2000).Social and ecological resilience are they related? Progress in Human Geography, 24(3), 347-364.
Aleksandrina, M., Budiarti, D., Yu, Z., Pasha, F., & Shaw, R. (2019). Governmental Incentivization for SMEs’ Engagement in Disaster Resilience in Southeast Asia. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 32-50.
Al-ramlawi, A., El-Mougher, M., & Al-Agha, M. (2020). The Role of Al-Shifa Medical Complex Administration in Evacuation & Sheltering Planning. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 19-36.
Anđelković, B., & Kovač, M. (2016). Socijalni kapital: nevidljivo lice otpornosti: izveštaj o humanom razvoju: Srbija 2016. Beograd: UNDP Srbija.
Boon, H. J., Cottrell, A., King, D., Stevenson, R. B., & Millar, J. 2012. Bronfenbrenner’s bioecological theory for modeling community resilience to natural disasters. Natural Hazards, 60 (2): 381–408.
Bourdieu, P. (1990). Structures, habitus, practices. The logic of practice, 52-65.
Briguglio, L., Cordina, G., Farrugia, N., & Vella, S. (2009). Economic vulnerability and resilience: concepts and measurements. Oxford development studies, 37(3), 229-247.
Bruneau, M., Chang, S. E., Eguchi, R. T., Lee, G. C., O'Rourke, T. D., Reinhorn, A. M. & Von Winterfeldt, D. (2003). A framework to quantitatively assess and enhance the seismic resilience of communities. Earthquake spectra, 19(4), 733-752
Buckle, P. (1998). Re-defining community and vulnerability in the context of emergency management. Australian Journal of Emergency and Management, 1998/199, 21- 29.
Chakma, U. K., Hossain, A., Islam, K., & Hasnat, G. T. (2020). Water crisis and adaptation strategies by tribal community: A case study in Baghaichari Upazila of Rangamati District in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 37-46.
Cutter, S. L., Barnes, L., Berry, M., Burton, C., Evans, E., Tate, E., & Webb, J. (2008). A place- based model for understanding community resilience to natural disasters. Global environmental change, 18(4), 598-606.
Cutter, S. L., Barnes, L., Berry, M., Burton, C., Evans, E., Tate, E., & Webb, J. (2008). A place- based model for understanding community resilience to natural disasters. Global environmental change, 18(4), 598-606.
Cvetković, V. (2019). Risk Perception of Building Fires in Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 81-91.
Cvetković, V. (2020a). Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno- stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama ….
Cvetković, V. M., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of
Disaster Risk Reduction, 101095. doi:https://doi.org/10.1016/j.ijdrr.2019.101095
Cvetković, V., & Filipović, M. (2018). Koncept otpornosti na katastrofe - Theory of disaster resilience. Ecologica, 25(89), 202-207.
Cvetković, V., & Janković, B. (2020). Private security preparedness for disasters caused by natural and anthropogenic hazards. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 23-33.
Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2018). Teorijski okvir istraživanja u oblasti katastrofa - Theoretical framework of research in the field of disasters. Ecologica, 25(91), 545-551.
Endress, M. (2015) The Social Constructedness of Resilience.Social Sciences. 4 (3): 533–
545.
Foster, K. A. (2006). A case study approach to understanding regional resilience. A working paper for building resilience network. Institute of urban regional development. University of California.
Gunderson, L.H. (2000). Ecological resilience: In theory and application. Annual review of ecology and systematics, 31(1), 425-439
Hall, P, Lamont, M. (2013) Social Resilience in the Neoliberal Era. Cambridge: Cambridge University Press.
Hallegatte, S. (2014). Economic resilience: definition and measurement. The World Bank.
Hegney, D. G., Buikstra, E., Baker, P., Rogers-Clark, C., Pearce, S., Ross, H., & Watson-Luke,
1. (2007). Individual resilience in rural people: a Queensland study, Australia. Rural and remote health, 7(4), 1-13.

Holling, C.S. (1973). Resilience and stability of ecological systems. Annual Review of Ecology and Systematics, 4, 2-23.

Jha, D. (2020). Indicator based assessment of integrated flood vulnerability index for Brunei Darussalam. International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), 47-70.

Käser, M., Maduz, L., Prior, T., & Roth, F. (2019). Individual Disaster Preparedness: Explaining disaster-related Information Seeking and Preparedness Behavior in Switzerland (pp. 1-34). ETH Zurich.

Kaur, B. (2020). Disasters and exemplified vulnerabilities in a cramped Public Health Infrastructure in India. International Journal of Disaster Risk Management, 2(1), 15-22.

Klein, R. J., Nicholls, R. J., & Thomalla, F. (2003). Resilience to natural hazards: How useful is this concept?. Global environmental change part B: environmental hazards, 5(1), 35-45.

Kumiko, F., & Shaw, R. (2019). Preparing International Joint Project: Use of Japanese Flood Hazard Map in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 62-80.

Levin, S., (2015). Ecological resilience. Enciclopedia Britannica. Preuzeto 31.03.2020. sa

adrese: https://www.britannica.com/science/ecological-resilience

Maguire, B, Hagan P. (2007) Disasters and communities: understanding socialresilience.

The Australian Journal of Emergency Management, 22(2): 16–20.

Mano, R., Kirshcenbaum, A., & Rapaport, C. (2019). Earthquake preparedness: A Social Media Fit perspective to accessing and disseminating earthquake information. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 19-31.

Martin, R. (2012). Regional economic resilience, hysteresis and recessionary shocks. Journal of economic geography, 12(1), 1-32.

Mileti, D.S. (1999). Disaster by design: A reassessment of natural hazards in the United States. Washington DC: Joseph Henry.

Nguyen, K. V., & James, H. (2013). Measuring household resilience to floods: a case study in the Vietnamese Mekong River Delta. Ecology and Society, 18(3).

Norris, F. H., Stevens, S. P., Pfefferbaum, B., Wyche, K. F., & Pfefferbaum, R. L. (2008). Community resilience as a metaphor, theory, set of capacities, and strategy for disaster readiness. American journal of community psychology, 41(1-2), 127- 150.

Ocal, A. (2019). Natural Disasters in Turkey: Social and Economic Perspective.

International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 51-61.

Paton, D., & Johnston, D. (2006). Disaster Resilience. An integrated approach, Charles

C. Thomas, Springfield, IL.

Pavićević, O., Bulatović, A., Ilijić, Lj. (2019). Otpornost asimetrije makro–diskursa i mikro procesa. Beograd. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Perrings, C. 1998. Resilience in the dynamics of economy-environment systems, Environmental and Resource Economics 11(3–4): 503–520

Shim, Jae & Kim, Chun-II. (2015). Measuring Resilience to Natural Hazards: Towards Sustainable Hazard Mitigation. Sustainability.7.

Summers, J. K., Harwell, L. C., Smith, L. M., & Buck, K. D. (2018). Measuring community resilience to natural hazards: the natural hazard resilience screening index (NaHRSI)—development and application to the United States. GeoHealth, 2(12), 372-394.

Twigg, J. (2009). Characteristics of a disaster-resilient community: a guidance note (version 2).

United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR), (2009). Terminologija -

Smanjenje rizika od katastrofa. Švajcarska, UNDRR.

United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR), (2017). Disaster Resilience Scorecard for Cities. Working Document, Geneva, UNISDR. Dostupno na: https://www.unisdr.org/campaign/resilientcities/assets/toolkit/Scorecard/

UNDRR_Disaster%20resilience%20%20scorecard%20for%20cities_Detailed_ English.pdf Pristuplјeno: 04.04.2020.

Walker, J, Cooper, M. (2011) Genealogies of resilience: From systems ecology to the political economy of crisis adaptation,Security Dialogue, 42(2): 143–160.

Wildavsky, A. B. (1988). Searching for safety (Vol. 10). Transaction publishers.

Review Article

Conceptual bases of resilience to disasters

Vladimir M. Cvetković 123* Nemanja Bošković2

1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vučića 50, 11040 Belgrade, Serbia

2 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11056 Belgrade, Serbia

3 International Institute for Disaster Research, Dimitrija Tucovića 121, 11056 Belgrade, Serbia

* Correspondence: vmc@fb.bg.ac.rs

Abstract: The subject of this paper is the scientific description of the conceptual basis of disaster resistance. In a skilful and systematic way, the authors describe the phenomenological dimensions of disaster resistance. In addition, an overview of the most important characteristics of different dimensions of resilience such as individual, social, economic and institutional resilience is given. Guided by the importance of testing the level of achieved disaster resistance, an overview of the most important indicators for measuring disaster resistance is given. The implications of the review paper are reflected in the further improvement of the theoretical constructs of different segments of the disaster resilience concept that is very often applied in disaster studies.

Keywords: disasters; resilience; concept; basics; dimensions; measurement.

Znanje i percepcija učenika srednje škole u Kraljevu o prirodnim katastrofama

Vladimir M. Cvetković1 Originalni naučni rad

Dragan Stojković2 UDC:

UVOD

Prirodne katastrofe predstavljaju događaj, usred- sređen u vremenu i prostoru koji nanosi ozbiljne gubitke članovima jednog društva i materijalnim vrednostima u kojem društvo ili njegov manji deo podnosi ozbiljne opasnosti remetići društvene strukture, kao i pojedine njihove osnovne funkcije prevencije [4, 10]. Imajući u vidu da je broj prirod- nih katastrofa u stalnom porastu [2, 3, 5, 7, 8], kao i da proizvode sve ozbiljnije posledice po ljude i nji- hova materijalna dobra, neophodno je preduzeti sve preventivne mere kako bi se rizik od prirodnih katastrofa smanjio na najmanju moguću meru. Posebno ozbiljan problem predstavljaju klimatske promene koje nedvosmisleno utiču na stepen njiho- vog pojavljivanja i ozbiljnosti [11]. Pri tome, jedna od značajnih mera smanjenja rizika je i obrazova- nje o prirodnim katastrofama. Istorijski posmatrano, pravo na obrazovanje o prirodnim katastrofama u prošlosti nije bilo afirmisano i priznavano [9]. Među- tim, sa XXI vekom, uloga tog vida obrazovanja je postala nedvosmisleno jasna i priznata.

Kada se govori o smanjenju rizika od prirodnih katastrofa, sa pravom se može reći da škole pred- stavljaju nezaobilazne subjekte koji igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju osnovnih informacija o pri- rodnim katastrofama u jednoj lokalnoj zajednici. Šivaki navodi da je značaj školskog obrazovanja o prirodnim katastrofama naglo porastao, iznoseći sledeće razloge: deca su najosetljivija kategorija u jednom društvu; ona predstavljaju budućnost; škola je centar obrazovanja i sami rezultati obrazovnog procesa se prenose na njihove porodice i samu lo- kalnu zajednicu; škole se prepoznaju kao centri kulture i obrazovanja [1, 6]. U pogledu smanjenja rizika od katastrofa, škole bi trebalo da postanu sve značajniji subjekti kreiranja i unapredjenja bezbed- nosne kulture mladih, što se odnosi i na njihovo os- posobljavanje za reagovanje u zemljotresima.

Adrese autora: 1Kriminalističko-policijska akade- mija, Zemun, Cara Dušana 196, 2Doktorand na Fakultetu bezbednosti, Beograd

Rad primljen: 10. 12. 2014.

Rad prihvaćen: 26. 01. 2015.

Postavlja se pitanje kakva je situacija sa obra- zovanjem učenika o prirodnim katastrofama u Srbi- ji. Uloga obrazovanja u smanjenju rizika od prirod- nih katastrofa predstavlja veoma aktuelno pitanje kojim su se bavili mnogi istraživači katastrofa [12 - 16]. Upravo zbog toga, predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja analiza faktora uticaja na znanje i percepciju učenika srednje elektrotehničke škole u Kraljevu o prirodnim katastrofama.

METODE ISTRAŽIVANJA

Predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje nivoa znanja, faktora koji utiču na znanje i percepciju učenika srednje elektrotehničke škole

,,Nikola Tesla“ u Kraljevu o prirodnim katastrofama. Kako bi se došlo do validnih zaključaka o tome šta sve utiče na znanje i percepciju ispitanika, ispitivan je uticaj nekoliko grupa faktora (pol, obrazovanje, osobe sa kojom živi, zaposlenost i obrazovanje roditelja) na poznavanje prirodnih katastrofa. Zatim je ispitan uticaj mesta ili medija gde je ispitanik do- šao do informacija o prirodnim katastrofama. Re- zultati uticaja takvih faktora omogućavaju izbor in- strumenata kojima će se na najefektniji način uticati na znanje srednjoškolaca o prirodnim katastrofa- ma. Pored navedenog, u radu je ispitivan i uticaj ličnog ili iskustva najbližih članova porodice veza- nim za prirodne katastrofe. Na kraju ispitana je i povezanost između osećanja straha i znanja o pri- rodnim katastrofama kao i povezanost znanja i želјe za daljim učenjem.

Da bi se stekao uvid u reprezentativnost uzorka potrebno je analizirati strukturu ispitanika prema njihovim ključnim karakteristikama. U nastavku će biti dat prikaz strukture uzorka prema polu, člano- vima porodice sa kojima žive ispitanici, obrazo- vanju tih članova porodice i njihovoj zaposlenosti. U istraživanju, anketirano je ukupno 268 ispitanika. Muškarci su u uzorku bili zastupljeni sa 77.6% dok su žene činile 22.4%. Na osnovu strukture učenika prema članovima domaćinstva sa kojima žive, uočava se da 91.8% ispitanika žive sa ocem i 93.3% sa majkom. Dakle, manji broj ispitanika živi sa ocem, što bi moglo da se poveže sa brako- razvodnim parnicama ili drugim faktorima. Pored roditelja, 17.9% ispitanika živi i sa dekom, dok

29.1% živi i sa bakom. Jako mali procenat ispi- tanika ima roditelje sa osnovnim obrazovanjem. Takođe, očekivano je da najviše ima roditelja sa završenom srednjom školom (57.5% očevi, 63.1% majke), zatim sa višim obrazovanjem (20.5% očevi, 16.4% majke), visokim obrazovanjem (9.0% očevi, 8.6% majke) i na kraju sa akademskim titulama

(4.9% očevi, 3.7% majke). Ako se posmatra struk- tura ispitanika prema zaposlenosti roditelja, uočava se da su u 41.0 % slučajeva oba roditelja zapo- slena, u 40.3 % slučajeva radi samo jedan roditelj, a u 18.7% slučajeva su oba roditelja nezaposlena, Tabela 1.

Tabela 1 - Pregled opisnih statističkih pokazatelja kategorijskih promenljiva

Promenljiva	Pol		Razred				Živi sa ocem		Živi sa majkom		Živi sa dekom		Živi sa bakom		Obrazovanje oca					Obrazovanje majke					Zaposlenost roditelja
Kategorije	Muški	Ženski	Prvi	Drugi	Treći	Četvrti	Da	Ne	Da	Ne	Da	Ne	Da	Ne	Osnovno	Srednje	Više	Visoko	Akademska titula	Osnovno	Srednje	Više	Visoko	Akademska titula	Zaposlen jedan roditelj	Zaposlena oba roditelja	Nezaposleni
Broj	208	60	50	123	77	18	246	22	250	18	48	220	78	190	19	154	55	24	13	20	169	44	23	10	108	110	50
%	77.6	22.4	18.7	45.9	28.7	6.7	91.8	8.2	93.3	6.7	17.9	82.1	29.1	70.9	7.1	57.5	20.5	9.0	4.9	7.5	63.1	16.4	8.6	3.7	40.3	41.0	18.7

Imajući u vidu značaj izračunavanja ,,zbirnih“ statističkih pokazatelja za neprekidne promenljive, u radu je sagledana srednja vrednost, medijana i standardno odstupanje za promenljive kao što su starost i prosečna ocena ispitanika u prethodnoj školskoj godini. Za promenlјivu starost, imamo po- datke o 268 ispitanika, opseg njihove starosti je od 14 do 18 godine, srednja vrednost je 16.11 godina i standardno odstupanje od te srednje vrednosti iz- nosi 1.007 godina. Opseg prosečne ocene je od

2.00 do 5.00, srednja vrednost je 3.631 i stan- dardna odstupanje od te srednje vrednosti je 0.690. Veoma je značajno i kazati ponešto i o raspodeli vrednosti neprekidnih promenlјivih (asimetrija i splјoštenost njihove raspodele). Pozitivna vrednost asimetrije 0.151 za starost ispitanika pokazuje da je većina dobijenih rezultata levo od srednje vred- nosti, među manjim rezultatima, dok negativna vrednost splјoštenosti od – 0.591 pokazuje da je raspodela raspodela plјosnatija od normalne, tj. ima više slučajeva na repovima. Negativna vred- nost asimetrije -0.047 za prosečnu ocenu ispitanika pokazuje da je većina rezultata desno od srednje vrednosti, među većim vrednostima. Takođe, negativna vrednost splјoštenosti -0.296 pokazuje

da je raspodela raspodela plјosnatija od normalne, tj. ima više slučajeva na repovima

Osnovni instrument primenjen u istraživanju bio je anketni upitnik koji je za potrebe istraživanja i kreiran. Sva pitanja su zatvorenog tipa. Prvi skup pitanja se odnosi na znanje i percepciju učenika o prirodnim katastrofama, dok se drugi odnosi na način sticanja informacija o prirodnim katastrofama. Ostala pitanja su se odnosila na osećanja (strah, zabrinutost) i želјe da se više nauči o prirodnim katastrofama. Analiza podataka prikuplјenih anketnim ispitivanjem zasnivala se na primeni metoda deskriptivne statistike, tačnije utvrđivanju frekvencija, izračunavanju procenata i srednjih vrednosti. Od statističkih testova korišćen je hi- kvadrat test za testiranje nezavisnosti između znanja ispitanika u pogledu prirodnih katastrofa i faktora za koje se pretpostavlјa da utiču na to znanje. Metodom slučajnog uzorka, po principu svaki drugi u dnevniku, iz svake godine (prva, druga, treća i četvrta), odabran je dostupan broj ispitanika koji su popunjavali anketni upitnik pod nadzorom anketara.

REZULTATI I DISKUSIJA

U prvom koraku, ispitanici su odgovarali na pi- tanje da li znaju šta predstavlja jedna od navedenih prirodnih katastrofa. Prilikom anketiranja, ispitanici- ma je napomenuto da se to ne odnosi na pozna- vanje definicije, već na jasnu predstavu o tome šta takva prirodna katastrofa i predstavlja. Na osnovu rezultata, primećuje se da postoji visok nivo pozna- vanja prirodnih katastrofa. Ipak, na prvom mestu po nivou poznavanja prirodne katastrofe nalazi se po- plava 99.4%, suša 99.2%, požar 98.6%, zemlјotres

98.3%, cunami 98.1%, epidemije 97.8%, uragana,

96.9%, vulkanske erupcije 96.1%, ekstremne tem- perature 95.3% i klizišta 93.3%. Dakle, prirodne katastrofe koje se najbolјe poznaju su uobičajene na našim prostorima. Klizišta se nalaze na po- slednjem mestu. Ipak, odgovori koji su dati pred- stavljaju subjektivan sud o poznavanju prirodne katastrofe. Upravo stoga, opredelili smo se da u sledećem pitanju, ispitamo i realno poznavanje prirodnih katastrofa.

Rezultati ispitivanja realnog poznavanja odre- đene prirodne katastrofe se razlikuju od njihove subjektivne percepcije o znanju. Naime, od 98.3% ispitanika koji su odgovorili da znaju šta je zem- lјotres, 92.2% to i zaista znaju. Dakle, 6.1% ispi- tanika samo misli da zna šta je zemlјotres. Kada je reč o drugim prirodnim katastrofama, rezultati su sledeći: poplava (99.4% je odgovorilo da zna, 93.1% zaista zna, 6.3.% samo misli da zna); suša (99.2%, je odgovorilo da zna, 97.8% zaista zna, 1.4.% samo misli da zna); požar (98.6%, je odgo- vorilo da zna, 71.9% zaista zna, 26.7% samo misli da zna); cunami (98.1%, je odgovorilo da zna, 88.9% zaista zna, 9.2% samo misli da zna); epi- demije (97.8%, je odgovorilo da zna, 98.1% zaista zna, dakle, veći broj zna od onog broja koji misli da zna); uragan (96.9%, je odgovorilo da zna, 95.6% zaista zna, 1.3% samo misli da zna); vulkanske erupcije (96.1%, je odgovorilo da zna, 95.6% zaista zna, 1.5% samo misli da zna); ekstremne tempe- rature (95.3% je odgovorilo da zna, 77.8% zaista zna, 17.5% samo misli da zna); klizišta (95.3% je odgovorilo da zna, 59.4% zaista zna, 35.9% samo misli da zna). Na osnovu rezultata se može kon- statovati da je najviše ispitanika koji su pogrešno ubeđeni da znaju u vezi klizišta, 35.9%, požara 26.7% i ekstremnih temperatura 17.%).

Imajući u vidu značaj poznavanja bezbednos- nih procedura u slučaju neke od prirodnih kata- strofa, želeli smo da ispitamo nivo njihovog znanja o tome. Najbolјe poznavanje bezbednosne proce- dure je u vezi sa sušom, jer je 98.6% ispitanika označilo odgovarajuće postupanje. Najniži stepen poznavanja bezbednosne procedure je registrovan kod ekstremnih temperatura i iznosi 52.5%. Naime, ispitanici su bili u ozbilјnoj dilemi prilikom odluči-

vanja da li je potrebno u ekstremnim tempera- turama piti dosta tečnosti ili ne izlaziti iz kuće. Problem se može potražiti u činjenici da mnogi eks- tremne temperature vezuju samo za visoke tempe- rature. Ipak i u tim situacijama, korišćenje tečnosti ne može da pomogne u zaštiti zdravlјa i života lјudi. Pored ekstremnih temperatura, zabrinjavajući po- datak se odnosi i na jednu od najučestalijih pri- rodnih katastrofa kao što je šumski požar. Naime, iako je 60.3% dalo tačan odgovor, zabrinjavajuće je to što se čak 26.4% ispitanika opredelilo za poli- vanje vodom kao jednim od načinom zaštite. Dakle, jedna trećina ispitanika je u ozbilјnoj zabludi da će ih polivanje vodom zaštiti od negativnih uticaja vatre i dima. Rezultati poznavanja bezbednosne procedure u slučaju prirodnih katastrofa su: kod po- plave 85.3% ispitanika je dalo tačan odgovor; kod klizišta 91.9%; kod vulkanskih erupcija 95%; kod cunamija 97.2%; kod uragana 92.2.%; kod epide- mija 77.8%.

Od ukupnog broja ispitanika, njih 86.9% je od- govorilo da im je neko u školi pričao o prirodnim katastrofama, za razliku od 13.1% koji su odgovorili negativno. Na pitanje da ukažu na to ko ih je u okviru škole upoznao sa nekom od prirodnih kata- strofa, ispitanici su odgovorili: nastavnik 63.6%, škola je organizovala predavanje na tu temu 10.8%, i neke druge službe (policija, vatrogasno- spasilačke službe, služba hitne medicinske po- moći), 12.8%.

Od ukupnog broja ispitanika, njih 79.2% je upo- znato sa nekom od prirodnih katastrofa od strane nekog od članova porodice, dok 20.8% nije upo- znato. Na pitanje ko ih je u okviru porodice upoz- nao sa nekom od prirodnih katastrofa, ispitanici su odgovorili: otac 63.1%, majka 45.5%, deka 26.1%, baka 18.7%. Na pitanje, o kojim prirodnim katastro- fama vam je pričao, dobijeni su sledeći odgovori: o zemlјotresima 69.4%, poplavama 48.1%, epidemi-

jama 25.7%, ekstremnim temperaturama 19.8%,

sušama 38.8%, klizištima, 32.1%, vulkanskim erup-

cijama 18.7%, o svim pomalo 17.9%.

U cilјu unapređenja znanja i bezbednosne kul- ture učenika srednjih škola, veoma je značajno ispitati koji su to najzastuplјeniji načini u dolaženju do informacija o prirodnim katastrofama. Na taj na- čin, mogu se dobiti jasni argumenti u podsticanju određenih načina prenošenja znanja. Najveći broj učenika, stekao je informacije o prirodnim katastro- fama preko televizije 86.2%, interneta 55.6%, pre- davanja 28.0%, radija 9.7% i video-igara 7.5%.

Zbog potrebe dalјi analiza, veoma je značajno sagledati i da li je neko iz porodice doživeo posle- dice prirodnih katastrofa. Pitanje koje se prosto na- meće odnosi se na odnos između doživlјenih pri- rodnih katastrofa i edukacije svoje dece u takvim situacijama. Prema rezultatima istraživanja, pri-

mećuje se da je mali broj lјudi doživeo posledice i to: očevi 34.7%, majke 31.0%, deke 22.8% i bake 22.0%. Indirektne posledice od prirodnih katastrofa doživeli su roditelјi 52.6% ispitanika. Sledeće pita- nje se odnosilo na označavanje prirodne katastrofe koju je neko iz porodice doživeo: zemlјotres 64.6%, poplave 12.3%, bujice 1.5%, ekstremne tempera-

ture 6.7%, suše 3.4%, klizišta 0.4%.

Imajući u vidu ozbilјnost posledica od prirodnih katastrofa, jedna od najznačajnijih mera spremnosti se odnosi na obrazovanje građana. U ovom delu rada se ispituje motivisanost učenika za sticanje znanja o različitim prirodnim katastrofama. Na os- novu rezultata istraživanja, nedvosmisleno se uviđa da je zainteresovanost velika. Naime, njih 69.8% se izjasnilo da želi da nauči više, njih 22% nije bilo sigurno i 8.2% ne želi da nauči više. Pitanje koje se prosto nameće se odnosi na način na koji bi oni želeli da nauče. Zbog toga, ispitali smo učenike da li bi želeli da o prirodnim katastrofama nauče više u školi ili porodici. Nјih 57.8% se izjasnilo da više želi da nauči u školi, dok se 23.5% opredelilo za porodicu. Na pitanje, zašto žele da nauče više,

većina je kao odgovor upisala jedan od razloga bezbednosti.

Stanje zaštićenosti od prirodnih katastrofa predstavlja veoma značajno bezbednosno pitanje. Takva promenljiva se može dovesti u veoma blisku vezu sa preduzimanjem mera spremnosti za odre- đenu prirodnu katastrofu. Rezultati istraživanja uka- zuju da se njih 46.3% ispitanika oseća zaštićeno, 39.2% nije sigurno i 14.6% se oseća ne zaštićeno u školskom objektu kada su u pitanju prirodne kata- strofe. Od ukupnog broja ispitanika koji su odgo- vorili da se osećaju zaštićeno od prirodnih kata- strofa, razlozi su bili sledeće: jer su školske zgrade bezbedne 22.4% ispitanika; jer su nastavnici obu- čeni za postupanje u takvim situacijama 12.7%; jer znam šta trebam raditi u takvim situacijama 23.9%. Od ukupnog broja ispitanika, 32.5% oseća strah od prirodnih katastrofa, 25.7% nije sigurno i 41.8% ne oseća strah. Slobodno se može reći da broj ispita- nika koji oseća strah nije zanemarlјiv, pogotovu imajući u vidu broj onih koji nisu sigurni. U skladu sa tim, značajno je ispitati u pogledu koji prirodnih katastrofa taj strah dostiže najviši nivo, tabela 2.

Tabela 2 – Procentualni pregled odgovora na pitanje koliko ste zabrinuti zbog prirodnih katastrofa.

	Zemlјotres	Poplava	Ekstremne temperature	Klizišta	Cunami	Vulkanske erupcije	Epidemije
Nisam zabrinut	28.7%	44.8%	38.1%	44.4%	53.0%	57.1%	25.7%
Ponekad zabrinut	38.1%	25.4%	33.6%	26.9%	14.9%	13.1%	29.1%
Zabrinut	25.4%	23.9%	20.1%	23.1%	17.5%	12.7%	25.0%
Veoma zabrinut	4.1%	3.7%	4.5%	3.7%	5.2%	7.5%	7.8%
Ekstremno zabrinut	3.7%	2.2%	3.7%	1.9%	9.3%	9.7%	12.3%

Pitanjem koje se odnosilo na zabrinutost, ispiti- vali smo nivo zabrinutosti za svaku od navedenih prirodnih katastrofa. Rezultati odgovaraju zdravo- razumskoj logici da su ispitanici najnezabrinutiji oko prirodnih katastrofa koje se nikada nisu događale na našim prostorima. Recimo, 53.0% ispitanika nije zabrinuto za cunami i 57.1% za vulkanske erupcije. Međutim, kada je reč o zemlјotresu 38.1%, popla- vama 25.4%, ekstremnim temperaturama 33.6%, klizištima 26.9% i epidemijama 29.1%, postoji izra- zit nivo koji se odnosi na ponekad zabrinut. Karakteristično je da najviše ispitanika ekstremno zabrinuto za vulkanske erupcije i to 9.7%. Svakako to se može objasniti, nedovolјnim razumevanjem takve pojave, tabela 2.

Često postavlјano pitanje se odnosi na zainter- esovanost građana, studenata i učenika o obuci za postupanje u vanrednim situacijama. Upravo stoga, značajno je ispitati zainteresovanost učenika srednje škola za jednu takvu vrstu obuke. Veliki broj ispitanika 76.5% bi želeo da prođe obuku,

10.8% nije sigurno i 12.7% ne bi želelo. Naravno, želeli smo da ispitamo i razloge zašto bi želeli obu- ku: 56.7% je kazalo da bi se osećalo bezbednije; 32.5% je kazalo jer bih mogao i svoje članove po- rodice da informišem o načinima zaštite od prirod- nih katastrofa. U skladu sa tim, ispitali smo i da li su za uvođenje predmeta na kojima bi se obrazo- vali o vanrednim situacijama. Nјih 33.6% je odgo- vorilo sa da, dok 54.1% nije bilo sigurno i 12.3% nije za uvođenje predmeta. Najviše ispitanika 47.4% je odgovorilo da bi želelo da stekne infor- macije o prirodnim katastrofama i načinu zaštite preko obrazovnih filmova i serija. Nakon toga, do- laze radionice 35.4%, klasične lekcije 35.1%, studi- je slučaja 14.6% i na kraju zanimlјive video igre 11.6%.

Za testiranje nezavisnosti pojedinih faktora i znanja ispitanika korišćen je hi-kvadrat test. Zaklјu- čuje se da na znanje ispitanika o prirodnim kata- strofama statistički značajno utiču sledeći faktori: obrazovanje ispitanika, zaposlenost roditelja i obrazovanje oca i majke, tabela 3.

Tabela 3

Promenljiva

Pol

Obrazovanje

Živi sa ocem

Živi sa majkom

Živi sa dekom

Obrazovanje oca

Obrazovanje majke

Zaposlenost roditelja

Razred

Kategorije

Muški

Ženski

Dovolјan

Dobar

Vrlo dobar

Odličan

Srednje

Više

Visoko

Akademska titula

Srednje

Više

Visoko

Akademska titula

Zaposlen jedan roditelj

Zaposlena oba roditelja

Prvi

Drugi

Treći

Četvrti

Rezultat testiranja

≠

= Razlika nije statistički značajna

≠ Razlika jeste statistički značajna

Na osnovu rezultata testiranja, može se reći da obrazovanje roditelja utiče na znanje učenika o prirodnim katastrofama (p = 0,03≤0,05, phi = 0.30 – srednji uticaj). Naime, učenici visokoobrazovanih roditelja u statistički većem procentu znaju da prepoznaju većinu prirodnih katastrofa. Kada je reč o učenicima čiji roditelјi imaju akademske titule zaklјučuje se da oni u većem procentu ne znaju da prepoznaju većinu prirodnih katastrofa. Prvo smo analizirali nezavisnost pitanja „Da li Vam je neko u školi pričao o prirodnim katastrofama?“ i znanja učenika. Na osnovu rezultata može se zaklјučiti da stvarno znanje ispitanika i njihova percepcija o znanju zavise od toga da li im je neko u školi pričao o prirodnim katastrofama (p = 0,01≤0,05, phi = 0.10

– mali uticaj). Konkretno, oni kojima je neko u školi pričao o prirodnim katastrofama su u većoj meri tačno odgovorili na pitanje „Šta najbolјe opisuje neku od prirodnih katastrofa?“ i obrnuto. Sličan zaklјučak važi i za percepciju znanja ispitanika. Naime, oni kojima je u školi pričano o prirodnim katastrofama u većem procentu smatraju da znaju ili da nisu sigurni da li znaju šta najbolјe opisuje prirodne katastrofe, a da oni kojima u školi nije pričano na tu temu u većem procentu smatraju da ne znaju većinom prirodne katastrofe. Da li je neko u porodici pričao ispitanicima o prirodnim katastrofama nije povezano sa stvarnim znanjem ispitanika (p = 0,12≥0,05) ali jeste povezano sa percepcijom učenika o znanju (p = 0,00≤0,05, phi =

0.10 – mali uticaj). Na nivou značajnosti od 5% zaklјučuje se da oni kojima je neko u porodici pričao o prirodnim katastrofama u većem procentu smatraju da znaju prepoznati većinu prirodnih katastrofa, a da oni kojima nisu u porodici pričali, nisu sigurni ili ne znaju da prepoznaju većinu prirodnih katastrofa. Nakon sprovedene statističke analize, na nivou značajnosti od 5% zaklјučuje se da studenti čiji je otac doživeo posledice neke prirodne katastrofe u većoj meri stvarno znaju da prepoznaju prirodne katastrofe (p = 0,04≤0,05, phi

= 0.10 – mali uticaj). Iskustva majke, dede i bake ne utiču na znanje ispitanika (p = 0,24≥0,05). Kada je reč o ličnom iskustvu, zaklјučuje se da ispitanici koji su doživeli posledice prirodnih katastrofa u statistički značajno većoj meri smatraju da znaju i stvarno znaju šta su to prirodne katastrofe (p = 0,05≤0,05, phi = 0.10 – mali uticaj). Obrnuto takođe važi. Potpuno isti zaklјučci važe i za korišćenje Interneta. Igranje kompjuterskih i video-igrica ne utiče na stvarno znanje ispitanika ali utiče na percepciju znanja.

ZAKLJUČAK

Sprovođenjem kvantitativnog istraživanja iskri- stalisali su se sledeći zaklјučci: učenici srednje elektrotehničke škole ,,Nikola Tesla“ poseduju vi- sok subjektivni nivo poznavanja prirodnih kata- strofa. Pri tome, najbolјe se poznaju poplave, suše, požari pa zemlјotresi i ostale prirodne katastrofe.

Najmanje se poznaju klizišta; sa druge strane, na osnovu rezultata se može konstatovati da je naj- više ispitanika koji su pogrešno ubeđeni (realno poznavanje) da znaju u vezi klizišta, požara i eks- tremnih temperatura; najbolјe poznavanje bezbed- nosne procedure je u vezi sa sušom, dok je sa druge strane registrovan najniži stepen poznavanja kod ekstremnih temperatura; veći broj učenika je informisan o prirodnim katastrofama u školi nego u porodici.

U okviru škole najčešće ih je informisao nas- tavnik, dok je u okviru porodice to bio otac. Najbolje su informisani od strane škole i porodice u vezi zemlјotresa. Najveći broj učenika, stekao je infor- macije o prirodnim katastrofama preko televizije, a najmanje preko video-igara. Mali broj roditelja je doživeo direktne, dok je veći broj doživeo indi- rektne posledice prirodnih katastrofa. Veliki broj učenika želi da nauči više o prirodnim katastrofama i to u okviru škole; veći broj učenika se ne oseća zaštićeno u školskom objektu. Jedna trećina uče- nika oseća strah od prirodnih katastrofa, veliki broj učenika je izrazio želјu da prođe obuku za postu- panje u vanrednim situacijama. Izvori informacija o prirodnim katastrofama (porodica, škola, televizija, internet, radio, video igrice i predavanja) utiču na percepciju srednjoškolaca, na stvarno znanje sred- njoškolaca o zemlјotresu utiču predavanja, škola, televizija i Internet dok ne utiču radio, video-igre i priče od članova porodice, lično iskustvo ispitanika sa posledicama neke prirodne katastrofe utiče na njegovo stvarno znanje. Upravo stoga, na nivo zna- nja srednjoškolaca u pogledu prirodnih katastrofa treba uticati putem televizije, Interneta i na predavanjima u školi.

LITERATURA

[1] Cvetković, V., Intervetno-spasilačke službe u van- rednim situacijama, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2013.

[2] Cvetković, V., Mijalković, S., Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić’’ 63/3, 345-360, Belgrade, 2013.

[3] Cvetković, V.,Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153-171.

[4] Mlađan, D., Cvetković, V., Classification of Emer- gency Situations, Thematic Proceedings of Inter- national Scientific Conference ,,Archibald Reiss

Days“, Academy of criminalistic and police studies,1-

2. march 2013.

[5] Cvetković, V.,Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 371-389). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies, 2014.

[6] Cvetković, V., The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. Skopje: International yearbook of the Faculty of security, 51-60, 2014.

[7] Cvetković, V., Milojković, B., Stojković, D., Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katastrofa, Vojno delo, 2/2014, 166- 185.

[8] Cvetković, V., Dragićević, S., Prostorna i vremenska distribucija prirodnih nepogoda, Zbornik radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, 293-309, 2014.

[9] Ivanov, A., Cvetković, V., The role of education in natural disaster risk reduction. Horizons, inter- national scientific journal, year X Volume 16, 115- 131, 2014.

[10] Ljuština, A., Knežević-Lukić, N., Vanredne situacije izazvane prirodnim katastrofama, Ecologica, 20(71), 411-415, 2013.

[11] Ilić-Krstić, I., Petković-Ilić, A., Socijalno - pravni as- pekti klimatskih promena, Ecologica, 20 (71), 405-

410, 2013.

[12] Adem, Ö., The Relationship between Earthquake Knowledge and Earthquake Attitudes of Disaster Relief Staffs, Disaster Advances, Vol. 4 No. 1, pp. 19-24, 2011.

[13] Haulle, E., Evaluating earthquake disaster risk management in schools in Rungwe Volcanic Province in Tanzania, Journal of Disaster Risk Studies, Vol. 4, No. 1, pp.1-7, 2012.

[14] Kuroiwa, J.A., Peru’s national education program for disaster prevention and mitigation (PNEPDPM), Training and Education for Improving Earthquake Disaster Management in Developing Counties, UNCRD Meeting Report Series, No. 57, pp. 95-102, 1993.

[15] Lidstone, J., Disaster education: Where we are and where we should be, In: Lidstone, J. (Ed.), International perspectives on teaching about hazards and disasters (p. 3), Channel View Publications, Philadelphia, 1996.

[16] Mishra, S., Suar, D., Do lessons people learn determine disaster cognition and preparedness?", Psychology and Developing Societies, Vol. 19, No.2, pp. 143-159, 2007.

IZVOD

ZNANJE I PERCEPCIJA UČENIKA SREDNJE ŠKOLE U KRALJEVU O PRIRODNIM KATASTROFAMA

Kvantitativno istraživanje je sprovedeno sa ciljem utvrđivanja percepcije i stvarnog znanja učenika srednje elektrotehničke škole u Kraljevu ,,Nikola Tesla” o prirodnim katastrofama. Tom prilikom je korišćen metod anketiranja učenika kako bi se identifikovali i opisali faktori koji imaju uticaja na znanje i percepciju učenika. Iz populacije srednje elektrotehničke škole u Kraljevu, na slučajan način, iz svake godine izabran je po određen broj ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju da izvori informacija o prirodnim katastrofama i njihovim ugrožavajućim posledicama utiču na percepciju učenika srednje škole. Istovremeno, na stvarno znanje o prirodnim katastrofama utiču predavanja, škola, televizija i internet, dok znatno manje utiču video-igre, radio i priče od članova porodice. Ispitanici bez ličnog iskustva u vezi sa ugrožavajućim posledicama prirodnih katastrofa u statistički većem procentu ne znaju da prepoznaju određene prirodne katastrofe. Iskustvo članova uže porodice ne utiče u velikoj meri na znanje o prirodnim katastrofama, sa izuzetkom oca. Imajući u vidu evidentan nedostatak obrazovanja o prirodnim katastrofama u Srbiji, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija obrazovnih programa.

Ključne reči: bezbednost, vanredne situacije, prirodne katastrofe, statistika, Kraljevo, znanje, percepcija, strah.

ABSTRACT

KNOWLEDGE AND PERCEPTIONS OF SECONDARY SCHOOL STUDENTS IN KRALJEVO ON NATURAL DISASTERS

Quantitative research was conducted in order to determine the perceptions and actual knowledge of secondary school for electrical engineering in Kraljevo, Nikola Tesla about natural disasters. On that occasion used method of surveying students to identify and describe the factors that influence the knowledge and perceptions of students. From the population of secondary technical school in Kraljevo, at random, from each year was chosen by a number of respondents. The results show that the sources of information about natural disasters and their threatening consequences affect the perception of secondary school students. At the same time, the actual knowledge about natural disasters affecting lectures, schools, television and the internet, while considerably less influence video games, radio and stories from family members. Those with no personal experience regarding the threatening consequences of natural disasters in a statistically higher percentage do not know how to recognize a certain natural disasters. Experience immediate family members are not affected to a large extent on the knowledge of natural disasters, with the exception of his father. Bearing in mind the evident lack of education about natural disasters in Serbia, the survey results can be used when creating the strategy of educational programs.

Keywords: security, emergencies, natural disasters, statistics, Kraljevo, knowledge, perception, fear.

ECOLOGICA, Vol. 22, No 77 (2015) 7

View publication stats

Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji

Orginalni naučni rad UDC:614.8.02:627.14(497.11)

Vladimir V. Cvetković1, Jasmina Gačić2, Davor Petrović3

Rad primljen:22.04.2015. godine Rad prihvaćen: 18.05.2015. godine

Sažetak: Imajući u vidu nemogućnost ostvarivanja apsolutne bezbednosti od posledica prirodnih katastrofa, kao i sprečenost nadležnih organa da svim građanima u kratkom periodu pomognu, spremnost kao koncept odnosno jedan od ciklusa upravlјanja u prirodnim katastrofama posebno dobija na značaju. Pri tome, može se reći da su naučna istraživanja posebno podstaknuta nedovolјno objašnjenom prirodom uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika građana na njihovu spremnost za reagovanje na različite prirodne katastrofe. Shodno tome, predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja utvrđivanje objektivne i subjektivne spremnosti studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. Pored toga, u cilju ispitivanja uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika studenata Akademije na spremnost za reagovanje, korišćen je hi-kvadrat test. Za ispitivanje korelacije između neprekidnih promenljiva kao što su visina, težina, godine i prosečna ocena sa spremnošću biće korišćen Pirsonov koeficijent r. Tom prilikom je korišćen metod anketiranja studenata uz pomoć instrumenta za te potrebe i kreiranog. Imajući u vidu da se studenti Kriminalističko-policijske akademije nalaze u formiranim grupama po godinama studiranja opredelili smo se za klasterski uzorak. Dakle, odlučili smo se da se izbor članova populacije u uzorak ne vrši neposredno nego da se odabere jedna cela grupa (prva godina studenata). Konkretnije rečeno, članovi iz populacije koju čine svi studenti Kriminalističko-policijske akademije (od prve do četvrte godine studiranja) nisu se izvlačili pojedinačno za uzorak nego se iz populacije izvukla jedna grupa (prva godina studenata). Uzorkom je obuhvaćeno 434 studenata, od čega je 59.6% muškog, a 40.4% ženskog pola sa opsegom starosti od 18 do 22 godine, srednje vrednosti 19.02 godine. Rezultati istraživanja pokazuju da na određene elemente spremnosti studenata za reagovanje prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u velikoj meri utiču sledeće promenljive: pol, obrazovanje oca, religioznost i upoznatost za steštnim dejstvom poplava. Studenti su pokazali viši stepen subjektivne od objektivne spremnosti za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom.

Ključne reči: bezbednost, vanredne situacije, prirodne katastrofe, studenti, Akademija, statistika, spremnost, poplave.

UVOD

Ljudi nikada neće biti potpuno zaštićeni od prirodnih katastrofa, pošto je veoma teško predvideti gde i kada će sledeća nastati [9] [6]. Međutim, ono što se može učiniti je da se uči iz prošlih događaja i da se posledično planiraju i pripremaju adekvatni odgovori. U literaturi, ne postoji opšte prihvaćena definicija spremnosti za reagovanje na prirodne katastrofe. U ostalom, jednostavno se može steći utisak da je određivanje sadržaja i obima tog pojma donekle i marginalizovano. Značajnost unapređenja spremnosti za reagovanje, posebno dolazi do izražaja imajući u vidu trend porasta broja prirodnih katastrofa [1] [2] [3] [4] [5] [7] [8] [9]. Na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu deluje veliki broj društvenih i individualnih faktora. Pri tome, oni direktno ili indirektno utiču na građane da implementiraju, preduzmu ili osmisle mere spremnosti za reagovanje u takvim prilikama. Razumevanje njihovog uticaja predstavlјa važan korak ka osmišlјavanju načina podizanja nivoa njihove spremnosti. Slobodno se može reći da na spremnost građana za reagovanje utiču demografski (pol, godine, bračno stanje, zdravstveni problemi,

1 Kriminalističko-policijska akademija, Beograd, e mail: vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

2 Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti

3 Uprava za stručno obrazovanje, osposoblјavanje, usavršavanje i nauku, MUP-a, RS

etnička pripadnost, broj dece, broj članova domaćinstva) socio-ekonomski (visina prihoda i rashoda domaćinstava, status vlasništva nad objektom kao i cena direktnog/indirektnog sprovođenja mera spremnosti) i psihološki (stavovi, percepcija rizika, prethodno iskustvo sa prirodnim katastrofama, motivacija, strah, zabrinutost, obaveštenost) faktori [10] [11] [12].Shodno tome, u radu se želi ispitati na kojem nivou spremnosti za reagovanje na prirodne katastrofe izazvane poplavom se nalaze studenti i koji su to faktori koji utiču na motivisanost i barijere da se spremnost podigne na viši nivo.

METODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA

Predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja utvrđivanje objektivne i subjektivne spremnosti studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. Pri tome, u cilju ispitivanja uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika studenata Akademije na spremnost za reagovanje, korišćen je hi-kvadrat test. Za ispitivanje korelacije između neprekidnih promenljiva kao što su visina, težina, godine i prosečna ocena sa spremnošću korišćen je Pirsonov koeficijent r. U cilju sprovođenja kvantitativnog istraživanja korišćen je metod anketiranja studenata uz pomoć instrumenta za takve potrebe i kreiranog.

Imajući u vidu da se studenti Kriminalističko-policijske akademije nalaze u formiranim grupama po godinama studiranja opredelili smo se za klasterski uzorak. Dakle, odlučili smo se da se izbor članova populacije u uzorak ne vrši neposredno nego da se odabere jedna cela grupa (prva godina studenata). Konkretnije rečeno, članovi iz populacije koju čine svi studenti Kriminalističko-policijske akademije (od prve do četvrte godine studiranja) nisu se izvlačili pojedinačno za uzorak nego se iz populacije izvukla jedna grupa (prva godina studenata). Pošto smo se odlučili da se svi članovi odabrane godine studija uključe uzorak, sproveli smo jednoetapno klastersko uzorkovanje. Prednosti takve vrste uzorkovanja se odnose na manje troškove sprovođenja, dok je negativna strana to što ne može biti govora o nezavisnosti izbora, pošto članovi istog klastera imaju veće izglede da se nađu u uzorku nego članovi različitih klastera (godina studiranja).

Da bi se stekao uvid u reprezentativnost uzorka potrebno je analizirati strukturu ispitanika prema ključnim karakteristikama za oblast prirodnih katastrofa. U nastavku će biti dat prikaz strukture uzorka prema polu, članovima porodice sa kojima žive ispitanici, obrazovanju tih članova porodice i njihovoj zaposlenosti. U istraživanju, anketirano je ukupno 434 ispitanika. Muškarci su u uzorku bili zastupljeni sa 56.9% dok su žene činile 40.4%. Na osnovu strukture studenata prema članovima domaćinstva sa kojima žive, uočava se da 45.9% ispitanika žive sa roditeljima, dok 54.1% ne živi. Procentualno viši procenat ispitanika koji ne živi sa roditeljima proističe iz činjenice da je većina studenata iz unutrašnjosti Srbije, pa dolaskom u Beograd, žive u studentskom domu ili iznajmljenom stanu. Kako bi se stekao bolji uvid u reprezentativnost uzorka analizirali smo i strukturu ispitanika prema obrazovanju roditelja. Rezultati su ukazali da se struktura obrazovanja roditelja, u uzorku i u populaciji, ne razlikuje suštinski i da je struktura obrazovanja očekivana. Naime, jako mali procenat ispitanika ima roditelje koji imaju samo osnovno obrazovanje. Takođe, očekivano je da najviše ima roditelja sa završenom srednjom školom (62.1% očevi, 66.2% majke), zatim sa višim obrazovanjem (18.3% očevi, 13.2% majke), visokim obrazovanjem (10.3% očevi, 11.6% majke) i na kraju sa akademskim titulama (4% očevi, 1.4% majke). Ako se posmatra struktura ispitanika prema zaposlenosti roditelja, uočava se da su u 44.7% slučajeva oba roditelja zaposlena, u 44.2% slučajeva radi samo jedan roditelj, a u 13% slučajeva su oba roditelja nezaposlena (Tabela 1).

Tabela 1 - Pregled opisnih statističkih pokazatelja kategorijskih promenljiva.

KATEGORIJSKE PROMENLJIVE		Kategorije	Ukupan broj Procentualno (%)
		Muški	261 59.6%

Pol

Ženski 177 40.4%

Živite sa roditeljima Da 201 45.9%

Ne 237 54.1%

Osnovno 27 6.2%

Srednje 272 62.1%

Obrazovanje oca

Obrazovanje majke

Više 80 18.3%

Visoko 45 10.3%

Akademska titula 10 2.3%

Osnovno 30 6.8%

Srednje 290 66.2%

Više 58 13.2%

Zaposlenost roditelja

Broj članova domaćinstva sa kojim živi

Nivo religioznosti

Prihodi u domaćinstvu

Visoko 51 11.6%

Akademska titula 9 2.1%

Zaposlen jedan roditelj 185 42.2%

Zaposlena oba roditelja 196 44.7%

Ne zaposleni 57 13.0%

1-3 75 17.1%

3-6 350 79.9%

6-9 13 3.1%

Nimalo 5 1.1%

Malo 16 3.7%

Umereno 30 6.8%

Prilično 232 53.0%

Veoma mnogo 155 35.4%

Niski 66 15.2%

Srednji 352 81.1%

Visoki 16 3.7%

Imajući u vidu značaj izračunavanja ,,zbirnih“ statističkih pokazatelja za neprekidne promenljive, opredelili smo se da sagledamo srednju vrednost, medijanu i standardno odstupanje za promenljive kao što su starost i prosečna ocena ispitanika u prethodnoj godini koja se odnosi na završnu godinu u srednjoj školi. Za promenljivu starost, imamo podatke o 434 ispitanika, opseg njihove starosti je od 18 do 22 godine, srednja vrednost je 19.02 godine i standardno odstupanje od te srednje vrednosti iznosi 0.714 godina. Opseg prosečne ocene je od 3.00 do 5.00, srednja vrednost je 4.38 i standardna odstupanje od te srednje vrednosti je 0.501. Veoma je značajno i kazati ponešto i o raspodeli vrednosti neprekidnih promenljivih (asimetrija i spljoštenost njihove raspodele). Pozitivna vrednost asimetrije 1.384 za starost ispitanika pokazuje da je većina dobijenih rezultata levo od srednje vrednost, među manjim rezultatima, dok pozitivna vrednost spljoštenosti od 4.096 pokazuje da je raspodela šiljatija od normalne, tj. ima više rezultata nagomilanih oko centra raspodele. Pozitivna vrednost asimetrije 1.223 za starost ispitanika pokazuje da je većina dobijenih rezultata levo od srednje vrednost, među manjim rezultatima, dok pozitivna vrednost spljoštenosti od 4.096 pokazuje da je raspodela šiljatija od normalne, tj. ima više rezultata nagomilanih oko centra raspodele. Sa druge strane, negativne vrednosti asimetrije (-0.618) i spljoštenosti (-0.173) za procečnu ocenu ispitanika pokazuju da je većina rezultata desno od srednje vrednosti, među većim vrednostima (Tabela 2).

Tabela 2 – Pregled ,,zbirnih“ statističkih pokazatelja za neprekidne promenljive.

Neprekidne promenljive	N	Minimum	Maksimum	Srednja vrednost	Standardna devijacija	Asimetrija		Spljoštenost
Neprekidne promenljive	Statistic	Statistic	Statistic	Statistic	Statistic	Statistic	Std. Error	Statistic	Std. Error
Visina	434	163	199	178.22	8.327	.113	.117	-.754	.234
Tezina	434	47	108	72.77	12.071	.235	.117	-.493	.234
Koliko godina imate?	434	18	22	19.02	.714	1.384	.117	4.096	.234
Prosečna ocena u prethodnoj školskoj godini	431	3.00	5.00	4.3896	.50185	-.618	.118	-.173	.235

Osnovni instrument primenjen u istraživanju bio je anketni upitnik koji je za potrebe istraživanja i kreiran. Pri tome, sva pitanja su bila zatvorenog tipa. Svim prisutnim studentima prve godine Kriminalističko- policijske akademije bili su podeljeni anketni upitnici koje su popunjavali pod nadzorom u jednom od amfiteatra. Sve nedoumice i pitanja koja su studenti imali u vezi anketnog upitnika, dobijali su od strane prisutnog anketara. Analiza podataka prikupljenih anketnim ispitivanjem zasnivala se na primeni metoda deskriptivne statistike, tačnije utvrđivanju frekvencija, izračunavanju procenata i srednjih vrednosti. U cilju ispitivanja uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika studenata Akademije na spremnost za reagovanje, korišćen je hi-kvadrat test. Za ispitivanje korelacije između neprekidnih promenljiva kao što su visina, težina, godine i prosečna ocena sa spremnošću korišćen je Pirsonov koeficijent r.

REZULTATI I DISKUSIJA

Imajući u vidu značaj percepcije o spremnosti za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom, od ispitanika je najpre zatraženo da na skali od 1 do 10 ocene nivo svoje spremnosti, ali i spremnosti domaćinstva i lokalne zajednice u kojoj imaju prebivalište za reagovanje na prirodnu katastofu izazvanu poplavom. Shodno tome, došlo se do sledećih prosečnih vrednosti odnosno skora ocene subjektivne spremnosti: ispitanika (6.83 – od toga, najmanje ispitanika označilo je dvojku (0.9%), a najviše 8 (21.2%), domaćinstva (6.29 – od toga najmanje ispitanika označilo je 2 (2.7%), a najviše 8 (21.2%) i lokalne zajednice (5.15 – od toga, najmanje ispitanika označilo je desetku (5.7%), a najviše 5 (20.5%). Na osnovu rezultata, može se konstatovati da ispitanici imaju visok skor subjektivne spremnosti. Sa druge strane, ocena spremnosti lokalnih zajednica, vrlo je niska. Pored percepcije spremnosti, veoma je bitno sagledati i percepciju rizika od poplavnih talasa. Naime, veliki broj ispitanika 73.3% smatra da njihova kuća (stan) neće biti pogođena poplavnim talasom. Sa druge strane, 4.8% smatra da bi ona mogla biti ugrožena za razliku od 21.9% ispitanika koji nisu sigurni. Poznavanje poplavnih rizika, predstavlja veoma značajan element spremnosti za reagovanje na navedenu prirodnu katastrofu. Pozitivno je što većina ispitanika, njih 59.6% jeste upoznato sa poplavnim rizicima u lokalnoj zajednici, dok 22.4% nije, i 18% nije sigurno. Posedovanje kompleta prve pomoći predstavlja jedan od najznačajnijih elemenata spremnosti za reagovanje. Shodno tome, u radu se ispituje posedovanje, upoznatost sa njegovim sadržajem i držanjem na lako dostupnom mestu. Od ukupnog broj ispitanika, 56.4% poseduje, 16.9% nije sigurno i 26.7% ne poseduje komplet prve pomoći. Od toga, 41.6% ispitanika je upoznato sa njegovim sadržajem, 14.4% nije sigurno i 44.1% nije upoznato. Sa druge strane, 53.9% ispitanika komplet prve pomoći drži na lako dostupnom mestu, 21.2% nije sigurno, dok 24.9%, ne drži komplet na takvom lako dostupnom mestu.

Posedovanje zaliha u vidu hrane ili vode u situacijama kao što su prirodne katastrofe, može imati presudan uticaj na sposobnost za preživljavanje. Upravo stoga, podstaknuti tim činjenicama, ispitali smo i tu dimenziju spremnosti. Njih 32.9% ne poseduje zalihe, 36.8% nije sigurno, dok samo 30.4% procenta poseduje zalihe. Rezultati ukazuju na ozbiljan problem imajući u vidu da je samo jedna trećina ispitanika odgovorila da ih poseduje. Imajući u vidu da se često ljudi oslanjaju na lokalne samouprave, kakvo je njihovo misljenje u pogledu toga, da lokalna samouprava poseduje zalihe za njih. Nije iznenađujuće to što 43.2% nije sigurno, 29.9% smatra da nemaju i samo 26.9% ispitanika misli da lokalne samoupravo poseduju zalihe. Veliki broj nesigurnih ispitanika se može dovesti u vezu sa neadekvatnom informisanošću ispitanika.

Skloništa predstavljaju značajne objekte za zaštitu ljudi i njihove imovine od mnogobrojnih katastrofa i drugih događaja. Upravo stoga, ispitali smo da li ispitanici znaju da li se u njihovoj blizini nalaze skloništa, da li oni znaju put i prepreke na putu dolaska do njih. Njih 59.4% odgovorilo je da se u njihovoj blizini ne nalazi, 14.2% nije sigurno, i 26.3%, odgovorilo je da se u njegovoj blizini nalazi sklonište. Od spomenutih, 62.8% ne zna, 8.9% nije sigurno i 27.6% zna put do skloništa. Pri tome, 90.6% je ukazalo da na njihovom putu do skloništa postoje prepreke, 4.6% nije sigurno, i 4.8% je ukazalo da ne postoje prepreke. Zanimljivo je i spomenuti da 75.1% ispitanika ne zna na koji način uopšte funkcionišu skloništa, 13.7% nije sigurno i 11.2% zna. Sa druge strane, 79.6% poznaje kako funkcioniše upravljanje skloništima, 9.8% nije sigurno i 10.5% ne zna.

Evakuacija ljudi iz ugroženih područja poplavama često predstavlja ozbiljan problem. Stoga, potrebno je ispitati neke dimenzije evakuacije. Od ukupnog broja ispitanika, njih 58.9% ukazalo je da u njihovoj porodici ne postoji neko ko ne bi mogao samostalno da se evakuiše. Ipak, 36.5% je odgovorilo suprotno, dok 4.6% nije sigurno. Shodno tome, 56.4% ispitanika zna gde u njihovoj zajednici žive stariji, hendikepirani i odojčad, 17.6% nije sigurno i 25.8% ne zna. Posebno je značajno sagledati i poznavanje procedure sprovođenja evakuacije ljudi sa oštećenim sluhom i vidom. Njih 52.3% zna, 29.5% nije sigurno i 18.3% ne zna. Međusobna komunikacija ljudi (komšija) je veoma značajna iz aspekta brze i blagovremene evakucije. Upravo zbog toga, 91.6% odgovorilo je da ima dobru komunikaciju sa komšijama koju bi iskoristili sa ciljem upozoravanja drugih.

Tabela 2 - Pregled odgovora na pitanje: ,,Da li ste spremni za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom?“

Frequency Percent Valid

Percent

Cumulative Percent

Još uvek nisam spreman za reagovanje, ali nameravam da to uradim u narednih 6 meseci

Da 135 30.8% 30.8% 30.8%

Ne 303 69.2% 69.2% 100.0%

Ne radim ništa da bih bio spreman za reagovanje Da 97 22.1% 22.1% 22.1%

Ne 341 77.9% 77.9% 100.0%

Da	47	10.7%	10.7%	10.7%
Ne	391	89.3%	89.3%	100.0%
Da	47	10.7%	10.7%	10.7%
Ne	391	89.3%	89.3%	100.0%
Da	12	2.7%	2.7%	2.7%
Ne	426	97.3%	97.3%	100.0%

Još uvek nisam spreman za reagovanje, ali nameravam da to uradim narednih dana

Nedavno sam počeo sa pripremama

U proteklih 6 meseci sam preduzeo mere pripreme

Na osnovu rezultata, može se primetiti da su ispitanici veoma nespremni imajući u vidu da njih 30.8% priznaje da je nespremno i da bi je unapredili u narednih 6 meseci. S tim, 22.1% ne radi ništa da bi bili spremniji, 10.7% namerava da se pripremi narednih dana, 10.7% je nedavno počelo sa pripremama, i samo 2.7% ispitanika je u proteklih 6 meseci preduzelo mere pripreme (Tabela 2). Pri tome, neophodno je spomenuti da 47.5% smatra da će im podizanje nivoa spremnosti veoma mnogo značiti prilikom reagovanja na poplavu. Nadalje, 41.6% smatra da će im prilično značiti, 4.6% umereno, 0.7% malo i 5.7% nimalo. Na skali od 1 do 5, ispitanici su na sledeći način ocenili svoje sposobnosti za reagovanju na poplavu kao prirodnu katastrofu: 1 – 1.1%, 2 – 6.4%, 3 – 39.3%, 4 – 37.4% i 5 – 15.8%. Na pitanje, da li učestvuju u neposrednim pripremama za reagovanje na poplavu, 50.5% ispitanika, odgovorilo je negativno, 39.7% sa da, i 9.8% nije sigurno.

Kada je reč o zabrinutosti za poplave, 25.8% nije zabrinuto, 26.7% je ponekad zabrinuto, 30.4% je zabrinuto, 12.3% je veoma zabrinuto i 4.8% je ekstremno zabrinuto. Nadalje, njih 33.6% oseća strah, 14.2

% nije sigurno i 52.1% ne oseća strah. Imajući u vidu da je reč o studentima prve godine, hteli smo da ispitamo da li su se osećali zaštitećno od poplava u školskim objektima gde su pohađali srednjo školsku nastavu. Njih 23.3%, odgovorilo je sa da jer su školske zgrade bezbedne, dok je njih 38.6% odgovorilo sa da, jer su nastavnici obučeni za postupanje u takvim situacijama. Generalno, njih 73.7% oseća se zaštićeno, dok 16.7% nije sigurno i 9.4% se ne oseća zaštićeno.

Znanje i razmena iskustava o prirodnim katastrofama predstavlja značajan element spremnosti. Veliki broj ispitanika, 87% bi želeo da nauči više o prirodnim katastrofama, 7.8% nije sigurno i 5.3% to ne bi želelo. Shodno tome, njih 81.1% ispitanika bi želeli da nauče više o prirodnoj katastrofi izazvanoj poplavama u školi, dok bi 11.2% to želelo da nauči u porodici. Uzgred rečeno, 60.7% ispitanika razgovara o prirodnoj katastrofi izazvanoj poplavama. Međusobni razgovori o raznovrsnim aspektima poplava, predstavljaju solidnu platformu za podizanje nivoa spremnosti. Prema tome, 53.7% ispitanika poznaje nekog sa kime je komunicirao o poplavama. Na pitanje, da li govorite o pripremama za poplavu u vašoj lokalnoj zajednici, 54.6% odgovorilo je negativno, 16.7% nije bilo sigurno i 28.8% je odgovorilo sa da. Zanimljivo je da većina ispitanika, 54.8% tvrdi da lokalna zajednica ima određenih ljudi koji bi pomogli njima u takvim situacijama. S tim, 63.2% ispitanika misli da se komšije mogu međusobno mogu spasiti u slučaju poplava.

Korišćenjem Hi-kvadrat testa nezavisnosti istražili smo vezu između više kategorijskih promenljiva. Naime, želeli smo ispitati da li postoji povezanost između nezavisnih varijabli (pol, zaposlenost roditelja, prihodi domaćinstva, živi sa roditeljima/bez roditelja, religioznost, uspeh u školi, visina, težina i percepcija spremnosti) na zavisnu varijablu spremnost koju čine različite dimenzije. Rezulati istraživanja pokazuju da postoji povezanosti između određenih nezavisnih i zavisnih promenljiva. Naime, hi-kvadrat test nezavisnosti pokazao je značajnu vezu između pola i : znanja o poplavnim rizicima u lokalnoj zajednici (χ2=21,41, df=2, p=0,002≤0,05, phi=0.30). Naime, proprocija muškaraca koji poznaju poplavne rizike statistički značajno se razlikuje od proporcije žena i može se reći da muškarci bolje poznaju poplavne rizike u svojim lokalnim zajednicama; poznavanja kojoj vrsti ljudi je potrebna specijalna pomoć prilikom poplava (χ2=28,31, df=2, p=0,001≤0,05, phi=0,15); učestvovanje u pripremama (χ2=19,45, df=2, p=0,002≤0,05, phi=0,12) – muškarci u većoj meri učestvuju u pripremama); razgovori o pripremama (χ2=17,42, df=2, p=0,005≤0,05, phi=0,12) – muškarci više pričaju o poplavama); sigurnost u svoje sposobnosti da se izbore sa poplavom (χ2=14,24, df=2, p=0,000≤0,05, phi=0,22) – muškarci su sigurniji); strah od prirodnih katastrofa (χ2=12,21, df=2, p=0,000≤0,05, phi=0,25) – devojke imaju veći strah). Dakle, na osnovu rezultata hi-kvadrata testa nezavisnosti može se reći da demografska karakteristika kao što je pol utiče na spremnost ispitanika za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom.

Daljim testiranjem, utvrđena je značajna veza između zaposlenosti roditelja i: stava o verovatnoći da će kuća (stan) u narednom periodu biti ugrožena poplavom (χ2=31,24, df=2, p=0,000≤0,05 p=0.03, phi

=0,30) – ispitanici čiji je samo jedan roditelj zaposlen u većoj meri imaju stav da će njihova kuća (stan) biti ugrožena poplavom); želja da se nauči više o prirodnim katastrofama (χ2=19,72, df=2, p=0,004≤0,05, phi

=0,14) – ispitanici čiji je samo jedan roditelj zaposlen, pokazuju veće interesovanje); osećanje zaštićenosti od prirodnih katastrofa (χ2=17,14, df=2, p=0,004≤0,05, phi=0,16) – ispitanici čija su oba roditelja

zaposlena pokazuju veći stepen zaštićenosti od prirodnih katastrofa). Na osnovu rezultata, može se reći da zaposlenost roditelja ispitanika na određen način utiče na pojedine elemente spremnosti.

Obrazovanje roditelja ima uticaja na vaspitanje i stavove koje deca preuzimaju. Shodno tome, utvđena je i značajna veza između obrazovanja oca i: poznavanja poplavnih rizika u lokalnoj zajednici (χ2=21,41, df=4, p=0,001≤0,05, phi=0,21)– ispitanici čiji roditelji imaju srednju školu pokazali su najveći stepen poznavanja poplavnih rizika); pozivanja komšija prilikom evakuacije (χ2=15,41, df=2, p=0,001≤0,05, phi=0,22) – ispitanici čiji otac ima srednje obrazovanje u većoj meri bi pozvali komšije prilikom evakuacije); dobra komunikacija sa komšijama (χ2=14,31, df=2, p=0,003≤0,05)– ispitanici čiji otac ima srednje obrazovanje u najvećoj meri imaju dobru komunikaciju). Obrazovanje oca, kao što rezultati istraživanja i ukazuju utiču na određene elemente spremnosti za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom.

Jedno od značajnijih pitanja se odnosi na ispitivanje uticaja religioznosti na spremnost za reagovanje na prirodne katastrofe. U istraživanju, utvrđena je veza između religioznosti i: percepcije o posedovanju zaliha od strane lokalne zajednice (χ2=14,21, df=2, p=0,000≤0,05, phi=0,19) – veoma religiozni ispitanici su ukazali da zajednica poseduje zalihe); znanja o potencijalnim rizicima od poplava (χ2=13,17, df=2, p=0,001≤0,05, phi=0,19) – donekle religiozni ispitanici u najvećoj meri su su rekli da poseduju znanje o poplavnim rizicima).

Veza između percepcije spremnosti na skali od 1 do 10 i varijabla kao što su prosečna cena u prethodnoj školskoj godini, starost, visina, težina i broj članova domaćinstva istražena je pomoću koeficijenta Pirsonove linearne korelacije. Pre toga, obavljene su preliminarne analize da bi se dokazalo zadovoljenje pretpostavke o normalnosti, linearnosti i homogenosti varijanse. Rezultati pokazuju da ne postoji statistički značajna korelacija.

ZAKLJUČAK

Sprovođenjem kvantitativnog istraživanja, došli smo do sledećih zaklučaka: percepcija individualne spremnosti je na mnogo višem nivou od percepcije spremnosti domaćinstva, a pogotovu lokalne zajednice; veliki broj ispitanika misli da neće njegov dom biti ugrožen poplavom; po njihovom misljenju, većina je veoma dobro upoznata sa poplavnim rizicima; malo više od polovine ispitanika poseduje komplet prve pomoći; samo jedna trećina ispitanika poseduje zalihe, što je veoma zabrinjavajuće; na osnovu rezultata, može se primetiti da su ispitanici veoma nespremni imajući u vidu da njih 30.8% priznaje da je nespremno i da bi je unapredili u narednih 6 meseci.

Rezultati istraživanja pokazuju da postoji povezanost između pola kao demografske karakteristike građana i: znanja o poplavnim rizicima u lokalnoj zajednici; poznavanja kojoj vrsti ljudi je potrebna specijalna pomoć prilikom poplava; učestvovanja u pripremama za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom; razgovorima o pripremama; sigurnosti u sposobnosti da se izbore sa posledicama poplave i strahom od prirodne katastrofe izazvane poplavom. Nadalje, rezultati istraživanja ukazju da postoji povezanosti između zaposlenosti roditelja ispitanika i: stavova o verovatnoći da će kuća (stan) u narednom periodu biti ugrožena poplavom; želje da se nauči više o prirodnim katastrofama; osećanja zaštićenosti od prirodnih katastrofa.

Obrazovanje roditelja, rezultati istraživanja pokazuju, da je povezano sa: poznavanjem poplavnih rizika u lokalnoj zajednici; pozivanjem komšija prilikom evakuacije i dobrom komunikacijom sa komšijama. Sa druge strane, ispitivali smo i uticaj religioznosti na pojedine elemente spremnosti. Rezultati pokazuju da religioznost kao faktor utiče na: percpeciju o posedovanju zaliha od strane lokalne zajednice; znanje o potencijalnim rizicima od poplava. Na kraju, može se reći, na osnovu rezultata istraživanja da ne postoji veza između percepcije spremnosti na skali od 1 do 10 i varijabla kao što su prosečna ocena u prethodnoj školskoj godini, starost, visina, težina i broj članova domaćinstva.

Zahvalnost

Rad je rezultat istraživanja na projektu: „Upravlјanje policijskom organizacijom u sprečavanju i suzbijanju pretnji bezbednosti u Republici Srbiji“, koji finansira i realizuje Kriminalističko-policijska akademija u Beogradu, ciklus naučnih istraživanja 2015-2019. godina.

LITERATURA

[1] Cvetković, V., Stojković, D., Analysis of geospatial and temporal distribution of storms as a natural disaster. International scientific conference - criminalistic education, situation and perspectives - 20 years after Vodinelic, in press, 2014.

[2] Cvetković, V., Mijalković, S., Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić’’ 63/3, 345-360, Belgrade, 2013.

[3] Cvetković, V.,Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153-171.

[4] Mlađan, D., Cvetković, V., Classification of Emergency Situations, Thematic Proceedings of International Scientific Conference ,,Archibald Reiss Days“, Academy of criminalistic and police studies,1-

2. march 2013.

[5] Cvetković, V.,Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 371-389). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies, 2014.

[6] Cvetković, V., The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. Skopje: International yearbook of the Faculty of security, 51-60, 2014.

[7] Cvetković, V., Milojković, B., Stojković, D., Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katastrofa, Vojno delo, 2/2014, 166-185.

[8] Cvetković, V., Dragićević, S., Prostorna i vremenska distribucija prirodnih nepogoda, Zbornik radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, 293-309, 2014.

[9] Cvetković, V. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije klimatskih katastrofa. U S. Milašinović, Tranzicija i ekonomski kriminal II, Beograd: Kriminalističko-policijska akademija, 163-183.

[10] Ivanov, A., Cvetković, V., The role of education in natural disaster risk reduction. Horizons, international scientific journal, year X Volume 16, 115-131, 2014.

[11] Ljuština, A., Knežević-Lukić, N., Vanredne situacije izazvane prirodnim katastrofama, Ecologica, 20(71), 411-415, 2013.

[12] Cvetković, V., Stojković, D., Znanje i percepcija učenika srednje škole u Kraljevu o prirodnim katastrofama. Ecologica, 22 (77), u štampi.

Prepadness of students academy of criminalistics and police studies for responding to natural disasters caused by floods in Serbia

Abstract: Bearing in mind the impossibility of achieving absolute safety from the consequences of natural disasters, as well as the inability of the authorities to all citizens in the short term help, readiness as a concept that is one of the cycles of natural disaster management is particularly important. In addition, it can be said that scientific research is particularly encouraged by insufficiently explained the nature of the impact of demographic, socio-economic and psychological characteristics of citizens on their willingness to respond to various natural disasters. Accordingly, the subject of quantitative research is the identification of objective and subjective readiness of students Criminal Police College for responding to a natural disaster caused by the flood. In addition, in order to examine the impact of demographic, socio- economic and psychological characteristics of students of the Academy's willingness to respond, using chi-square test. For testing correlation between the continuous variable such as height, weight, age and average rating of readiness will be used Pearson correlation coefficient r. On that occasion he used method of surveying students with the help of an instrument for these purposes and created. Bearing in mind that the students Academy of criminalistics and police studies are formed in groups of years of study we chose a cluster sample. So, we decided that the election of members of the population in the sample does not perform direct care to select an entire group (first year students). More specifically, members of the population consisting of all students Academy of criminalistics and police studies (from the first to the fourth year of study) were not pulled out individually for the sample from the population but pulled out one group (first year students). The sample included 434 students, of which 59.6% male and 40.4% female, with a range of 18 to 22 years, mean age 19:02. The results show that certain elements of preparedness of students for reacting natural disaster caused by the flood of largely influenced by the following variables: gender, father's education, religiosity and awareness for steštnim effect of flooding. Students

showed a higher degree of subjective than objective readiness to respond to a natural disaster caused by the flood.

Keywords: security, emergency situations, natural disasters, students, Academy, statistics, preparedness, flood.

View publication stats

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.net/publication/306534699

Uticaj demografskih, socio-ekonomskih i psiholo š kih faktora na preduzimanje preventivnih mera - The impact of demographic, socio- economic and psychological factors on preventive me...

Article in Bezbednost Beograd · October 2016

CITATIONS

READS

360

1 author:

Vladimir M. Cvetkovi ć University of Belgrade

267 PUBLICATIONS 689 CITATIONS

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

International Journal of Disaster Risk Management (IJDRM) View project

Natural disasters View project

All content following this page was uploaded by Vladimir M. Cvetković on 26 October 2016.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

Vladimir M. Cvetković, PhD Kriminalističko-policijska akademija Beograd

UTICAJ DEMOGRAFSKIH, SOCIO-EKONOMSKIH I PSIHOLOŠKIH FAKTORA NA PREDUZIMANJE PREVENTIVNIH MERA

Sažetak: U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na preduzimanje preventivnih mera u cilju smanjena posledica od prirodnih katastrofa izazvanih poplavom. Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja navedenih faktora na preduzimanje preventivnih mera. U istraživanju sprovedenom u 19 lokalnih zajednica u Srbiji primenom strategije ispitivanja u domaćinstvima, višeetapnim slučajnim uzorkovanjem anketirano je 2500 građana u toku 2015. godine. Rezultati istraživanja ukazuju da je utvrđena statistički značajna povezanost demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora sa preduzimanjem preventivnih mera. Naime, ispitanici muškog pola i ispitanici starosti od 58 do 68 godina u većem procentu preduzeli su preventivne mere u odnosu na ispitanike ženskog pola i ispitanke starosti od 28 do 38 godina itd. Dobijeni rezultati mogu biti iskorišćeni za unapređenje stanja preduzimanja preventivnih mera u cilju smanjenja posledica od nastalih prirodnih katastrofa izazvanih poplavom.

Ključne reči: bezbednost, prirodne katastrofe, demografski, socio-ekonomski, psihološki, preventivne mere.

Uvod

Imajući u vidu nemogućnost apsolutnog sprečavanja posledica prirodnih katastrofa, preventivne mere se preduzimaju sa ciljem direktnog/indirektnog smanjenja negativnih posledica preduzimanjem

vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

određenih mera i radnji pre nego što se one i dogode. Preventivne mere podrazumevaju izradu planova zaštite i spasavanja, regrutovanje i obuku osoblja, identifikovanje zaliha, označavanje objekata za korišćenje u takvim situacijama (Asghar, Alahakoon, & Churilov, 2006; Hémond & Robert, 2012).

Građani koji žive u područjima često zahvaćenim prirodnim katastrofama, često su svesniji pretnji od takvih događaja (Lindell & Perry, 1992), u većoj meri preduzimaju preventivne mere reagovanja (Faupel, Kelly

& Petee, 1992) i bolje poznaju sisteme upozorenja i obaveštavanja o predstojećim opasnostima (Cvetković, 2016a, 2016b, 2016c; Cvetković & Gačić, 2016). Građani koji su doživeli ozbiljne materijalne i psihološke posledice usled prirodnih katastrofa, mnogo više pažnje pridaju pisanju medija (Cvetković & Milojković, 2016) o potencijalnim katastrofama i spremniji su za reagovanje (Cvetković, 2015) u odnosu na one koji nisu doživeli takve posledice (Sattler, Kaiser, & Hittner, 2000). Međutim, često se javlja i paradoksalni efekat kod pojedinaca koji nisu doživeli nikakve posledice, a bili su u području ugroženom od prirodnih katastrofa (Cvetković, Lipovac, & Milojković, 2016). Tada se kod njih javlja samopouzdanje da se bez mera spremnosti mogu izboriti sa posledicama takvih događaja. Svakako, postoji mogućnost da sledeća katastrofa bude daleko većih razmera od prethodne.

U teoriji o katastrofama ispitivan je uticaj pola (Becker, 2011), godina starosti (Heller, Alexander, Gatz, Knight, & Rose, 2005; Marshall Jr & Mathews, 2010), nivoa obrazovanja (Cvetković et al., 2015; Öcal & Topkaya, 2011; Smawfield, 2012; Tuswadi & Hayashi, 2014; Jakovljević, Cvetković,

& Gačić, 2015), visine prihoda domaćinstva (Werritty, Houston, Ball, Tavendale, & Black, 2007), vlasništvo nad objektom (Baker, 2011), bračni status (Spittal, McClure, Siegert, & Walkey, 2008) itd.

U radu koji predstavlja kvantitativno istraživanje ispituju se uticaji demografskih (pol, godine starosti, nivo obrazovanja, uspeh u srednjoj školi), socio-ekonomskih (zaposlenost, visina prihoda, bračni status i služenje vojnog roka) i psiholoških faktora (strah, prethodno iskustvo, percepcija rizika i motivisanost) na preduzimanje preventivnih mera od strane građana u cilju smanjena negativnih posledica prirodnih katastrofa izazvanih poplavom.

Metodološki okvir istraživanja

Za potrebe realizacije istraživanja, statističkom metodom i metodom iskustvene generalizacije stratifikovane su lokalne zajednice u Republici

Srbiji sa visokim i niskim rizikom nastanka poplava. Na taj način dobijen je stratum, odnosno populacija koju su činili svi punoletni stanovnici lokalnih zajednica u kojima se dogodila ili postoji rizik da se dogodi poplava. Iz tako dobijenog stratuma, metodom slučajnog uzorka odabrano je njih 19 od ukupno 154 u kojima je indikovana ugroženost ili potencijalna ugroženost od poplava. Istraživanjem su obuhvaćene sledeće lokalne zajednice: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smed. Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac i Užice (slika 2).

Slika 1 - Pregledna karta geoprostornog razmeštaja anketiranih ispitanika po lokalnim zajednicama u Republici Srbiji

U daljem postupku uzorkovanja korišćen je višeetapni slučajni uzorak. U prvoj etapi određeni su delovi u administrativnim sedištima lokalnih zajednica koji su bili ugroženi stogodišnjim vodama ili potencijalnim rizikom od visokih voda. U drugoj etapi određene su ulice ili delovi ulica, a u trećoj etapi određena su domaćinstva u kojima je sprovedeno anketiranje. Broj domaćinstava je usklađivan sa brojnošću zajednice. Četvrta etapa uzorkovanja odnosila se na proceduru izbora ispitanika unutar prethodno definisanog domaćinstva. Selekcija ispitanika je sprovedena procedurom

slučajnog odabira punoletnih članova domaćinstva koji su se zatekli u vreme anketiranja. U istraživanju je ukupno anketirano 2500 građana (tabela 2).

Tabela 2 - Pregled obeležja lokalnih zajednica u kojima je sprovedeno anketiranje građana

Opština	Ukupna površina u km2	Naselja	Broj stanovnika	Broj domaćinstva	Broj anketiranih	Procenti (%)
Obrenovac	410	29	72682	7752	178	7,71
Šabac	797	52	114548	19585	140	6,06
Kruševac	854	101	131368	19342	90	3,90
Kragujevac	835	5	179417	49969	91	3,94
Sremska Mitrovica	762	26	78776	14213	174	7,53
Priboj	553	33	26386	6199	122	5,28
Batočina	136	11	11525	1678	80	3,46
Svilajnac	336	22	22940	3141	115	4,98
Lapovo	55	2	7650	2300	39	1,69
Paraćin	542	35	53327	8565	147	6,36
Smed. Palanka	421	18	49185	8700	205	8,87
Sečanj - Jaša Tomić	82	1	2373	1111	97	4,20
Loznica	612	54	78136	6666	149	6,45
Bajina Bašta	673	36	7432	3014	50	2,16
Smederevo	484	28	107048	20948	145	6,28
Novi Sad	699	16	346163	72513	150	6,49
Kraljevo	1530	92	123724	19360	141	6,10
Rekovac	336	32	10525	710	50	2,16
Užice	667	41	76886	17836	147	6,36
Ukupno	10784	634	1500091	283602	2500	100

Kada je reč o uzorku, muškarci su zastupljeni sa 49,8%, dok žene čine 50,2%. Od toga, u uzorku je neznatno više žena od muškaraca u svim starosnim grupacijama, osim od 48 do 58 godina i preko 68 godina gde ima procentualno više muškaraca (grafikon 1).

50,20

49,8

Muški pol Ženski pol

Grafikon 1. Procentualna struktura anketiranih građana prema njihovom polu

Kada se sagleda obrazovna struktura građana koji su obuhvaćeni uzorkom, takođe se primećuje da je najviše građana sa završenom srednjom četvorogodišnjom školom 41,3%. Najmanje je građana sa završenim master 2,9% i doktorskim studijama 0,4%. Sa srednjom trogodišnjom školom i doktoratom ima više muškaraca u odnosu na žene, dok žena ima više sa završenim fakultetom, master studijama, i srednjom četvorogodišnjom školom (grafikon 2).

45,00%

40,00%

35,00%

30,00%

25,00%

20,00%

15,00%

10,00%

5,00%

0,00%

Grafikon 2. Procentualna struktura uzorka anketiranih građana prema njihovom obrazovanju

Opseg starosti građana obuhvaćen uzorkom je od 18 do 90 godine, srednja vrednost je 39,95 godine (muškaraca 40,9 – SD = 14,176 i žena 38,61- SD = 14,278) i standardno odstupanje od te srednje vrednosti iznosi 14,244 godina. Veoma je značajno i kazati ponešto i o raspodeli

vrednosti neprekidnih promenljivih (asimetrija i spljoštenost njihove raspodele). Pozitivna vrednost asimetrije 0,361 za starost ispitanika pokazuje da je većina dobijenih rezultata levo od srednje vrednost, među manjim rezultatima, dok negativna vrednost spljoštenosti od - 0,599 pokazuje da je raspodela pljosnatija od normalne, tj. ima više rezultata nagomilanih na repovima. Najviše ispitanika u uzorku je starosti od 18 do 28 godina (28,4%), dok je najmanje ispitanika starosti preko 68 godina (2,2%) (grafikon 3).

Од 78 до 90 година

Од 68 до 78 година

Од 58 до 68 година

Од 48 до 58 година

Од 38 до 48 година

Од 28 до 38 година

Од 18 до 28 година

0,40%

1,80%

6,80%

19,70%

20,80%

22,20%

28,40%

0,00% 5,00% 10,00% 15,00% 20,00% 25,00% 30,00%

Grafikon 3. Procentualna struktura uzorka anketiranih građana prema njihovim godinama starosti

U uzorku, oženjenih/udatih je 54,6%, udovaca/udovica je 3%, neoženjenih/neudatih (samac/samica) je 18,8%, verenih je 2,7% i u vezi je 16,9%. Prema rezultatima, oženjenih muškaraca ima mnogo više nego udatih žena. Pri tome, mnogo više neoženjenih muškaraca ima u odnosu na neudate žene (grafikon 4).

Neoženjen/neudana U vezi Veren/a Oženjen/udata Razveden/a Udovac/

Grafikon 4. Procentualna struktura uzorka ankteranih građana prema njihovom

bračnom statusu

Rezultati i diskusija

Od ispitanika je zatraženo da odgovore da li su preduzeli određene preventivne mere u cilju smanjenja materijalnih posledica poplava. Prema rezultatima, od 2249 ispitanika koji su dali odgovor, 14,3% ističe da je preduzelo preventivne mere. Nasuprot tome, 57,7% nije preduzelo i 18% nije sigurno da li je preduzelo preventivne mere. Dakle, najviše ispitanika dalo je negativni odgovor (grafikon 1Error! Reference source not found.).

Da; 16%

Ne; 64%

Nisam siguran; 20%

Grafikon 1. Procentualna distribucija preduzetih preventivnih mera

U cilju utvrđivanja tako visokog nivoa nepreduzimanja preventivnih mera od ispitanika je zatraženo da izraze stepen slaganja sa navedenim razlozima za nepreduzimanje preventivnih mera na ličnom planu koje bi im mogle pomoći. Rezultati su sledeći: 20,5% (4 – apsolutno se slažem + 5 – u izvesnoj meri se slažem) ispitanika misli da će mu interventno-spasilačke službe ionako pomoći pa mu takve mere nisu ni potrebne; 31,7% ispitanika ne smatra da je on lično ili njegovo domaćinstvo ugroženo od posledica poplava; 20,9% ispitanika ističe da nema vremena za to; 23,1% ispitanika misli da je preduzimanje tih mera veoma skupo; 19,4% misli da nije sposobno za tako nešto; 22,8% ističe da nema podršku od strane lokalne zajednice; 27% ističe da ne može sprečiti posledice ni na koji način. Kada se sagleda srednja vrednost datih odgovora, zabeležena srednja vrednost isticanja razloga ,,mislim da će mi ISS ionako pomoći, pa mi takve mere nisu potrebne“ iznosi 2,66 (SD = 1,329), ,,ne smatram da sam lično ili moje domaćinstvo ugroženi od posledica poplava“ iznosi 2,92 (SD = 1,452),

,,nemam vremena za to“ iznosi 2,64 (SD = 1,342), ,,to je veoma skupno“ 2,75 (SD = 1,321), ,,mislim da to neće uticati na ličnu ili bezbednost domaćinstva“ 2,89 (SD = 1,310), ,,mislim da nisam sposoban za tako nešto“ 2,61 (SD = 1,325), ,,nemam podršku od strane lokalne zajednice“ 2,75 (SD = 1,312), ,,ne mogu sprečiti posledice ni na koji način“ 2,89 (SD = 1,359). Procentualno i iz aspekta srednje vrednosti posmatrano, najviše se ističe razlog ,,ne smatra da je on lično ili njegovo domaćinstvo ugroženo od posledica poplava“ (Error! Reference source not found.).

U poređenju sa rezultatima istraživanja spremnosti građana za reagovanje na katastrofe u SAD-a, 45% ispitanika nije razmišljalo o merama spremnosti, 34% misli da se neće susresti sa katastrofama, 25% misli da ne može ništa promeniti time, 24% ne želi da razmišlja o tome, 18% ističe da nema dovoljno vremena za to i 16% da takve mere koštaju mnogo. Sa druge strane, rezultati istraživanja sprovedenog u Škotskoj (Werritty et al., 2007:

126) ukazuju na sledeće razloge za nepreduzimanje preventivnih mera u cilju smanjenja materijalnih posledica poplava: nisam znao da mogu nešto promeniti – 14,4%, nisam mogao da priuštim takve mere – 13,9%, planiram da se preselim uskoro – 2,5%, mislim da nebi bile efikasne – 14,8%, poplava takvih razmera se neće dogoditi ponovo – 18,6%, osigurao sam domaćinstvo

– 23,1%. U poređenju sa navedenim rezultatima, građani RS u većem procentu ističu da nemaju dovoljno vremena i da su takve mere skupe, tj. da mnogo koštaju.

Hi-kvadrat testom nezavisnosti (χ2) istražena je veza između demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora sa preduzimanjem preventivnih mera od strane građana. Rezultati Hi-kvadrat testa nezavisnosti (χ2) pokazali su da postoji statistički značajna veza između pola (p = 0,01 < 0,05, phi = 0,061 – mali uticaj), godina starosti (p = 0,000 < 0,05, v = 0,087 – mali uticaj), nivoa obrazovanja (p = 0,000 < 0,05, v = 0,092 – mali uticaj), uspeha u srednjoj školi (p = 0,038 < 0,05, v = 0,067 – mali uticaj) i preduzimanja preventivnih mera. Iz dobijenih rezultata uviđamo da su ispitane demografske karakteristike ispitanika statistički značajno povezane sa preduzimanjem preventivnih mera.

Sudeći prema dobijenim rezultatima, muškarci u većem procentu preduzimaju preventivne mere u odnosu na žene (muškarci 18,1%, žene 13,8%). U najvećem procentu građani starosti od 58 do 68 godina (23%) preduzeli su preventivne mere, dok su to u najmanjem procentu učinili građani starosti od 28 do 38 godina (13,3%). Građani koji su završili master studije u najvećem procentu (25%) preduzeli su preventivne mere dok su građani koji su završili doktorske studije to učinili u najmanjem procentu (0,5%). U najvećem procentu građani koji su srednju školu završili kao odlični đaci preduzeli su preventivne mere (18,2), dok su preventivne mere u najmanjem procentu preduzeli dovoljni đaci (7,2%).

Nadalje, ispitan je uticaj određenih socio-ekonomskih faktora na preduzimanje preventivnih mera. Rezultati Hi-kvadrat testa nezavisnosti (χ2) pokazali su da postoji statistički značajna veza između zaposlenosti (p = 0,004 < 0,05, v = 0,070 – mali uticaj), visine prihoda (p = 0,000 < 0,05, v = 0,080 – mali uticaj), bračni status (p = 0,000 < 0,05, v = 0,09 – mali uticaj), vojne obaveze (p = 0,000 < 0,05, v = 0,122 – mali uticaj) i preduzimanja preventivnih mera. Rezultati ukazuju da su zaposleni građani u odnosu na nezaposlene u većem procentu: preduzeli određene preventivne mere (zaposleni građani – 16,2%, ne zaposleni – 13,2%). Građani sa prihodima na nivou domaćinstva preko 90.000 dinara u najvećem procentu preduzeli su preventivne mere, dok su u najmanjem procentu to uradili građani sa prihodima na nivou domaćinstva do 25.000 dinara (11,9%). I na kraju,

utvrđeno je da su građani koji su vereni u najvećem procentu preduzeli preventivne mere (22,7%), za razliku od građana koji su razvedeni (6,4%).

Na kraju, ispitan je uticaj određenih psiholoških karakteristika ispitanika na preduzimanje preventivih mera. Tom prilikom, rezultati Hi- kvadrat testa nezavisnosti (χ2) pokazali su da postoji statistički značajna veza između straha (p = 0,00 < 0,05, phi = 0,22 – mali uticaj), prethodnog iskustva (p = 0,000 < 0,05, v = 0,26 – mali uticaj), percepcije rizika (p = 0,000 < 0,05, v = 0,172 – mali uticaj) i motivisanosti (p = 0,000 < 0,05, v = 0,117 – mali uticaj). Građani koji imaju strah od prirodnih katastrofa izazvanih poplavom u odnosu na one koji nemaju u većem procentu preduzeli su preventivne mere (građani sa strahom – 24%, bez straha – 8%). Građani sa prethodnim iskustvom sa poplavama u odnosu na one koji to nemaju u većem procentu preduzeli su određene preventivne mere. U najvećem procentu građani koji smatraju da su apsolutno ugroženi od posledica poplava (31,8%) preduzeli su preventivne mere, za razliku od građana koji smatraju da su apsolutno neugroženi od posledica poplava (8,2%). Apsolutno motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje preduzeli su preventivne mere u najvećoj meri (24,4%), za razliku od u izvesnoj meri nemotivisanih građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje.

Tabela 1. Prikaz rezultata Hi-kvadrat testa nezavisnosti (χ2) između pola i preduzimanja preventivnih mera

Vrsta faktora uticaja

Promenljive

Vrednost Hi kvadrata

Broj stepeni slobode - df

Nivo značajnosti - Asymp. Sig. (2- sided)

Fi (Phi) koeficijent

Demografki faktori	Pol	8,67	2	,001*	,061
	Godine starosti	34,020	10	,000*	,087**
	Nivo obrazovanja	38,092	12	,000*	,092
	Uspeh u srednjoj školi	19,191	10	,038*	,067
Socio-ekonomski faktori	Zaposlenost	10,809	2	,004*	,070**
	Visina prihoda	27,114	6	,000*	,080
	Bračni status	39,143	10	,000*	,093
	Vojna obaveza	29,725	2	,000*	,122**
Psihološki faktori	Strah	115,299	2	,000*	,227**
	Percepcija rizika	138,281	2	,000*	,260**
	Prethodno iskustvo	132,347	8	,000*	,172
	Motivisanost	60,587	8	,000*	,117

statistički značajna povezanost – p ≤ 0,05

Zaključak

Ispitujući uticaje demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na preduzimanje preventivnih mera, došlo se do sledećih zaključaka:
- od 2249 ispitanika samo 14,3% je preduzelo preventivne mere u cilju smanjenja posledica prirodnih katastrofa izazvanih poplavom;
- u najvećem procentu kao razlog za nepreduzimanje mera spremnosti ispitanici ističu da ne smatraju da su oni lično ili njihovo domaćinstvo ugroženi od posledica poplava;
- utvrđena je statistički značajna povezanost pola, godina starosti, nivoa obrazovanja i uspeha u srednjoj školi sa preduzimanjem preventivnih mera. Naime, muškarci, građani starosti od 58 do 68 godina, građani sa završenim master studijama i građani koji su srednju školu završili kao odlični đaci u većem procentu preduzimaju preventivne mere u odnosu na žene, građane starosti od 28 do 38 godina, građane koji su završili doktorske studije, i koji su srednju školu završili kao dovoljni đaci;
- utvrđena je statistički značajna povezanost zaposlenosti, visine prihoda, bračnog statusa i vojne obaveze sa preduzimanjem preventivnih mera. U većem procentu preventivne mere preduzeli su zaposleni, građani sa prihodima na nivou domaćinstva preko 90.000, građani koji su vereni i građani koji su regulisali vojnu obavezu u odnosu na građane koji su nezaposleni, građani sa prihodima na nivou domaćinstva do 25.000 dinara, građani koji su razvedeni, i koji nisu regulisani vojnu obavezu.
- utvrđena je statistički značajna povezanost straha, prethodnog iskustva, percepcije rizika i motivisanosti na preduzimanje preventivnih mera. U većem procentu preventivne mere preduzeli su građani koji imaju

strah od prirodnih katastrofa, građani koji imaju prethodnog iskustva, građani koji smatraju da su apsolutno ugroženi od posledica poplava i apsolutno motivisani građani u odnosu na građane koji nemaju strah, građane koji nemaju prethodnog iskustva, građane koji smatraju da su apsolutno neugroženi od posledica poplava i nemotivisanih građana.

Shodno dobijenim rezultatima istraživanja, u odnosu na demografske faktore potrebno je osmisliti kampanju i uticati na: žene, građane starosti od 28 do 38 godina, građane koji su završili doktorske studije, i koji su srednju školu završili kao dovoljni đaci da preduzimaju određene preventivne mere. U odnosu na socio-ekonomske faktore potrebno je uticati na nezaposlene, građane sa prihodima na nivou domaćinstva do 25.000 dinara, razvedene i koji nisu regulisani vojnu obavezu. I na kraju, s obzirom na psihološke faktore potrebno je uticati na građane koji nemaju strah i prethodnog iskustva, građane koji smatraju da su apsolutno neugroženi od posledica poplava i nemotivisanih građana da preduzumu određene preventivne mere.

Literatura:

Asghar, S., Alahakoon, D., Churilov, L. (2006): A comprehensive conceptual model for disaster management. Journal of Humanitarian Assistance, 1-15.

Baker, E. J. (2011): Household preparedness for the aftermath of hurricanes in Florida. Applied Geography, 31(1), 46-52.

Becker, P. (2011): Whose risks? Gender and the ranking of hazards. Disaster Prevention and Management, 20(4), 423-433. doi: 10.1108/09653561111161743

Cvetković, V. (2015): Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu - pregled literature. Bezbjednost, policija i građani, 1-2/15(XI), 165-183.

Cvetković, V. (2016a): Policija i prirodne katastrofe. Zadužbina Andrejević, Beograd.

Cvetković, V. (2016b): Strah i poplave u Srbiji: spremnost građana za reagovanje na prirodne katastrofe. Zbornik matice srpske za društvena istraživanja, 155(2/2016).

Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME.

Cvetković, V. (2016c). Uticaj motivisanosti na spremnost građana Republike Srbije da reaguju na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. Vojno delo, 3/2016.

Cvetković, V., & Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Zadužbina Andrejević, Beograd.

Cvetković, V., & Milojković, B. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost (u štampi).

Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., Gačić, J. (2015): Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561.

Faupel, C. E., Kelley, S. P., Petee, T. (1992): The impact of disaster education on household preparedness for Hurricane Hugo. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 10(1), 5 - 24.

Heller, K., Alexander, D. B., Gatz, M., Knight, B. G., Rose, T. (2005): Social and Personal Factors as Predictors of Earthquake Preparation: The Role of Support Provision, Network Discussion, Negative Affect, Age, and Education1. Journal of Applied Social Psychology, 35(2), 399-422.

Hémond, Y., & Robert, B. (2012): Preparedness: the state of the art and future prospects. Disaster Prevention and Management, 21(4), 404-417. doi: 10.1108/09653561211256125

Jakovljević, V., Cvetković, V., Gačić, J. (2015): Prirodne katastrofe i obrazovanje.

Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd.

Marshall Jr, I., & Mathews, S. (2010): Disaster preparedness for the elderly: an analysis of international literature using symbolic interactionist perspective. J Aging Emerg Econom, 2(2), 79-92.

Öcal, A., & Topkaya, Y. (2011): Earthquake preparedness in schools in seismic hazard regions in the South-East of Turkey. Disaster Prevention and Management, 20(3), 334-348. doi: 10.1108/09653561111141754

Sattler, D. N., Kaiser, C. F., Hittner, J. B. (2000): Disaster Preparedness: Relationships Among Prior Experience, Personal Characteristics, and Distress1. Journal of Applied Social Psychology, 30(7), 1396-1420.

Smawfield, D. (2012): Education and natural disasters: A&C Black.

Spittal, M. J., McClure, J., Siegert, R. J., Walkey, F. H. (2008): Predictors of two types of earthquake preparation: survival activities and mitigation activities. Environment and Behavior.

Tierney, K. J., Lindell, M. K., Perry, R. W. (2002): Facing the unexpected: disaster preparedness and response in the United States. Disaster Prevention and Management: An International Journal, 11(3), 222 - 222.

Tuswadi, & Hayashi, T. (2014): Disaster Prevention Education in Merapi Volcano Area Primary Schools: Focusing on Students’ Perception and Teachers’ Performance. Procedia Environmental Sciences, 20, 668-677. doi: 10.1016/j.proenv.2014.03.080

Werritty, A., Houston, D., Ball, T., Tavendale, A., & Black, A. (2007): Exploring the social impacts of flood risk and flooding in Scotland: Scottish Executive Edinburgh.

The impact of demographic, socio-economic and psychological factors on preventative measures

Summary: The paper presents the results of the quantitative research of the impact of demographic, socio-economic and psychological factors on preventative measures for the reduction of consequences of natural disasters caused by flood. The objective of quantitative research is scientific explication of the impact of those factors on preventative measures. In order to realize research, randomly was selected nineteen communities in which was surveyed 2,500 persons in 2015. On that occasion, it was applied test strategy in households for the application of the multi-stage random sample. The research results indicate that the significant association of demographic, socio-economic and psychological factors with taking preventive measures. The male respondents and respondents aged 58 to 68 years in higher percentage taken as preventive measures in respect of female respondents and examined persons age 28 to 38 years and so on. The results could be used for improving the situation of taking preventive measures to reduce the consequences of natural disasters caused by the resulting flood.

Key words: security, natural disaster, demographic, socio-economic, psychological, preventive measures.

View publication stats

DOI: 10.5937/vojdelo1506021C

IMPACT OF CLIMATE CHANGE ON THE DISTRIBUTION OF EXTREME TEMPERATURES AS NATURAL DISASTERS1

Vladimir M. Cvetković The Academy of Criminalistic and Police studies, Belgrade

Jasmina Gačić and Vladimir Jakovljević University of Belgrade, Faculty of Security Studies

uch of the scientific community agrees that global temperature as a result of climate change has increased significantly in the last century, and will continue to grow in the near future. According to the Third Assessment Report of the IPCC, 2001 (IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change), the global average temperature has increased by about 0.6 degrees in the 20th century, although climate warming was not uniform neither spatially nor temporally, as was indicated by observed changes and modelling studies. Variations in global or regional cases of extreme air temperatures that occurred due to changes in climate cause more and more attention lately as living beings and ecosystems and human society are sensitive to the severity, frequency and persistence of cases of extreme temperatures. In this regard, in order to effectively protect and respond to emergencies caused by harmful temperature extremes, it is necessary among other things to comprehensively investigate the mentioned natural phenomenon, so the subject of this paper will be an analysis of climate change as well as form, consequences, temporal and geospatial distribution of extreme temperatures. Using an international database on natural disasters of the Centre for Research on the Epidemiology of Disasters (CRED), based in Brussels, with the support of program for statistical analysis (SPSS) and the method of thematic cartography, we have tried to point out the number, trends, consequences, temporal and geospatial distribution of extreme temperature in the period from 1900 to 2013, as well as the need

for an adequate response of society to this type of natural hazard.

Key words: security, emergency situations, climate change, extreme temperatures, adaptation, disaster, distribution

1 This work (thematic collection of papers) is the result of the realization of the Scientific Research Project entitled

„Development of Institutional Capacities, Standards and Procedures for Fighting Organized Crime and Terrorism in Climate of International Integrations“. The Project is financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia (No 179045), and carried out by the Academy of Criminalistics and Police Studies in Belgrade (2011−2014). The leader of the Project is Associate Professor Saša Mijalković, PhD.

Introduction

limate changes are among the most researched risks of global disasters (Dimitrijević 2010). No other environmental issue has received so much attention

in the popular press and expert analyses, although perhaps the effects of pandemics or other natural hazards could be more serious (Cvetković 2014; Cvetković, Milojković and Mlađan 2013). According to the US Environmental Protection Agency (EPA), climate change is a significant change in climatic conditions, such as temperature, precipitation and winds that last for a decade or longer, and can occur as a result of: natural processes within the climate system (changes in ocean circulation), changes in the intensity of solar radiation or human activities that affect the composition of the atmosphere (through the burning of fossil fuels) and soil (deforestation, urbanization, desertification) (Dimitrijević 2010). The signatories to the United Nations Convention on Climate Change and the Kyoto Protocol 1997 accepted that climate changes bring with them many potential hazards such as sea level rise, increased frequency of storms and floods, spread of infectious diseases, decline in biodiversity and reduced food and water

availability.2 Such impacts are a threat not only to human lives and the quality of the

environment but also for sustainable community development. According to current trends, the average global temperature will rise by 2-3°C over the next fifty years, which will cause many severe impacts, often manifested through the water (Climate change, studies and analyses 2010), ablation will firstly increase the risk of natural disasters (floods, droughts, storms), water supplies will be reduced to a great extent; there will be a decline in crop yields (food security will be compromised), especially in Africa where millions of people could remain with no food without the ability to produce or purchase sufficient food; each year, sea level rise will result in hundreds of millions of additional people experiencing flooding; natural disasters will be more intense, more frequent and more severe; Ecosystems will be particularly vulnerable to climate change, about 15-40% of species will potentially face extinction after warming of only 2°C.

Scientists agree that climate change caused (Climate change, studies and analyses 2010): very likely increase in sea level in the second half of the twentieth century; likely changes in wind patterns, affecting directions extra-tropical storms and temperature patterns; likely increase in temperatures of extremely hot nights, cold nights and cold days; increased risk of heat waves, broadening the area affected by drought, the frequency of heavy rainfall; warming which is the greatest on land and at the highest latitudes, and the lowest over the Southern Ocean and parts of the North Atlantic; contraction of the area under the snow, increased thaw depth in most areas and reduced

volume of ice in the sea; very likely increase in precipitation at high latitudes.3 Thus,

climate change affected all natural processes, changing their many features, which will have different consequences for people.

2 Although the United Nations Convention on Climate Change and the International Strategy for Disaster Reduction within the United Nations differ, they have overlapping basic principles: reducing the risks associated with rapid climate change.

3 In the period from 1906 to 2006, the average temperature on Earth has risen by 0,6-0,9°S, and sea level by 17 cm2. If global warming trends continue, by the end of the XXI century, sea level will rise by another 1,4 m.

Similar warnings could be found in numerous media statements and policy documents. The organization „Christian Aid“ warns that by the end of the 21st century in Africa alone 184 million people could die from the effects of climate change, which would have caused floods, famine, drought and conflicts. In October 2006, it a so-called Stern Review on economic implications of climate change was published in the UK, which indicates that hundreds of millions of people, directly or indirectly, may be affected by extreme weather conditions that could lead to the emergence of famine and disease due to lack of water and other resources. Although the report of the Ministry of Finance of the Great Britain emphasizes the economic consequences of climate change, it also presents the possible scenario of mass migration and conflicts in developing countries. According to the report, conflicts would result from forced migration, and by 2050 about 200 million people could be forced to change their permanent place of residence (Stern Review 2006). In the spring of 1995, residents of the island of Bhola in Bangladesh were forced to forced migration when half of their island disappeared under the water. UN Refugee Agency considers that they were the first „climate refugees“, and it is anticipated that a similar fate awaits at least 20 million people of Asian countries by 2030 (Mилинчић и Шабић 2009). World Yearbook of natural disasters of the International Red Cross in 2001 gave an overview of countries and regions whose populations were affected and / or threatened by natural disasters in the period from 1981 to 2000. A total number of registered disasters in the period 1991-2000 increased from 454 to 752 (Cvetković 2013; Cvetković 2014; Cvetković i Mijalković 2013; Цветковић, Милојковић и Стојковић 2014; Цветковић и Драгићевић 2014; Цветковић, Гаћић и Јаковљевић 2014), while in the same period 4,703 accidents caused by climate change were recorded. In 1991, 170,093 persons were killed, and in the period to 2000, 752,521 people were killed, while 2,108,025 persons were directly threatened by the devastating impact of natural disasters, which caused extensive damage. It is often claimed that the degradation of the environment is one of the main reasons that can lead to armed conflict, though in the scientific community that deals with this problem, there are objections that the IPCC (IPCC Intergovernmental Panel on Climate Change) relies on the information with little empirical corroboration (Димитријевић, Милинчић и Ђорћевић 2010).

Indeed, since the first report of the Intergovernmental Panel on Climate Change4 in 1990 a significant progress has been made in terms of: 1) determination of reality of anthropogenic climate change, and 2) a sufficient understanding of the scale of the problem in order to confirm that it requires a public response. However, there remain considerable scientific uncertainties. Specifically, the researchers were not able to narrow the range of uncertainties about the reactions of the average global temperature to a doubling of carbon dioxide compared to preindustrial levels. Advances in science made us more aware of the uncertainty created by the previously untested processes. Discussions about „turning points“ in the Earth system have raised awareness of the

4 The main conclusions of this report: a) the greenhouse effect exists, emissions resulting from human activities significantly increase atmospheric concentrations of greenhouse gases (carbon dioxide, methane, chlorofluorocarbons, nitrous oxide, etc.). Increase in concentration of these gases intensifies the greenhouse effect resulting in warming of the atmosphere; b) carbon dioxide is responsible for over half of the amplification of the greenhouse effect; v) the expected increase in global mean annual temperature during the 21st century is 0.2 degrees Celsius per decade; g) there is still a lot of uncertainty in the forecasts and projections of climate change in particular as regards the timing, intensity and regional particularities; d) the expected rise in sea level due to thermal expansion and melting of ice is 6 cm per year (Cvetković, 2014).

possibility that climate change and the processes they cause are much more dangerous than we anticipated and that some of the worst attacks may begin earlier, creating an alarming picture of the contemporary generation that created the conditions for the beginning of a climate disaster (Kemp 2007). Meanwhile, most theoretical analyses showed differences between direct, indirect or structural threats, personal risks (which affect the individual and his closest community) and covariant (which affect the smaller or larger groups, so we can talk about meso risks and macro risks), i.e. fatal and bearable risks. The limits of acceptable risk of climate change are usually formulated in terms of

„dangerous“ risk. For these reasons, the United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC) drafted a framework through which a nation can respond to climate change. Under the Convention, governments share information and try to develop a national strategy for reducing greenhouse gas emissions, at the same time adapting to the expected impacts. The focal point of the Convention, in Article 2, is the intention to stabilize the concentration of greenhouse gases, and thus the climate. Article 2 introduced problematic, inevitable concept of „dangerous anthropogenic interference“ (DAI) into the climate system, and into the dictionary of scientific and public communities (Frame and Allen 2011). DAI has been the subject of much debate, with its presentation by multitude of simple studies, primarily in terms of possible thresholds of global average temperature (O'Neill and Oppenheimer 2004; Masstrandrea et al. 2004) or the

equilibrium reactions to some unspecified atmospheric concentrations of CO2.

Efforts to reduce vulnerability to climate change

The fight against climate change and the reduction of greenhouse gas emissions have become priorities for many countries in the world and for many world organizations. The introduction of climate change topics in the realm of politics is the first but very important step, because most political leaders have become aware of the risks that climate changes represent and the need to respond to them. The second step is that the topic of climate change becomes part of care of institutions and citizens (Gidens 2010). The basic document to conduct and coordinate global efforts to reduce emissions of carbon dioxide is the United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC), which was adopted in 1992 at the World Summit in Rio de Janeiro. By itself, this Convention does not constitute a binding document, but it provides for the adoption of the protocol that introduces binding provisions for the signatory countries. The most important such protocol is the Kyoto Protocol, which was adopted in 1997 and entered into force in 2005. According to this protocol, the most developed signatory countries (37 countries listed in Annex I of the Protocol) have an obligation to reduce their emissions by 5% of the value of those in 1990 in the period

5 Research shows that since 1800, the concentration of carbon dioxide has increased by about 35%, and during the last

century its global emissions increased by 77%, which is one of the main causes of the rise in average temperatures by 0,7°C. During the last two decades, the annual global carbon emission into the atmosphere constantly exceeds six billion tons,

which, in comparison with the mid-twentieth is an increase by four times. The average annual increase of the concentration of SO2 in the atmosphere is 0.4% and it is considered to be one of the main causes of global warming, increasingly pronounced temperature extremes, general instability of the atmosphere, climate zone shifts, more frequent extreme pluviometric regime, and ultimately distortion of global laws in the geographic space (Nordhaus 2005).

2008-2012. In addition to these limitations, the Protocol provides the ability to implement mitigating mechanisms, namely: emissions trading, the Clean Development Mechanism and joint implementation projects. In addition to this global initiative there are other regional ones. The European Union has developed a set of strategic and legal documents related to climate change. The document that is directly related to this issue is the EU White Paper on adaptation to climate change. By this document, EU has set a framework for solving the problems of adaptation at the community level and at the same time committed its members to serious and strategic approach to solving this problem (Assessment of vulnerability to climate change-Serbia, South East European Forum on Climate Change Adaptation, 2012). Serbia as a candidate for EU certainly has to expect these obligations and certainly in the future it will work intensively on the issue of climate change, especially on adaptations. Previous activities in Serbia in the process of adaptation to climate change were very modest and there are strong hopes that such a document will contribute to faster and more expedient organization of system adaptation. South East European Forum on Climate Change Adaptation was formed within the same project and it brought together about 80 members that are organized in four national networks in one of the regions that are considered most vulnerable to climate change in Europe.

There are four national networks of civil society organizations in Serbia, Croatia, Macedonia and Montenegro, with the aim to strengthen the capacity of civil society and to raise public awareness and dialogue through activities with decision makers at national and regional levels in order to draw the attention to the issue of climate change. It is believed that, for us, this is the most important initiative of the European Union, which is reflected in the so-called 20-20-20 goals. The European Union has adopted a set of legal documents entitled “Climate and energy package”, which obliges member states to reduce emissions by 20% of level in 1990 by 2020, to achieve a level of energy production from renewable sources by 20% and to reduce primary energy consumption by 20% through improvement of energy efficiency. All measures that are based on the reduction of emissions, i.e. the prevention of causes of climate change are called mitigation or mitigation measures. Despite the efforts to reduce emissions as one of the main causes of climate change, it is clear that the exclusive use of mitigation measures is not sufficient to cope with climate change. The effects of climate change are already visible and it is clear that it will become more intense in the near future. Even if drastic reduction of greenhouse gas emissions occurred instantly, the effects of emissions from the past would be felt for many years. Practically, climate change cannot be stopped in the short term. Predictions are that greenhouse gas emissions will grow over the next few decades, so it is impossible to expect positive effects of “mitigation measures” for many years (IPCC 2001). For this reason, in recent years, special attention has been given to adaptation measures to climate change at the international level. Adaptation means finding ways to reduce the vulnerability of natural systems and human communities to climate change. Adaptations in fact represent an increase in tolerance to climate change. During all analyses of possible measures for adaptation to climate change, it must be taken into account that all these predictions are related to a number of uncertainties. These uncertainties are product of use of different methods for predicting (different models, selection of scenarios, selection of periods for verification and prognosis, selection of methods of lowering the modelling results from the global to the regional level, and the like), and unreliability of data

(insufficient number and quality of certain data lack of compatibility of different studies, and the like). However, it must also be taken into account that these uncertainties are not of the same order of magnitude. For example, it is of quite high reliability to predict that the average seasonal temperatures will rise, a much lower reliability is that there will be a reduction in average annual rainfall, while it is particularly unlikely what changes will occur on seasonal basis. Given the many uncertainties, it is desirable that the measures that would be applied in order to adapt to potential climate change do not cause adverse effects in case of deviations from the planned changes. In other words, it is desirable to apply such measures that would reduce the risks of climate change, but would have other positive effects on society, economy and environment. Efforts to solve the problem of climate change but also opposing views were expressed on the Copenhagen two-week UN Climate Change Conference, where representatives of 192 countries negotiated and tried to reach a mutual agreement whose application would result in slowing the pace of global warming. The conference resulted in a loose arrangement in which the participating countries of COP 15 agreed to “note” the final document of the summit, the Copenhagen Declaration. The final document of COP 15 was agreed on by 26 countries, among which are the US, China, India, Brazil, South Africa and the leading EU countries, but its adoption has not been accepted by a number of developing countries (Sudan, Venezuela, Nicaragua, Bolivia, Cuba). These countries were dissatisfied with both the content of the document and the way in which it was agreed. Developing countries have agreed to subsequently submit a notification about whether they will join the Declaration and to support its conclusions. The Copenhagen Declaration was a legally non-binding document, and it was left to the will of the participating countries of summit to identify and communicate their national goals related to reduction of greenhouse gas emissions. Opening the COP 15 summit, UN Secretary-General Ban Ki-moon said: “Climate change is the dominant geopolitical and economic issue of the 21st century, which disturbs the balance of world development, peace and prosperity” and he added that failure to reach a global deal in Copenhagen would be ”morally inexcusable, economically short-sighted and politically unwise”. The Copenhagen Declaration contains no specific figures related to the obligations of countries to reduce greenhouse gas emissions, either in the short term until 2020 or in the long term until 2050, and it only specifies that the increase in global temperatures over the next hundred years should be kept within the boundaries of two degrees. In the same vein, there was the largest conference of world leaders on climate change opened in September 2014 at the UN headquarters in New York, in the midst of calls for urgent action to stop global warming. UN Secretary-General Ban Ki-moon hosted a summit of 120 leaders, the first such gathering at the highest level of the Copenhagen conference on climate change in 2009. Diplomats and experts for climate consider the summit as crucial event on the eve of the conference in Paris, scheduled for the end of 2015 in the struggle to reduce gas emissions by 2020. At the climate summit, there was talk about the economic aspect for climate action, benefits of climate action for health and job of the next generations. Opening the Climate Summit, UN Secretary-General Ban Ki- moon said that a joint action to reduce emissions of harmful gases into the atmosphere was necessary, but also pointed out that by the end of this century, the mankind must cease to produce carbon, and he sent the appeal to the world famous companies to reduce emissions of carbon dioxide.

Climate change and extreme temperatures

Much of the scientific community agrees that global temperature as a result of climate change has increased significantly in the last century, and will continue to grow in the foreseeable future. According to the Third Assessment Report of the IPCC, in 2001, it was stated that the average global temperature has risen by about 0.6 degrees over the twentieth century (Houghto et al. 2001), although climatic warming was not uniform either spatially or temporally, as was indicated by observed changes and modelling studies (Folland et al., 2001; McAvaney et al. 2001). Important aspects of climate change are variable properties of daily temperature, especially changes of extreme values of distribution of daily temperature. It is expected that the increase in average temperature will be accompanied by an increasing number of hot days and warm nights. Since these changes can be identified, it is expected that there will also be changes in cases of extreme temperatures, such as an increasing number of days with extremely low or extremely high temperatures. As shown by Katz and Brown, climate change is reflected more in extreme temperatures than in their average values (Katz and Brown 1992; Meehl et al., 2000; Frich et al. 2002). This means that if global climate change is an actual phenomenon, it could be detected and clearly shown through the patterns of behaviour of extreme climatic events. Variations in global or regional cases of extreme air temperatures that occur due to changes in climate draw more and more attention lately as living beings and ecosystems and human society are sensitive to the severity, frequency and persistence of extreme temperatures (Easterling et al., 2000).

Houghton et al. showed how continuous and increasing variation affects the extreme temperature where the temperature rises to reach a normal distribution. Many scholars have noted that this type of warming is not uniform throughout the day, with a lower degree of warming observed in maximal temperatures and significantly higher level in minimal temperatures. For example, Karl and Easterling have found that in the period from 1951 to 1990, global temperatures during the day and daily average temperature rose by 0.28 degrees C, while night (minimal daily) temperature rose three times more, by 0.84 degrees Celsius (Easterling et al. 2000). In other words, the warming is stronger in minimal daily temperature than maximal temperatures. As a consequence, it reduces the amplitude of daily temperature measured at the surface of the soil above large land masses. Such asymmetric changes of day and night temperatures have been confirmed in many other studies but with different magnitudes and regional differences (Turkes and Summer 2004; Weber et al., 2007; Qian and Lin 2004). In recent years, an increasing number of studies deals with observational analysis, which includes variability and trends in cases of extreme temperatures in various regions of the world, taking into account that the amplitudes of extremes at regional level are greater than the amplitudes of extremes at global level, as well as the importance of regional studies of climate change in assessment of climate impacts. For example, various analyses of daily minimal, daily maximal and extreme temperatures were made in North America (Robeson 2004), Canada (Bonsal et al. 2001), Europe (Klein and Konnen 2003), Australia and New Zealand (Plummer et al., 1999), East Africa (Kinguyu, Ogallo and Anyamba 2000), India (Roy and Balling 2005) and South Korea (Ryoo, Kwon and Jhun 2004). As in much of the world, there has been varying degrees of warming in China, andthere is a general

tendency towards a higher rate of warming when it comes to the minimal winter temperatures in comparison with the maximal summer temperatures (Zhai and Pan 1999). Zhai et al. also showed that in northern China there is a reduction in the number of days with extremely low temperatures. Recent studies have further documented the temperature extremes and trends in China (Yan et al., 2002; Gong, Pan and Wang 2004). Since this is a really extensive and complex material, the subject of this paper will be an analysis of forms of manifestation, number, consequences, temporal and geospatial distribution of extreme temperatures, especially bearing in mind that the effects of extreme temperatures have caused more damage to people and their property than other natural hazards.

Methods

from the Centre (www.emdat.be).6 The download was conducted on 5/6/2013.

Subsequently, the data was processed by the program for statistical analysis of data, “IBM SPSS Advanced Statistics 20.0”. Frequencies and percentages of the considered variables were calculated by program operations. Also, tables and charts were made by the program, which were further processed in “MS Word 2013”. The results of processing of quantitative data are displayed in the text, tables and graphics in the form of cartographic visualization by method of thematic mapping – volume cartography (Filipović and Milojković 2010). The results of processing of the data are displayed in text, tables and graphics.

The meanings of terms that are used in the paper are: the death toll - the number of people with confirmed death and the number of missing, apparently dead people, the number of injuries - the number of people suffering from psychological injury, or trauma requiring immediate medical attention; the number of affected – the number of people requiring immediate assistance during and after a disaster, including deployed or evacuated people, homeless - the number of people who need emergency accommodation because they lost their house, the affected toll - a summary of injured, homeless and affected, the total damage

- a global picture of the economic impact of flooding, given in U.S. dollars.

Analysis of geospatial distribution of extreme temperatures

Results of analysis of geospatial distribution of extreme temperatures for the period from 1900 to 2013, indicate that most (439) extreme temperatures occurred in Europe, and the least (12) in Oceania. The number of most people killed (280349) due to the extreme temperatures was in Europe, and the lowest number (454) in Oceania. When it comes to the number of the injured and the affected, the situation is as follows: the

6 Natural event will be recorded in the database as a natural emergency situation if the following criteria are met: there are ten or more people killed, 100 or more people affected, declared emergency and call for international assistance.

highest number of injured people (3649796) was in America and affected (6373404) in Asia. In contrast, the lowest number of injured (1516) and affected (170,379,476) people was in Asia. When analysing the total number of people left homeless due to the extreme temperatures, it is evident that the number was the lowest (0) in Africa and the highest (466000) in Asia (Table 1).

Table 1 – Review of consequences of extreme temperatures to people in the period from 1900 to 2013, classified by continent. Source: author’s calculations

No. of

No. of people No. of people

Total

Estimated

Continent Occurrence

Africa

454

210

2015000

2015210

95618

people killed

injured

affected Homeless

affected

damage ($)

America	206	17894	3649796	6865500	32000	10547296	34529700
Asia	291	43163	68788	170379476	466000	170914264	47654666
Europe	439	280349	44562	2564504	2680	2611746	32374702
Oceania	12	740	5568	9200000	0	9205568	400000
Total	970	342600	3768924	191024480	500680	195294084	115054686

Figure 1 – A thematic map of the total number and consequences of extreme temperatures in the world for the period from 1900 to 2013. Source: author’s calculations

Observed by continents, the highest number of extreme temperatures occurred in Europe (45%), followed by Asia (30%), America (21%), Africa (3%) and finally Oceania

(1%) (Figure 1).

Figure 2 – Percentage review of the effects of extreme temperatures on the people in the period from 1900 to 2013, classified by continents. Source: author’s calculations

As a consequence of extreme temperatures, in terms of continents, most fatalities (45.26%) were in Europe and the least (1.24%) in Oceania. Most injuries (96.84%) were in America and the lowest number (0.15%) in Oceania. The highest number of the affected (89.19%) was in Asia and the lowest number (1.34%) in Europe. The highest number of people (93.07%) left homeless in Asia and the lowest (0.54%) in Europe (Figure 2).

Table 2 – Top five countries by number of extreme temperatures during the period from 1900 to 2013.

Source: author’s calculations

No. of

No. of people No. of people

Total

Estimated

Country Occurrence

people killed

injured				damage ($)
500	0	0	500	1088000
62	0	0	62	27170000
4400	824000	0	828400	0
5996	1512400	0	1518396	2800200
2518	18000	0	20518	0

affected Homeless affected

India 103 29085

USA 68 10322

Bangladesh 44 4880

Russia 42 115828

Romania 36 1032

In the period from 1900 to 2013, the highest number of extreme temperatures occurred in India 103. Thus, by the number of extreme temperatures, in the first place is India, followed by USA 68, Bangladesh 44, Russia 42 and Romania 36 (Table 2).

Table 3 – Top five countries by number of people killed due to extreme temperatures during the period from 1900 to 2013. Source: author’s calculations

Country Occurr ence

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homel ess

Total affected

Estimated damage ($)

Russia 42 115828 5996 1512400 0 1518396 2800200

France 28 41912 400 20000 0 20400 10344000

Italia 16 40338 0 0 0 0 9065202

Spain 16 31232 140 0 0 140 3608600

India 103 29085 500 0 0 500 1088000

Analyses show that the highest number of people killed due to the extreme temperatures in the period from 1900 to 2013 was in Russia, 115,828. Thus, by the number of people killed due to the extreme temperatures, in the first place is Russia, France 41,912, Italy 40,338, Spain 31,232, and India 29,085 (Table 3).

Table 4 – Top five countries by number of people injured due to extreme temperatures during the period from 1900 to 2013. Source: author’s calculations

Country Occurrence No. of

people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total affected

Estimated damage ($)

Peru 18 2986 3648524 6331560 0 9980084 0

Japan 8 556 50600 30000 0 80600 0

Ukraine 12 2056 25252 270000 0 295252 170000

China 24 678 9644 161964360 466000 162440004 42860400

Belarus 8 18 6350 20200 0 26550 60600

The highest number of people injured due to the extreme temperatures during the same period was in Peru, 3,648,524. Thus, by number of people injured due to extreme temperatures in the first place is Peru, followed by Japan 50,600, Ukraine 25,252, China 9,644 and Belarus 6,350 (Table 4).

Table 5 – Top five countries by number of affected people due to extreme temperatures during the period from 1900 to 2013. Source: authors' calculations

Country Occurrence

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total

affected

Estimated damage ($)

China	24	678	9644	161964360	466000	162440004	42860400
Australia	10	740	5568	9200000	0	9205568	0
Peru	18	2986	3648524	6331560	0	9980084	0
Tajikistan	6	2	0	4005000	0	4005000	1680000
Liberia	2	0	0	2000000	0	2000000	94000

In the period from 1900 to 2013, the highest number of affected people due to extreme temperatures was in China, 161,964,360. Thus, by number of affected people due to extreme temperatures in the first place is China, followed by Australia 9,200,000, Peru 6,331,560, Tajikistan 4,005,000, and Liberia 2,000,000 (Table 5).

Table 6 – Top five countries by number of people who were left homeless due to extreme temperatures during the period from 1900 to 2013. Source: author’s calculations

Country Occurrence No. of

people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total affected

Estimated damage ($)

China	24	678	9644	161964360	466000	162440004	42860400
Mexico	34	2376	0	240000	32000	272000	1165200
Albania	8	152	0	471790	2680	474470	0
Australia	10	740	5568	9200000	0	9205568	0
Peru	18	2986	3648524	6331560	0	9980084	0

Data show that the highest number of people who have lost their home due to the consequences of extreme temperatures during the same period was in China, 466,000. Thus, by number of people who lost their home due to the extreme temperatures in the first place is China, followed by Mexico 32,000, and finally Albania, 2,680 (Table 6).

Table 7 – Top five countries by estimated value of the material damage caused by extreme temperatures during the period from 1900 to 2013.

Source: author’s calculations

Country Occurrence

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total affected

Estimated damage ($)

China

678

9644

161964360

466000

162440004

42860400

USA 68 10322 62 0 0 62 27170000

France

41912

400

20000

20400

10344000

Italia 16 40338 0 0 0 0 9065202

Canada

1000

400

4000000

In the period from 1900 to 2013, the largest estimated damage caused due to the extreme temperature was in China 42,860,400. So, by estimated material damage caused by the extreme temperatures in the first place is China, followed by US 2,717,000, France 10,344,000, Italy 9,065,202 and Canada 4,000,000 (Table 7).

Temporal distribution of extreme temperatures

Data from analyses of temporal distribution of extreme temperatures in the period from 1900 to 2013, show that 970 extreme temperatures happened, 342,600 people were killed, 3,768,924 were injured, 191,024,480 affected and 500,680 left homeless. Thus, on an annual basis, 8.6 extreme temperatures happened, monthly 0.7, and daily

0.02 (Table 8).

Table 8 – Review of the total number and consequences of extreme temperatures during the period from 1900 to 2013, with emphasis on annual, monthly and daily distributions.

Source: author’s calculations

Type Occurrence

1900-2013.

970

342600

3768924

191024480

500680

195294084

115054686

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total affected Estimated

damage ($)

Yearly	8.6	3031.9	33353.3	1690482.1	4430.8	1728266.2	1018183.1
Monthly	0.7	252.7	2779.4	140873.5	369.2	144022.2	84848.6
Daily	0.02	8.4	92.6	4695.8	12.3	4800.7	2828.3

Figure 3 – Percentage overview of the total number of extreme temperatures during the period from 1900 to 2013, classified by ten-year periods. Source: author’s calculations

Until 1980, extreme temperatures occurred in the average number which amounted to 6%. After this period, a significant increase in the number of extreme temperatures has been noted, and the peak is period from 2000 to 2013, when 59.79% of the total number of extreme temperatures for the given period happened. The lowest number of extreme temperatures occurred in the period from 1900 to 1930, because during these periods there were no recorded events (Figure 3).

Figure 4 – Percentage review of the total number of extreme temperatures during the period from 1900 to 2013, classified by twenty-year periods. Source: author’s calculations

Observed by twenty-year periods, the highest number of extreme temperatures (59.79%) occurred in the period from 2000 to 2013, and the lowest number (no recorded events) in the period from 1900 to 1920 (Figure 4).

Figure 5 – Percentage review of the total number of extreme temperatures during the period from 1900 to 2013, classified by fifty-year periods. Source: author’s calculations

When observing a fifty-year period, it is noted that after 1950 there is a significantly greater number of extreme temperatures. Accordingly, in the period from 1950 to 2013, 99.59% of extreme temperatures of the total number occurred. In contrast to that period, 0.41% of extreme temperatures occurred from 1900 to 1950 (Figure 5).

Figure 6 – Percentage review of the effects of extreme temperatures on the people in the period from 1900 to 2013, classified by ten-year periods. Source: author’s calculations

In percentage terms, due to consequences of extreme temperatures, the highest number of killed people (59.79%) was in the period from 2000 to 2013, and the lowest (no consequences) in the periods from 1900 to 1930 and from 1940 to 1950. The highest number of injured people (99.77%) was in the period from 2000 to 2013, and the lowest

(no consequences) in the period from 1900 to 1970. The highest number of affected people (92.48%) were in the period from 2000 to 2013, and the lowest (no consequences) in the period from 1900 to 1980. The highest number of homeless people (93.07%) was present in the period from 2000 to 2013, and the lowest number (no consequences) in the period from 1900 to 1980 (Figure 6).

Figure 7 – Percentage review of the effects of extreme temperatures on the people in the period from 1900 to 2013, classified by twenty-year periods. Source: author’s calculations

Observed by twenty-year periods, the highest numbers of killed people (87.47%), injured (99.77%), affected (92.48%), and homeless people (93.07%) were in the period from 2000 to 2013. The lowest number of killed people (no consequences) was in the period from 1900 to 1920, injured (no consequences) in the period from 1900 to 1960, affected (no consequences) in the period from 1900 to 1980, and homeless people (no consequences) in the period from 1900 to 1980 (Figure 7).

Figure 8 – Percentage review of the effects of extreme temperatures on the people in the period from 1900 to 2013, classified by fifty-year periods. Source: author’s calculations

When observing a fifty-year period, the highest extreme temperatures occurred in the period from 1950 to 2013: killed people (99.01%), injured people (100%), affected people (100%) and homeless people (100%). The lowest consequences were in the period from 1900 to 1950: killed people (0.99%), injured people (no consequences), affected people (no consequences) and homeless people (no consequences) (Figure 8).

1900-1910

Table 9 – Review of the total number and consequences of extreme temperatures during the period from

1900 to 2013, classified by decades. Source: author’s calculations
No. of No. of No. of Year Occurre people people people Homeless Total nce killed injured affected affected							Estimated damage ($)

1910-1920	0	0	0	0	0	0	0
1920-1930	0	0	0	0	0	0	0
1930-1940	4	3386	0	0	0	0	0
1940-1950	0	0	0	0	0	0	0
1950-1960	16	2992	0	0	0	0	1240000
1970-1980	36	5884	1200	0	0	1200	11160000
1980-1990	96	9850	434	2077290	2680	2080404	3967700
1990-200	220	18570	7126	12285614	32000	12324740	21574918
2000-2013	580	299664	3760164	176661576	466000	180887740	77112068

1960-1970

2254

In the period from 1900 to 2013, the highest number of extreme temperatures (580) occurred in the period from 2000 to 2013 and the lowest number that is 4 extreme temperatures occured from 1930 to 1940. Of that, most fatalities were from 2000 to 2013, 299,664, and the lowest number, 2,992 in the period from 1960 to 1970. The highest number of affected people due to the extreme temperatures was in the period from 2000 to 2013 - 176 661 576, and lowest number in the period from 1900 to 1950 – no consequences. In the period from 2000 to 2013, most people were left homeless - 466,000 (Table 9).

Table 10 – Review of the total number and consequences of extreme temperatures to people in the period from 1900 to 2103, classified by twenty-year periods. Source: author’s calculations

Year Occurre nce

1900-1920

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total affected

Estimated damage ($)

1920-1940	4	3386	0	0	0	0	0
1940-1960	16	2992	0	0	0	0	1240000
1960-1980	54	8138	1200	0	0	1200	11160000
1980-2000	316	28420	7560	14362904	34680	14405144	25542618

2000-2013 580 299664 3760164 176661576 466000 180887740 77112068

The highest number of extreme temperatures, 580, occurred in the period from 2000 to 2013 and the lowest number, that is, four extreme temperatures, from 1920 to 1940. Of that, most fatalities were from 2000 to 2013 299 664, and the lowest number, 2992, in the period from 1940 to 1960. Most affected people due to the extreme temperatures

was in the period from 2000 to 2013 - 176 661 576, and lowest number in the period from 1980 to 2000 - 14,362,904. In the period from 2000 to 2013, most people were left homeless 466.000 (Table 10).

Table 11 – Review of the total number and consequences of extreme temperatures to people in the period from 1900 to 2013, divided into two periods from 1900 to 1950 and from 1950 to 2013. Source: author’s calculations

Year Occurrence

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total affected

Estimated damage ($)

1900-1950 4 3386 0 0 0 0 0

1950-2013 966 339214 3768924 191024480 500680 195294084 115054686

In the period from 1950 to 2013, the highest number of affected people – 191,024,480, was in the period from 1950 to 2013, while the lowest number of affected people was in the period from 1900 to 1950, that is, without consequences (Table 11).

Table 12 – Top five years by number of extreme temperatures in the period from 2003 to 2012. Source: author’s calculations

Year Occurr ence

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Hom eless

Total affected

Estimated damage ($)

2012 104 3614 11314 1211136 0 1222450 305602

2005 78 4330 25400 102000 0 127400 2800000

2000 62 1882 3418 51954 0 55372 740318

2010 56 114176 22 145500 0 145522 800000

2003 50 149396 400 3679776 0 3680176 25040000

In the period from 2003 to 2012, the highest number of extreme temperatures occurred in 2012 - 104. Thus, in the first place by number of extreme temperature is 2012, followed by 2005, 2000, 2010, and finally 2003 (Table 12) .

Table 13 – Top five years by number of the killed due to consequences of extreme temperatures during the period from 1998 to 2010. Source: author’s calculations

Year Occurr ence

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Home less

Total affected

Estimated damage ($)

2003 50 149396 400 3679776 0 3680176 25040000

2010 56 114176 22 145500 0 145522 800000

2006 28 7498 600 0 0 600 0

2002 30 6738 7572 200400 0 207972 0

1998 24 6538 772 72000 0 72772 8550000

In the period from 1998 to 2010, in 2003, the highest number of people was killed due to consequences of extreme temperatures and it amounted to 149,396. In the first place by number of deaths due to consequences of extreme temperatures is 2003, followed by 2010, 2006, 2002, and finally 1998 (Table 13).

Table 14 – Top five years by number of the injured due to consequences of extreme temperatures during the period from 2004 to 2012. Source: author’s calculations

Year Occurrence

2004

510

3600826

678934

4279760

2011

870

44944

8228066

466000

8739010

1562246

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total

affected

Estimated damage ($)

2009	38	2836	54082	1658212	0	1712294	2324000
2005	78	4330	25400	102000	0	127400	2800000

2012

104

3614

11314

1211136

1222450

305602

In the period from 2004 to 2012, in 2004, the highest number of people was injured due to consequences of extreme temperatures and it amounted to 3,600,826. In the first place by number of the injured due to consequences of extreme temperatures is 2004, followed by 2009, 2011, 2005, and finally 2012 (Table 14).

Table 15 – Top five years by number of affected people due to consequences of extreme temperatures during the period from 1993 to 2011. Source: author’s calculations

Year Occurrence

2008

3386

1404

158341004

158342408

43880000

1993

212

1120

6000400

6001520

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeles s

Total affected

Estimated damage ($)

2011	32	870	44944	8228066	466000	8739010	1562246
2003	50	149396	400	3679776	0	3680176	25040000

2008

3386

1404

158341004

158342408

43880000

In the period from 1993 to 2011, in 2008, the highest number of people was affected due to consequences of extreme temperature and it amounted to 158,341,004. In the first place by number of affected people due to consequences of extreme temperatures is 2008, followed by 2011, 1993, 2003, and finally 2008 (Table 15).

Table 16 – Top five years by number of people who were left homeless due to consequences of extreme temperatures during the period from 1985 to 2011. Source: author’s calculations

Year Occurrence

No. of people killed

No. of people injured

No. of people affected

Homeless Total

affected

Estimated damage ($)

2011 32 870 44944 8228066 466000 8739010 1562246

1992 14 776 0 0 32000 32000 6056000

1985 16 912 0 11490 2680 14170 288000

2008 30 3386 1404 158341004 0 158342408 43880000

1993 8 212 1120 6000400 0 6001520 0

In the period from 1985 to 2011, in 2011 the highest number of people due to the extreme temperature was left homeless and it amounted to 466,000. In the first place by number of people who were left homeless due to consequences of extreme temperatures is 2011, followed by 1992, 1985, 2008, and finally 1993 (Table 16).

Table 17 – Top five years by estimated value of material damage incurred due to consequences of extreme temperatures during the period from 1977 to 2008. Source: author’s calculations

Year Occurrence

No. of people killed

No. of people injured

No. of people

affected Homeless

Total affected

Estimated damage ($)

2008 30 3386 1404 158341004 0 158342408 43880000

2003 50 149396 400 3679776 0 3680176 25040000

1998

6538

772

72000

72772

8550000

1992 14 776 0 0 32000 32000 6056000

1977 2 0 0 0 0 0 5600000

In the period from 1977 to 2008, the largest estimated damage caused due to consequences of extreme temperature was in 2008 and it amounted to 4,388,000. Thus, by estimated material damage caused due to consequences of extreme temperatures in the first place is 2008 followed by 2003, 1998, 1992, and finally 1977 (Table 17).

Conclusion

Nowadays, the fight against climate change represents one of the priorities in the policy of international community. Climate change already adversely affects ecosystems and throughout the century it will increase in rate and degree of occurrence. This means that food and water will be less available, natural disasters will occur more often, human health will be threatened, species will disappear and ecosystems will be destroyed or degraded. The expected effects of climate change are complex and far-reaching, so it is not surprising that a number of global initiatives are focused precisely on these problems. In addition to the activities to mitigate climate change, it has become an inevitable urgency to develop a system of adaptation to climate change. Correlation between adaptation to climate change with all other problems of development and the necessity of a comprehensive resolution poses special challenges for all sectors, including politics, science, economy and civil society. Much of the scientific community agrees that global temperature as a result of climate change has increased significantly in the last century, and will continue to grow in the foreseeable future. According to the Third Assessment Report of the IPCC, 2001, the average global temperature has risen by about 0.6 degrees during the twentieth century, although climate warming was not uniform either spatially or temporally, as it is indicated by observed changes and modelling studies. It is expected that the increase in average temperature will be accompanied by an increasing number of hot days and warm nights. Since these changes can be identified, it is expected that there will also be changes in cases of extreme temperatures, such as the increasing number of days with extremely low or extremely high temperatures. Climate change is more reflected in extreme temperatures than in their average values. This means that if global climate change is an actual phenomenon, it can be detected and clearly shown through the patterns of behaviour of extreme climatic events. Variations in global or regional cases of extreme air temperatures that occur due to changes in climate draw more and more attention lately, as living beings and ecosystems and human society are sensitive to the severity, frequency and persistence of extreme temperatures.

Using an international database on natural disasters of the Centre for Research on the Epidemiology of Disasters (CRED) with the support of program for statistical analysis (SPSS) and thematic cartography methods, we have tried to point out the geospatial and temporal distribution of temperature extremes in the period from 1900 to 2013. By analysing geospatial distribution of temperature extremes by continents, it can be concluded that the greatest number of extreme temperatures affected the geographical area of Europe, so that the greatest number of people killed due to the impact of extreme temperatures was recorded on this continent. However, looking at individual countries, by the number of people killed due to consequences of extreme temperatures, Russia is in the first place, followed by France, Italy, Spain and finally India. Data from the analyses of temporal distribution of temperature extremes in the period from 1900 to 2013 show that 970 extreme temperatures happened, whereas in the same period, 342,600 people were killed, 3,768,924 injured, 191,024,480 affected and 500,680 were left homeless.

At the end of the 1970s, a significant increase in the number of extreme temperatures can be noted, while the peak is in the period from 2000 to 2013, when 59.79% of the total number of extreme temperatures for the given period happened.

References

[1] Bonsal, BR, X Zhang, LA Vincent, and WD Hogg. 2001. "Characteristics of daily and extreme temperatures over Canada." Journal of Climate 14 (9):1959-1976.

[2] Cvetkovic, Vladimir, and Slavoljub Dragicevic. 2014. "Spatial and temporal distribution of natural disasters." Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA 64 (3):293-309. doi: 10.2298/ijgi1403293c

[3] Cvetković, Vladimir, Jasmina, Gačić, and Vladimir Jakovljević. Geoprostorna i vremenska distribucija šumskim požara. Vojno delo, septembar-oktobar, u štampi.

[4] Cvetković, Vladimir. 2014. Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 371-389). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies.

[5] Cvetković, Vladimir. 2014. The impacts of climate changes on the risk of natural disasters.

Skopje: International yearbook of the Faculty of security, 51-60.

[6] Cvetković, Vladimir. 2014a. Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija. NBP

Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153-171.
[7] Cvetković, Vladimir., Mijalković, S. 2013. Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić’’ 63/3, 345-360.
[8] Easterling, David R, JL Evans, P Ya Groisman, TR Karl, K E_ Kunkel, and P Ambenje. 2000. "Observed variability and trends in extreme climate events: a brief review*." Bulletin of the American Meteorological Society 81 (3):417-425.
[9] EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database, available www.cred.be/emdat/welcome.htm (приступљено 05.06. 2013. године).
[10] Folland, Chris K, Thomas R Karl, and M Jim Salinger. 2002. "Observed climate variability and change." Weather 57 (8):269-278..
[11] Frejm, D., Alen, M. 2011. Klimatske promene i globalni rizik, Rizici globalnih katastrofa, Heliks, Smederevo.

[12] Frich, P, LV Alexander, P Della-Marta, B Gleason, M Haylock, AM Klein Tank, and Tom Peterson. 2002. "Observed coherent changes in climatic extremes during the second half of the twentieth century." Climate Research 19 (3):193-212.
[13] Gidens, Entoni. 2010. "Klimatske promene i politika." Beograd: Clio.
[14] Gong, D-Y, Y-Z Pan, and J-A Wang. 2004. "Changes in extreme daily mean temperatures in summer in eastern China during 1955–2000." Theoretical and Applied Climatology 77 (1-2):25-37.
[15] Houghton, John Theodore, YDJG Ding, David J Griggs, Maria Noguer, Paul J van der Linden, Xiaosu Dai, Kathy Maskell, and CA Johnson. 2001. "Climate change 2001: the scientific basis."
[16] IPCC, Climate Change 2001: The Scientific Basis. Contribution of Working Group I to the Third Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press, Cambridge.
[17] Katz, Richard W, and Barbara G Brown. 1992. "Extreme events in a changing climate: variability is more important than averages." Climatic change 21 (3):289-302.
[18] Kemp, Martin. 2005. "Science in culture: inventing an icon." Nature 437 (7063):1238-1238. King'Uyu, SM, LA Ogallo, and EK Anyamba. 2000. "Recent trends of minimum and maximum surface temperatures over Eastern Africa." Journal of Climate 13 (16):2876-2886.
[19] Klein Tank, AMG, and GP Können. 2003. "Trends in indices of daily temperature and precipitation extremes in Europe, 1946-99." Journal of Climate 16 (22):3665-3680.
[20] Lenton, Timothy M, Hermann Held, Elmar Kriegler, Jim W Hall, Wolfgang Lucht, Stefan Rahmstorf, and Hans Joachim Schellnhuber. 2008. "Tipping elements in the Earth's climate system." Proceedings of the National Academy of Sciences 105 (6):1786-1793.
[21] McAvaney, BJ, C Covey, S Joussaume, V Kattsov, A Kitoh, W Ogana, AJ Pitman, AJ Weaver, RA Wood, and ZC Zhao. 2001. Model Evaluation. Climate Change 2001: The Scientific Basis Contribution of Working Group I to the Third Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 881pp.
[22] Meehl, Gerald A, Francis Zwiers, Jenni Evans, Thomas Knutson, Linda Mearns, and Peter Whetton. 2000. "Trends in extreme weather and climate events: Issues related to modeling extremes in projections of future climate change*." Bulletin of the American Meteorological Society 81 (3):427-436.
[23] Nordhaus, W. 2005. Life after Kyoto: Alternative Approaches to Global Warrming Policies, National Bureau of Economic Research, Working Paper 1189.
[24] O'Neill, Brian C, and Michael Oppenheimer. 2004. "Climate change impacts are sensitive to the concentration stabilization path." Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 101 (47):16411-16416.
[25] Plummer, Neil, M James Salinger, Neville Nicholls, Ramasamy Suppiah, Kevin J Hennessy, Robert M Leighton, Blair Trewin, Cher M Page, and Janice M Lough. 1999. "Changes in climate extremes over the Australian region and New Zealand during the twentieth century." In Weather and Climate Extremes, 183-202. Springer.
[26] Qian, Weihong, and Xiang Lin. 2004. "Regional trends in recent temperature indices in China." Climate Research 27 (2):119-134.
[27] Robeson, Scott M. 2004. "Trends in time‐varying percentiles of daily minimum and
maximum temperature over North America." Geophysical Research Letters 31 (4).
[28] Roy, Shouraseni Sen, and Robert C Balling. 2005. "Analysis of trends in maximum and minimum temperature, diurnal temperature range, and cloud cover over India." Geophysical Research Letters 32 (12).
[29] Ryoo, Sang‐Boom, Won‐Tae Kwon, and Jong‐Ghap Jhun. 2004. "Characteristics of
wintertime daily and extreme minimum temperature over South Korea." International journal of
climatology 24 (2):145-160.

[30] Schneider, Stephen H, and Michael D Mastrandrea. 2005. "Probabilistic assessment of “dangerous” climate change and emissions pathways." Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 102 (44):15728-15735.
[31] Sekulić, G, D Dimović, Z Kalman-Kranjski-Jović, and N Todorović. 2012. "Procena ranjivosti na klimatske promene-Srbija." Beograd: Svetski fond za prirodu-Centar za unapređenje životne sredine.
[32] Stern, Nicholas. 2008. "The economics of climate change." The American Economic Review:1-37. Türkeş, M, and UM Sümer. 2004. "Spatial and temporal patterns of trends and variability in diurnal temperature ranges of Turkey." Theoretical and Applied Climatology 77 (3-4):195-227.
[33] Wang, Julian XL, and Dian J Gaffen. 2001. "Trends in extremes of surface humidity, temperature, and summertime heat stress in China." Advances in Atmospheric Sciences 18 (5):742-751. [34] Weber, Rudolf O, Peter Talkner, Ingeborg Auer, Reinhard Böhm, Marjana Gajić-Čapka,
Ksenija Zaninović, Rudolf Brazdil, and Pavel Faško. 1997. "20th-century changes of temperature in the mountain regions of central Europe." Climatic Change 36 (3-4):327-344.
[35] Wisner, B. (2004). At Risk: Natural Hazards, People’s Vulnerability and Disasters. London: Routledge.
[36] Yan, Z, PD Jones, TD Davies, Anders Moberg, Hans Bergström, D Camuffo, C Cocheo, M Maugeri, GR Demarée, and T Verhoeve. 2002. "Trends of extreme temperatures in Europe and China based on daily observations." In Improved Understanding of Past Climatic Variability from Early Daily European Instrumental Sources, 355-392. Springer.
[37] Zhai, Panmao, and Xiaohua Pan. 2003. "Trends in temperature extremes during 1951–1999 in China." Geophysical Research Letters 30 (17).
[38] Zhai, Panmao, Anjian Sun, Fumin Ren, Xiaonin Liu, Bo Gao, and Qiang Zhang. 1999. "Changes of climate extremes in China." In Weather and Climate Extremes, 203-218. Springer.
[39] Димитријевић, Д., Милинчић, М., Ђорђевић Т. 2010. Климатске промене и конфликти.
Годишњак факултета безбедности, Београд.
[40] Димитријевић, Дејана. 2010. Трендови еколошке безбедности у XXI веку. Београд:
Факултет безбедности.
[41] Климатске промене, студије и анализе. Београд: Европски покрет, 2010.
[42] Милинчић, М., Шабић, Д. 2009. Геолошке детерминанте економске безбедности, Зборник радова, књига 6, Безбедност у постмодерном амбијенту, уредник Слободан Нешковић, Београд: CESNA, 193-206.
[43] Филиповић, И., Бобан Милојковић. 2010. Основи картографије са топографијом,
Ниш: Природно-математички факултет – Департман за географију.
[44] Цветковић, Владимир, Бобан Милојковић и Драган Стојковић. 2014. Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљотреса као природних катастрофа. Војно дело, 2/2014, 166-185.

42
View publication stats

DOI: 10.5937/vojdelo1603141C
UTICAJ MOTIVISANOSTI NA SPREMNOST GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE DA REAGUJU
NA PRIRODNU KATASTROFU IZAZVANU POPLAVOM

Vladimir M. Cvetković Kriminalističko-policijska akademija, Beograd

C
ilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje uticaja motivi- sanosti na spremnost građana za reagovanje na prirodnu kata-
strofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Imajući u vidu sve lokalne za- jednice u Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi po- plava, metodom slučajnog uzorka odabrano je dvadeset od ukupno 150 opština i 23 grada i grad Beograd. U odabranim lokalnim zajednicama is- traživanje se obavilo u onim delovima koji su bili najugroženiji u odnosu na visinu vode ili potencijalni rizik. U samom anketnom ispitivanju bila je pri- menjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja ukazuju na to da su apsolutno mo- tivisani zabeležili viši nivo individualne spremnosti za reagovanje na popla- ve u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani. Su- protno tome, apsolutno nemotivisani građani ne rade ništa kako bi se pri- premili za reagovanje.
Originalnost istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nikada nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitalo stanje spremnosti građana za reagovanje. Rezultati istraživanja mogu se iskoristiti prilikom kreiranja stra- tegija za unapređenje nivoa spremnosti građana za reagovanje. Istraživa- nje ukazuje na način na koji treba uticati na građane, s obzirom na njihovu motivisanost, kako bi se spremnost podigla na viši nivo.
Ključne reči: prirodne katastrofe, poplava, građani, motivisanost, sprem- nost za reagovanje, Srbija

Uvod

P
rvobitne ljudske zajednice oduvek su se susretale sa raznovrsnim prirodnim kata- strofama. Učestale i ozbiljne posledice koje su bacale na kolena čitave zajednice,
zbog nepostojanja njihovog racionalnog objašnjenja, dugo su posmatrane kao način ,,Boži- jeg obraćanja tj. kažnjavanja ljudi zbog njihovog lošeg ponašanja”. Konkretnije rečeno, po-
- Dr Vladimir M. Cvetković, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

smatrane su kao specijalne poruke koje se šalju direktno od Boga sa ciljem kažnjavanja grešnika (Mileti, 1999: 101). Iako je ovakvo shvatanje katastrofa imalo važnu regulatornu društvenu funkciju, pogrešno je sugerisalo da se ljudi od prirodnih katastrofa ne mogu ade- kvatno zaštiti, odnosno da je jedini način da se zaštite ispravno i smerno postupanje u skla- du sa religijskim principima, a kako bi bili u božijoj milosti. To je, pored ostalog, rasterećiva- lo ljude u deljenju, odnosno preuzimanju odgovornosti za nastale posledice, jer su prirodne katastrofe bile pripisivane, kao što je i spomenuto, delovanju viših sila. Istraživanja sprove- dena u proteklih trideset godina u velikoj meri su osvetlila i pojasnila demografske, socio- ekonomske i psihološke faktore koji utiču na spremnost građana za reagovanje na prirodne katastrofe (Cvetković 2015). Spremnost kao koncept u teoriji katastrofa podrazumeva aktiv- nosti preduzete pre prirodne katastrofe radi poboljšanja odgovora i oporavka od nastalih posledica (Gillespie et al. 1993: 36). Pri tome, spremnost podrazumeva znanja i sposobno- sti u vezi s reagovanjem (poznavanje lokalnih poplavnih rizika, sistema upozorenja i načina reagovanja), kao i posedovanje zaliha i planova.

Veliku pažnju istraživača predstavljalo je i pitanje motivacionih faktora povezanih sa spremnošću za reagovanje na katastrofe (Ajzen, 1998; Becker, Paton, Johnston, & Ro- nan, 2012; Bennett & Murphy, 1997; Cretikos et al., 2008). Paton (Paton, 2003) u svom istraživačkom radu ukazuje na to da u fazi motivacije za unapređenje spremnosti za rea- govanje na prirodne katastrofe utiču sledeće varijable: percepcija rizika, kritična svest i strah od prirodnih katastrofa. Po njemu, navedene varijable utiču na stepen motivisanosti ljudi za sprovođene mera spremnosti u vezi s prirodnim katastrofama. Pri tome, on uka- zuje na to da u fazi namere za sprovođenje mera spremnosti utiču sledeće varijable: očekivanje (percepcija o ličnim sposobnostima da se ublaže ili otklone posledice) i proce- na samoefikasnosti (ubeđenje o ličnim sposobnostima da se izbori na efektivan način)

Značajnije i ozbiljnije poplave koje su pogodile geoprostor Srbije, u toku 1999, 2000, 2005, 2006, 2007, 2009. i 2014. godine ukazale su na nedovoljnu spremnost građana za reagovanje. Upravo stoga sprovedeno je istraživanje kojim bi se ispitalo stanje spremno- sti građana za reagovanje koje nije bilo utvrđeno. Rezultati istraživanja mogu se iskoristiti prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti građana za reagovanje. Is- traživanje ukazuje na koji način treba uticati na građane s obzirom na stanje njihovog straha od poplava, kako bi se spremnost podigla na viši nivo.

Metodologija istraživanja

Operacionalizacijom teorijskog pojma spremnosti za reagovanje utvrđene su tri di- menzije koje su proučavane tako što je za svaku utvrđen veći broj varijabli (slika 1). Per- cepcija o spremnosti za reagovanje obuhvata varijable o spremnosti na različitim nivoi- ma; barijerama za podizanje nivoa spremnosti; varijable o očekivanju pomoći od različitih kategorija ljudi i organizacija; ocene efikasnosti reagovanja interventno-spasilačkih slu- žbi. Znanje je ispitivano kroz varijable koje se odnose na nivo znanja; kartu poplavnog ri- zika; saznanje o tome gde se nalaze i načini rukovanja, želja za obukom, želja za načini- ma edukacije, način dolaska do informacija o poplavama. I treća dimenzija – zalihe od- nosi se na posedovanja usmenih/pismenih planova, kao i zaliha hrane i vode, radio-tran- zistora, baterijske lampe, krampa, lopate, motike i ašova, prve pomoći, osiguranjе.

Slika 1 – Dizajn istraživanja

Imajući u vidu predmet istraživanja, za realizaciju istraživanja odabrane su lokalne za- jednice sa visokim i niskim rizikom nastanka ravničarskih i bujičnih poplava. Shodno uslovi- ma pod kojima se rezultati naučnog istraživanja mogu generalizovati na celokupnu popula- ciju građana Srbije, istraživanje je sprovedeno na teritoriji većeg broja lokalnih zajednica različitih po svojim demografsko-socijalnim karakteristikama. Obuhvaćene su gradske i se- oske lokalne zajednice u različitim delovima Srbije: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kraguje- vac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smed. Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac i Užice (slika 2).

Slika 2 – Pregled ukupnog broja ispitanika anketiranih u lokalnim zajednicama prikazan na karti Srbije

Uzorak

Populaciju čine svi punoletni stanovnici lokalnih zajednica u kojima se događala ili postoji rizik da se dogodi ravničarska/bujična poplava ili poplava uzrokovana pucanjem brane. Veličina uzorka je usklađivana sa geografskom (biće zastupljene lokalne zajed- nice iz svih regiona Srbije) i demografskom veličinom same zajednice (u svakoj zajed- nici biće anketirano 0,3% stanovnika) (tabela 1). Imajući u vidu sve lokalne zajednice u Republici Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi poplava, meto- dom slučajnog uzorka odabrano je njih devetnaest od ukupno 150 opština i 23 grada i grada Beograda. U odabranim lokalnim zajednicama istraživanje se obavilo u onim de- lovima koji su bili najugroženiji u odnosu na visinu vode ili potencijalni rizik. U samom anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima, uz pri- menu višeetapnog slučajnog uzorka. U prvom koraku, koji se odnosi na primarne uzo- račne jedinice bili su određeni delovi zajednice u kojima će se obaviti istraživanje. Taj proces pratilo je kreiranje mape i određivanje procentualnog učešća svakog takvog segmenta u ukupnom uzorku. U drugom koraku koji se odnosi na istraživačka jezgra određene su ulice ili delovi ulica na nivou primarnih uzoračnih jedinica. Svako istraži- vačko jezgro bilo je određeno kao putanja sa preciziranom početnom i krajnjom tač- kom kretanja. U sledećem koraku određena su domaćinstva u kojima je sprovedeno anketiranje. Broj domaćinstava je usklađivan sa brojnošću zajednice. Konačni korak odnosio se na proceduru izbora ispitanika unutar prethodno definisanog domaćinstva. Selekcija ispitanika sprovedena je procedurom sledećeg rođendana za punoletne čla- nove domaćinstva. Sam proces anketiranja za svaku lokalnu samoupravu obavljao se tri dana u toku nedelje (uključujući i vikende) u različita doba dana. U istraživanju je anketirano ukupno 2.500 građana.

Tabela 1 – Pregled lokalnih zajednica u kojima je sprovedeno anketiranje građana o spremnosti za reagovanje na prirodne katastrofe izazvane poplavom

Lokalna zajednica	Ukupna kvadratna površina	Naselja	Broj stanovnika	Broj domaćinstva	Broj anketiranih	Procenti
Obrenovac	410	29	72682	7752	178	7,71%
Šabac	797	52	114548	19585	140	6,06%
Kruševac	854	101	131368	19342	90	3,90%
Kragujevac	835	5	179417	49969	91	3,94%
Sremska Mitrovica	762	26	78776	14213	174	7,53%
Priboj	553	33	26386	6199	122	5,28%

Batočina	136	11	11525	1678	80	3,46%
Svilajnac	336	22	22940	3141	115	4,98%
Lapovo	55	2	7650	2300	39	1,69%
Paraćin	542	35	53327	8565	147	6,36%
Smed. Palanka	421	18	49185	8700	205	8,87%
Sečanj – Jaša Tomić	82	1	2373	1111	97	4,20%
Loznica	612	54	78136	6666	149	6,45%
Bajina Bašta	673	36	7432	3014	50	2,16%
Smederevo	484	28	107048	20948	145	6,28%
Novi Sad	699	16	346163	72513	150	6,49%
Kraljevo	1530	92	123724	19360	141	6,10%
Rekovac	336	32	10525	710	50	2,16%
Užice	667	41	76886	17836	147	6,36%
Ukupno: 19	10784	634	1500091	283602	2500	100%

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, žene u Srbiji u ukupnoj popu- laciji imaju udeo od 51,3%, a muškarci 48,7%. Posmatrano u apsolutnim brojevima, od ukupno 7.498.001 stanovnika u Srbiji živi 3.852.071 žena i 3.645.930 muškaraca. Slično kao i u celokupnoj populaciji i u uzorku ima više žena (50,2%) nego muškara- ca (49,8%). U toku 2014. godine prosečna starost ukupnog stanovništva u Republici Srbiji iznosila je 42,6 godina (muškarci 41,2 i žene 43,9), dok prosečna starost ispi- tanika iznosi 39,95 (muškaraca 40,9 i žena 38,61). Obrazovnu strukturu građana Sr- bije čine: bez školske spreme je 2,68% građana, sa nepotpunim osnovnim obrazova- njem 11%, sa osnovnim obrazovanjem 20,76%, sa srednjim obrazovanjem 48,93%, sa višim obrazovanjem 4,51% i sa visokim 10,59% (RZS RS). Dakle, najveći broj stanovnika ima završenu srednju školu, dok je manje onih sa visokim obrazovanjem. Kada se sagleda obrazovna struktura građana koji su obuhvaćeni uzorkom, takođe se primećuje da je najviše građana sa završenom srednjom/četvorogodišnjom ško- lom 41,3%. Najmanje je građana sa završenim masterom – 2,9% i doktorskim studi- jama – 0,4%. Bračni status može se posmatrati sa aspekta zakonskog bračnog sta- tusa i suštinskog bračnog statusa koji uključuje i lica koja žive u vanbračnoj zajedni- ci. Prema podacima, u Srbiji neoženjenih/neudatih građana je 27,91%, oženje- nih/udatih je 55,12%, udovaca/udovica je 11,64% i razvedenih je 4,93% (RZS RS). U uzorku oženjenih/udatih je 54,6%, udovaca/udovica je 3%, neoženjenih/neudatih (samac/samica) ima 18,8%, verenih 2,7% i u vezi je 16,9%. U tabeli 2 prikazan je detaljniji pregled strukture uzorka anketiranih građana.

Tabela 2 – Pregled strukture uzorka anketiranih građana

Varijable	Kategorije	Frekvencija	Procenti
Pol	Muški	1244	49,8%
Pol	Ženski	1256	50,2%
Godine starosti	Od 18 do 28 godina	711	28,4%
	Od 28 do 38 godina	554	22,2%
	Od 38 do 48 godina	521	20,8%
	Od 48 do 58 godina	492	19,7%
	Od 58 do 68 godina	169	6,8%
	Preko 68 godina	53	2,2%
Obrazovanje	Osnovno	180	7,2%
	Srednje/trogodišnje	520	20,8%
	Srednje/četvorogodišnje	1032	41,3%
	Više	245	9,8%
	Visoko	439	17,6%
	Master	73	2,9%
	Doktorat	11	0,4%
Bračni status	Samac/samica	470	18,8%
	U vezi	423	16,9%
	Veren/verena	67	2,7%
	Oženjen/udata	1366	54,6%
	Razveden/razvedena	99	4,0%
	Udovac/udovica	75	3,0%
Udaljenost domaćinstva od reke	Do 2 km	1479	59,2%
	Od 2 do 5 km	744	29,8%
	Od 5 do 10 km	231	9,2%
	Preko 10 km	46	1,8%
Broj članova domaćinstva	Do 2 člana	63	2,5%
	Od 2 do 4 člana	1223	48,9%
	Od 4 do 6 člana	639	25,6%
	Preko 6 člana	575	23,0%
Status zaposlenosti	Da	1519	60,8%
Status zaposlenosti	Ne	883	35,3%
Veličina stana/kuće	Od 35 m2	128	3,9%
	Od 35-60 m2	237	7,2%
	Od 60-80 m2	279	8,5%
	Od 80-100 m2	126	3,9%
	Preko 100 m2	45	1,4%
Visina prihoda	Do 25.000 dinara	727	29,1%
	Do 50.000 dinara	935	37,4%
	Do 75.000 dinara	475	19,0%
	Preko 90.000 dinara	191	7,6

Instrument

Prilikom razvijanja validnog i pouzdanog instrumenta preduzeto je više koraka. U pr- vom su identifikovana sva istraživanja u kojima su bile korišćene skale za merenje spremnosti građana za reagovanje na katastrofe. U drugom k1oraku utvrđene su sve di- menzije spremnosti građana za reagovanje na poplavu. Treći korak je podrazumevao već pomenutu operacionalizaciju spremnosti za reagovanje i opredeljivanje za tri osnov- ne dimenzije (percepcije o spremnosti za reagovanje, znanje i zalihe). U četvrtom koraku utvrđivane su varijable za svaku dimenziju (percepcije o spremnosti za reagovanje – 46 varijabli; znanje – 50 i zalihe – 18), a onda je za svaku varijablu preuzeto, adaptirano ili posebno konstruisano pitanje u instrumentu. U petom i poslednjem koraku sprovedeno je preliminarno (pilot) istraživanje u Batočini, na uzorku od 50 ispitanika radi provere kon- struisanog instrumenta (njegova unutrašnja saglasnost skale, tj. stepen srodnosti stavki od kojih se sastoji, kao i da li su uputstva, pitanja i vrednosti na skalama jasni).

Analiza podataka

Statistička analiza prikupljenih podataka rađena je u IBM-ovom softverskom paketu SPSS. Hi kvadrat test nezavisnosti (χ2) korišćen je za ispitivanje veze između pola i ka- tegorijskih varijabli o percepciji, znanju i posedovanju zaliha i planova za prirodnu kata- strofu izazvanu poplavom. Tom prilikom bile su ispunjene dodatne pretpostavke o najma- njoj očekivanoj učestalosti u svim ćelijama koja je iznosila pet i više. Za ocenu veličine uticaja korišćen je koeficijent fi (phi coeefficient) koji predstavlja koeficijent korelacije u op- segu od 0 do 1, pri čemu veći broj pokazuje jaču vezu između dve promenljive. Korišćeni su Koenovi kriterijumi: od 0,10 za mali, 0,30 za srednji i 0,50 za veliki uticaj (Cohen, 1988). Za tabele veće od 2 sa 2, za ocenu veličine uticaja korišćen je Kramerov pokazatelj V (Cra- mers V) koji uzima u obzir broj stepeni slobode. Shodno tome, da je za R-1 ili K-1 jednako 1, korišćeni su sledeći kriterijumi veličine uticaja: mali=0,01, srednji=0,30 i veliki=0,50 (Gravet- ter & Wallnau, 2004). Za ispitivanje povezanosti straha i neprekidnih zavisnih varijabli o percepciji, znanju i posedovanju zaliha i planova za prirodne katastrofe izazvane popla- vom izabran je t – test nezavisnih uzoraka (independent samples T test). Pre pristupanja sprovođenja testa bile su ispitane opšte i posebne pretpostavke za njegovo sprovođenje.

Rezultati istraživanja

Rezultati hi kvadrat testa nezavisnosti (χ2) pokazali su da postoji statistički značajna veza između percepcije rizika i sledećih promenljivih: preventivne mere (p=0,000<0,05, v=0,117-mali uticaj); novčana sredstva (p=0,000<0,05, v=0,149-mali uticaj); angažovani na terenu (p=0,000<0,05, v=0,162 –mali uticaj); obilazak poplavljenih mesta (p=0,023<0,05, v=0,070 – mali uticaj); dugotrajne kiše (p=0,009<0,05, v=0,076 – mali uticaj); izveštaji medija (p=0,000<0,05, v=0,108 – mali uticaj); nivo spremnosti (p=0,00<0,05, v=0,099 – mali uticaj). Sa druge strane, nije utvrđena statistički značajna

povezanost sa promenljivom: angažovani u prihvatnom centru (p=0,143>0,05), podizanje nivoa reke (p=0,277>0,05) (tabela 3).

Prema dobijenim rezultatima, u najvećem procentu:

apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiču izveštaji medija (13,4%), još uvek nisu spremni, ali nameravaju da to urade u narednih šest meseci (18,6%), ne rade ništa da bi pripremili sebe za reagovanje (67,3%);
u izvesnoj meri motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiče obilazak poplavljenih mesta (13,4%);
apsolutno motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje pre- duzeli su preventivne mere (24,4%), uplatili bi novčana sredstva (37,3%), angažovali bi se u pružanju pomoći žrtvama na terenu (26,3%), ističu da ih na razmišljanje o sprem- nosti podstiče dugotrajna kiša (43,6%), nedavno su počeli sa pripremama (10,7%), vršili su pripreme najmanje šest meseci (6,9%).
Sa druge strane, u najmanjem procentu:
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje uplatili bi novčana sredstva na račun za pomoć žrtvama ugroženim poplavama (13,8%), angažovali bi se u pružanju pomoći žrtvama na terenu (8,5%), ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiče dugotrajna kiša (31,7%);
u izvesnoj meri nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje preduzeli su preventivne mere (6,2%), ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiče obilazak poplavljenih mesta (6,4%);
niti nemotivisani niti motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje još uvek nisu spremni, ali nameravaju da to urade u narednih šest meseci (11,1%), ne- davno su počeli sa pripremama (6,9%);
apsolutno motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje ne rade ništa (51,8%) kako bi pripremili sebe.

Tabela 3 – Prikaz rezultata Hi kvadrat testa nezavisnosti (χ2) motivisanosti građana i navedenih promenljivih o percepciji spremnosti za reagovanje

	value	df	Asymp. Sig. (2-sided)	Cramers V
Preventivne mere	60,587	8	,000*	,117
Novčana sredstva	51,598	4	,000*	,149
Angažovani na terenu	61,256	4	,000*	,162
Angažovani u prih. centru	6,870	4	,143	,054
Obilazak poplavljenih mesta	11,295	4	,023*	,070
Dugotrajne kiše	13,425	4	,009*	,076
Podizanje nivoa reka	5,104	4	,277	,047
Izveštaji medija	26,488	4	,000*	,108
Nivo spremnosti	89,169	20	,000*	,099

* Statistički značajna povezanost – p ≤ 0,05.

Jednofaktorskom analizom varijanse (One-way ANOVA) istražen je uticaj motivisanosti građana za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje na zavisne neprekidne promen- ljive o znanju za reagovanje. Subjekti su po motivisanosti podeljeni u pet grupa (apsolutno nemotivisani, u izvesnoj meri nemotivisani, niti motivisani niti nemotivisani, u izvesnoj meri motivisani, apsolutno motivisani). Pomoću testa homogenosti varijansi (homogeneity of va- riance test) ispitana je jednakost varijansi u rezultatima za svaku od pet grupa. Imajući u vi- du rezultate Livinovog testa (Levene Statistic) pretpostavka o homogenosti varijanse prekr- šena je kod svih promenljivih. Shodno tome, za promenljive kod kojih je prekršena pretpo- stavka dat je prikaz tabele ,,Robust Test of Equality of Means” i rezultati dva testa, Velšo- vog (Welsh) i Brounovog (Brown-Forsythe), otpornih na kršenje pretpostavke o jednakosti varijanse. Za potrebe istraživanja biće korišćeni rezultati Velšovog (Welsh) testa.

Prema rezultatima postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti nave- denih grupa kod sledećih zavisnih neprekidnih promenljivih: individ. spremnost (F=55,15, p=0,000, ek=0,0886 – mali uticaj); spremnost domaćinstva (F=32,85, p=0,000, ek=0,0526 –mali uticaj); spremnost lok. zajed. (F=22,11, p=0,000, ek=0,0368 – mali uti- caj); spremnost države (F=9,03, p=0,000, ek=0,0145 – mali uticaj); sopstvene sposobno- sti (F=41,54, p=0,000, ek=0,0699 – mali uticaj); značaj pred. mera (F=37,05, p=0,000, ek=0,0695 – mali uticaj); ISS (F=11,85, p=0,000, ek=0,0197 – mali uticaj); nisam ugro- žen (F=2,66, p=0,0031, ek=0,0048 – mali uticaj); nemam vremena za to (F=6,39, p=0,000, ek=0,0099 – mali uticaj); to je veoma skupo (F=4,80, p=0,001, ek=0,0076 – mali uticaj); neće uticati na bezb. (F=5,66, p=0,000, ek=0,0101– mali uticaj); nisam spo- soban (F=7,24, p=0,000, ek=0,0112 – mali uticaj); nemam podršku (F=4,16, p=0,002, ek=0,0065 – mali uticaj); ukućani (F=13,63, p=0,000, ek=0,0211– mali uticaj); komšije (F=11,05, p=0,000, ek=0,0166 – mali uticaj); MHO (F=5,89, p=0,000, ek=0,0120 – mali

uticaj); verska zajednica (F=3,75, p=0,005, ek=0,0069 – mali uticaj); policija (F=8,88, p=0,000, ek=0,0140 – mali uticaj); VSJ (F=11,16, p=0,000, ek=0,0184 – mali uticaj); SHMP (F=13,28, p=0,000, ek=0,0231– mali uticaj); vojska (F=12,00, p=0,000, ek=0,0200 – mali uticaj); samoorg. pojedinci (F=11,05, p=0,000, ek=0,0206 – mali uti- caj); obaveštenost (F=141,10, p=0,000, ek=0,1736 – mali uticaj); pomoć ne bi značila (F=3,45, p=0,008, ek=0,0076 – mali uticaj); drugi su pomogli (F=7,42, p=0,000, ek=0,0135 – mali uticaj); posao državnih organa (F=5,48, p=0,000, ek=0,0119 – mali uti- caj); građani iz pop. područ. (F=3,30, p=0,011, ek=0,0065 – mali uticaj); efikasnost polici- je (F=14,45, p=0,000, ek=0,0261– mali uticaj); efikasnost VSJ (F=11,06, p=0,000, ek=0,0210 – mali uticaj); efikasnost SHMP (F=16,27, p=0,000, ek=0,0286 – mali uticaj); efikasnost vojske (F=11,07, p=0,000, ek=0,0198 – mali uticaj); efikasnost štaba za VS (F=3,60, p=0,006, ek=0,0062 – mali uticaj) (tabela 4).

Naknadna poređenja pomoću Tukejovog HSD (Tukey HSD) kazuju:

ocena individualne spremnosti za reagovanje na poplave statistički je značajna (p-
<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,48, SD=1,301) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=3,35, SD=1,186). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo individualne spremnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
ocena spremnosti domaćinstva za reagovanje na poplave statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,60, SD=1,140) i onih koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani (M=3,29, SD=0,804).

Građani koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši nivo individualne spremnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apso- lutno nemotivisani;
ocena spremnosti države za reagovanje na poplave statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,61, SD=1,311) i onih koji smatraju da su u apsolutno motivisani (M=3,14, SD=1,265). Građani koji smatraju da su apsolutno nemotivisani zabeležili su viši nivo ocene spremnosti države za reagova- nje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno motivisani;
ocena spremnosti lokalne zajednice za reagovanje na poplave statistički je značaj- no (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,80, SD=1,312) i onih koji smatraju da su u apsolutno motivisani (M=3,12, SD=1,298). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo spremnosti lokalne zajednice za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji sma- traju da su apsolutno nemotivisani;
ocena sigurnosti u sopstvene sposobnosti za reagovanje na poplave statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,50, SD=1,345) i onih koji smatraju da su u apsolutno motivisani (M=3,29, SD=1,269). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo oce- ne sigurnosti u sopstvene sposobnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
značaja preduzimanje preventivnih mera za reagovanje na poplave statistički je značajno (p<0,05) i međusobno razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno ne- motivisani (M=2,66, SD=1,212) i onih koji smatraju da su u apsolutno motivisani (M=3,68, SD=1,330). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo individualne spremnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji sma- traju da su apsolutno nemotivisani;
značaja preduzimanje preventivnih mera za reagovanje na poplave statistički zna- čajno (p<0,05) i međusobno razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno nemoti- visani (M=2,66, SD=1,212) i onih koji smatraju da su u apsolutno motivisani (M=3,68, SD=1,330). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo indivi- dualne spremnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
isticanje razloga ,,mislim da će mi interventno-spasilačke službe ionako pomoći, pa mi takve mere nisu potrebne” za nepreduzimanje preventivnih mera na ličnom planu sta- tistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,32, SD=1,327) i onih koji smatraju da su apsolutno motivi- sani (M=2,89, SD=1,528). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo isticanja navedenog razloga u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
isticanje razloga ,,ne smatram da sam lično ili da je moje domaćinstvo ugroženo od po- plava” za nepreduzimanje preventivnih mera na ličnom planu statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su niti motivisani niti nemoti- visani (M=2,85, SD=1,306) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=3,07, SD=1,625). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo isticanja navedenog razloga u odnosu na građane koji smatraju da su niti motivisani niti nemotivisani;
isticanje razloga ,,nemam vremena” za nepreduzimanje preventivnih mera na lič- nom planu statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=2,67, SD=1,487) i onih koji smatraju da su apso- lutno nemotivisani (M=2,23, SD=1,308). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo isticanja navedenog razloga u odnosu na građane koji smatraju da su niti motivisani niti nemotivisani;
isticanje razloga ,,veoma je skupo” za nepreduzimanje preventivnih mera na ličnom planu statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatra- ju da su apsolutno nemotivisani (M=2,48, SD=1,302) i onih koji smatraju da su niti motivi- sani niti nemotivisani (M=2,83, SD=1,247). Građani koji smatraju da su apsolutno motivi- sani zabeležili su viši nivo isticanja navedenog razloga u odnosu na građane koji smatra- ju da su niti motivisani niti nemotivisani;
isticanje razloga ,,mislim da neće na ličnu ili bezbednost mog domaćinstva” za nepreduzimanje preventivnih mera na ličnom planu statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,59, SD=1,330) i onih koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani (M=3,03, SD=1,332). Građani koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši ni- vo isticanja navedenog razloga u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno ne- motivisani;
isticanje razloga ,,nisam sposoban za tako nešto” za nepreduzimanje preventivnih mera na ličnom planu statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod gra- đana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,18, SD=1,276) i onih koji smatraju da su niti motivisani niti nemotivisani (M=2,70, SD=1,236). Građani koji smatraju da su niti motivisani niti nemotivisani zabeležili su viši nivo isticanja navedenog razloga u odno- su na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
isticanje razloga ,,nemam podršku od strane lokalne zajednice” za ne- preduzima- nje preventivnih mera na ličnom planu statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,18, SD=1,276) i onih koji smatraju da su niti motivisani niti nemotivisani (M=2,70, SD=1,236). Građani koji smatraju da su niti motivisani niti nemotivisani zabeležili su viši nivo isticanja navedenog razloga u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
očekivanja pomoći od ukućana u prva 72 sata od nastanka poplave statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=3,99, SD=1,552) i onih koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani (M=4,49, SD=0,951). Građani koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
očekivanja pomoći od međunarodnih humanitarnih organizacija u prva 72 sata od nastanka poplave statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,26, SD=1,131) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=2,65, SD=1,327). Građani koji smatraju da su apsolutno nemoti- visani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na gra- đane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
očekivanja pomoći od verskih zajednica u prva 72 sata od nastanka poplave stati- stički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su ap-

solutno nemotivisani (M=2,24, SD=1,332) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=2,53, SD=1,478). Građani koji smatraju da su apsolutno nemotivisani zabeležili su vi- ši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno motivisani;
očekivanja pomoći od policije u prva 72 sata od nastanka poplave statistički je zna- čajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji smatraju da su apsolutno ne- motivisani (M=3,14, SD=1,442) i onih koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani (M=3,50, SD=1,220). Građani koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
očekivanja pomoći od vatrogasno-spasilačkih jedinica u prva 72 sata od nastanka poplave statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji sma- traju da su apsolutno nemotivisani (M=3,43, SD=1,461) i onih koji smatraju da su apso- lutno motivisani (M=3,86, SD=1,378). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
očekivanja pomoći od službe hitne medicinske pomoći u prva 72 sata od nastanka poplave statistički je značajno (p<0,05) i međusobno se razlikuje kod građana koji sma- traju da su apsolutno nemotivisani (M=3,24, SD=1,362) i onih koji smatraju da su apso- lutno motivisani (M=3,74, SD=1,357). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
očekivanja pomoći od vojske u prvih 72 sata od nastanka poplave statistički značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=3,21, SD=1,498) i onih koji su u izvesnoj meri motivisani (M=3,80, SD=1,201). Građani koji sma- traju su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
očekivanja pomoći od samoorganizovanih pojedinaca u prva 72 sata od nastanka poplave statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su ap- solutno nemotivisani (M=2,52, SD=1,449) i onih koji su apsolutno motivisani (M=3,20, SD=1,443). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo očeki- vanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolut- no nemotivisani;
ocena obaveštenosti za reagovanje na poplave statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=1,48, SD=1,008) i onih koji su u izvesnoj meri motivisani (M=3,14, SD=1,088). Građani koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši nivo obaveštenosti u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
očekivanja pomoći od samoorganizovanih pojedinaca u prva 72 sata od nastanka poplave statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su ap- solutno nemotivisani (M=2,52, SD=1,449) i onih koji su apsolutno motivisani (M=3,20, SD=1,443). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo očeki- vanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolut- no nemotivisani;
isticanje razloga ,,moja pomoć ne bi dovoljno značila” za neangažovanje u pružanju pomoći ugroženim ljudima na terenu statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,92, SD=1,447) i onih koji su u izvesnoj meri motivisani (M=2,63, SD=1,121). Građani koji smatraju da su apsolutno ne- motivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani;
isticanje razloga ,,to je posao državnih organa” za neangažovanje u pružanju po- moći ugroženim ljudima na terenu statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod gra- đana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=3,35, SD=1,386) i onih koji su apso- lutno motivisani (M=2,80, SD=1,453). Građani koji smatraju da su apsolutno nemotivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani;
isticanje razloga ,,očekivao sam da prvenstveno budu angažovani ljudi iz ugroženih područja” za neangažovanje u pružanju pomoći ugroženim ljudima na terenu statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=3,05, SD=1,391) i onih koji su apsolutno motivisani (M=2,70, SD=1,426). Građani koji smatraju da su apsolutno nemotivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od nave- dene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno motivisani;
isticanje razloga ,,nisam imao vremena za tako nešto” za neangažovanje u pruža- nju pomoći ugroženim ljudima na terenu statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,89, SD=1,555) i onih koji su apsolutno motivisani (M=2,54, SD=1,442). Građani koji smatraju da su apsolutno nemo- tivisani zabeležili su viši nivo očekivanja pomoći od navedene kategorije u odnosu na građane koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani;
ocene efikasnosti reagovanja policije u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno ne- motivisani (M=2,89, SD=1,431) i onih koji su apsolutno motivisani (M=3,56, SD=1,367). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo ocene efikasnosti reagovanja u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
ocene efikasnosti reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=3,20, SD=1,460) i onih koji su apsolutno motivisani (M=3,83, SD=1,390). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo ocene efi- kasnosti reagovanja u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
ocene efikasnosti reagovanja službe hitne medicinske pomoći u prirodnim katastro- fama izazvanim poplavama statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su u izvesnoj meri nemotivisani (M=3,21, SD=1,157) i onih koji su apsolutno motivisani (M=3,86, SD=1,325). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabele- žili su viši nivo ocene efikasnosti reagovanja u odnosu na građane koji smatraju da su u izvesnoj meri nemotivisani;

ocene efikasnosti reagovanja štaba za vanredne situacije statistički je značajno (p<0,05) i razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=3,21, SD=1,157) i onih koji su u izvesnoj meri nemotivisani (M=3,18, SD=1,332). Građani koji smatraju da su apsolutno nemotivisani zabeležili su viši nivo ocene efikasnosti reagova- nja u odnosu na građane koji smatraju da su u izvesnoj meri nemotivisani.

Tabela 4 – Rezultati jednofaktorske analize varijanse (One-way ANOVA) različitih grupa motivisanosti građana i neprekidnih zavisnih promenljivih o percepciji spremnosti za reagovanje

Test homogenosti varijanse
	Levene Statistic	df1	df2	Sig.
Individ. spremnosti	51,514	4	2443	,000
Spremnost domaćinstva	39,381	4	2451	,000
Spremnost lok. zajed.	20,563	4	2436	,000
Spremnost države	11,698	4	2441	,000
Sopstvene sposobnosti	88,967	4	2434	,000
Značaj pred. mera	41,857	4	2437	,000
ISS	12,299	4	2417	,000
Nisam ugrožen	20,092	4	2429	,000
Nemam vremena za to	9,154	4	2409	,000
To je veoma skupo	5,426	4	2399	,000
Neće uticati na bezb.	30,259	4	2404	,000
Nisam sposoban	14,075	4	2398	,000
Nemam podršku	17,578	4	2410	,000
Ne mogu sprečiti	11,797	4	2395	,000
Ukućani	34,270	4	2419	,000
Komšije	23,717	4	2420	,000
NHO	13,249	4	2407	,000
MHO	8,663	4	2406	,000
Verska zajednica	29,583	4	2404	,000
Policija	16,161	4	2420	,000
VSJ	21,569	4	2423	,000
SHMP	12,266	4	2422	,000
Vojska	13,749	4	2424	,000
Samoorg. pojedinci	22,567	4	2422	,000
Obaveštenost	114,870	4	2453	,000
Pomoć ne bi značila	14,278	4	2308	,000
Drugi su pomogli	24,176	4	2307	,000
Posao državnih organa	26,565	4	2302	,000
Građani iz pop. područ.	18,568	4	2284	,000
Nedostatak vremena	19,825	4	2294	,000
Previše košta	5,101	4	2292	,000
Efikasnost policije	12,532	4	2396	,000
Efikasnost VSJ	11,967	4	2397	,000
Efikasnost SHMP	10,314	4	2396	,000
Efikasnost vojske	2,528	4	2383	,039

* Nije prekršena pretpostavka o jednakosti varijanse – Sig. >0,05.

ANOVA
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Individ. spremnost	Raz. grupa	240,182	4	60,046	59,439	,000
	U okviru grupe	2467,929	2443	1,010
	Ukupno	2708,111	2447
Spremnost domaćinstva	Raz. grupa	123,949	4	30,987	34,030	,000
	U okviru grupe	2231,822	2451	,911
	Ukupno	2355,770	2455
Spremnost lok. zajed.	Raz. grupa	110,869	4	27,717	23,316	,000
	U okviru grupe	2895,773	2436	1,189
	Ukupno	3006,642	2440
Spremnost države	Raz. grupa	47,560	4	11,890	8,981	,000
	U okviru grupe	3231,493	2441	1,324
	Ukupno	3279,053	2445
Sopstvene sposobnosti	Raz. grupa	182,846	4	45,712	45,735	,000
	U okviru grupe	2432,734	2434	,999
	Ukupno	2615,580	2438
Značaj pred. mera	Raz. grupa	219,363	4	54,841	45,533	,000
	U okviru grupe	2935,186	2437	1,204
	Ukupno	3154,549	2441
ISS	Raz. grupa	84,726	4	21,182	12,180	,000
	U okviru grupe	4203,153	2417	1,739
	Ukupno	4287,880	2421
Nisam ugrožen	Raz. grupa	24,612	4	6,153	2,935	,020
	U okviru grupe	5093,084	2429	2,097
	Ukupno	5117,696	2433
Nemam vremena za to	Raz. grupa	43,506	4	10,877	6,069	,000
	U okviru grupe	4317,043	2409	1,792
	Ukupno	4360,549	2413
To je veoma skupo	Raz. grupa	32,225	4	8,056	4,642	,001
	U okviru grupe	4163,523	2399	1,736
	Ukupno	4195,748	2403
Neće uticati na bezb.	Raz. grupa	42,093	4	10,523	6,185	,000
	U okviru grupe	4090,535	2404	1,702
	Ukupno	4132,628	2408
Nisam sposoban	Raz. grupa	47,349	4	11,837	6,790	,000
	U okviru grupe	4180,235	2398	1,743
	Ukupno	4227,584	2402
Nemam podršku	Raz. grupa	27,352	4	6,838	4,002	,003
	U okviru grupe	4117,585	2410	1,709
	Ukupno	4144,937	2414
Ne mogu sprečiti	Raz. grupa	8,832	4	2,208	1,194	,311
	U okviru grupe	4429,241	2395	1,849
	Ukupno	4438,073	2399
Ukućani	Raz. grupa	77,931	4	19,483	13,054	,000
	U okviru grupe	3610,404	2419	1,493
	Ukupno	3688,335	2423

ANOVA
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Komšije	Raz. grupa	63,539	4	15,885	10,270	,000
	U okviru grupe	3742,991	2420	1,547
	Ukupno	3806,530	2424
NHO	Raz. grupa	3,930	4	,982	,713	,583
	U okviru grupe	3318,115	2407	1,379
	Ukupno	3322,045	2411
MHO	Raz. grupa	38,233	4	9,558	7,317	,000
	U okviru grupe	3143,050	2406	1,306
	Ukupno	3181,283	2410
Verska zajednica	Raz. grupa	25,101	4	6,275	4,201	,002
	U okviru grupe	3591,076	2404	1,494
	Ukupno	3616,177	2408
Policija	Raz. grupa	59,061	4	14,765	8,594	,000
	U okviru grupe	4157,741	2420	1,718
	Ukupno	4216,802	2424
VSJ	Raz. grupa	68,367	4	17,092	11,402	,000
	U okviru grupe	3632,059	2423	1,499
	Ukupno	3700,425	2427
SHMP	Raz. grupa	86,787	4	21,697	14,330	,000
	U okviru grupe	3667,120	2422	1,514
	Ukupno	3753,907	2426
Vojska	Raz. grupa	87,374	4	21,843	12,372	,000
	U okviru grupe	4279,557	2424	1,765
	Ukupno	4366,930	2428
Samoorg. pojedinci	Raz. grupa	90,596	4	22,649	12,796	,000
	U okviru grupe	4286,821	2422	1,770
	Ukupno	4377,417	2426
Obaveštenost	Raz. grupa	669,154	4	167,288	128,854	,000
	U okviru grupe	3184,667	2453	1,298
	Ukupno	3853,821	2457
Pomoć ne bi značila	Raz. grupa	27,880	4	6,970	4,477	,001
	U okviru grupe	3593,257	2308	1,557
	Ukupno	3621,136	2312
Drugi su pomogli	Raz. grupa	46,711	4	11,678	7,909	,000
	U okviru grupe	3406,251	2307	1,476
	Ukupno	3452,962	2311
Posao državnih organa	Raz. grupa	42,818	4	10,705	6,979	,000
	U okviru grupe	3530,940	2302	1,534
	Ukupno	3573,758	2306
Građani iz pop. područ.	Raz. grupa	22,669	4	5,667	3,774	,005
	U okviru grupe	3429,580	2284	1,502
	Ukupno	3452,249	2288
Nedostatak vremena	Raz. grupa	17,670	4	4,417	2,639	,032
	U okviru grupe	3839,873	2294	1,674
	Ukupno	3857,543	2298

ANOVA
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Previše košta	Raz. grupa	5,349	4	1,337	,931	,445
	U okviru grupe	3291,312	2292	1,436
	Ukupno	3296,661	2296
Efikasnost policije	Raz. grupa	102,531	4	25,633	16,071	,000
	U okviru grupe	3821,469	2396	1,595
	Ukupno	3924,000	2400
Efikasnost VSJ	Raz. grupa	84,174	4	21,043	12,880	,000
	U okviru grupe	3916,316	2397	1,634
	Ukupno	4000,490	2401
Efikasnost SHMP	Raz. grupa	103,178	4	25,794	17,673	,000
	U okviru grupe	3497,064	2396	1,460
	Ukupno	3600,242	2400
Efikasnost vojske	Raz. grupa	83,720	4	20,930	12,039	,000
	U okviru grupe	4142,717	2383	1,738
	Ukupno	4226,437	2387
Efikasnost štaba za VS	Raz. grupa	27,714	4	6,929	3,736	,005
	U okviru grupe	4437,579	2393	1,854
	Ukupno	4465,293	2397

Postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti zavisne promenljive u 5 grupa – Sig. ≤0,05.

Robust Tests of Equality of Means
		Statistica	df1	df2	Sig.
Individ. spremnost	Welch	55,151	4	797,189	,000*
Individ. spremnost	Brown- Forsythe	52,363	4	1200,116	,000*
Spremnost domaćinstva	Welch	32,850	4	799,562	,000*
Spremnost domaćinstva	Brown- Forsythe	30,770	4	1331,460	,000*
Spremnost lok. zajed.	Welch	22,116	4	801,343	,000*
Spremnost lok. zajed.	Brown- Forsythe	21,271	4	1344,733	,000*
Spremnost države	Welch	9,037	4	812,852	,000*
Spremnost države	Brown- Forsythe	8,545	4	1435,246	,000*
Sopstvene sposobnosti	Welch	41,545	4	783,754	,000*
Sopstvene sposobnosti	Brown- Forsythe	38,943	4	1128,238	,000*
Značaj pred. mera	Welch	37,053	4	793,504	,000*
Značaj pred. mera	Brown- Forsythe	41,644	4	1469,980	,000*
ISS	Welch	11,851	4	818,553	,000*
ISS	Brown- Forsythe	12,135	4	1644,673	,000*

Robust Tests of Equality of Means
		Statistica	df1	df2	Sig.
Nisam ugrožen	Welch	2,665	4	797,105	,031*
Nisam ugrožen	Brown- Forsythe	2,740	4	1496,363	,027*
Nemam vremena za to	Welch	6,392	4	807,091	,000*
Nemam vremena za to	Brown- Forsythe	6,016	4	1666,609	,000*
To je veoma skupo	Welch	4,806	4	803,628	,001*
To je veoma skupo	Brown- Forsythe	4,571	4	1639,675	,001*
Neće uticati na bezb.	Welch	5,663	4	790,865	,000*
Neće uticati na bezb.	Brown- Forsythe	5,885	4	1582,023	,000*
Nisam sposoban	Welch	7,244	4	807,317	,000*
Nisam sposoban	Brown- Forsythe	6,653	4	1647,829	,000*
Nemam podršku	Welch	4,166	4	795,550	,002*
Nemam podršku	Brown- Forsythe	3,777	4	1470,943	,005*
Ne mogu sprečiti	Welch	1,166	4	795,864	,324
Ne mogu sprečiti	Brown- Forsythe	1,132	4	1520,368	,340
Ukućani	Welch	13,632	4	784,840	,000*
Ukućani	Brown- Forsythe	11,466	4	1135,724	,000*
Komšije	Welch	11,053	4	796,512	,000*
Komšije	Brown- Forsythe	9,551	4	1337,830	,000*
NHO	Welch	,669	4	795,102	,614
NHO	Brown-Forsythe	,677	4	1490,764	,608
MHO	Welch	5,890	4	798,394	,000*
MHO	Brown- Forsythe	7,227	4	1626,525	,000*
Verska zajednica	Welch	3,755	4	790,348	,005*
Verska zajednica	Brown- Forsythe	3,994	4	1467,644	,003*
Policija	Welch	8,888	4	798,578	,000*
Policija	Brown- Forsythe	8,107	4	1466,492	,000*
VSJ	Welch	11,168	4	786,961	,000*
VSJ	Brown- Forsythe	10,258	4	1313,591	,000*
SHMP	Welch	13,282	4	801,150	,000*
SHMP	Brown- Forsythe	13,598	4	1445,576	,000*
Vojska	Welch	12,000	4	798,259	,000*
Vojska	Brown- Forsythe	11,456	4	1391,579	,000*

Robust Tests of Equality of Means
		Statistica	df1	df2	Sig.
Samoorg. pojedinci	Welch	11,055	4	786,258	,000*
Samoorg. pojedinci	Brown- Forsythe	11,712	4	1446,962	,000*
Obaveštenost	Welch	141,109	4	830,898	,000*
Obaveštenost	Brown- Forsythe	131,888	4	1653,703	,000*
Pomoć ne bi značila	Welch	3,459	4	762,345	,008*
Pomoć ne bi značila	Brown- Forsythe	4,119	4	1318,327	,003*
Drugi su pomogli	Welch	7,429	4	774,619	,000*
Drugi su pomogli	Brown- Forsythe	7,452	4	1327,690	,000*
Posao državnih organa	Welch	5,482	4	758,376	,000*
Posao državnih organa	Brown- Forsythe	6,509	4	1374,234	,000*
Građani iz pop. područ.	Welch	3,304	4	744,419	,011*
Građani iz pop. područ.	Brown- Forsythe	3,515	4	1329,279	,007*
Nedostatak vremena	Welch	1,920	4	756,952	,105
Nedostatak vremena	Brown-Forsythe	2,436	4	1264,467	,045
Previše košta	Welch	,838	4	767,568	,501
Previše košta	Brown-Forsythe	,892	4	1389,782	,468
Efikasnost policije	Welch	14,456	4	797,933	,000*
Efikasnost policije	Brown- Forsythe	14,973	4	1420,766	,000*
Efikasnost VSJ	Welch	11,063	4	800,151	,000*
Efikasnost VSJ	Brown- Forsythe	12,047	4	1425,744	,000*
Efikasnost SHMP	Welch	16,270	4	790,710	,000*
Efikasnost SHMP	Brown- Forsythe	16,726	4	1410,173	,000*
Efikasnost vojske	Welch	11,074	4	798,764	,000*
Efikasnost vojske	Brown- Forsythe	11,818	4	1590,719	,000*
Efikasnost štaba za VS	Welch	3,601	4	792,044	,006*
Efikasnost štaba za VS	Brown- Forsythe	3,573	4	1469,470	,007*
a. Asymptotically F distributed.

Postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti zavisne promenljive u 5 grupa – Sig. ≤0,05.

Rezultati Hi kvadrat testa nezavisnosti (χ2) pokazali su da postoji statistički značajna veza između percepcije rizika i sledećih promenljivih: znanje o poplavi (p=0,000<0,05, v=0,163 – mali uticaj); poznavanje bezb. procedura (p=0,000<0,05, v=0,204 – mali uti- caj); evakuacija (p=0,000<0,05, v=0,084 – mali uticaj); edukacija u školi (p=0,000<0,05, v=0,093 – mali uticaj); edukacija u porodici (p=0,000<0,05, v=0,118 – mali uticaj); eduka- cija na poslu (p=0,000<0,05, v=0,125 – mali uticaj); stariji, hendikepirani (p=0,000<0,05, v=0,164 – mali uticaj); pristanak na evakuaciju (p=0,000<0,05, v=0,094 – mali uticaj); po- moć – stariji, invalidi (p=0,000<0,05, v=0,194 – mali uticaj); komšije – samostalno (p=0,000<0,05, v=0,089 – mali uticaj); Karta poplavnog rizika (p=0,000<0,05, v=0,114 – mali uticaj); zvanično upozorenje (p=0,000<0,05, v=0,229 – mali uticaj); potencijalne za- raze (p=0,000<0,05, v=0,343 – mali uticaj); ventil za vodu (p=0,000<0,05, v=0,117 – mali uticaj); ventil za gas (p=0,000<0,05, v=0,110 – mali uticaj); prekidač za električnu energi- ju (p=0,000<0,05, v=0,101 – mali uticaj); rukovanje ventilom za vodu (p=0,000<0,05, v=0,108 – mali uticaj); rukovanje ventilom za gas (p=0,000<0,05, v=0,130 – mali uticaj); rukovanje prek. el. energije (p=0,000<0,05, v=0,138 – mali uticaj); informacije od ukuća- na (p=0,000<0,05, v=0,099 – mali uticaj); informacije od komšija (p=0,000<0,05, v=0,109-mali uticaj); informacije od drugara/ca (p=0,031<0,05, v=0,068-mali uticaj); infor- macije od familije (p=0,004<0,05, v=0,081-mali uticaj); informacije u školi (p=0,000<0,05, v=0,099-mali uticaj); informacije na fakultetu (p=0,030<0,05, v=0,068-mali uticaj); infor- macije kroz nef. sistem (p=0,000<0,05, v=0,099-mali uticaj); informacije na poslu (p=0,000<0,05, v=0,109-mali uticaj); informacije na televiziji (p=0,000<0,05, v=0,110-mali uticaj); informacije na radiju (p=0,019<0,05, v=0,071-mali uticaj); informacije iz štampe (p=0,000<0,05, v=0,102-mali uticaj); prošli obuku (p=0,000<0,05, v=0,094-mali uticaj); želja za obukom (p=0,000<0,05, v=0,175-mali uticaj); edukac. preko video-igrica (p=0,000<0,05, v=0,128-mali uticaj); edukac. preko interneta (p=0,000<0,05, v=0,104- mali uticaj); edukac. preko predavanja (p=0,000<0,05, v=0,134-mali uticaj); neformalni sistem (p=0,000<0,05, v=0,199-mali uticaj).

Sa druge strane, nije utvrđena statistički značajna povezanost sa promenljivom: infor- macije u verskoj zajednici (p=0,103<0,05, v=0,058 – mali uticaj); informacije preko inter- neta (p=0,071<0,05, v=0,061 – mali uticaj); edukac. preko televizije (p=0,054<0,05, v=0,063 – mali uticaj); edukac. preko radija (p=0,280<0,05, v=0,047 – mali uticaj) (tabela 5). Prema dobijenim rezultatima, u najvećem procentu:

apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje evakuisali bi se na višim spratovima kuće (32,7%), u prihvatnim centrima (18,8%), stekli informacije od familija (18,5%), želeli bi da steknu informacije preko interneta (32,2%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea u izvesnoj meri nemotivisani građani misle da se njihove komšije mogu samostalno spasti prilikom poplava (42,7%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea ni motivi- sani ni nemotivisani građani evakuisali bi se kod prijatelja (38,5%) i stekli informacije pre- ko neformalnog sistema obrazovanja (11%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea u izvesnoj meri motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje stekli su infor- macije od drugara (14,5%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea apsolutno mo- tivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje znaju šta je poplava (91,3%), poznaju bezbednosne procedure reagovanja (39,7%), evakuisali bi se kod komšija (15,8%), u iznajmljenim stanovima (5,2,%), ističu da im je neko u osnovnoj/srednjoj školi pri- čao o poplavama (29,5%), u porodici pričao (49,5%), na poslu pričao (40%), znaju gde se na- laze stariji, hendikepirani i odojčad (57,1%), evakuisali bi se u slučaju nailaska poplavnog ta- lasa (94%), znaju kakvu pomoć iziskuju stariji, invalidi i odojčad (72,1%), upoznati su sa kar- tom poplavnog rizika lokalne zajednice (16,9%), znaju šta treba raditi nakon upozorenja o nai- lasku poplavnog talasa (30,4%), upoznati su sa virusima i zarazama koje prate period nakon poplave (54,4%), znaju gde se nalazi ventil za vodu (87,8%), ventil za gas (53,6%), prekidač električne energije (86,6%), znaju da rukuju ventilom za vodu (84,1%), ventil za gas (66,4%), prekidačem električne energije (57,8%), stekli informacije od ukućana (35,7%), komšija (17,4%), škola (15,2%), stekli informacije preko posla (20,3%), televizije (57,1%), preko radija (17%), preko štampe (37,7%), prošli neku obuku za postupanje u vanrednim situacijama (9,9%), želeli bi da prođu obuku za postupanje u vanrednim situacijama (53,9%).
Sa druge strane, u najmanjem procentu:
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje poznaju bezbed- nosne procedure reagovanja (12,3%), evakuisali bi se kod prijatelja (30,2%), ističu da im je neko u osnovnoj/srednjoj školi pričao o poplavama (17,3%), u porodici pričao (22%), na poslu pričao (16%), evakuisali bi se u slučaju nailaska poplavnog talasa (84,4%), zna- ju kakvu pomoć iziskuju stariji, invalidi i odojčad (27,9%), upoznati su sa kartom poplav- nog rizika lokalne zajednice (5,6%), znaju šta treba raditi nakon upozorenja o nailasku poplavnog talasa (16,8%), upoznati su sa virusima i zarazama koje prate period nakon poplave (24,3%), znaju gde se nalazi ventil za vodu (70,6%), ventil za gas (48,8%), pre- kidač električne energije (75,8%), znaju da rukuju ventilom za vodu (63,9%), ventilom za gas (45,1%), prekidačem električne energije (76,9%), stekli informacije od ukućana (20,1%), komšija (10,6%), škola (7,3%), preko neformalnog sistema obrazovanja (2,2%), stekli informacije preko posla (7,4%), televizije (51,5%), preko radija (8,5%), preko štam- pe (20,6%), prošli neku obuku za postupanje u vanrednim situacijama (3%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea u izvesnoj meri nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje znaju šta je poplava (67,7%), evakuisali bi se na višim spratovima kuće (32,7%), u iznajmljenim stanovima (5,2,%), znaju gde se nalaze stariji, hendikepirani i odojčad (29,8%), želeli bi da prođu obuku za postupanje u vanrednim situacijama (23,8%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea ni nemoti- visani ni motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje evakuisali bi se kod komšija (6,9%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea u izvesnoj meri motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje evakuisali bi se u prihvatnim centrima (11,1%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea apsolutno motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje misle da se njihove komšije mogu samostalno spasiti prilikom poplava (33,7%), stekli informacije od drugara (8,4%), stekli informacije od familija (9,8%), želeli bi da steknu informacije preko interneta (20,5%).

Tabela 5 – Prikaz rezultata Hi kvadrat testa nezavisnosti (χ2) motivisanosti i znanja kao elementa spremnosti za reagovanje

	value	df	Asymp. Sig. (2-sided)	Cramer’s v
Znanje o poplavi	126,838	8	,000*	,163
Poznavanje bezb. procedura	190,324	8	,000*	,204
Evakuacija	62,038	16	,000*	,084
Edukacija u školi	39,966	8	,000*	,093
Edukacija u porodici	64,815	8	,000*	,118
Edukacija na poslu	71,142	8	,000*	,125
Stariji, hendikepirani	124,231	8	,000*	,164
Pristanak na evakuaciju	20,906	4	,000*	,094
Pomoć - stariji, invalidi	179,951	8	,000*	,194
Komšije - samostalno	37,237	8	,000*	,089
Karta poplavnog rizika	61,605	8	,000*	,114
Zvanično upozorenje	239,540	8	,000*	,229
Potencijalne zaraze	1155,299	560	,000*	,343
Ventil za vodu	65,431	8	,000*	,117
Ventil za gas	46,226	8	,000*	,110
Prekidač za električnu energiju	46,234	8	,000*	,101
Rukovanje ventilom za vodu	56,290	8	,000*	,108
Rukovanje ventilom za gas	65,488	8	,000*	,130
Rukovanje prek. el. energije	87,911	8	,000*	,138
Informacije od ukućana	22,829	4	,000*	,099
Informacije o komšija	27,556	4	,000*	,109
Informacije od drugara/ca	10,669	4	,031*	,068
Informacije od familije	15,365	4	,004*	,081
Informacije u školi	22,578	4	,000*	,099
Informacije na fakultetu	10,738	4	,030*	,068
Informacije kroz nef. sistem	22,499	4	,000*	,099
Informacije na poslu	27,657	4	,000*	,109
Informacije u verskoj zajednici	7,706	4	,103	,058
Informacije na televiziji	28,361	4	,000*	,110
Informacije na radiju	11,783	4	,019*	,071
Informacije iz štampe	24,190	4	,000*	,102
Informacije preko interneta	8,617	4	,071	,061
Prošli obuku	20,958	4	,000*	,094
Želja za obukom	140,649	8	,000*	,175
Edukac. preko televizije	9,302	4	,054	,063
Edukac. preko radija	5,069	4	,280	,047
Edukac. preko video-igrica	37,701	4	,000*	,128
Edukac. preko interneta	24,801	4	,000*	,104
Edukac. preko predavanja	41,373	4	,000*	,134
Neformalni sistem	93,083	4	,000*	,199

* statistički značajna povezanost – p ≤ 0,05

Jednofaktorskom analizom varijanse (One-way ANOVA) istražen je uticaj motivisano- sti građana za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje na zavisne neprekidne pro- menljive o znanju za reagovanje. Subjekti su po motivisanosti podeljeni u pet grupa (ap- solutno nemotivisani, u izvesnoj meri nemotivisani, niti motivisani niti nemotivisani, u iz- vesnoj meri motivisani, apsolutno motivisani). Pomoću testa homogenosti varijansi (ho- mogeneity of variance test) ispitana je jednakost varijansi u rezultatima za svaku od pet grupa. Imajući u vidu rezultate Livinovog testa (Levene Statistic) pretpostavka o homoge- nosti varijanse prekršena je kod svih promenljivih. Shodno tome, za promenljive kod ko- jih je prekršena pretpostavka, prikazana je tabela ,,Robust Test of Equality of Means” i rezultati dva testa – Velšovog (Welsh) i Brounovog (Brown-Forsythe), otpornih na krše- nje pretpostavke o jednakosti varijanse. Za potrebe istraživanja biće korišćeni rezultati Velšovog (Welsh) testa.

Prema rezultatima, postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti nave- denih grupa kod sledećih zavisnih neprekidnih promenljiva: nivo znanja (F=94,20, p=0,000, ek=0,1722 – mali uticaj); mogućnost plavljenja – 1 god. (F=44,59, p=0,000, ek=0,0719 – mali uticaj); mogućnost plavljenja – 5 god. (F=37,54, p=0,000, ek=0,0633 – mali uticaj); sistemi upozorenja (F=36,98, p=0,000, ek=0,0563 – mali uticaj); policija (F=21,42, p=0,000, ek=0,0412 – mali uticaj); VSJ (F=21,79, p=0,000, ek=0,0425 – mali

uticaj); štab za vanredne situacije (F=17,94, p=0,000, ek=0,0303 – mali uticaj); putevi za evakuaciju (F=9,41, p=0,000, ek=0,0176 – mali uticaj); obližnja skloništa (F=6,44, p=0,000, ek=0,0102 – mali uticaj); procena ugroženosti i plan (F=10,95, p=0,000, ek=0,0165– mali uticaj).

Naknadna poređenja pomoću Tukejovog HSD (Tukey HSD) kazuju:

apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea ocena ni- voa znanja za reagovanje na poplave statistički značajno (p<0,05) razlikuje se kod gra- đana koji smatraju da su u izvesnoj meri nemotivisani (M=2,57, SD=0,852) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=3,51, SD=1,155). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo znanja za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su u izvesnoj meri nemotivisani;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea ocena mogućnosti plavljenja lokalne zajednice u narednih godinu dana statistički značajno (p<0,05) razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=1,80, SD=1,220) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=3,11, SD=1,524). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo ocene mogućnosti plavlje- nja lokalne zajednice u narednih godinu dana u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea ocena mogućnosti plavljenja lokalne zajednice u narednih deset godina statistički značajno (p<0,05) razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,05, SD=1,363) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=3,36, SD=1,451u). Građa- ni koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo ocene mogućnosti pla- vljenja lokalne zajednice u narednih godinu dana u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea poznava- nja sistema upozorenja statistički značajno (p<0,05) razlikuje se kod građana koji sma-

traju da su apsolutno nemotivisani (M=1,68, SD=1,161) i onih koji smatraju da su apso- lutno motivisani (M=2,58, SD=1,434). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo poznavanja sistema upozorenja u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea poznava- nja nadležnosti policije za reagovanje prilikom poplave statistički značajno (p<0,05) razli- kuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,04, SD=1,333) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=2,97, SD=1,484). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo poznavanja nadležnosti policije u odno- su na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea poznava- nja nadležnosti vatrogasno-spasilačkih jedinica za reagovanje prilikom poplave statistički značajno (p<0,05) razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,25, SD=1,392) i onih koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani (M=2,93, SD=1,245). Građani koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši nivo poznavanja nadležnosti vatrogasno-spasilačkih jedinica u odnosu na građane koji sma- traju da su u izvesnoj meri motivisani;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea poznava- nja nadležnosti štabova za vanredne situacije za reagovanje prilikom poplave statistički značajno (p<0,05) razlikuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,20, SD=1,378) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=2,88, SD=1,487). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo poznavanja nad- ležnosti štabova za vanredne situacije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolut- no nemotivisani;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea poznava- nja puteva evakuacije za reagovanje prilikom poplave statistički značajno (p<0,05) razli- kuje se kod građana koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,08, SD=1,373) i onih koji smatraju da su apsolutno nemotivisani (M=2,66, SD=1,459). Građani koji sma- traju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo poznavanja puteva evakuacije u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea po- znavanja obližnjih skloništa za reagovanje prilikom poplave statistički značajno (p<0,05) razlikuje se kod građana koji smatraju da su u izvesnoj meri nemotivisani (M=2,05, SD=1,083) i onih koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani (M=2,38, SD=1,277). Građani koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši nivo poznavanja obližnjih skloništa u odnosu na građane koji smatraju da su apsolut- no nemotivisani;

apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea poznava- nja procene ugroženosti i planova zaštite i spasavanja za poplave statistički značajno (p<0,05) razlikuje se kod građana koji smatraju da su u izvesnoj meri nemotivisani (M=1,97, SD=1,287) i onih koji smatraju da su apsolutno motivisani (M=2,40, SD=1,474). Građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo poznavanja pro- cene ugroženosti i planova u odnosu na građane koji smatraju da su u izvesnoj meri ne- motivisani.

Tabela 6 – Rezultati jednofaktorske analize varijanse (One-way ANOVA) različitih grupa percepcije rizika i neprekidnih zavisnih promenljivih o znanju za reagovanje

Test homogenosti varijanse
	Levene Statistic	df1	df2	Sig.
Nivo znanja	50,409	4	2345	,000
Mogućnost plavljenja – 1 god.	15,257	4	2436	,000
Mogućnost plavljenja – 5 god.	9,208	4	2389	,000
Sistemi upozorenja	37,118	4	2403	,000
Policija	25,428	4	2410	,000
VSJ	39,644	4	2406	,000
Štab za vanredne situacije	26,234	4	2404	,000
Putevi evakuacije	20,023	4	2401	,000
Obližnja skloništa	25,835	4	2406	,000
Procena ugrož. i planovi	42,454	4	2398	,000

* Nije prekršena pretpostavka o jednakosti varijanse – Sig.>0,05

ANOVA
		Sum of Squares		Mean Square
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Nivo znanja	Raz. grupa	425,719	4	106,430	121,973	,000
	U okviru grupe	2046,177	2345	,873
	Ukupno	2471,896	2349
Mogućnost plavljenja – 1 god.	Raz. grupa	322,100	4	80,525	47,186	,000
	U okviru grupe	4157,116	2436	1,707
	Ukupno	4479,216	2440
Mogućnost plavljenja – 5 god.	Raz. grupa	289,718	4	72,429	40,370	,000
	U okviru grupe	4286,241	2389	1,794
	Ukupno	4575,959	2393
Sistemi upozorenja	Raz. grupa	191,917	4	47,979	35,858	,000
	U okviru grupe	3215,344	2403	1,338
	Ukupno	3407,261	2407
Policija	Raz. grupa	157,356	4	39,339	25,900	,000
	U okviru grupe	3660,481	2410	1,519
	Ukupno	3817,837	2414
VSJ	Raz. grupa	170,511	4	42,628	26,733	,000
	U okviru grupe	3836,544	2406	1,595
	Ukupno	4007,054	2410
Štab za vanredne situacije	Raz. grupa	119,196	4	29,799	18,802	,000
	U okviru grupe	3809,996	2404	1,585
	Ukupno	3929,191	2408
Putevi za evakuaciju	Raz. grupa	69,703	4	17,426	10,814	,000
	U okviru grupe	3868,942	2401	1,611
	Ukupno	3938,645	2405
Obližnja skloništa	Raz. grupa	37,685	4	9,421	6,249	,000
	U okviru grupe	3627,398	2406	1,508
	Ukupno	3665,083	2410
Procena ugroženosti i plan	Raz. grupa	57,846	4	14,461	10,082	,000
	U okviru grupe	3439,598	2398	1,434
	Ukupno	3497,444	2402

* Postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti zavisne promenljive u 5 grupa – Sig. ≤0,05.

Robust Tests of Equality of Means
		Statistica	df1	df2	Sig.
Nivo znanja	Welch	94,202	4	768,567	,000*
Nivo znanja	Brown-Forsythe	111,874	4	1255,217	,000*
Mogućnost plavljenja – 1 god.	Welch	44,593	4	832,853	,000*
Mogućnost plavljenja – 1 god.	Brown-Forsythe	48,665	4	1773,581	,000*
Mogućnost plavljenja – 5 god.	Welch	37,549	4	809,786	,000*
Mogućnost plavljenja – 5 god.	Brown-Forsythe	40,582	4	1612,714	,000*
Sistemi upozorenja	Welch	36,984	4	799,533	,000*
Sistemi upozorenja	Brown-Forsythe	35,629	4	1600,779	,000*
Policija	Welch	21,422	4	779,894	,000*
Policija	Brown-Forsythe	24,115	4	1477,031	,000*
VSJ	Welch	21,791	4	779,464	,000*
VSJ	Brown-Forsythe	25,106	4	1450,786	,000*
Štab za vanredne situacije	Welch	17,946	4	788,528	,000*
Štab za vanredne situacije	Brown-Forsythe	18,088	4	1474,365	,000*
Putevi evakuacije	Welch	9,417	4	785,538	,000*
Putevi evakuacije	Brown-Forsythe	10,358	4	1495,018	,000*
Obližnja skloništa	Welch	6,442	4	784,250	,000*
Obližnja skloništa	Brown-Forsythe	5,921	4	1447,519	,000*
Procena ugrož. i planovi	Welch	10,956	4	783,298	,000*
Procena ugrož. i planovi	Brown-Forsythe	9,674	4	1483,390	,000*

* Postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti zavisne promenljive u 5 grupa – Sig. ≤0,05.

Rezultati Xi kvadrat testa nezavisnosti (χ2) pokazali su da postoji statistički značajna veza između percepcije rizika i sledećih promenljivih: zalihe u domu (p=0,000<0,05, v=0,117-mali uticaj); zalihe hrane (p=0,000<0,05, v=0,252-mali uticaj); zalihe vode (p=0,000<0,05, v=0,193-mali uticaj); radio-tranzistor (p=0,000<0,05, v=0,167-mali uticaj); baterijska lampa (p=0,000<0,05, v=0,149-mali uticaj); lopata (p=0,000<0,05, v=0,177- mali uticaj); kramp (p=0,000<0,05, v=0,230-mali uticaj); motika i ašov (p=0,000<0,05, v=0,211-mali uticaj); aparat za gašenje početnih požara (p=0,000<0,05, v=0,184-mali uti- caj); obnavljanje zaliha (p=0,004<0,05, v=0,094-mali uticaj); zalihe u automobilu (p=0,000<0,05, v=0,110-mali uticaj); komplet prve pomoći u domu (p=0,000<0,05, v=0,132-mali uticaj); komplet prve pomoći u vozilu (p=0,000<0,05, v=0,123-mali uticaj); komplet prve pomoći – lako dostupno (p=0,000<0,05, v=0,211-mali uticaj); plan za rea- govanje (p=0,000<0,05, v=0,121-mali uticaj); diskusija o planu (p=0,000<0,05, v=0,191- mali uticaj); kopije dokumenata (p=0,000<0,05, v=0,119-mali uticaj); osiguranje

(p=0,000<0,05, v=0,125-mali uticaj). Sa druge strane, nije utvrđena statistički značajna povezanost sa promenljivom: angažovani u prih. centru (p=0,143>0,05), podizanje nivoa reke (p=0,277>0,05) (tabela 7). Prema dobijenim rezultatima, u najvećem procentu:

apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za rea apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje poseduju zalihe hrane za jedan dan (55%), zalihe vode za jedan dan (49,1%);
u izvesnoj meri nemotivisani građani jednom godišnje obnavljaju zalihe (26,7%), poseduju osiguranje od posledica poplava (11,8%),
niti motivisani niti nemotivisani građani poseduju zalihe hrane za 4 dana (71,8%), nikada ne obnavljaju zalihe (51,1%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje poseduju zalihe hrane za dva dana (30,3%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reaagovanje poseduju zalihe u domu za slučaj poplava (32%), zalihe vode za četiri dana (56,1%), radio-tranzistor (26,9%), baterijsku lampu (51,1%), lopatu (54,7%), kramp (43,6%), motiku (48,2%), apa-rat za gašenje početnih požara (22,2%), obnavljaju zalihe jednom mesečno (41,9%), po-seduju zalihe u automobilu za slučaj poplave (10,4%), komplet prve pomoći u kući (64,7%), drže komplet prve pomoći na lako dostupnom mestu (80,5%), poseduju pisani plan za poplave (2,3%), nepisani plan za poplave (18,7%), diskutovali o planu (31,1%), poseduju kopije važnih dokumenata na sigurnom mestu (31,2%).
Sa druge strane, u najmanjem procentu:
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje poseduju zalihe u domu za slučaj poplava (18,5%), zalihe hrane za četiri dana (35%), zalihe vode za četiri dana (21,1%), radio-tranzistor (8,48%), baterijsku lampu (25%), lopatu (54,7%), kramp (13,5%), motiku (14,4%), aparat za gašenje početnih požara (5,3%), komplet prve pomoći u kući (39,3%), drže komplet prve pomoći na lako dostupnom mestu (53,6%), poseduju pisani plan za poplave (0%), nepisani plan za poplave (12,7%), diskutovali o planu (4,3%), poseduju kopije važnih dokumenata na sigurnom mestu (18%), poseduju kopije važnih dokumenata na sigurnom mestu (5,7%);
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje ne poseduju zalihe vode za jedan dan (17%), obnavljaju zalihe jednom mesečno (41,9%), poseduju zalihe u automobilu za slučaj poplave (3,8%);
u izvesnoj meri motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje
poseduju zalihe hrane za jedan dan (12,7%) nikada ne obnavljaju zalihe (39,7%);

apsolutno motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje poseduju zalihe hrane za dva dana (9,3%), poseduju zalihe vode za dva dana (19,7%), jednom godišnje ob-navljaju zalihe (16,7%).

Tabela 7 – Prikaz rezultata Hi kvadrat testa nezavisnosti (χ2) motivisanosti i posedovanja zaliha i planova za reagovanje

Kategorijske promenljive	value	df	Asymp. Sig. (2-sided)	Cramers v
Zalihe u domu	41,045	8	,000*	,093
Zalihe hrane	94,222	8	,000*	,252
Zalihe vode	52,346	8	,000*	,193
Radio-tranzistor	34,304	4	,000*	,167
Baterijska lampa	28,282	4	,000*	,149
Lopata	39,790	4	,000*	,177
Kramp	66,698	4	,000*	,230
Motika i ašov	56,587	4	,000*	,211
Aparat za gašenje početnih požara	40,069	4	,000*	,184
Obnavljanje zaliha	22,538	8	,004*	,094
Zalihe u automobilu	81,219	12	,000*	,110
Komplet prve pomoći u domu	78,228	8	,000*	,132
Komplet prve pomoći u vozilu	55,845	8	,000*	,123
Komplet prve pomoći – lako dostupno	177,856	8	,000*	,211
Plan za reagovanje	103,335	12	,000*	,121
Diskusija o planu	162,558	8	,000*	,191
Kopije dokumenata	61,938	8	,000*	,119
Osiguranje	72,667	8	,000*	,125

* Postoji statistički značajna povezanost – p ≤ 0,05

** Fi (phi) koeficijent, tabela 2 sa 2

Zaključak

Kada je u pitanju povezanost motivisanosti i spremnosti građana za reagovanje, rezultati istraživanja ukazuju:
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiču izveštaji medija, još uvek nisu spremni, ali namerava-ju da to urade u narednih šest meseci, ne rade ništa da bi se pripremili za reagovanje, evakuisali bi se na višim spratovima kuće, u prihvatnim centrima, stekli informacije od fa-milija, želeli bi da steknu informacije preko interneta, poseduju zalihe hrane za jedan dan, zalihe vode za jedan dan;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiče obilazak poplavljenih mesta, misle da se njihove komšije mogu samostalno spasiti prilikom poplava, obnavljaju zalihe, poseduju osiguranje od posledica poplava;
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje preduzeli su preventiv-ne mere, uplatili bi novčana sredstva, angažovali bi se u pružanju pomoći žrtvama na terenu, ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiče dugotrajna kiša, nedavno su počeli sa

pripremama, vršili su pripreme najmanje šest meseci, znaju šta je poplava, poznaju bez- bednosne procedure reagovanja, evakuisali bi se kod komšija, u iznajmljenim stanovima, ističu da im je neko u osnovnoj/srednjoj školi pričao o poplavama, u porodici pričao, na po- slu pričao, znaju gde se nalaze stariji, hendikepirani i odojčad, evakuisali bi se u slučaju na- ilaska poplavnog talasa, znaju kakvu pomoć iziskuju stariji, invalidi i odojčad, upoznati su sa kartom poplavnog rizika lokalne zajednice, znaju šta treba raditi nakon upozorenja o nai- lasku poplavnog talasa, upoznati su sa virusima i zarazama koje prate period nakon popla- ve, znaju gde se nalazi ventil za vodu, ventil za gas, prekidač električne energije, znaju da rukuju ventilom za vodu, ventilom za gas, prekidačem električne energije, stekli informacije od ukućana, komšija, škola, stekli informacije preko posla, televizije, preko radija, preko štampe, prošli neku obuku za postupanje u vanrednim situacijama, želeli bi da prođu obuku za postupanje u vanrednim situacijama, poseduju zalihe u domu za slučaj poplava, zalihe vode za četiri dana, radio-tranzistor, baterijsku lampu, lopatu, kramp, motiku, aparat za ga- šenje početnih požara, obnavljaju zalihe jednom mesečno, poseduju zalihe u automobilu za slučaj poplave, komplet prve pomoći u kući, drže komplet prve pomoći na lako dostup- nom mestu, poseduju pisani plan za poplave, nepisani plan za poplave, diskutovali o planu, poseduju kopije važnih dokumenata na sigurnom mestu.

Sa druge strane, u najmanjem procentu – apsolutno nemotivisani građani za preduzi- manje mera spremnosti za reagovanje uplatili bi novčana sredstva na račun za pomoć žrtvama ugroženim poplavama, angažovali bi se u pružanju pomoći žrtvama na terenu, ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiče dugotrajna kiša, poznaju bezbednosne procedure reagovanja, evakuisali bi se kod prijatelja, ističu da im je neko u osnov- noj/srednjoj školi pričao o poplavama, u porodici pričao, na poslu pričao, evakuisali bi se u slučaju nailaska poplavnog talasa, znaju kakvu pomoć iziskuju stariji, invalidi i odojčad, upoznati su sa kartom poplavnog rizika lokalne zajednice, znaju šta treba raditi nakon upozorenja o nailasku poplavnog talasa, upoznati su sa virusima i zarazama koje prate period nakon poplave, znaju gde se nalazi ventil za vodu, ventil za gas, prekidač električ- ne energije, znaju da rukuju ventilom za vodu, ventilom za gas, prekidačem električne energije, stekli informacije od ukućana, komšija, škola, preko neformalnog sistema obra- zovanja, stekli informacije preko posla, televizije, preko radija, preko štampe, prošli neku obuku za postupanje u vanrednim situacijama, poseduju zalihe u domu za slučaj popla- va, zalihe hrane za četiri dana, zalihe vode za četiri dana, radio-tranzistor, baterijsku lam- pu, lopatu, kramp , motiku, aparat za gašenje početnih požara, komplet prve pomoći u kući, drže komplet prve pomoći na lako dostupnom mestu, poseduju pisani plan za po- plave, nepisani plan za poplave, diskutovali o planu, poseduju kopije važnih dokumenata na sigurnom mestu, poseduju kopije važnih dokumenata na sigurnom mestu;

apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje preduzeli bi preventivne mere, ističu da ih na razmišljanje o spremnosti podstiče obilazak poplavlje-nih mesta, znaju šta je poplava, evakuisali bi se na višim spratovima kuće, u iznajmlje-nim stanovima, znaju gde se nalaze stariji, hendikepirani i odojčad, želeli bi da prođu obuku za postupanje u vanrednim situacijama;
–
apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje još uvek nisu spremni, ali nameravaju da to urade u narednih šest meseci, nedavno su počeli sa

pripremama, evakuisali bi se kod prijatelja, stekli informacije preko neformalnog sistema obrazovanja, evakuisali bi se kod komšija, poseduju zalihe vode za jedan dan, obnavljaju zalihe jednom mesečno, poseduju zalihe u automobilu za slučaj poplave;
- apsolutno nemotivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje evakuisali bi se u prihvatnim centrima, poseduju zalihe hrane za jedan dan, nikada
  ne obnavljaju zalihe;
- apsolutno motivisani građani za preduzimanje mera spremnosti za reagovanje ne rade ništa da bi pripremili sebe, misle da se njihove komšije mogu samostalno
spasiti prilikom poplava, stekli informacije od drugara i članova familije, želeli bi da steknu informacije preko inter-neta, poseduju zalihe hrane za dva dana, poseduju zalihe vode za dva dana, jednom go-dišnje obnavljaju zalihe.
Nadalje, rezultati ukazuju – građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabele- žili su viši nivo individualne spremnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani; građani koji smatraju da su u izvesnoj meri motivisani zabeležili su viši nivo individualne spremnosti za reagovanje na poplave u od- nosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani; građani koji smatraju da su apsolutno nemotivisani zabeležili su viši nivo ocene spremnosti države za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno motivisani; građani koji sma- traju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo spremnosti lokalne zajednice za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani; građani koji smatraju su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo ocene sigurnosti u sopstvene sposobnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani; građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo individualne spremnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani; građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo znanja za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatra- ju da su u izvesnoj meri nemotivisani; građani koji smatraju da su apsolutno motivisani zabeležili su viši nivo ocene mogućnosti plavljenja lokalne zajednice u narednih godinu dana u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani.

Literatura
[1] Ajzen, I. (1998), Models of human social behaviour and their application to health psychology. Psychology and Health, 13-21.
[2] Becker, J. S., Paton, D., Johnston, D. M., & Ronan, K. R. (2012), A model of household preparedness for earthquakes: how individuals make meaning of earthquake information and how this influences preparedness. Natural Hazards, 64(1), 107-137.
[3] Bennett:, & Murphy, S. (1997), Psychology and Health Promotion. Buckingham: Open University Press.
[4] Cohen, J.W. (1988),Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd edn).Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
[5] Cretikos, M., Eastwood, K., Dalton, C., Merritt, T., Tuyl, F., Winn, L., & Durrheim, D. (2008), Household disaster preparedness and information sources: Rapid cluster survey after a storm in New South Wales, Australia. BMC public health, 8(1), 195-202.

[6] Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević V., & Gačić J. (2015), Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561.
[7] Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015), Impact of climate change on the distribution of extreme temperatures as natural disasters. Vojno delo, 67(6), 21-42.
[8] Gillespie, D. F., & Streeter, L. C. (1987) Conceptualizating and measuring disaster preparedness. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 5(2), 155-176.
[9] Gravetter, F.J. & Wallnau, L.B. (2004), Statistics for the behavioral sciences (6th edn).
Belmont, CA: Wadsworth.
[10] Mileti, D. (1999), Disasters by Design:: A Reassessment of Natural Hazards in the United States: Joseph Henry Press.
[11] Paton, D. (2003a) Disaster preparedness: a social-cognitive perspective. Disaster Prevention and Management, 12(3), 210-216.
[12] Цветковић, В. (2015), Спремност за реаговање на природну катастрофу - преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183.
[13] Цветковић, В., Милојковић, Б., & Стојковић, Д. (2014), Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљотреса као природних катастрофа. Војно дело, 2/2014, 166-185.

171
View publication stats

DOI: 10.5937/vojdelo1604100C
INFLUENCE OF INCOME LEVEL ON CITIZEN PREPAREDNESS FOR RESPONSE TO NATURAL DISASTERS

Vladimir M. Cvetković Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade

T
he aim of quantitative research is to examine the influence of in- come level on the citizen preparedness for response to a natural
disaster caused by flood in the Republic of Serbia. Bearing in mind all local communities in Serbia where occurred or there is a high risk of flood occurrence, nineteen of 150 municipalities and 23 cities and the city of Belgrade were randomly chosen. In selected communities the research was performed in those areas that were most affected in relation to the water level or potential risk. The survey applied test strategy in house- holds with the use of a multi-stage random sample. The research results indicated that the citizens who had income above RSD 90,000 at the household level, in a higher percentage took preventive measures, they know what floods are and know the safety procedures. On the other hand, citizens who have income below RSD 25,000 are not yet prepared, or intend to take certain measures in the next 6 months. The originality of the research stems from the fact of unexamined influence of income level on citizen preparedness. The research results can be used when creating strategies to improve the preparedness of citizens for response. The originality of the research is reflected in the fact that Serbia has not ex- amined the influence of income level on preparedness of citizens to re- spond. The results can be used when creating a strategy to improve the level of citizen preparedness for response with regard to the level of citi- zen incomes.
Key Words: natural disasters, floods, citizens, income, preparedness for response, Serbia

Introduction
I
ncome realized by one household is an important factor when making decisions on the adoption of certain measures of preparedness for response to natural disasters.
The results of national research in the United States (FEMA, 2009), indicate that unem- ployed citizens (47%) to a greater extent rely on the help of emergency-rescue services in relation to employees (31%); employed people to a greater extent (69%) believe that
- Vladimir M. Cvetković, Ph.D, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

100

taking measures of preparedness, planning and acquisition of supplies will help them in natural disasters; also, they to a greater extent feel that improvement of preparedness will help them to deal with the consequences of natural disasters; Citizens with lower incomes to a greater extent rely on the competent authorities, they need help with evacuation or going to the shelter compared to households with higher incomes; unem- ployed citizens (45%) to a greater extent rely on the help of other citizens compared to employees (34%); citizens with lower incomes to a greater extent believe they could be affected by a natural disaster in the next 12 months; people with higher incomes to a greater extent believe that taking measures of preparedness, planning and acquisition of supplies will help them in natural disasters; furthermore, they are more confident in their abilities to cope with consequences of natural disaster; citizens with lower incomes to a greater extent, do nothing to raise the level of preparedness to a higher level; house- holds with lower incomes to a greater extent were prepared in the past 6 months com- pared to households that earn more.

Various researches in the US suggest: people with higher incomes to a lesser extent, indicate that such measures are costly as a reason for not taking measures of prepared- ness and scored a higher level of preparedness to respond to disasters (CEG, 2006); furthermore, people with lower incomes (54%) are less prepared to respond and attend training, compared to citizens with higher incomes (61%). At the level of significance of

5% Baker (Baker, 2011) found that there is a significant statistical relationship between household income and the level of preparedness for response to a hurricane (χ2 = 41.74, df = 4, p = 0.001 < 0.05). In a survey conducted in the United States, full-time employees

showed a higher level of preparedness for response, especially emphasizing that their education and training conducted at work mean a lot for them (CEG, 2006).

In the literature, there is no generally accepted definition of preparedness for re- sponse to natural disasters (Cvetković, 2015abv; Ostojić, 2014; Vratuša-Žunjić, 2001). After all, it can easily get the impression that the determination of the content and scope of the term is somewhat marginalized (Cvetković, Gačić, & Jakovljević, 2015). Prepared- ness as a concept in the theory of disasters includes activities undertaken before natural disasters in order to improve the response and recovery from the resulting conse- quences (Cvetković, 2015; Gillespie et al. 1993: 36). Tierney et al (Tierney, Lindell, & Perry, 2002: 27) suggest that preparedness includes activities undertaken to strengthen the capabilities and opportunities of social groups to respond to situations caused by disasters. Thereby, they emphasize the inconsistency of preparedness with a clear focus on its two objectives: 1. to help people to avoid the threat; 2. to develop capacities and mechanisms with the aim of an effective response to disasters.

Methodology and data

Study design

Operationalization of the theoretical notion of preparedness to respond has given three dimensions that have been studied by identification of larger number of variables for each one (Figure 1). Perception of preparedness includes variables on preparedness

at different levels; barriers for raising the level of preparedness; variables on the expectation on help from different categories of people and organizations; assessment of effectiveness of first responders to respond. Knowledge was examined through variables related to the level of knowledge; flood risk map; knowing where they are and how to use them, willingness to train, willingness for methods of education, way to obtain the information about floods. And the third dimensions, supplies relate to having oral/written plans, having supplies of food and water, a transistor radio, flashlight, hoe, shovel, hoe and spade, first aid kit, insurance.

Figure 1 – Study design

Sample

The population consists of all adult residents of local communities in which there is a risk to occur flash flood or flood caused by dam failure. The sample size has been adjusted with the geographical (local communities from all regions of Serbia will be represented) and demographic size of the communities themselves. It was randomly selected sample of 19 of 150 municipalities and 23 towns and the city of Belgrade (Table 1 and Figure 2).

The research was undertaken in those areas that were most affected related to the amount of water or potential risk. In the survey, questioning strategy was applied to households with the use of a multi-stage random sample. In the first step, which refers to the primary causal units, parts of community in the research were selected. This process was accompanied by creation of map and determination of percentage share of each such segment in the total sample. In the second stage, streets or sections of streets were determined on the level of primary causal units. Each research core was determined as the path with specified start and end points of movement. In the next step, households in which the survey would be conducted were defined. The number of households is harmonized with population count of community. The final step referred to selection of respondents within households previously defined. The selection of respondents was conducted following the procedure of next birthday for adult members of household. The process of interviewing for each local authority was held three days in a week (including weekends) at different times of days. The study surveyed with 2,500 persons.

Figure 2 – Overview of the total number of respondents surveyed in local communities presented on the map of Serbia

Table 1 – The number of the respondents in local communities in the study

Local community	Total square area	localities	Population	Number of households	Number of respondents	Percentages (%)
Obrenovac	410	29	72682	7752	178	7.71
Šabac	797	52	114548	19585	140	6.06
Kruševac	854	101	131368	19342	90	3.90
Kregujevac	835	5	179417	49969	91	3.94
Sremska Mitrovica	762	26	78776	14213	174	7.53
Priboj	553	33	26386	6199	122	5.28
Batočina	136	11	11525	1678	80	3.46
Svilajnac	336	22	22940	3141	115	4.98
Lapovo	55	2	7650	2300	39	1.69
Paraćin	542	35	53327	8565	147	6.36
Smederevska Palanka	421	18	49185	8700	205	8.87
Sečanj – Jaša Tomić	82	1	2373	1111	97	4.20
Loznica	612	54	78136	6666	149	6.45
Bajina Bašta	673	36	7432	3014	50	2.16
Smederevo	484	28	107048	20948	145	6.28
Novi Sad	699	16	346163	72513	150	6.49
Kraljevo	1530	92	123724	19360	141	6.10
Rekovac	336	32	10525	710	50	2.16
Užice	667	41	76886	17836	147	6.36
Total - 19	10784	634	1500091	283602	2500	100

Similar as in the entire population, the sample has more women (50.2%) than men (49.8%). In 2014, the average age of respondents was 39.95 (men 40.9 and women 38.61). Observing the educational structure of citizens who are included in the sample, it also can be noted that majority of population (41.3%) has secondary/four years school. The smallest percentage of population has completed master (2.9%) and doctoral studies (0.4%). Marital status can be viewed from the aspect of legal marital status and factual marital status which also includes persons living in extramarital community. In the sample, married people account to 54.6%, widow/widower 3%, unmarried (single) 18.8%, engaged 2.7% and in relationship 16.9%. Table 2 gives a detailed overview of sample structure of surveyed citizens.

Table 2 – Sample structure of interviewed citizens



Variables	Categories	Frequency	Percentages (%)


Gender	Male	1244	49.8
Gender	Female	1256	50.2
Age	18-28	711	28.4
	28-38	554	22.2
	38-48	521	20.8
	48-58	492	19.7
	58-68	169	6.8
	Over 68	53	2.2
Education	Primary	180	7.2
	Secondary/3 years	520	20.8
	Secondary/4 years	1032	41.3
	Higher	245	9.8
	High	439	17.6
	Master	73	2.9
	Doctorate	11	0.4
Marital status	Single	470	18.8
	In relationship	423	16.9
	Engaged	67	2.7
	Married	1366	54.6
	Divorced	99	4.0
	Widow / widower	75	3.0
Distance between household and river (km)	Up to 2 km	1479	59.2
	From 2 to 5	744	29.8
	From 5 to 10	231	9.2
	Over 10	46	1.8
Number of household members	Up to 2	63	2.5
	From 2 to 4	1223	48.9
	From 4 to 6	639	25.6
	Over 6	575	23.0
Employment status	Yes	1519	60.8
Employment status	No	883	35.3
Size of apartment / house (m2)	Up to 35	128	3.9
	35-60	237	7.2
	60-80	279	8.5
	80-100	126	3.9
	Over 100	45	1.4
Income level - montly	Up to 25.000 RSD	727	29.1
	Up to 50.000 RSD	935	37.4
	U to 75.000 RSD	475	19.0
	Over 90.0000 RSD	191	7.6

Instrument

For validity and reliablity studies of the data gathering instrument five steps were taken. In the first step, we determined some scales used for measuring the preparedness of citizens to respond to disasters in general or to specific natural disaster. The third step included the aforementioned operacionalization of preparedness for response and deciding on the three basic dimensions (perception of preparedness to respond, knowledge and supplies). In the fourth step, we defined variables for each dimension (perceptions of preparedness to respond – 46 variables; knowledge – 50 and supplies – 18), then for each variable it was taken, adapted or specially designed question in instrument. The fifth and final step it was carried out preliminary (pilot) study in Batočina with the aim of checking constructed instrument (its internal compliance of the scale, i.e. degree of relatedness of items of which it is composed, and whether instructions, questions and values on scale are clear).

Data analysis

Statistical analysis of collected data was performed by IBM’s software package SPSS. Chi-square test of independence (χ2) was used for testing of the connection between gender and categorical variables on perception, knowledge and having supplies and plans

for a natural disaster caused by flood. On that occasion additional assumptions were completed about minimum expected frequency in each cell, which amounted to five or more. Assessment of impact level was performed by phi coefficient representing the correlation coefficient ranging from 0 to 1, where a higher number indicates a stronger relationship between the two variables. Koen criteria were used: from 0.10 for small, 0.30 for medium and 0.50 for large effect. For tables larger than 2 by 2, to assess the impact level it was used Cramer's V coefficient which takes into account the number of degrees of freedom (Cohen, 1988). Accordingly, for R-1 or K-1 is equal to 1, we used the following criteria of impact size: small = 0.01, medium = 0.30 and large = 0.50. To test the connection between gender and continuous dependent variables on the perception, knowledge and having supplies and plans for natural disasters caused by floods, it was selected independent samples t-test. Before proceeding to the implementation of the test, we examined general and specific assumptions for its implementation.

Results and Discussion

The results of Chi-square test of independence (χ2) showed a statistically significant relationship between income level and the following variables: preventive measures (p = 0.000 < 0.05, v = 0.080 – small influence); financial resources (p = 0.000 < 0.05, v = 0.143

small influence); engaged in the field (p = 0.004 < 0.05, v = 0,083 - small influence); river level rise (p = 0.000 < 0.05, v = 0.115 – small influence); preparedness level (p = 0.000 < 0.05, v = 0.115 - small influence). On the other hand, there was no

statistically significant relationship with variables: engaged in shelters (p = 0.459 > 0.05), visiting flooded areas (p = 0.463 > 0.05), heavy rains (p = 0.111 > 0.05) and media reports (p = 0.429 < 0.05) (Table 3). Based on results:

In the highest percentage: citizens with household incomes over RSD 90,000 (24.9%) have undertaken preventive measures, would give money to help victims affected by floods (47.3%), water level rise makes them to think about preparedness (42.9%), have recently started preparations (11.1%) and they have prepared for at least

6 months (5.3%); people with household incomes up to RSD 50,000 (20.7%) would engage in providing assistance to victims in the field; people with household incomes up to RSD 25,000 are still not prepared, are intend to take measures in the next 6 months (17.9%) are still not prepared, but will start preparing in next month (13.3%);

– On the other hand, in the lowest percentage: citizens with household incomes up to RSD 25,000 (11.9%) have undertaken preventive measures, would give money to help victims affected by floods (23.8%), would engage in providing assistance to victims in the field (13.5%), water level rise makes them to think about preparedness (30.9%), they have prepared at least past 6 months (2.1%), and do nothing to prepare for response to floods (52.7%).

Table 3 – Results of the chi-square test of independence (χ2) between income level and the variables on perception of preparedness to respond

	value	df	Asymp. Sig. (2 - sided)	Cramers V
Preventive measures	27,114	6	,000*	,080
Funds	44,831	3	,000*	,143
Engaged on the field	15,461	4	,004*	,083
Engaged at reception centre	3,627	4	,459	,040
Tour of flooded places	2,567	3	,463	,035
Heavy rains	6,015	3	,111	,053
Raising river level	28,948	3	,000*	,115
Media reports	2,768	3	,429	,036
Preparedness level	67,170	15	,000*	,102

* Statistically significant correlation (p ≤ 0.05).

Using one-way analysis of variance (one-way ANOVA) it was studied the influence of income level of citizens on dependent continuous variables on the perception of preparedness to respond. Subjects were divided by income level into 4 groups (up to RSD 25,000, up to RSD 50,000, up to RSD 75,000 and over RSD 90,000). Using the homogeneity of variance test it was examined equality of variances in the results for each of the 4 groups. Bearing in mind the results Levene Statistic, the assumption of homogeneity of variance is not violated in the following variables: household preparedness; personal skills; ISS; religious communities; self-organized individuals; citizens from flooded areas; and efficiency of the police. For variable in which the assumption is violated, it was shown in table “Robust Tests of Equality of Means” and the results of two tests, Welsh and Brown – Forsythe tests resistant to a violation of the presumption of equality of variances. For research purposes, Welsh's results are used.

Based on results, there is a statistically significant difference between the mean values of those groups in the following continuous dependent variables: household preparedness (F = 4.11, p = .006, eta squared = 0.0052 – small influence); importance of taking preventive measures (F = 27.70, p = .000, eta squared = 0.0348 – small influence); ISS (F = 4.43, p = .004, eta squared = 0.0058 - small influence); I have no time for that (F = 9.28, p = .000, eta squared = 0.0121 – small influence); it is very expensive (F = 3.07, p = 0.006, eta squared = 0.0040 – small influence); I have no support (F = 4.34, p = .005, eta squared = 0,0057 – small influence); NHO (F = 5.73, p = .001, eta squared = 0,0075 – small influence); police (F = 4.91, p = .002, eta squared = 0.0064

small influence); first responders (F = 6.46, p = .000, eta squared = 0.0084 – small influence); army (F = 9.14, p = 0.000, eta squared = 0.0118 - small influence); help would not mean much (F = 6.49, p = 0.000, eta squared = 0.0088 – small influence); preparedness of local communities (F = 4.34, p = .005, eta squared = 0.0055 – small influence); national preparedness (F = 4.00, p = 0.008, eta squared = 0.0049 – small influence) personal abilities (F = 7.06, p = 0.000, eta squared = 0.0091 – small influence); I can not prevent it (F = 2.92, p = 0.033, eta squared = 0.00393 – small influence); household members (F = 8.47, p = 0.000, eta squared = 0.00987 – small influence); neighbors (F = 9.64, p = 0.000, eta squared = 0.0114 – small influence); MHO (F = 5.42, p = .001, eta squared = 0,0074 - small influence); religious communities (F = 8.62, p = 0.000, eta squared = 0.0114 - small influence); emergency service (F = 3.59, p = .013, eta squared = 0.0046 – small influence); awareness (F = 11.963, p = .000, eta squared

= 0.0161 – small influence); others helped (F = 3.93, p = 0.008, eta squared = 0.00513 – small influence); duty of state authorities (F = 4.69, p = 0.003, eta squared = 0.0065 – small influence); citizens of flooded areas (F = 3.52, p = .015, eta squared = 0.0049 – small influence); it is too expensive (F = 13.81, p = 0.000, eta squared = 0.0179 – small influence); police efficiency (F = 8.27, p = 0.000, eta squared = 0.0100 – small influence); efficiency of first responders (F = 9.81, p = 0.000, eta squared = 0.0125 – small influence); efficiency of emergency service (F = 11.45, p = 0.000, eta squared = 0.0160 – small influence); army efficiency (F = 7.58, p = 0.000, eta squared = 0.0097 – small influence) (Table 4).

Subsequent comparisons using Turkey HSD show that the observed mean value:

assessment of preparedness of households for response to floods statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income above RSD 90,000 (M = 3.25, SD = 0.881) and citizens with incomes up to RSD 25,000 (M = 2.98, SD = 1.035). Citizens with incomes over RSD 90,000 scored a higher level of preparedness of households to respond to floods compared to citizens with income below RSD 25,000;
assessment of national preparedness for response to floods statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.77, SD = 1.225) and citizens with incomes below RSD 50,000 (M = 2.95, SD = 1.056). Citizens with incomes below RSD 50,000 scored a higher level of national preparedness for response to floods compared to citizens with income below RSD 25,000;
assessment of preparedness of local community for response to floods statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 50,000 (M = 3.06, SD = 1.09) and citizens with incomes below RSD 25,000 (M = 2.90, SD = 1.244). Citizens with incomes below RSD 50,000 scored a higher level of preparedness of local community for response to floods compared to citizens with income below RSD 25,000;
assessment of confidence in personal abilities to respond to floods statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income over RSD 90,000 (M = 3.25, SD = 0.972) and citizens with incomes below RSD 25,000 (M = 2.88, SD = 1.105). Citizens with incomes over RSD 90,000 scored a higher level of assessment of confidence in their own abilities to respond to floods compared to citizens with income below RSD 25,000;
assessment of importance of taking preventive measures to reduce the material consequences of floods statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income over RSD 90,000 (M = 3.67, SD = 0.985) and citizens with incomes below RSD 25,000 (M = 3.10, SD = 1.202). Citizens with incomes over RSD 90,000 scored a higher level of assessment of importance of taking preventive measures to reduce the material consequences of floods compared to citizens with incomes below RSD 25,000;
specifying the reason “I think first responders will help me, so I do not need such measures” for not taking preventive measures statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.79, SD = 1.346) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 2.53, SD = 1.309). Citizens with incomes below RSD 25.000 agree to a greater extent with specified reason compared to citizens with income below RSD 75,000;
specifying the reason “I have no time for that” for not taking preventive measures statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.82 SD = 1,338) and citizens with income below RSD 75,000 (M = 2.43, SD = 1.318). Citizens with incomes below RSD 25,000 agree to a greater extent with specified reason compared to citizens with income below RSD 75,000;
specifying the reason “It is very expansive” for not taking preventive measures statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.83 SD = 1,340) and citizens with income below RSD 75,000 (M = 2.60, SD = 1.287). Citizens with incomes below RSD 25,000 agree to a greater extent with specified reason compared to citizens with income below RSD 75,000;
specifying the reason “I have no support from the local community” for not taking preventive measures statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.89, SD = 1.344) and citizens with income below RSD 50,000 (M = 2.66, SD = 1.252). Citizens with incomes below RSD 25,000 agree to a greater extent with specified reason compared to citizens with income below RSD 50,000;
specifying the reason “I can not prevent it” for not taking preventive measures statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.01, SD = 1.375) and citizens with income below RSD 50,000 (M = 2.82, SD = 1.312). Citizens with incomes below RSD 25,000 agree to a greater extent with specified reason compared to citizens with income below RSD 75,000;
expectations of help from household members in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 4.16, SD = 1.273) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 4.52, SD = 1.080). Citizens with incomes below RSD 25,000 expect to a greater extent help from household members compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
expectations of help from neighbors in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.48, SD = 1.341) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 3.91, SD = 1.062). Citizens with incomes below RSD 25,000 expect to a greater extent help from neighbors compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
expectations of help from non-governmental humanitarian organizations in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.64, SD = 1.231 and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 2.44, SD = 1.181). Citizens with incomes below RSD 25,000 expect to a greater extent help from non-governmental humanitarian organizations compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
expectations of help from international humanitarian organizations in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.54, SD = 1.220 and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 2.26, SD = 1.122). Citizens with incomes below RSD 25,000 expect to a greater extent help from international humanitarian organizations compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
expectations of help from religious communities in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.54, SD = 1.294) and citizens with household incomes below RSD 50,000 (M = 2.23, SD = 1.152). Citizens with incomes below RSD 25,000 expect to a greater extent help from religious communities compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
expectations of help from the police in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.23, SD = 1.328) and citizens with incomes below RSD 50,000 (M = 3.51, SD = 1.247). Citizens with incomes below RSD 25.000 expect to a greater extent help from the police compared to citizens with incomes below RSD 70,000;
expectations of help from first responders in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.51, SD = 1.255) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 3.83, SD = 1.203). Citizens with incomes below RSD 25,000 expect to a greater extent help from first responders compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
expectations of help from emergency medical services in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.53, SD = 1.282) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 3.55, SD = 1.186). Citizens with incomes below RSD 25,000 expect to a lesser extent help from emergency medical services compared to citizens with incomes below RSD 75,000;
expectations of help from the army in the first 72 hours after flood occurrence statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.41, SD = 1.365) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 3.80, SD = 1.309). Citizens with incomes below RSD 25,000 expect to a lesser extent help from the army compared to citizens with incomes below RSD 75,000;
assessment of awareness of potential flood risk statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.66, SD = 1.300) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 3.28, SD = 1.274). Citizens with incomes below RSD 25,000 to a lesser extent assess their awareness compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
specifying the reason “My help would not mean much” for potentially non- engagement in assisting victims affected by floods statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.68, SD = 1.316) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 2.27, SD = 1.037). Citizens with incomes below RSD 25,000 specify to a greater extent this reason compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
specifying the reason “Others have already helped enough” for potentially non- engagement in assisting victims affected by floods statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 50,000 (M = 2.82, SD = 1.191) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 2.53, SD = 1.177). Citizens with incomes below RSD 50,000 specify to a greater extent this reason compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
specifying the reason “It is a duty of state authorities” for potentially non- engagement in assisting victims affected by floods statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.05, SD = 1.326) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 2.69, SD = 1.209). Citizens with incomes below RSD 25,000 specify to a greater extent this reason compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
specifying the reason “I expected people from flooded areas would be primarily engaged” for potentially non-engagement in assisting victims affected by floods statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.85, SD = 1.294) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 2.85, SD = 1.294). Citizens with incomes below RSD 25,000 specify to a greater extent this reason compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
specifying the reason “It is too expensive” for potentially non-engagement in assisting victims affected by floods statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 2.55, SD = 1.303) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 2.02, SD = 1.049). Citizens with incomes below RSD 25.000 specify to a greater extent this reason compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
assessment of efficiency of the police response during a natural disaster caused by flood statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.14, SD = 1.350) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 3.49, SD = 1.115). Citizens with incomes below RSD 25,000 to a greater extent assess efficiency compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
assessment of efficiency of response of first responders during a natural disaster caused by flood statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.32, SD = 1.330) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 3.71, SD = 1.181). Citizens with incomes below RSD 25,000 to a greater extent assess efficiency compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
assessment of efficiency of response of emergency service during a natural disaster caused by flood statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.30, SD = 1.312) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 3.61, SD = 1.133). Citizens with incomes below RSD 25,000 to a lesser extent assess efficiency compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
assessment of efficiency of the army response during a natural disaster caused by flood statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.57, SD = 1.408) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 3.91, SD = 1.181). Citizens with incomes below RSD 25,000 to a lesser extent assess efficiency compared to citizens with incomes over RSD 90,000;

assessment of efficiency of response of stuff for emergencies during a natural disaster caused by flood statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household income below RSD 25,000 (M = 3.13, SD = 1.458) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 3.57, SD = 1.272). Citizens with incomes below RSD 25,000 to a lesser extent assess efficiency compared to citizens with incomes over RSD 90,000.

Table 4 – Results of one-way ANOVA of various groups of income levels and continuous dependent variables on the perception of preparedness for response

Test of homogeneity of variance
	Levene Statistic	df1	df2	Sig.
Individual preparedness	3,567	3	2309	,014
Household preparedness	1,869	3	2317	,133*
Local community preparedness	13,804	3	2302	,000
National preparedness	5,317	3	2308	,001
Own capabilities	5,427	3	2300	,001
Importance of protective measures	2,267	3	2303	,079*
First responders	1,025	3	2278	,381*
I am not at risk	2,953	3	2293	,031
I don’t have time for this	1,484	3	2271	,217*
This is very expensive	1,856	3	2261	,135*
It will not affect the safety	3,422	3	2266	,017
I am not capable	3,750	3	2260	,011
I don’t have support	1,119	3	2272	,340*
I can’t prevented	3,673	3	2257	,012
Family members	13,642	3	2283	,000
Neighbours	12,547	3	2286	,000
Non-governmental humanitarian organizations	2,183	3	2271	,088*
International humanitarian organizations	4,752	3	2270	,003
Religious community	5,890	3	2268	,001
Police	,462	3	2281	,709*
Fire department	1,180	3	2284	,316*
Emergency aid	3,360	3	2283	,018
Army	1,274	3	2285	,282*
Self-organized individuals	,989	3	2286	,397*
Informed	5,934	3	2318	,000

Test of homogeneity of variance
	Levene Statistic	df1	df2	Sig.
Help would not make a deference	2,286	3	2178	,077*
Others helped	6,782	3	2173	,000
task of state bodies	5,184	3	2155	,001
Citizens from flooded areas	2,951	3	2165	,032
Lack of time	6,671	3	2165	,000
It costs too much	5,658	3	2271	,001
Efficiency of police	3,389	3	2270	,017
Efficiency of fire department	7,189	3	2269	,000
Efficiency of ambulance service	14,136	3	2256	,000
	6,888	3	2266	,000

* assumption of the equality of variance is not violated – Sig. > 0.05

ANOVA
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Individual preparedness	Between Groups	7,041	3	2,347	2,172	,089
	Within Groups	2495,076	2309	1,081
	Total	2502,117	2312
Household preparedness	Between Groups	11,556	3	3,852	4,114	,006
	Within Groups	2169,272	2317	,936
	Total	2180,828	2320
Local community preparedness	Between Groups	15,829	3	5,276	4,313	,005
	Within Groups	2816,487	2302	1,223
	Total	2832,316	2305
National preparedness	Between Groups	15,424	3	5,141	3,857	,009
	Within Groups	3076,589	2308	1,333
	Total	3092,014	2311
Own capabilities	Between Groups	22,185	3	7,395	7,056	,000
	Within Groups	2410,544	2300	1,048
	Total	2432,729	2303
Importance of protective measures	Between Groups	102,164	3	34,055	27,706	,000
	Within Groups	2830,747	2303	1,229
	Total	2932,911	2306
First responders	Between Groups	22,838	3	7,613	4,430	,004
	Within Groups	3914,694	2278	1,718
	Total	3937,532	2281
I am not at risk	Between Groups	9,324	3	3,108	1,492	,215
	Within Groups	4778,147	2293	2,084
	Total	4787,471	2296
I don’t have time for this	Between Groups	49,198	3	16,399	9,281	,000
	Within Groups	4012,966	2271	1,767
	Total	4062,164	2274

ANOVA
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
This is very expensive	Between Groups	15,752	3	5,251	3,073	,027
	Within Groups	3863,276	2261	1,709
	Total	3879,029	2264
It will not affect the safety	Between Groups	1,299	3	,433	,252	,860
	Within Groups	3894,572	2266	1,719
	Total	3895,872	2269
I am not capable	Between Groups	3,660	3	1,220	,705	,549
	Within Groups	3911,545	2260	1,731
	Total	3915,205	2263
I don’t have support	Between Groups	22,150	3	7,383	4,343	,005
	Within Groups	3863,001	2272	1,700
	Total	3885,151	2275
I can’t prevented	Between Groups	16,314	3	5,438	2,970	,031
	Within Groups	4132,921	2257	1,831
	Total	4149,235	2260
Family members	Between Groups	34,153	3	11,384	7,590	,000
	Within Groups	3424,435	2283	1,500
	Total	3458,589	2286
Neighbours	Between Groups	41,004	3	13,668	8,810	,000
	Within Groups	3546,429	2286	1,551
	Total	3587,433	2289
Non-governmental humanitarian organizations	Between Groups	23,405	3	7,802	5,732	,001
	Within Groups	3090,988	2271	1,361
	Total	3114,393	2274
International humanitarian organizations	Between Groups	22,186	3	7,395	5,654	,001
	Within Groups	2968,900	2270	1,308
	Total	2991,085	2273
Religious community	Between Groups	38,648	3	12,883	8,753	,000
	Within Groups	3337,824	2268	1,472
	Total	3376,472	2271
Police	Between Groups	25,084	3	8,361	4,915	,002
	Within Groups	3880,474	2281	1,701
	Total	3905,558	2284
Fire department	Between Groups	28,895	3	9,632	6,469	,000
	Within Groups	3400,552	2284	1,489
	Total	3429,447	2287
Emergency aid	Between Groups	15,831	3	5,277	3,521	,014
	Within Groups	3421,882	2283	1,499
	Total	3437,713	2286
Army	Between Groups	48,537	3	16,179	9,140	,000
	Within Groups	4044,966	2285	1,770
	Total	4093,503	2288
Self-organized individuals	Between Groups	12,029	3	4,010	2,207	,085
	Within Groups	4153,973	2286	1,817
	Total	4166,002	2289

ANOVA
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Informed	Between Groups	58,676	3	19,559	12,719	,000
	Within Groups	3564,401	2318	1,538
	Total	3623,077	2321
Help would not make a deference	Between Groups	30,032	3	10,011	6,493	,000
	Within Groups	3359,446	2179	1,542
	Total	3389,479	2182
Others helped	Between Groups	16,509	3	5,503	3,750	,011
	Within Groups	3195,769	2178	1,467
	Total	3212,279	2181
Task of state bodies	Between Groups	21,561	3	7,187	4,748	,003
	Within Groups	3289,081	2173	1,514
	Total	3310,642	2176
Citizens from flooded areas	Between Groups	15,779	3	5,260	3,583	,013
	Within Groups	3163,505	2155	1,468
	Total	3179,284	2158
Lack of time	Between Groups	12,768	3	4,256	2,566	,053
	Within Groups	3590,452	2165	1,658
	Total	3603,221	2168
It costs too much	Between Groups	55,764	3	18,588	13,192	,000
	Within Groups	3050,499	2165	1,409
	Total	3106,264	2168
Efficiency of police	Between Groups	37,088	3	12,363	7,691	,000
	Within Groups	3650,357	2271	1,607
	Total	3687,444	2274
Efficiency of fire department	Between Groups	47,167	3	15,722	9,653	,000
	Within Groups	3697,157	2270	1,629
	Total	3744,324	2273
Efficiency of ambulance service	Between Groups	53,257	3	17,752	12,301	,000
	Within Groups	3274,557	2269	1,443
	Total	3327,813	2272
Efficiency of army	Between Groups	38,471	3	12,824	7,418	,000
	Within Groups	3900,106	2256	1,729
	Total	3938,577	2259
Headquarters for emergency situations	Between Groups	78,177	3	26,059	14,361	,000
	Within Groups	4111,790	2266	1,815
	Total	4189,967	2269

There is a statistically significant difference between the mean values of dependent variables in 4 groups – Sig. ≤ 0.05

Robust Testss of Equality of Means
		Statistica	df1	df2	Sig.
Individual preparedness	Welch	2,396	3	745,222	,067
Individual preparedness	Brown - Forsythe	2,258	3	1455,683	,080
Local community preparedness	Welch	4,341	3	733,418	,005*
Local community preparedness	Brown - Forsythe	4,344	3	1298,864	,005*
National preparedness	Welch	4,001	3	736,481	,008*
National preparedness	Brown - Forsythe	3,906	3	1404,798	,009*
Own capabilities	Welch	7,066	3	740,016	,000*
Own capabilities	Brown - Forsythe	7,261	3	1427,077	,000*
I am not at risk	Welch	1,621	3	742,270	,183
I am not at risk	Brown - Forsythe	1,560	3	1475,494	,197
It will not affect the safety	Welch	,233	3	720,243	,873
It will not affect the safety	Brown - Forsythe	,245	3	1224,859	,865
I am not capable	Welch	,678	3	709,457	,566
I am not capable	Brown - Forsythe	,680	3	1204,300	,564
I can’t prevented	Welch	2,924	3	707,637	,033*
I can’t prevented	Brown - Forsythe	3,004	3	1380,496	,029*
Family members	Welch	8,471	3	756,945	,000*
Family members	Brown - Forsythe	8,160	3	1574,018	,000*
Neighbours	Welch	9,643	3	755,078	,000*
Neighbours	Brown - Forsythe	9,380	3	1617,149	,000*
International humanitarian organizations	Welch	5,420	3	726,665	,001*
International humanitarian organizations	Brown - Forsythe	5,681	3	1349,122	,001*
Religious community	Welch	8,627	3	729,521	,000*
Religious community	Brown - Forsythe	8,865	3	1418,947	,000*
Emergency aid	Welch	3,598	3	750,540	,013*
Emergency aid	Brown - Forsythe	3,717	3	1531,103	,011*
Informed	Welch	11,963	3	728,585	,000*
Informed	Brown - Forsythe	12,513	3	1271,699	,000*
Others helped	Welch	3,936	3	696,994	,008*
Others helped	Brown - Forsythe	3,815	3	1304,873	,010*
Task of state bodies	Welch	4,690	3	695,879	,003*
Task of state bodies	Brown - Forsythe	4,828	3	1282,037	,002*
Citizens from flooded areas	Welch	3,523	3	686,986	,015*
Citizens from flooded areas	Brown - Forsythe	3,521	3	1206,193	,015*
Lack of time	Welch	2,589	3	691,366	,052
Lack of time	Brown - Forsythe	2,553	3	1185,497	,054
It costs too much	Welch	13,812	3	713,514	,000*
It costs too much	Brown - Forsythe	14,185	3	1483,185	,000*
Efficiency of police	Welch	8,272	3	732,284	,000*
Efficiency of police	Brown - Forsythe	8,129	3	1398,771	,000*
Efficiency of fire department	Welch	9,861	3	722,676	,000*
Efficiency of fire department	Brown - Forsythe	9,825	3	1296,389	,000*
Efficiency of ambulance service	Welch	11,454	3	712,352	,000*
Efficiency of ambulance service	Brown - Forsythe	12,095	3	1224,370	,000*
Efficiency of army	Welch	7,583	3	722,656	,000*
Efficiency of army	Brown - Forsythe	7,598	3	1301,998	,000*
a. Asymptotically F distributed.

There is a statistically significant difference between the mean values of dependent variables in 4 groups – Sig. ≤ 0.05

Relationship between income level and knowledge about floods

The results of Chi-square test of independence (χ2) showed a statistically significant relationship between income level and the following variables on knowledge: familiarity with safety procedures (p = 0.006 < 0.05, v = 0.065 – small influence); evacuation (p = 0.000 < 0.05, v = 0.106 – small influence); education at school (p = 0.000 < 0.05, v = 0.084 – small influence); education at work (p = 0.000 < 0.05, v = 0.103 – small influence); elders, disabled (p = 0.023 < 0.05, v = 0,058 – small influence); consent to evacuation (p = 0.000 < 0.05, v = 0.098 - small influence); help – elders, disabled (p = 0.009 < 0.05, v = 0.098 – small influence); neighbors – individually (p = 0.000 < 0.05, v = 0.109 – small influence); flood risk map (p = 0.000 < 0.05, v = 0,102 – small influence); official warning (p = 0.000 < 0.05, v = 0,101 – small influence); potential infections (p = 0.050 < 0.05, v = 0,059 - small influence); water valve (p = 0.003 < 0.05, v = 0.073 - small influence); electricity switch (p = 0.013 < 0.05, v = 0,061 – small influence); information from neighbors (p = 0.003 < 0.05, v = 0.080 - small influence); information from a friend (p = 0.000 < 0.05, v = 0.111 – small influence); information from relatives (p = 0.009 < 0.05, v = 0.073 - small influence); information at school (p = 0.022 < 0.05, v = 0.066 – small influence); information in collage (p = 0.000 < 0.05, v = 0.162 – small influence); information on the radio (p = 0.015 < 0.05, v = 0.069 – small influence); information from the press (p = 0.003 < 0.05, v = 0.080 – small influence); information over the Internet (p = 0.000 < 0.05, v = 0.138 – small influence); trained (p = 0.007 < 0.05, v = 0.079 – small influence); desire for training (p = 0.000 < 0.05, v = 0.119 – small influence); education. on television (p = 0.000 < 0.05, v = 0.138 - small influence); education on the radio (p = 0.007 < 0.05, v = 0.079 – small influence); education through the Internet (p = 0.000 < 0.05, v = 0.122 - small influence); education through lectures (p = 0.000 < 0.05, v = 0,145 – small influence). On the other hand, there was no statistically significant relationship with variables: education within the family (p = 0.073 > 0.05), gas valve (p = 0.274 > 0.05), handling water valve (p = 0.602 > 0.05), handling gas valve (p = 0.274 > 0.05), handling electricity switch (p = 0.132 > 0.05), information from household members (p = 0.192 > 0.05), information through an informal system (p = 0.321 > 0.05), information at work (p = 0.079 > 0.05), information in a religious community (p = 0.471 > 0.05), information on television (p = 0.134> 0.05), education through video – games (p = 0.267 > 0.05), informal system (p = 0.878 > 0.05) (Table 5).

The results indicate that in the highest percentage:

Citizens with household incomes over RSD 90,000 know what floods are (88.4%) and know safety procedures (30.9%), say that somebody at school told them about floods (29.2%), they know what help is needed by elders, disabled and infants during floods (94.3%), would evacuated themselves to a friend’s place during floods (47.6%); say that their neighbors can self-rescue in the event of floods (54.9%), they know what to do after an official warning about the approach of the flood wave (34.8%) state that they are familiar with viruses and infections that accompany period after the floods (54.9%), they know where the water valve is (84.6%), electricity switch (85.7%); they received information on floods over the Internet (37.4%); they have been given training in the field of natural disasters (8.5%); they would like to be educated about natural

disasters caused by floods over the radio (15.6%), the Internet (38.5%), non-formal education (40.5%);
Citizens with household incomes below RSD 75,000 (41.8%) stated that someone at work talked about the floods, they know where live elders, disabled and infants (43.7%) would be evacuated during floods (94, 3%), they received information about floods from relatives (14.2%), at school (18.2%), in college (14.7%), on the radio (17.9%) and in the press (36.9%);
Citizens with household incomes below RSD 50,000 would be evacuated to the upper floors of the house during the floods (40.6%); would be evacuated to the rented apartments during the floods (4.5%); point out that they are familiar with flood risk map in the local community (11.1%); point out that they got information on floods from neighbors (18.1%), friends (14.2%);
Citizens with household incomes below RSD 25,000 would be evacuated to neighbors’ places during floods (13%), would be evacuated to shelters during the floods (17.4%); point out that they would like to undergo some training in the field of natural disasters (31.3%) and state that they would like to be educated about natural disasters caused by floods on television (67.2%);
On the other hand, in the smallest percentage:
Citizens with household incomes over RSD 90,000 would be evacuated to neighbors’ places during floods (31%) would be evacuated to rented apartments (0.5%); suggest they would evacuated themselves during floods (84.5%); point out that they know where the water valve is (76.5%); point out they received information on floods from neighbors (8.7%); point out that they would like to be educated about natural disasters caused by floods on television (51.4%); point out that they would like to be educated about natural disasters caused by floods over the radio (9.5%), the Internet (20.3%), non-formal education (23.6%);
Citizens with household incomes below RSD 75,000 know what floods are (78.7%) and know safety procedures (22.4%); would be evacuated to the upper floors of the house during the floods (36.1%); would be evacuated to shelters during floods (10.3%); point out that their neighbors can self-rescue in the event of floods (30.5%); claim that they know what to do after an official warning about the approach of the flood wave (18.3%); point out that they know where electricity switch is (77.6%);
Citizens with household incomes below RSD 50,000 point out that somebody at school talked them about floods (25.1%); point out that they are familiar with viruses and infections that accompany period after floods (42.9%); point out that they have been given training in the field of natural disasters (4.1%);
Citizens with household incomes below RSD 25,000 would be evacuated to a friend’s place during floods (29.9%) stated that someone at work talked them about the floods (28.8%), they know where live elders, disabled and infants (41.9%), they know what help is needed by elders, disabled and infants during floods (51.8%) they are familiar with flood risk map in the local community (17.2%) state they got information on floods from neighbors (6.2%), relatives (12.1%), in collage (1.9%), on the radio (12.3%), in newspapers (26.8%) over the Internet (19.6%).

Table 5 – Results of Chi-square test of independence (χ2) of income level and knowledge as an element of preparedness for response

	value	df	Asymp. Sig. (2 - sided)	Cramer’s v
Knowledge of the flood	13,808	6	,032*	,055
Knowledge of safety procedures	18,257	6	,006*	,065
Evacuation	71,241	12	,000*	,106
Education at school	31,290	8	,000*	,084
Education in family	14,358	8	,073	,057
Education at work	45,532	8	,000*	,103
Seniors, handicapped and infants	14,663	6	,023*	,058
Consent to evacuate	21,718	4	,000*	,098
Help – seniors, handicapped	16,989	6	,009*	,061
Neighbours - independently	53,243	6	,000*	,109
Flood risk map	46,785	6	,000*	,102
Official warnings	44,273	8	,000*	,101
Potential infections	15,518	8	,050*	,059
Water vent	23,675	8	,003*	,073
Gas vent	9,875	8	,274	,053
Switch for energy	16,183	6	,013*	,061
Handling the water vent	6,401	8	,602	,038
Handling the gas vent	9,869	8	,274	,052
Handling the switch for energy	9,839	6	,132	,048
Information from family members	4,735	3	,192	,046
Information from neighbours	14,005	3	,003*	,080
Information from friends	27,310	3	,000*	,111
Information from relatives	11,564	3	,009*	,073
Information at school	9,625	3	,022*	,066
Information at collage	57,644	3	,000*	,162
Information through the informal system	3,499	3	,321	,040
Information at work	6,791	3	,079	,056
Information in religious community	2,524	3	,471	,034
Information on TV	5,581	3	,134	,050
Information on radio	10,475	3	,015*	,069
Information from the press	14,285	3	,003*	,080
Information over the Internet	41,802	3	,000*	,138
Trained	13,973	4	,007*	,079
Willingness to train	61,217	8	,000*	,119
Education through television	26,046	4	,000*	,138
Education through the radio	13,973	4	,007*	,079
Education through the video games	3,952	3	,267	,043
Education through the Internet	32,511	3	,000*	,122
Education trough lectures	45,948	3	,000*	,145
Informal system	,678	3	,878	,018

* Statistically significant correlation - p ≤ 0.05

Using one-way analysis of variances (one-way ANOVA) it was studied the influence of the incomes of citizens on dependent continuous variables on knowledge for response. Subjects were divided into 4 groups by income level (up to RSD 25,000, up to RSD 50,000, up to 75,000 and over RSD 90,000). Using the homogeneity of variance test it was examined equality of variances in the results for each of the 4 groups. Bearing in mind the results of Levene Statistic, the assumption of homogeneity of variance is not violated in the variable: nearby shelters. For variable in which the assumption is violated, it is presented in table ”Robust Tests of Equality of Means” and the results of two tests, Welsh and Brown-Forsythe tests resistant to the violation of the assumption of the equality of variances. For the study purposes, the findings of Welsh test are used.

Based on results, there is a statistically significant difference between the mean values of those groups in the following continuous dependent variables of knowledge: knowledge level (F = 4.17, p = .006, eta squared = 0.0054 – small influence); possibility of flooding – 1 year (F = 3.11, p = .026, eta squared = 0.00367 – small influence); possibility of flooding

5 years (F = 3.944, p = .008, eta squared = 0.0045 – small influence); warning systems (F = 13.54, p = 0.000, eta squared = 0.0165 – small influence); police (F = 18.59, p = .000, eta squared = 0.0218 - a small effect); first responders (F = 18.241, p = .000, eta squared
= 0.0219 - small influence); Stuff for emergency situations (F = 21.09, p = .000, eta squared
= 0.0263 - small influence); evacuation routes (F = 6.907, p = 0.000, eta squared = 0.0091
small influence) (Table 6).

Subsequent comparisons using Tukey HSD show that the observed mean value:

Assessment of food risk of local community in the next 5 years, statistically significantly (p < 0.05) and mutually differs among the citizens with household incomes below RSD 25,000 (M = 2.61, SD = 1.435) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 2.30, SD = 1.275). Citizens with incomes up to RSD 25,000 to a greater extent, assess flood risk compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
Assessment of food risk of local community in the next 5 years, statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household incomes below RSD 75,000 (M = 2.90, SD = 1.317) and citizens with incomes over RSD 90,000 (M = 2.54, SD = 1.274). Citizens with incomes up to RSD 75,000 to a greater extent, assess flood risk compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
familiarity with warning system in the local community for natural disasters statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household incomes up to RSD 25,000 (M = 2.09, SD = 1.154) and citizens with incomes up to RSD 75,000 (M = 2.53, SD = 1.127). Citizens with incomes up to RSD 25,000 to a lesser extent, assess flood risk compared to citizens with income up to RSD 75,000;
familiarity with police jurisdiction statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household incomes below RSD 25,000 (M = 2.46, SD = 1.276) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 2.95, SD = 1.132). Citizens with incomes up to RSD 25,000 to a lesser extent are familiar with police jurisdiction compared to citizens with incomes up to RSD 75,000;
familiarity with competencies of first responders statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household incomes up to RSD 25,000 (M = 2.57, SD = 1.290) and citizens with incomes up to RSD 75,000 (M = 3.10, SD = 1.176). Citizens with incomes up to RSD 25,000 to a lesser extent are familiar with jurisdiction of first responders compared to citizens with incomes over RSD 90,000;
familiarity with competencies of stuff for emergency situations statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household incomes up to RSD 25,000 (M = 2.40, SD = 1.227) and citizens with incomes up to RSD 75,000 (M = 2.97, SD = 1.236). Citizens with incomes up to RSD 25.000 to a lesser extent are familiar jurisdiction of stuff for emergency situations compared to the citizens with incomes up to RSD 75,000;
familiarity with evacuation routes statistically significantly (p <0.05) and mutually differs among the citizens with household incomes below RSD 25,000 (M = 2.27, SD = 1.269) and citizens with incomes below RSD 75,000 (M = 2, 59, SD = 1.415). Citizens with incomes up to RSD 25,000 to a lesser extent know the routes for evacuation compared to citizens with incomes up to RSD 75,000;
familiarity with risk assessment and plan of protection and rescue from the consequences of floods statistically significantly (p < 0.05), and mutually differs among the citizens with household incomes below RSD 25,000 (M = 2.27, SD = 1.201) and citizens with incomes up to RSD 75,000 (M = 3.02, SD = 1.179). Citizens with incomes up to RSD 25,000 to a lesser extent are familiar with risk assessment and plans for protection and rescue compared to citizens with incomes up to RSD 75,000.

Table 6 – Results of one-way ANOVA of different groups of income levels and continuous dependent variables of knowledge for response

Test homogenosti varijanse
	Levene Statistic	df1	df2	Sig.
Knowledge level	8,936	3	2219	,000
Possibility of flooding - 1 year	6,754	3	2306	,000
Possibility of flooding - 5 years	6,992	3	2261	,000
Warning systems	4,160	3	2271	,006
Police	13,102	3	2278	,000
Fire depatment	7,895	3	2274	,000
Headquarters for emergency situations	4,864	3	2275	,002
Evacuation routes	4,160	3	2270	,006
Nearby shelters	1,940	3	2274	,121*
Assessment of vulnerability and plans	5,420	3	2266	,001

* the assumption of the equality of variance is not broken - Sig. > 0.05

ANOVA
		Sum of Squares		Mean Square
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Knowledge level	Between Groups	12,360	3	4,120	4,033	,007
	Within Groups	2266,972	2219	1,022
	Total	2279,332	2222
Possibility of flooding - 1 year	Between Groups	15,567	3	5,189	2,832	,037
	Within Groups	4224,989	2306	1,832
	Total	4240,556	2309
Possibility of flooding - 5 years	Between Groups	19,517	3	6,506	3,415	,017
	Within Groups	4307,837	2261	1,905
	Total	4327,354	2264

ANOVA
		Sum of Squares		Mean Square
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Warning systems	Between Groups	52,633	3	17,544	12,704	,000
	Within Groups	3136,179	2271	1,381
	Total	3188,811	2274
Police	Between Groups	77,238	3	25,746	16,928	,000
	Within Groups	3464,602	2278	1,521
	Total	3541,840	2281
Fire depatment	Between Groups	81,428	3	27,143	16,991	,000
	Within Groups	3632,732	2274	1,598
	Total	3714,160	2277
Headquarters for emergency situations	Between Groups	96,213	3	32,071	20,510	,000
	Within Groups	3557,304	2275	1,564
	Total	3653,517	2278
Evacuation routes	Between Groups	33,657	3	11,219	7,026	,000
	Within Groups	3624,721	2270	1,597
	Total	3658,378	2273
Nearby shelters	Between Groups	7,844	3	2,615	1,727	,159
	Within Groups	3442,094	2274	1,514
	Total	3449,939	2277
Assessment of vulnerability and plans	Between Groups	11,565	3	3,855	2,748	,041
	Within Groups	3179,026	2266	1,403
	Total	3190,591	2269

there is a statistically significant difference between the mean values of the dependent variables in 4 groups – Sig. ≤ 0.05

Robust Testss of Equality of Means
		Statistica	df1	df2	Sig.
Knowledge level	Welch	4,179	3	693,107	,006*
Knowledge level	Brown - Forsythe	4,117	3	1266,505	,006*
Possibility of flooding - 1 year	Welch	3,114	3	730,759	,026*
Possibility of flooding - 1 year	Brown - Forsythe	2,950	3	1419,323	,032*
	Welch	3,944	3	712,441	,008*
	Brown - Forsythe	3,566	3	1422,737	,014*
Possibility of flooding - 5 years	Welch	13,540	3	702,388	,000*
Possibility of flooding - 5 years	Brown - Forsythe	12,118	3	1067,220	,000*
Warning systems	Welch	18,596	3	718,398	,000*
Warning systems	Brown - Forsythe	17,268	3	1281,083	,000*
	Welch	18,241	3	716,313	,000*
	Brown - Forsythe	17,209	3	1260,135	,000*
Police	Welch	21,097	3	717,336	,000*
Police	Brown - Forsythe	20,847	3	1316,667	,000*
	Welch	6,907	3	699,922	,000*
	Brown - Forsythe	6,631	3	1062,914	,000*
Fire depatment	Welch	2,693	3	691,444	,045*
Fire depatment	Brown - Forsythe	2,534	3	1026,059	,056
a. Asymptotically F distributed.

there is a statistically significant difference between the mean values of the dependent variables in 4 groups – Sig. ≤ 0.05

Relationship between income levels and possession of supplies and plans

The results of Chi-square test of independence (χ2) showed a statistically significant relationship between income level and the following variables on supplies and plans: supplies at home (p = 0.020 < 0.05, v = 0,063 – small influence); food supply (p = 0.031 < 0.05, v = 0.099 - small influence); water supply (p = 0.027 < 0.05, v = 0.104 - small influence); radio-transistor (p = 0.000 < 0.05, v = 0,145 - small influence); flashlight (p = 0.020 < 0.05, v = 0.091 - small influence); shovel (p = 0.021 <0.05, v = 0.091 - small influence); hack (p =

0.021 < 0.05, v = 0.091 – small influence); hoe and spade (p = 0.006 < 0.05, v = 0.143 - small influence); apparatus for firefighting (p = 0.002 < 0.05, v = 0.116 - small influence); restocking (p = 0.005 < 0.05, v = 0,087 – small influence); supplies in the car (p = 0.000 < 0.05, v = 0.074 - small influence); first aid kit in the home (p = 0.000 < 0.05, v = 0,087 – small influence); first aid kit in the vehicle (p = 0.000 < 0.05, v = 0.128 - small influence); first aid kit - easily accessible (p = 0.000 < 0.05, v = 0.084 - small influence); discussion on the plan (p = <0.05, v = 0, - small influence); copies of documents (p = 0.01 < 0.05, v = 0,063 – small influence). On the other hand, there was no statistically significant relationship with variables: plan for response (p = 0.207 > 0.05); and insurance (p = 0.088 > 0.05) (Table 7).

Based on results, in the highest percentage:

Citizens with household incomes over RSD 90,000, have supplies (36%), food supplies for four days (68.5%), water supply for four days (52%), radio-transistor (33.3%), flashlight (50.5%), shovel (54.8%), hack (39.8%), hoe (54.4%), apparatus for firefighting (11.3%), supplies in the car (7,3%), first aid kit at home (70.6%), in the vehicle (41%), first aid kit in an easily accessible place (73.1%), discussion on plan for response with household members (25.9 %), once a month (44%), once a year (26.6%) replenish supplies, keep copies of important personal, financial and insurance documents in a safe place (33.8%), have a water supply for two days (24 %);
Citizens with household incomes up to RSD 75,000 have food supplies for two days (21.7%), water supplies for one day (11.9%), have water supplies for two days (37.3%);
Citizens with household incomes up to RSD 50,000 have never replenished supplies (50.6%);
Citizens household incomes up to RSD 25,000 have food supplies for one day (19.8%), water supplies for one day (25.4%).
On the other hand, in the smallest percentage:
Citizens with household incomes up to RSD 75,000 have supplies (22.9%), food supplies for one day (12,3,8%), one a month (26.7%) and have never (50.6%) replenished kept supplies;
Citizens with household incomes up to RSD 25,000 have food supplies for two days (13.2%) to water supplies for four days (40.7%), have a radio-transistor (15.9%) and flashlight (36.1%), hack (23.5%), apparatus for firefighting (27.3%), first aid kit at home (47.5%), first aid kit in the vehicle (38%), first aid kit in an easily accessible place (21%), discussion on plan for response to with household members (13.6%), keep copies of important personal, financial and insurance documents in a safe place (33.8%);

Citizens with household incomes up to RSD 50,000 have supplies for four days (57%); have a shovel (38.4%), hoe (29.8%) and supplies in the car (4.8%).

Table 7 – Results of Chi-square test of independence (χ2) of income levels and having supplies and response plans

Kategorijske promenljive	value	df	Asymp. Sig. (2 - sided)	Cramers v
Supplies at home	18,160	8	,020*	,063
Food supplies	13,859	6	,031*	,099
Water supplies	14,239	6	,027*	,104
Radio-transistor	24,064	3	,000*	,145
Flashlight	9,848	3	,020*	,091
Shovel	9,746	3	,021*	,091
Hack	12,508	3	,006*	,103
Hoe and spade	24,098	3	,000*	,143
Apparatus for fire-fighting	14,828	3	,002*	,116
Restocking	18,468	6	,005*	,087
Supplies in car	35,083	9	,000*	,074
First aid kit at home	32,712	6	,000*	,087
First aid kit in vehicle	57,862	6	,000*	,128
First aid kit – easily accessible	27,022	6	,000*	,084
Response plan	15,665	12	,207	,048
Discussion of the plan	22,176	6	,001*	,072
Copies of documents	16,727	6	,010*	,063
Insurance	11,027	6	,088	,050

* Statistically significant correlation - p ≤ 0.05

Conclusion with recommendations

Citizens with household incomes over RSD 90,000, in a higher percentage/greater extent: take preventive measures, would give money to help victims affected by floods, water level rise makes them to think on preparedness, have recently started to prepare and preparations have last at least 6 months, they know what flood is and know safety procedures, they point out that someone at school talked them about floods, they know what help is needed by elders, disabled and infants during floods, they would evacuate to a friend’s place during floods, stand out that their neighbors can self-rescue in the event of a flood, they know what to do after an official warning about the approach of floods, say that they are familiar with viruses and infections that accompany period after the flood, they know where water valve is, switch for electricity; point out that they received information on floods over the Internet, they passed a certain training in the field of natural disasters, they would like to be educated about natural disasters caused by floods over the radio, the Internet, an informal education system; have supplies, food supplies for four days, water supplies for four days, radio-transistor, flashlight, shovel, hack, hoe, apparatus for fire firefighting, supplies in the car, first aid kit at home, in the car, first aid kit in an easily accessible place, they discussed the plan for response with household members, once a month, once a year, replenish kept supplies, keep copies of important personal, financial and insurance documents in a safe place, have supplies of water for two days;

Citizens with household incomes up to RSD 75,000 emphasize that someone at work talked them about floods, they know where live elders, disabled, infants, would be

evacuated during floods, received flood information from relatives, at school, at university, on the radio, and in the press, have food supplies for two days, water supplies for one day, have water supplies for two days, have food supplies for one day, once a month and never replenish supplies;
Citizens with household incomes up to RSD 50,000 would engage in providing assistance to victims in the field, would be evacuated to the upper floors of the house, evacuated to the upper floors of the house during floods; evacuated to the rented apartments during floods, they say that they are familiar with flood risk map in the local community, point out that they received information on floods from neighbors, friends;
Citizens with household incomes up to RSD 25,000 are still not prepared, but intend to take measures in the next 6 months, are still not prepared, but will start preparing next month, would evacuated to neighbors’ places during floods, would evacuated to neighbors’ places and to shelters during floods; they would like to go through some training in the field of natural disasters, and they would like to be educated about natural disasters caused by floods on television,
When it comes to incomes at the household level, the results suggest that in the lowest percentage:
Citizens with household incomes over RSD 90,000 would be evacuated to neighbors’ places and to rented apartments, they know where water valve is, point out that they got information on floods from neighbors, they would like to be educated about natural disasters caused by floods on television, through radio, Internet, informal education,
Citizens with household incomes up to RSD 75,000 know what flood means and are familiar with security response procedures, would be evacuated to the upper floors of the house during the flood; would evacuated to shelters, they point out that their neighbors can self-rescue in the event of a flood, they know what to do after an official warning about the approach of the flood, they know where the switch for electricity is located (77.6%);
Citizens with household incomes up to RSD 50,000 point out that somebody at school talked them about floods, are familiar with viruses and infections that accompany period after the floods (42.9%); point out that they have been given training in the field of natural disasters (4.1%);
Citizens with household incomes up to RSD 25,000 would be evacuated to a friend’s place during the flood, they point out that someone at work talked them about the floods, they know where live elders, disabled and infants, they know what help is needed by elders, disabled and infants during the floods, are familiar with flood risk map in the local community, point out that they got information on floods from neighbors, relatives, at faculty, over the radio, in the press, over the Internet.
Citizens with household incomes up to RSD 25,000 took preventive measures, would give money to help victims affected by floods, would be engaged in providing assistance to victims in the field, water level rise makes them to think on preparedness, carried out preparations for at least 6 months, supplies for two days, water supplies for four days, radio-transistor, flashlight, hack, apparatus for firefighting, first aid kit in the home, first aid kit in the vehicle, keep a first aid kit in an easily accessible place, discussion on plans for response with household members, keep copies of important personal, financial and insurance documents in a safe place.

Furthermore, citizens with incomes up to RSD 50,000 scored a higher level of preparedness of the state, of the local community for response to floods compared to citizens with incomes up to RSD 25,000; people with incomes over RSD 90,000 scored a higher level of assessments of confidence in their own abilities and the importance of taking preventive measures for response to floods compared to citizens with incomes up to RSD 25,000; people with incomes up to RSD 25,000 to a greater extent agree with statement “I think first responders will help me, so I do not need such measures”, “I have no time for that”, “It is very expensive”, ”I can not prevent it”, as a reason compared to citizens with incomes up to RSD 75,000; people with incomes up to RSD 25,000 to a greater extent expect help from family, non-governmental humanitarian organizations, international humanitarian organizations, religious communities, first responders compared to the citizens with incomes over RSD 90,000; people with incomes up to RSD 25,000 to a greater extent, expect help from the neighbors compared to citizens with incomes over RSD 90,000; people with incomes up to RSD 25,000 to a greater extent, expect assistance from police, emergency medical service, military, compared to citizens with incomes up to RSD 75,000; people with incomes up to RSD 25,000 to a lesser extent, assess the efficiency of the army, emergency medical service and staffs of emergency situations compared to the citizens with incomes over RSD 90,000; people with incomes up to RSD 25,000 to a lesser extent, assess efficiency compared to the citizens with incomes over RSD 90,000.

Recommendations for improving preparedness of citizens

It should influence on citizens who have incomes up to RSD 25,000: to take measures of preparedness to respond, to deposit funds to help people threatened by floods, to get engaged in assisting flood victims in the field, to take measures of preparedness encouraged by displaying images or recordings of raising water, to raise the level of confidence in their own abilities by additional education or specific training. They should be informed about the competencies of the police, first responders and staff for emergency situations during natural disasters caused by floods. They need to be informed about the evacuation routes and nearby shelters. They should be encouraged to acquire food supplies for two days, flashlight, hack, apparatus for fire fighting, first aid kit and to discuss on how to react. Citizens with incomes up to RSD 90,000 should be influenced to evacuate in emergency situations to neighbors’ places and rented apartments if needed. They should be educated about where water valve is located. Education has to be made through the radio, the internet, and non-formal education system. Citizens with household incomes up to RSD 75,000 should be influenced primarily through education about what flooding is and how to react in such situations. They should be encouraged to be educated about what they should do after official warnings about the approach of the flood and where switch for electricity is located. Citizens with incomes up to RSD 50,000 need to be learned about viruses and infections that accompany the period after floods and encouraged to undergo specific training in handling such situations. Citizens with incomes up to RSD 75,000 should be encouraged to acquire food supplies at least for one day, and to replenish them once a month.

References

[1] Baker, E. J. (2011). Household preparedness for the aftermath of hurricanes in Florida.

Applied Geography, 31(1), 46-52.

[2] Council for Excellence in Government (CEG) (2006). Introducing the Public Readiness Index: A survey - based tool to measure the preparedness of individuals, families and communities. Washington, DC: CEG.

[3] Cohen, J.W., Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd edn). (1988).

Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.

[4] Cvetković, V. (2015). Fenomenologija prirodnih katastrofa – teorijsko određenje i klasifikacija prirodnih katastrofa. Bezbjednost, policija i građani, 3 - 4, 311-335.

[5] Cvetković, V. (2015). Spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. (Doktorska disertacija), Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti.

[6] Cvetković, V. (2015). Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu - pregled literature.

Bezbjednost, policija i građani, 1-2/15(XI), 165-183.

[7] Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(80), 584-590.

[8] FEMA (2009). Personal Preparedness in America: Findings from the Citizen Corps National Survey.

[9] Gillespie, D. F., & Streeter, C. L. (1987). Conceptualizating and measuring disaster preparedness. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 5(2), 155-176.

[10] Ostojić, G. D. (2014). Environmental refugees: Direct or indirect way to a conflict. Vojno delo, 66(1), 51-83.

[11] Tierney, K. J., Lindell, M. K., & Perry, R. W. (2002). Facing the unexpected: disaster preparedness and response in the United States. Disaster Prevention and Management: An International Journal, 11(3), 222-222.

[1] Vratuša-Žunjić, V. A. (2001). Natural disasters and the'meteorological warfare. Vojno delo, 53(4-5), 85-91.

127

View publication stats

DOI: 10.5937/vojdelo1705160C

ПЕРЦЕПЦИЈА РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА ИЗАЗВАНИХ ПОПЛАВАМА

Владимир М. Цветковић Криминалистичко-полицијска академија, Београд

редмет квантитативног истраживања представља испитивање перцепције грађана о ризику настанка природне катастрофе изазване поплавом и оцене угрожености њиховог домаћинства. Т-те- стом независних узорака испитана је повезаност пола, родитељства, запослености, инвалидитета и претходног искуства, док је једнофак- торском анализом варијансе испитана повезаност година старости, нивоа образовања и брачног статуса са перцепцијом ризика и оценом угрожености домаћинства. Циљ спроведеног истраживања огледа се у научној експликацији утицаја наведених променљивих. Применом стратегије испитивања у домаћинствима и вишеетапним случајним узорковањем анкетирано је 2500 грађана у 19 локалних заједница. Резултати истраживања показују да 13,4% испитаника истиче да је вероватно да ће доћи до поплаве у наредних годину дана, 28,9% сма- тра да је вероватно да ће доћи до поплаве у наредних пет година и 39,3% испитаника истиче да је угрожено њихово домаћинство. Утвр- ђена је статистички значајна повезаност између перцепције ризика, родитељства, претходног искуства, војне обавезе, године старости и брачног статуса. Када је реч о оцени угрожености домаћинства она је статистички знатно повезана са родитељством, претходним иску- ством, војном обавезом, нивоом образовања и брачним статусом. Ре- зултати истраживања могу бити искоришћени за подизање нивоа све- сти о ризицима од природних катастрофа изазваних поплавама као

кључни предуслов подизања њихове спремности за реаговање.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, ризик, кванти- тативно истраживање, перцепција, поплаве, фактори

Увод

итања која су побуђивала пажњу истраживача приликом испитивања пер- цепције ризика односила су се најчешће на то да ли су грађани свесни ризи-

ка (Cvetković, 2016a; Cvetković & Sandić, 2016) од природних катастрофа (Cvetković, Gačić, & Jakovljević, 2015a, 2015b; Cvetković, Milojković, & Stojković, 2014; Цветковић,

Др Владимир М. Цветковић, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

Вучић, & Гачић, 2015; Цветковић, Гачић, & Јаковљевић, 2016). Поред тога, доста се испитивала и повезаност перцепције ризика и спремности грађана за реаговање. Наведена питања, односно недовољно научно објашњене повезаности, условља- вале су потребу за таквим истраживањима. Ризик и концепт управљања ризиком су одувек били предмет вишеструких дефиниција и често су погрешно схваћени или помешани са другим терминима као што су идентификација ризика, процена ризи- ка, анализа ризика и саопштавање ризика (Ansell & Wharton, 1992; Blaikie, Cannon,

Davis, & Wisner, 2014; Dilley, 2005; Pine, 2008; Thomalla, Downing, Spanger‐Siegfried,

Han, & Rockström, 2006). Само управљање ризиком је функција која се састоји од

неколико под функција које раде заједно у циљу информисања одлучивања на свим нивоима организација и заједница. Ризик, као основни термин за управљање ризиком, има различита значења у различитим дисциплинама као што су медици- на, финансије, безбедност, сигурност, итд. Једна од најприсутнијих дефиниција ко- ја се учестало користи у теорији катастрофа је Анселова и Вартонова према којој ризик је производ вероватноће и последица догађаја (Ansell & Wharton, 1992). При томе, дефиниција имплицира да ризик може да буде управљан кроз утицање или вероватноћу (кроз акције ублажавања и спремности) и последица катастрофе (кроз акције ублажавања, спремности, одговора и опоравка). Са друге стране, угроже- ност се односи на могућност за нарушавање социјалног, инфраструктурног, еко- номског и еколошког система. То је резултат скупа услова и процеса који утичу на начин на који ови системи су погођени природним и технолошким опасностима или екстремним појавама. Као таква, она је уско повезана са отпорношћу, која подразу- мева капацитет ових система да се опораве од катастрофа или њихов капацитет и да одговоре и да се изборе са екстремним опасностима (Pine, 2008, p. 143)

Мицели и сарадници (Miceli, Sotgiu, & Settanni, 2008) у резултатима истражива- ња показују да су становници Аосте у Италији поприлично неспремни, а уз помоћ корелационе и регресионе анализе су указали да је спремност за катастрофе у по- зитивној корелацији са перцепцијом ризика. Наиме, у њиховом истраживачком раду

„Спрeмнoст зa кaтaстрoфe и пeрцeпциja ризикa oд пoплaвe: истрaживaњe у aлпскoj дoлини у Итaлиjи“ спровели су квaнтитaтивнo истрaживaњe чији је циљ предста- вљао испитивaњa спрeмнoсти грaђaнa за реаговање и пeрцeпциje ризикa oд пoплa- вa. Toм приликoм, 400 oдрaслих испитaникa из 9 лoкaлних зajeдницa, кojи су билe излoжeни поплавама били су интeрвjуисaни кoришћeњeм структурисaнoг интeрвjуa. Интeрвjуисaњe je oбaвљeнo уз пoмoћ кoмпjутeрскoг тeлeфoнскoг систeмa зa интeр- вjуисaњe (Tekeli-Yeşil, Dedeoǧlu, Tanner, Braun-Fahrlaender, & Obrist). Интeрeсaнтнo je спoмeнути дa су интeрвjуисaни сaмo oдрaсли кojи су у прoтeклe 5 гoдинe живeли нa тoм прoстoру. Њимa су билa пoстaвљeнa питaњa o усвojeним сeтoвимa зaш- титничких мера кoja им oмoгућaвajу дa спрeчи нeгaтивнe пoслeдицe пoплaвa. Сaмa пeрцепциja ризикa oд пoплaвa прoцeњeњa је пoмoћу jeднoдимeнзиoнaлнe скaлe кojу су сaми aутoри рaзвили и кoja je и пoтврђeнa. Oд испитaникa je трaжeнo дa прoцeнe вeрoвaтнoћу нaстaнкa рaзличитих пoслeдицa кao и дa изрaзe свoja oсeћaњa у вeзи пoплaвa. При тoмe, прикупљaни су и сoциjaлнo-дeмoгрaфски пoдaци. Рeзултaти истрaживaњa су пoкaзaли дa су стaнoвници пoприличнo дoбрo спремни за реаговање, a кoрeлaциoнe и рeгрeсиoнe aнaлизe су укaзaлe дa je спрeмнoст зa кaтaстрoфe у пoзитивнoj кoрeлaциjи сa пeрцeпциjoм ризикa.

Интервенције усмерене ка промени свести грађана одувек су представљале пр- ви корак у подстрекивању грађана да усвоје одговарајуће мере спремности реаго- вања на природне катастрофе (Cvetković, 2015, 2016b, 2016c, 2016d; Cvetković & Ivanov, 2016; Cvetković, Lipovac, & Milojković, 2016; Cvetković & Stanišić, 2015; Cvet- ković & Stojković, 2015; Lipovac & Cvetković, 2015). У студијама о катастрофама, та- квим истраживачким питањима поклањана је посебна пажња (Becker, Paton, Johnston, & Ronan, 2013 & Ronan, 2013; Etkin, 1999; Finnis, Johnston, Ronan, & Whi- te, 2010 & White, 2010; Jackson & Mukerjee, 1972; Kapucu, 2008; Miceli et al., 2008; Mileti & Fitzpatrick, 1993; J. P. Mulilis, Duval, & Rogers, 2003; Russell, Goltz, & Bourque, 1995). Перцепција ризика и способност пружања адекватног одговора у природним катастрофама условљена је индивидуалним разумевањем природних опасности (Anderson-Berry & King, 2005; Miceli et al., 2008). Дакле, да би грађани предузели од- ређене мере спремности, морају бити упознати са природним опасностима на ло- калном и републичким нивоу, веровати да је могуће смањити и изборити се са на- сталим последицама. Грађанин ће предузети такве мере уколико претпоставља да ће природна катастрофа њему лично нанети одређене последице, или руководећи се другим разлозима као што су одговорност према деци или старијим родитељи- ма (Murphy, 2007; Olympia, Rivera, Heverley, Anyanwu, & Gregorits, 2010 Anyanwu, & Gregorits, 2010; Paton, 2003a). Мотивисаност за предузимање мера спремности условљена је и поседовањем кућног љубимца, локацијом и врстом власништва над објектом у којем се живи. У резултатима својих истраживања, Капуку (Kapucu, 2008) истиче да се становници централне Флориде осећају спремно за реаговање на ураган (субјективна перцепција), док су објективно веома неспремни за такве догађаје (објективна перцепција).

Сатлер и сарадници (Sattler, Kaiser, & Hittner, 2000) су испитивали корелацију између нивоа спремности за катастрофе и фактора као што су године, приходи, перцепција ризика, немаштина и претходно искуство на нивоу појединца. У раду потврђују позитивну корелацију између перцепције ризика и спремности за ура- ган. Патон (Paton, 2003a, 2003b) у свом истраживачком раду указује да у фази мотивације за унапређење спремности за реаговање на природне катастрофе, утичу следеће променљиве: перцепција ризика, критична свест и страх од при- родних катастрофа. По њему, наведене променљиве утичу на степен мотивиса- ности људи за спровођене мера спремности у вези природних катастрофа. Џек- сон и Мукурје (Jackson & Mukerjee, 1972) у резултатима истраживања указују да је 86% испитаника имало искуства са земљотресом, да 43% мисли да ће се дого- дити други наредних година и само једна трећина испитаника сматра да би то мо- гло да погоди њих. Надаље, они указују да од оних који очекују последице од бу- дућих земљотреса, само половина мисли да ће последице бити озбиљне. Милети и Фицпатрик (Mileti & Fitzpatrick, 1993) у раду указују да 80% испитаника верује да ће осетити Паркфилд земљотрес. Међутим, на шта они и указују, само једна тре- ћина испитаника сматра да би он могао повредити њих и нанети штету њиховој имовини.

У теорији о спремности за реаговање на катастрофе посебно се истиче значај два психолошка фактора: процена ризика и процена способности да се изађе на крај са ризиком (Lindell & Perry, 2000; Mulilis, 1999). Перцепција ризика заснована

на личним проценама игра значајну улогу у предузимању мера спремности за ре- аговање. Посебно је присутан нереалистични оптимизам, који указује на чињени- цу да велики број људи мисли да неће њега задесити таква природна катастро- фа. Поред тога, постоје и људи који сматрају да се упркос свим предузетим напо- рима, последице природних катастрофа не могу спречити или ублажити (Turner, Nigg, & Paz, 1986).

Методологија истраживања

За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом иску- ствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка поплава. На тај начин добијен је стратум, односно популација коју су чинили сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догодила или постоји ризик да се догоди поплава. Из тако добијеног стра- тума, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 154 у којима је инди- кована угроженост или потенцијална угроженост од поплава. Истраживањем су об- ухваћене следеће локалне заједнице: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смед. Палан- ка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице.

Графикон 1 – Дистрибуција испитаника обухваћених узорком по локалним заједницама

У даљем поступку узорковања коришћен је вишеетапни случајни узорак. У првој етапи одређени су делови у административним седиштима локалних заједница који су били угрожени стогодишњим водама или потенцијалним ризиком од високих во-

да. У другој етапи одређене су улице или делови улица, а у трећој етапи одређена су домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађи- ван са бројношћу заједнице. Четврта етапа узорковања односила се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефинисаног домаћинства. Селекција испита- ника је спроведена процедуром случајног одабира пунолетних чланова домаћин- ства који су се затекли у време анкетирања. У истраживању је укупно анкетирано

2.500 грађана. Истраживање је део обимнијег истраживања спремности грађана за реаговање у природни катастрофама.

Када је реч о узорку, мушкарци су заступљени са 49,8%, док жене чине 50,2%. Од тога, у узорку је незнатно више жена од мушкараца у свим старосним група- цијама, осим од 48 до 58 година и преко 68 година где има процентуално више мушкараца. Када се сагледа образовна структура грађана који су обухваћени узорком, такође се примећује да је највише грађана са завршеном средњом че- творогодишњом школом 41,3%. Најмање је грађана са завршеним мастер 2,9% и докторским студијама 0,4%. Са средњом трогодишњом школом и докторатом има више мушкараца у односу на жене, док жена има више са завршеним факулте- том, мастер студијама, и средњом четворогодишњом школом. Опсег старости грађана обухваћен узорком је од 18 до 90 године, средња вредност је 39,95 годи- не (мушкараца 40,9 – SD = 14,176 и жена 38,61 - SD = 14,278) и стандардно од- ступање од те средње вредности износи 14,244 година. Веома је значајно и каза- ти понешто и о расподели вредности непрекидних променљивих (асиметрија и спљоштеност њихове расподеле). Позитивна вредност асиметрије 0,361 за ста- рост испитаника показује да је већина добијених резултата лево од средње вред- ност, међу мањим резултатима, док негативна вредност спљоштености од -0,599 показује да је расподела пљоснатија од нормалне, тј. има више резултата наго- миланих на реповима. Највише испитаника у узорку је старости од 18 до 28 годи- на (28,4%), док је најмање испитаника старости преко 68 година (2,2%). У узорку, ожењених/удатих је 54,6%, удоваца/удовица је 3%, неожењених/неудатих (са- мац/ица) је 18,8%, верених је 2,7% и у вези је 16,9%. Према резултатима, ожење- них мушкараца има много више него удатих жена. При томе, много више неоже- њених мушкараца има у односу на неудате жене.

Статистичка анализа прикупљених података рађена је у ИБМ-овом софтвер- ском пакету СПСС. Хи-квадрат тест независности (χ2) коришћен је за испитивање везе између пружања помоћи у природним катастрофама и одређених демограф- ских, социо-економских и психолошких карактеристика испитаника. Резултати ста-

тистичких анализа приказани су табеларно са одговарајућим текстуалним интер- претацијама.

Резултати и дискусија

Предузимање мера спремности често је условљено озбиљним схватањем и познавањем поплавних ризика у локалној заједници. Руковођени тиме, од испита- ника је затражено да оцене вероватноћу да се суоче са последицама поплаве у наредних годину и пет година дана. Резултати указују да 13,4% испитаника оце-

њује вероватно, за разлику од 48,5% испитаника који сматрају да је невероватно њихово суочавање са последицама поплаве у наредних годину дана. Средња вредност вероватноће суочавања са последицама у наредних годину дана изно- си 2,56 (SD = 1,354) (графикон 2). Према даљим резултатима, 28,9% испитаника оцењује вероватно, док 48,9% мисли да је невероватно да ће се суочавати са п- оследицама поплаве у наредних пет година дана. Средња вредност вероватноће суочавања са последицама у наредних годину дана износи 2,84 (SD = 1,382) (графикон 3).

40.0% 30.6%

26.8%

30.0%

20.0%

10.0%

0.0%

17.9%

11.2% 12.2%

– Aпсолутно невероватно
– У извесној мери невероватно
– Нити вероватно нити невероватно 4 – У извесној мери вероватно

5 – Апсолутно вероватно

Графикон 1 – Процентуална дистрибуција оцене ризика догађања природне катастрофе у наредних годину дана

Резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty et al, 2007: 120) пока- зују да 30% испитаника сматра да је апсолутно вероватно да ће се сусрести са по- плавама у наредних пет година, 33,6% оцењује да је то у извесној мери вероватно, 23,9% сматра да је то нити вероватно нити невероватно, 10,7% сматра да је то у извесној мери невероватно и 1,8% сматра да је то апсолутно невероватно. У поре- ђењу са резултатима спроведено истраживања у Србији, примећује се да су грађа- ни далеко сигурнији да се неће сусретати са поплавама.

30.0% 22.5%

28.8%

25.0%

20.0%

15.0%

10.0%

5.0%

0.0%

16.2%

11.8%

17.1%

– Aпсолутно невероватно
– У извесној мери невероватно
– Нити вероватно нити невероватно 4 – У извесној мери вероватно

5 – Апсолутно вероватно

Графикон 3 – Процентуална дистрибуција оцене ризика догађања природне катастрофе у наредних пет година

Испитаницима је постављено питање да оцене угроженост њиховог домаћин- ства од последица поплава. Том приликом, 39,3% испитаника одговорило је да је угрожена њихова кућа/стан, 24,6% да је нити угрожена нити не угрожена и 24,5% да је не угрожена њихова кућа/стан од последица поплава. Посматрано на скали од 1 до 5, 12,8% испитаника сматра да је њихово домаћинство апсолутно не угрожено, 11,7% да је у извесној мери не угрожено, 24,6% да је нити угрожено нити не угроже- но, 19,9% да је у извесној мери угрожено и 29,4% да је у апсолутној мери угрожено (графикон 4).

11.7%

12.8%

19.9%

24.6%

29.40%

0.0%	5.0%	10.0% 15.0% 20.0% 25.0% 30.0% 5 – Апсолутно угрожен
		4 - У извесној мери угрожен
		3 – Нити угрожен нити неугрожен
		2 – У извесној мери неугрожен
		1 – Aпсолутно неугрожен

Графикон 4 – Процентуална дистрибуција одговора на питање:,,Како оцењујете угроженост ваше куће/стана од поплава?“

За испитивање повезаности одређених дихотомних променљива и непрекид- не зависне променљиве о перцепцији ризика, изабран је T–тест независних узо- рака (independent samples T test). Њиме је испитана статистички значајна раз- лика између добијених средњих вредности перцепције ризика код испитаника различитог пола, статуса родитељства, запослености, инвалидитета, и прет- ходног искуства. Пре приступања спровођења теста, биле су испитане опште и посебне претпоставке за његово спровођење. Утврђена је статистички значајна разлика између перцепције ризика и родитељства (родитељ – М = 2,65, SD = 1,42, није родитељ – М = 2,42, SD = 1,23), претходног искуства (има прет- ходног искуства – М = 3,32, SD = 1,38, нема претходног искуства – М = 2,25, SD = 1,21), и војне обавезе (одслужен војни рок – М = 2,62, SD = 1,39, није од- служен војни рок – М = 2,46, SD = 1,30) (табела 1). Није утврђена статистички значајна разлика између перцепције ризика и пола (мушкарци – М = 2,58, SD = 1,36, жене – М = 2,53, SD = 1,34), родитељства, инвалидитета (има инва- лидитет – М = 2,40, SD = 1,16, нема инвалидитет – М = 2,52, SD = 1,33), запо- слености (запослен – М = 2,50, SD = 1,36, незапослен – М = 2,60, SD = 1,31). Родитељи су забележили виши ниво перцепције ризика од испитаника који нису родитељи. Поред тога, грађани са претходним искуством и који су одслужили војни рок су такође забележили виши ниво у односу на грађане без искуства и оне који нису одслужили војни рок.

Табела 1 – Резултати T–теста (independent-samples T–test) поређења средње вредности перцепције ризика у односу на независне променљиве

	Ливинов тест једнакости варијансе
			Т-тест независних узорака

	F - вредност	Sig. – ниво значајности	T - вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка - разлика	95% Интервал поверења разлике
Независне променљиве								95% Интервал поверења разлике
Независне променљиве								Доња	Горња
								Доња	Горња
Пол	1,17	,278	,864	2462	,387	,047	,055	-,060	,154
Родитељство	36,64	,000	4,292	2322,609	,000	,231	,054	,126	,337
Запосленост	3,67	,055	-1,610	2379	,107	-,092	,057	-,204	,020
Инвалидитет	2,12	,145	-,625	1804	,532	-,119	,191	-,494	,255
Претходно искуство	21,87	,000	16,282	851,826	,000	1,073	,066	,944	1,203
Војна обавеза	7,97	,005	2,739	1931,266	,006	,161	,059	,046	,277

Утврђена је статистички значајна разлика између оцене угрожености домаћин- ства и родитељства (родитељ – М = 2,67, SD = 1,43, није родитељ – М = 2,44, SD = 1,24), претходног искуства (има претходног искуства – М = 3,48, SD = 1,38, нема претходног искуства – М = 2,21, SD = 1,18), и војне обавезе (одслужен војни рок – М = 2,60, SD = 1,41, није одслужен војни рок – М = 2,52, SD = 1,29). Није утврђена статистички значајна разлика између перцепције ризика и пола (му- шкарци – М = 2,57, SD = 1,39, жене – М = 2,58, SD = 1,32), инвалидитета (има ин- валидитет – М = 2,72, SD = 1,16, нема инвалидитет – М = 2,52, SD = 1,36), запо- слености (запослен – М = 2,53, SD = 1,36, незапослен – М = 2,59, SD = 1,33) (табела 2). Судећи према добијеним резултатима грађани који су родитељи, имају претходног искуства и одслужили су војну обавезу забележили су виши ниво оцене угрожености до-маћинства од грађана који нису родитељи, немају претходног искуства и нису одслужили војну обавезу. Може се претпоставити да су родитељи, грађани који су имали искуства са природним катастрофама и они који су одслужили војни рок свеснији озбиљности последица природних ката- строфа, боље перципирају ризике итд. Свакако, да би се са сигурношћу могло ре- ћи који су разлози такве разлике потребно је спровести додатна истраживања у којима би се испитали такви налази.

Табела 2 – Резултати T–теста (independent-samples T–test) поређења средње вредности оцене угрожености домаћинства у односу на независне променљиве

	Ливинов тест једнакости варијансе
			Т-тест независних узорака

	F - вредност	Sig. – ниво значајности	T - вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка - разлика	95% Интервал поверења разлике
Независне променљиве								95% Интервал поверења разлике
Независне променљиве								Доња	Горња
								Доња	Горња
Пол	11,006	,001	-,184	2448,162	,854	-,010	,055	-,118	,098
Родитељство	40,347	,000	4,264	2306,427	,000	,232	,054	,125	,339
Запосленост	2,828	,093	-1,076	2372	,282	-,062	,058	-,175	,051
Инвалидитет	2,215	,137	1,010	1793	,313	,197	,195	-,185	,579
Претходно искуство	37,783	,000	19,319	844,332	,000	1,265	,066	1,137	1,394
Војна обавеза	20,652	,000	1,211	1919,944	,226	,072	,059	-,044	,188

Једнофакторском анализом варијансе (One-way ANOVA) истражен је утицај година старости испитаника на зависне непрекидне променљиве: перцепција ризика и оцена угрожености домаћинства. Субјекти су по годинама старости подељени у 7 групе (од 18 до 28 година, од 28 до 38 година, од 38 до 48 година, од 48 до 58 година, од 58 до 68 го- дина, од 68 до 78 година, и од 78 до 90 година). Помоћу теста хомогености варијанси (ho- mogeneity of variance test) испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од 7 групе. Имајући у виду резултате Ливиновог теста водило се рачуна о кршењу претпостав- ке о хомогености варијансе. За променљиве код којих је била прекршена претпоставка, дат је приказ табеле ,,Robust Tests of Equality of Means“ и резултати два теста, Велшовог (Welsh) и Брауновог (Brown - Forsythe) отпорних на кршење претпоставке о једнакости ва- ријанске. За потребе истраживања, коришћени су резултати Велшовог (Welsh) теста.

Према добијеним резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група код перцепције ризика (F = 4,11, p = 0,001). Није утврђена статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група код оцене угрожености домаћинства (F = 1,87, p = 0,091) (табела 3). Накнад- на поређења помоћу Тукејовог ХСД (Tukey HSD) казују да се забележена средња вредност оцене перцепције ризика статистички значајно (p < 0,05) и међусобно раз- ликује код грађана старости од 18 до 28 година (М = 2,42, SD = 1,20), затим од 28 до 38 година (М = 2,60, SD = 1,37), и грађана старости од 38 до 48 година (М = 2,70, SD = 1,41). Даљим сагледавањем добијених резултата може се рећи да је забеле- жена перцепција ризика највиша код испитаника старости од 38 до 48 година, док је она најнижа код грађана старости од 18 до 28 година. Свакако, може се претпоста- вити да су старији грађани свеснији ризика, да имају више искуства итд. Ипак, да би се то са сигурношћу могло рећи потребно је спровести додатна истраживања ка- ко би се утврдили разлози тако добијених резултата.

Табела 3 – Резултати једнофакторске анализе варијанске различитих група година старости, перцепције ризика и оцене угрожености домаћинства

Године старости		N – укупан број	Mean - средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	95% Интервал поверења		Минимум	Максимум
Године старости		N – укупан број	Mean - средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	Доња	Горња	Минимум	Максимум
Перцепција ризика	Од 18 до 28 година	700	2,42	1,201	,045	2,33	2,51	1	5
	Од 28 до 38 година	543	2,68	1,375	,059	2,56	2,79	1	5
	Од 38 до 48 година	510	2,68	1,415	,063	2,55	2,80	1	5
	Од 48 до 58 година	491	2,51	1,429	,064	2,38	2,63	1	5
	Од 58 до 68 година	169	2,57	1,438	,111	2,36	2,79	1	5
	Од 68 до 78 година	42	2,31	1,405	,217	1,87	2,75	1	5
	Од 78 до 90 година	9	3,00	,500	,167	2,62	3,38	2	4
Оцена угрожености домаћинства	Од 18 до 28 година	694	2,47	1,293	,049	2,37	2,57	1	5
	Од 28 до 38 година	546	2,54	1,303	,056	2,43	2,65	1	5
	Од 38 до 48 година	508	2,65	1,370	,061	2,53	2,77	1	5
	Од 48 до 58 година	489	2,63	1,463	,066	2,50	2,76	1	5
	Од 58 до 68 година	169	2,70	1,518	,117	2,47	2,93	1	5
	Од 68 до 78 година	42	2,81	1,330	,205	2,40	3,22	1	5
	Од 78 до 90 година	9	3,00	,866	,289	2,33	3,67	2	5

Robust Tests of Equality of Means
Перцепција ризика		Statistica	df1	df2	Sig.
	Welch	4,113	6	105,178	,001*
	Brown-Forsythe	3,377	6	704,217	,003*
Оцена угрожености домаћинства	Welch	1,879	6	102,526	,091
Оцена угрожености домаћинства	Brown-Forsythe	1,830	6	574,874	,091

* постоји статистички значајна разлика

Након испитивања утицаја година старости, једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа образовања испитаника на зависне непрекидне променљи- ве: перцепција ризика и оцена угрожености домаћинства. Субјекти су по нивоу обра- зовања подељени у 7 групе (основно, средње (3 год.), средње (4 год.), више, високо, мастер, докторске). Помоћу теста хомогености варијанси (homogeneity of variance test) испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од 7 групе. Имајући у ви- ду резултате Ливиновог теста водило се рачуна о кршењу претпоставке о хомогено- сти варијансе. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група код оцене угрожености домаћинства (F = 2,91, p = 0,011). Није утврђена статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група код перцепције ризика (F = 1,22, p = 0,299) (табела 4). Накнадна по-

ређења помоћу Тукејовог ХСД казују да се забележена средња вредност оцене угро- жености домаћинства статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код гра- ђана са завршеном основном школом (М = 2,70, SD = 1,24), средњом трогодишњом школом (М = 2,61, SD = 1,44), средњом четворогодишњом школом (М = 2,55, SD = 1,38) и високим образовањем (М = 2,48, SD = 1,26). Судећи према добијеним резултатима, оцена угрожености домаћинства је највиша код грађана са завршеном основном школом, док је најнижа код грађана са високим образовањем.

Табела 4 – Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група нивоа образовања, перцепције ризика о оцене угрожености домаћинства

Ниво образовања		N – укупан број	Mean - средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	95% Интервал поверења		Минимум	Максимум
Ниво образовања		N – укупан број	Mean - средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	Доња	Горња	Минимум	Максимум
Перцепција ризика	Основно	174	2,70	1,241	,094	2,52	2,89	1	5
	Средње (3 год.)	518	2,61	1,448	,064	2,48	2,73	1	5
	Средње (4 год.)	1019	2,55	1,381	,043	2,47	2,64	1	5
	Више	240	2,57	1,305	,084	2,40	2,74	1	5
	Високо	439	2,48	1,266	,060	2,36	2,59	1	5
	Мастер	65	2,32	1,161	,144	2,04	2,61	1	5
	Докторске	9	2,78	1,563	,521	1,58	3,98	1	5
Оцена угрожености домаћинства	Основно	176	2,97	1,354	,102	2,77	3,17	1	5
	Средње (3 год.)	513	2,55	1,387	,061	2,43	2,67	1	5
	Средње (4 год.)	1017	2,53	1,393	,044	2,44	2,62	1	5
	Више	240	2,65	1,367	,088	2,47	2,82	1	5
	Високо	437	2,53	1,268	,061	2,41	2,65	1	5
	Мастер	65	2,52	1,187	,147	2,23	2,82	1	5
	Докторске	9	2,89	1,453	,484	1,77	4,01	1	5

Robust Tests of Equality of Means
Перцепција ризика		Statistica	df1	df2	Sig.
	Welch	1,225	6	106,525	,299
	Brown-Forsythe	1,091	6	145,837	,371
Оцена угрожености домаћинства	Welch	2,911	6	106,535	,011
Оцена угрожености домаћинства	Brown-Forsythe	3,054	6	189,511	,007

* постоји статистички значајна разлика

Осим година старости и нивоа образовања, испитан је једнофакторском анализом варијансе и утицај брачног стања испитаника на зависне непрекидне променљиве: пер- цепција ризика и оцена угрожености домаћинства. Субјекти су по брачном статусу по-

дељени у 6 групе (није у вези, у вези, верен/а, ожењен/удата, разведен/а, удовац/ица). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од 6 групе. Имајући у виду резултате Ливиновог теста водило се рачуна о крше- њу претпоставке о хомогености варијансе. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група код перцепције ризика (F

= 4,16, p = 0,001) и оцене угрожености домаћинства (F = 4,87, p = 0,000) (табела 5). На- кнадна поређења помоћу Тукејовог ХСД казују да се забележена средња вредност оце- не перцепције ризика статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађа- на који су у вези (М = 2,42, SD = 1,17) и грађана који су ожењени/удати (М = 2,65, SD = 1,41). Резултати показују да су ожењени/удати грађани забележили виши ниво перцеп- ције ризика од грађана који су у вези. Надаље, резултати указују да се забележена средња вредност оцене угрожености домаћинства статистички значајно (p < 0,05) и ме- ђусобно разликује код грађана који су у вези (М = 2,43, SD = 1,25) и који су ожење- ни/удати (М = 2,66, SD = 1,42). Грађани који су у вези забележили су нижи ниво оцене угрожености домаћинства од грађана који су ожењени/удати.

Табела 5 – Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група брачног статуса, перцепције ризика о оцене угрожености домаћинства

Брачни статус		N – укупан број	Mean - средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	95% Интервал поверења		Минимум	Максимум
Брачни статус		N – укупан број	Mean - средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	Доња	Горња	Минимум	Максимум
Перцепција ризика	Није у вези	456	2,45	1,251	,059	2,33	2,56	1	5
	У вези	417	2,42	1,176	,058	2,31	2,53	1	5
	Верен/а	67	2,58	1,539	,188	2,21	2,96	1	5
	Ожењен/удата	1350	2,65	1,414	,038	2,57	2,72	1	5
	Разведен/а	99	2,27	1,252	,126	2,02	2,52	1	5
	Удовац/ица	75	2,80	1,585	,183	2,44	3,16	1	5
Оцена угрожености домаћинства	Није у вези	450	2,45	1,232	,058	2,34	2,57	1	5
	У вези	417	2,43	1,256	,062	2,31	2,55	1	5
	Верен/а	67	2,67	1,450	,177	2,32	3,03	1	5
	Ожењен/удата	1349	2,66	1,420	,039	2,58	2,74	1	5
	Разведен/а	99	2,30	1,233	,124	2,06	2,55	1	5
	Удовац/ица	75	2,97	1,551	,179	2,62	3,33	1	5

Robust Tests of Equality of Means
Перцепција ризика		Statistica	df1	df2	Sig.
	Welch	4,168	5	292,987	,001*
	Brown-Forsythe	3,816	5	479,677	,002*
Оцена угрожености домаћинства	Welch	4,872	5	293,804	,000*
Оцена угрожености домаћинства	Brown-Forsythe	4,845	5	518,121	,000*

* постоји статистички значајна разлика

Закључак

У квантитативном истраживању перцепције ризика од природних катастрофа изазваних поплавама дошло се до следећих закључака:

када је реч о перцепцији ризика 13,4% испитаника сматра да је вероватно да ће доћи до поплаве у наредних годину дана, за разлику од 48,5% испитаника који сматрају да то није вероватно. Са друге стране, незнатно више испитаника 28,9% сматра да је вероватно да ће доћи до поплаве у наредних пет година, за разлику од 48,9% испитаника који сматрају да то није вероватно. Поред тога, оцена угроже- ности је таква да 39,3% испитаника сматра је да је угрожено њихово домаћинство, 24,6% да је нити угрожена нити не угрожена и 24,5% да је не угрожено.
утврђена је статистички значајна повезаност између перцепције ризика, роди- тељства, претходног искуства и војне обавезе. Није утврђена статистички значајна повезаност између перцепције ризика и пола, родитељства, инвалидитета и запо- слености. Родитељи су забележили виши ниво перцепције ризика од испитаника који нису родитељи. Поред тога, грађани са претходним искуством и који су одслу- жили војни рок су такође забележили виши ниво у односу на грађане без искуства и оне који нису одслужили војни рок.
утврђена је статистички значајна повезаност између оцене угрожености дома- ћинства, родитељства, претходног искуства и војне обавезе. Није утврђена стати- стички значајна повезаност између перцепције ризика, пола, инвалидитета и запо- слености. Грађани који су родитељи, имају претходног искуства и одслужили су вој- ну обавезу забележили су виши ниво оцене угрожености домаћинства од грађана који нису родитељи, немају претходног искуства и нису одслужили војну обавезу.
утврђена је статистички значајна повезаност година старости и перцепције ри- зика. Грађани старости од 38 до 48 година забележили су највиши ниво перцепци- је, док је она најнижа код грађана старости од 18 до 28 година.
утврђена је статистички значајна повезаност нивоа образовања и оцене угро- жености домаћинства. Сама оцена је највиша код грађана са завршеном основном школом, док је најнижа код грађана са високим образовањем.
утврђена је статистички значајна повезаност брачног статуса, перцепције ри- зика и оцене угрожености домаћинства. Ожењени/удати грађани забележили виши ниво перцепције ризика од грађана који су у вези.

Резултати истраживања свакако могу допринети смањењу утицаја катастрофе имајући у виду да они који учествују у процесу анализе опасности морају имати тачне и благовремене информације за подршку ефикасном одлучивању. Потребно је наставити испитивање перцепције ризика поготово имајући у виду њен утицај на спремност грађана за реаговање.

Литература

[1] Anderson-Berry, L., & King, D. (2005). Mitigation of the impact of tropical cyclones in Northern Australia through community capacity enhancement. Mitigation and adaptation strategies for global change, 10(3), 367-392.

[2] Ansell, J., & Wharton, F. (1992). Risk: analysis, assessment, management: John Wiley & Sons Inc.

[3] Becker, J. S., Paton, D., Johnston, D. M., & Ronan, K. R. (2013). Salient beliefs about earthquake hazards and household preparedness. Risk Analysis, 33(9), 1710-1727.

[4] Blaikie, P., Cannon, T., Davis, I., & Wisner, B. (2014). At risk: natural hazards, people's vulnerability and disasters: Routledge.

[5] Cvetković, V. (2015). Faktori uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o prirodnim katastrofama izazvanim klizištima. Bezbednost, LVII(1/2015), 32-51.

[6] Cvetković, V. (2016a). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 75-96.

[7] Cvetković, V. (2016b). Influence of employment status on citizen preparedness for response to natural disasasters. NBP – Journal of criminalistics and law, in press.

[8] Cvetković, V. (2016c). Influence of Income Level on Citizen Preparedness for Response to Natural Disasters. Vojno delo, 2016/4.

[9] Cvetković, V. (2016d). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2).

[10] Cvetković, V., & Ivanov, A. (2016). Analiza faktora uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o epidemijama. Paper presented at the Deveta međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravljanja",, Veleučilište Velika Gorica, Hrvatska.

[11] Cvetković, V., & Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23(82), 203-211.

[12] Cvetković, V., & Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters., SASA, . Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 65(3), 323-340.

[13] Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Knowledge and perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22(77), 42-49.

[14] Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015a). Geoprostorna i vremenska distribucija šumskih požara. Vojno delo, 67(2), 108-127.

[15] Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015b). Impact of climate change on the distribution of extreme temperatures as natural disasters. Vojno delo, 67(6), 21-42.

[16] Cvetković, V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME.

[17] Cvetković, V., Milojković, B., & Stojković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemljotresa kao prirodnih katastrofa. Vojno delo, 66(2), 166-185.

[18] Цветковић, В., Вучић, С., & Гачић, Ј. (2015). Климатске промене и национална одбрана. Војно дело, 67(5), 181-203.

[19] Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 2/2016, 108-127.

[20] Dilley, M. (2005). Natural disaster hotspots: a global risk analysis (Vol. 5): World Bank Publications. [21] Etkin, D. (1999). Risk transference and related trends: driving forces towards more mega-

disasters. Global Environmental Change Part B: Environmental Hazards, 1(2), 69-75.

[22] Finnis, K. K., Johnston, D. M., Ronan, K. R., & White, J. D. (2010). Hazard perceptions and preparedness of Taranaki youth. Disaster Prevention and Management, 19(2), 175-184. doi: 10.1108/09653561011037986

[23] Jackson, E. L., & Mukerjee, T. (1972). Human adjustment to the earthquake hazard in San Francisco, California.

[24] Kapucu, N. (2008). Culture of preparedness: household disaster preparedness. Disaster Prevention and Management, 17(4), 526-535. doi: 10.1108/09653560810901773

[25] Lindell, M. K., & Perry, R. W. (2000). Household adjustment to earthquake hazard a review of research. Environment and Behavior, 32(4), 461-501.

[26] Lipovac, M., & Cvetković, V. (2015). Problemi u implementaciji evropskih standarda u Republici Srbiji u oblasti integrisanog sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama - broj 112 za hitne pozive. Evropsko zakonodavstvo, 53.

[27] Miceli, R., Sotgiu, I., & Settanni, M. (2008). Disaster preparedness and perception of flood risk: A study in an alpine valley in Italy. Journal of Environmental Psychology, 28(2), 164-173.

[28] Mileti, D., & Fitzpatrick, C. (1993). The great earthquake experiment: Risk communication and public action. WESTVIEW PRESS, 5500 CENTRAL AVENUE, BOULDER, CO 80301- 2877(USA). 1993.

[29] Mulilis, J. P., Duval, T. S., & Rogers, R. (2003). The Effect of a Swarm of Local Tornados

on Tornado Preparedness: A Quasi‐Comparable Cohort Investigation1. Journal of Applied Social Psychology, 33(8), 1716-1725.

[30] Mulilis, P. (1999). Gender and Earthquake Preparedness: A Research Study of Gender Issues in Disaster Management: Differences in Earthquake Preparedness Due to Traditional Stereotyping or Cognitive Appraisal of Threat?

[31] Murphy, B. L. (2007). Locating social capital in resilient community-level emergency management. Natural Hazards, 41(2), 297-315.

[32] Olympia, R. P., Rivera, R., Heverley, S., Anyanwu, U., & Gregorits, M. (2010). Natural disasters and mass-casualty events affecting children and families: a description of emergency preparedness and the role of the primary care physician. Clinical pediatrics.

[33] Paton, D. (2003a). Disaster preparedness: a social-cognitive perspective. Disaster Prevention and Management, 12(3), 210-216. doi: 10.1108/09653560310480686

[34] Paton, D. (2003b). Stress in disaster response: a risk management approach. Disaster Prevention and Management, 12(3), 203-209. doi: 10.1108/09653560310480677

[35] Pine, J. (2008). Natural hazards analysis: reducing the impact of disasters: CRC Press.

[36] Russell, L. A., Goltz, J. D., & Bourque, L. B. (1995). Preparedness and hazard mitigation actions before and after two earthquakes. Environment and Behavior, 27(6), 744-770.

[37] Sattler, D. N., Kaiser, C. F., & Hittner, J. B. (2000). Disaster Preparedness: Relationships Among Prior Experience, Personal Characteristics, and Distress1. Journal of Applied Social Psychology, 30(7), 1396-1420.

[38] Tekeli-Yeşil, S., Dedeoǧlu, N., Tanner, M., Braun-Fahrlaender, C., & Obrist, B. (2010). Individual preparedness and mitigation actions for a predicted earthquake in Istanbul. Disasters, 34(4), 910-930. doi: 10.1111/j.1467-7717.2010.01175.x

[39] Thomalla, F., Downing, T., Spanger‐Siegfried, E., Han, G., & Rockström, J. (2006).

Reducing hazard vulnerability: towards a common approach between disaster risk reduction and

climate adaptation. Disasters, 30(1), 39-48.

[40] Turner, R. H., Nigg, J. M., & Paz, D. H. (1986). Waiting for disaster: Earthquake watch in California: Univ of California Press.

[41] Welsh, S. (1994). CIMAH and the Environment. Disaster Prevention and Management, 3(2), 28-43. doi: 10.1108/09653569410053923

DOI: 10.5937/vojdelo1707122C

KRIZNE SITUACIJE – PRIPREMLJENOST DRŽAVE, LOKALNE ZAJEDNICE I GRAĐANA

Vladimir M. Cveтkovića

Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti

radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije pripremlje- nosti organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave, domaćin-

stva i građana za reagovanje u kriznim situacijama izazvanim poplavama u Re- publici Srbiji. Polazeći od teorije pripremljenosti kao okvira za objašnjenje načina na koji se zajednica menja u pogledu sprovođenja određenih preventivnih mera ispituje se uticaj određenih demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karak- teristika građana na njihovu percepciju pripremljenosti navedenih subjekata si- stema zaštite i spasavanja. Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja navedenih faktora na percepciju pripremljenosti. U istraživa- nju sprovedenom u 19 lokalnih zajednica u Srbiji primenom strategije ispitivanja u domaćinstvima, višeetapnim slučajnim uzorkovanjem anketirano je 2.500 gra- đana u toku 2015. godine. Rezultati istraživanja ukazuju da je ocena pripremlje- nosti za reagovanje najviša je kod domaćinstva (M = 3,03), a najniža kod organa jedinica lokalne samouprave (M = 2,86). Utvrđena je statistički značajna poveza- nost pola, godina starosti, visine prihoda i prethodnog iskustva sa percepcijom pripremljenosti domaćinstva. Sa druge strane, na percepciju pripremljenosti dr- žavnih organa statistički značajno utiču godine starosti, status zaposlenosti, visi- na prihoda i prethodno iskustvo. Posebno je značajno spomenuti da strah ispita- nika od kriznih situacija ne utiče na percepciju pripremljenosti za reagovanje.

Polazeći od empirijski neispitanog stanja percepcije pripremljenosti si- stema zaštite i spasavanja za reagovanje rad poseduje visoki naučni i dru- štveni značaj. Pri tome, rezultati istraživanja mogu biti iskorišćeni za una- pređenje pripremljenosti takvog sistema.

Ključne bezbednost, krizne situacije, pripremljenost, sistem, državni orga- ni, lokalne samouprave, domaćinstva, građani, Srbija, kvantitativno istraživanje

Uvod

tepen ugroženosti stanovništva i njihovih materijalnih dobara nije uniforman na či- tavoj teritoriji Republike Srbije1 već se razlikuje u zavisnosti od vrste krizne situa-

cije2 i očekivanih potencijalnih posledica. U literaturi, ne postoji opšte prihvaćena definici-

1 Vladimir Cvetković i dr., ,,Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemljotresa kao prirodnih katastro- fa”, Vojno delo, 2/2014, str. 166.

2 Vladimir Cvetković, Slavoljub Dragićević ,,Spatial and temporal distribution of natural disasters“, Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), 2014, pp. 293.

ja pripremljenosti za reagovanje na krizne situacije. Uostalom, jednostavno se može ste- ći utisak da je određivanje sadržaja i obima tog pojma donekle i marginalizovano.3 Gile- spi i saradnici4 definišu pripremljenost kao aktivnosti preduzete pre krizne situacije u cilju poboljšanja odgovora i oporavka od nastalih posledica. Tirnej i saradnici5 zastupaju sta- novište da se pod spremnošću podrazumevaju aktivnosti preduzete u cilju jačanja spo- sobnosti i mogućnosti društvenih grupa za reagovanje u situacijama izazvanim kriznim situacijama.

U radu se polazi od teorije pripremljenosti koja služi kao okvir za objašnjenje načina na koji se zajednica menja i na koji je moguće promeniti zajednicu u pogledu njene pri- premljenosti za prevenciju. Kao model (Community Readiness Model) razvijena 1995. godine od strane Centra za preventivna istraživanja (Tri-Ethnic Center for Prevention Re-

search) Univerziteta u Koloradu.6 Kao model, najpre je razvijen u istraživačke svrhe za potrebe planiranja prevencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i bio je namenjen rural- nim zajednicama.7 Kao teorijski model, pripremljenost zajednice se zasniva na četiri pre- mise: zajednice se nalaze na različitom nivou pripremljenosti u pogledu rešavanja speci-

fičnih problema; nivo pripremljenosti zajednice može se precizno proceniti; zajednice mo- gu da napreduju kroz niz stadijuma razvijanja, implementacije, održavanja i unapređiva- nja efektivnih preventivnih programa, i identifikovanje nivoa pripremljenosti je od ključnog značaja za izbor strategija poboljšanja nivoa pripremljenosti koje se razlikuju od stadiju-

ma do stadijuma.8

Na pripremljenost građana za reagovanje u kriznim situacijama deluje veliki broj dru- štvenih i individualnih faktora. Pri tome, oni direktno ili indirektno utiču na građane da im- plementiraju, preduzmu ili osmisle mere pripremljenosti za reagovanje u takvim prilika-

ma.9 Razumevanje njihovog uticaja predstavlja važan korak ka osmišljavanju načina po- dizanja nivoa njihove pripremljenosti. Pojedini autori u rezultatima svojih istraživanja po- tvrđuju bolju pripremljenost osoba ženskog pola za reagovanje u kriznim situacijama.10

3 Vladimir Cvetković, ,,Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu – pregled literature“, Bezbjednost, po- licija i građani, 1-2/15(XI), 2015, str. 165; Vladimir Cvetković et al., ,,Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters“, Polish journal of environmental studies, 24(4), 2015, pp. 1553; Vladimir Cvetković, ,,Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster“, Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2/2016), pp. 118.

4 David Gillespie et al., ,,Partnerships for community preparedness”, In Program on Environment and Behavi- or; Monograph, no. 54. US University of Colorado. Institute of Behavioral Science, 1993.

5 Kathleen Tierney et al., ,,Facing the unexpected: disaster preparedness and response in the United States“,

Disaster Prevention and Management: An International Journal, 3/2002, pp. 222.

6 Branislava Ćitić, Željko Pavlović, ,,Koncept spremnosti zajednice za preventivno delovanje“, Sociologija, 49(2), 2007, str. 128.

7 Barbara Plested et al., ,,Community readiness: A handbook for successful change“ Fort Collins, CO: Tri-Et- hnic Center for Prevention Research, 2006.

8 Ruth Edwards et al., ,,Community readiness: Research to practice“ Journal of community psychology 28, no. 3, 2000, pp. 291.

9 Vladimir Cvetković, Jelena Stanišić, ,,Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters”, SASA, Journal of the Geographical Institute Jo- van Cvijic, 65(3), 2015, pp. 323.

10 Rita Mano-Negrin, Zachary Sheaffer, ,,Are women “cooler” than men during crises? Exploring gender diffe- rences in perceiving organisational crisis preparedness proneness” Women in Management Review 19, no. 2, 2004, pp. 109.

Istraživanja pokazuju da žene mnogo ozbiljnije shvataju pretnje od kriznih situacija nego muškarci.11 Pri tome, utvrđeno je i da osobe ženskog pola do informacija o prirodnim ka- tastrofama najčešće dolaze preko društvenih mreža, a ne preko zvaničnih izvora infor-

macija koje se mogu naći preko interneta [27]. Takođe, primetna je i ne zastupljenost že- na u formalnim državnih organizacijama za upravljanje u prirodnim katastrofama što se može povezati sa polnom segregacijom i diskriminacijom.12 Kada je reč o muškarcima, odgovorniji su za posedovanje određenih zaliha nepohodnih za preživljavanje kriznih si-

tuacija. Pri tome, stariji građani su spremniji za reagovanje u kriznim situacijama, da po- seduju više znanja o prirodnim katastrofama, ali i da doživljavaju ozbiljnije posledice

usled fizičke slabosti.13 Satler i saradnici14 u svojim rezultatima istraživanja pokazuju da postoji pozitivna korelacija između godina i nivoa pripremljenosti pojedinca za reagova-

nje na prirodne katastrofe. Naime, oni su utvrdili da su građani prosečnog starosnog do- ba spremniji za reagovanje u odnosu na mlađe građane. Pri tome, ističu da se više zna o pripremljenosti starijih građana za reagovanje, nego mladih. Prihodi koje jedno domaćin- stvo ostvaruje predstavljaju važan faktor prilikom donošenja odluka o usvajanju određe- nih mera pripremljenosti za reagovanje u kriznim situacijama.

Helslot i Ruitenberg15 utvrdili su da su lokalne zajednice koje su više puta bile suoče-

ne sa kriznim situacijama, uslovljavale nastanak posebne subkulture u okviru koje je do- lazilo do razmene znanja i iskustava u pogledu načina reagovanja pre, za vreme i posle njihovog nastanka. Takvo iskustvo, nesumnjivo je uticalo i na poboljšanje percepcije ljudi o načinima zaštite i otklanjanja posledica prirodnih katastrofa. Dolej i saradnici16 su ispiti-

vajući odnos između straha i pripremljenosti zajednice za zemljotres potvrdili da postoji pozitivna korelacija. Rasel i saradnici17 u rezultatima istraživanja ukazuju da visok nivo

lične zabrinutosti, meren kao česta razmišljanja o zemljotresu, u značajnoj meri utiču na pripremljenost za kriznu situaciju.

Metodološki okvir istraživanja

Za potrebe realizacije istraživanja, statističkom metodom i metodom iskustvene genera- lizacije stratifikovane su lokalne zajednice u Republici Srbiji sa visokim i niskim rizikom na- stanka poplava. Na taj način dobijen je stratum, odnosno populacija koju su činili svi puno-

11 Davidson Debra, Wiluam Freudenburg, ,,Gender and environmental risk concerns a review and analysis of available research” Environment and behavior 28, no. 3, 1996, pp. 302.

12 Gloria Noel, Betty Morrow, ,,The role of women in health-related aspects of emergency management: A Caribbean perspective” The gendered terrain of disaster: Through women's eyes, 1998, pp. 213.

13 Emily Able, Margaret Neslon, ,,Circles of care: Work and identity in women's lives” SUNY Press, 1990.

14 David Sattler et al., ,,Disaster preparedness: relationships among prior experience, personal characteri- stics, and distress”, Journal of Applied Social Psychology 30, no. 7, 2000, pp. 1396.

15 Ira Helsloot, Arnout Ruitenberg, ,,Citizen response to disasters: a survey of literature and some practical implications” Journal of Contingencies and Crisis Management 12, 3/2004, pp. 98.

16 David Dooley et al., ,,Earthquake preparedness: predictors in a community survey”, Journal of Applied So- cial Psychology 22, 6/1992, pp. 451.

17 Lisa Russell et al., ,,Preparedness and hazard mitigation actions before and after two earthquakes”, Envi- ronment and Behavior 27, 6/1995, pp. 744.

letni stanovnici lokalnih zajednica u kojima se dogodila ili postoji rizik da se dogodi poplava. Iz tako dobijenog stratuma, metodom slučajnog uzorka odabrano je njih 19 od ukupno 154 u kojima je indikovana ugroženost ili potencijalna ugroženost od poplava. Istraživanjem su obuhvaćene sledeće lokalne zajednice: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Srem- ska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smed. Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac i Užice (slika 1).

Slika 1 – Pregledna karta geoprostornog razmeštaja anketiranih ispitanika po lokalnim zajednicama u Republici Srbiji

Uzorak

Populaciju čine svi punoletni stanovnici lokalnih zajednica u kojima se događala ili postoji rizik da se dogodi poplava. Veličina uzorka je usklađivana s geografskom (za- stupljene su lokalne zajednice iz svih regiona Srbije) i demografskom veličinom same zajednice (tabela 1). Imajući u vidu sve lokalne zajednice u Republici Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi poplava, metodom slučajnog uzorka oda-

brano je 19 od ukupno 150 opština i 23 grada i grada Beograda. U odabranim lokalnim zajednicama istraživanje se obavilo u onim delovima koji su bili najugroženiji u odnosu na visinu vode ili potencijalni rizik. U samom anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. U pr- vom koraku, koji se odnosi na primarne jedinice uzoraka bili su određeni delovi zajed- nice u kojima će se obaviti istraživanje. Taj proces, pratilo je kreiranje mape i određiva- nje procentualnog učešća svakog takvog segmenta u ukupnom uzorku. U drugom ko- raku koji se odnosi na istraživačka jezgra, određene su ulice ili delovi ulica na nivou primarnih jedinica uzoraka. Svako istraživačko jezgro bilo je određeno kao putanja s preciziranom početnom i krajnjom tačkom kretanja. U sledećem koraku, određena su domaćinstva u kojima je sprovedeno anketiranje. Broj domaćinstava je usklađivan s brojnošću zajednice. Konačni korak odnosio se na proceduru izbora ispitanika unutar prethodno definisanog domaćinstva.

Selekcija ispitanika je sprovedena procedurom sledećeg rođendana za punoletne članove domaćinstva. Sâm proces anketiranja za svaku lokalnu samoupravu obavljao se tri dana u toku nedelje (uključujući i vikende) u različita doba dana. U istraživanju je ukupno anketirano 2.500 građana.

Lokalna zajednica

Ukupna kvadratna površina

Naselja

Broj stanovnika

Broj domaćinstva

Broj anketiranih

Procenti (%)

Tabela 1 – Pregled lokalnih zajednica u kojima je sprovedeno anketiranje građana o pripremljenosti za reagovanje na krizne situacije izazvane poplavom

Obrenovac	410	29	72682	7752	178	7,12
Šabac	797	52	114548	19585	140	5,60
Kruševac	854	101	131368	19342	180	7,20
Kragujevac	835	5	179417	49969	191	7,64
Sremska Mitrovica	762	26	78776	14213	174	6,96
Priboj	553	33	26386	6199	122	4,88
Batočina	136	11	11525	1678	80	3,20
Svilajnac	336	22	22940	3141	115	4,60
Lapovo	55	2	7650	2300	39	1,56
Paraćin	542	35	53327	8565	147	5,88
Smed. Palanka	421	18	49185	8700	205	8,20
Sečanj - Jaša Tomić	82	1	2373	1111	97	3,88
Loznica	612	54	78136	6666	149	5,96
Bajina Bašta	673	36	7432	3014	50	2,00
Smederevo	484	28	107048	20948	145	5,80
Novi Sad	699	16	346163	72513	150	6,00
Kraljevo	1530	92	123724	19360	141	5,64
Rekovac	336	32	10525	710	50	2,00
Užice	667	41	76886	17836	147	5,88
Ukupno: 19	10784	634	1500091	283602	2500	100

Slično kao i u celokupnoj populaciji u uzorku ima više žena (50,2%), nego muškaraca (49,8%). Kada je reč o uzorku građana Srbije, muškarci su zastupljeni sa 49,8%, dok že- ne čine 50,2% (grafikon 1). Kada se sagleda obrazovna struktura građana koji su obu- hvaćeni uzorkom, takođe se primećuje da je najviše građana sa završenom srednjom/če- tvorogodišnjom školom 41,3%. Najmanje je građana sa završenim master-studijama 2,9% i doktorskim studijama 0,4% (grafikon 2). Opseg starosti građana obuhvaćen uzor- kom je od 18 do 90 godine, srednja vrednost je 39,95 godine (muškaraca 40,9 – SD = 14,176 i žena 38,61- SD = 14,278) i standardno odstupanje od te srednje vrednosti izno- si 14,244 godina. Najviše ispitanika u uzorku je starosti od 18 do 28 godina (28,4%), dok je najmanje ispitanika starosti preko 68 godina (2,2%) (grafikon 3). U uzorku, oženjenih odnosno udatih je 54,6%, udovaca odnosno udovica 3%, neoženjenih odnosno neudatih (samac/samica) 18,8%, verenih 2,7% i u vezi je 16,9% (grafikon 4).

50.20

49.80

Мушки пол

Женски пол

Muški pol Ženski pol

Grafikon 1 – Procentualna struktura anketiranih građana prema njihovom polu

Grafikon 2 – Procentualna struktura uzorka anketiranih građana prema njihovom obrazovanju

Grafikon 3 – Procentualna struktura uzorka anketiranih građana prema njihovim godinama starosti

Grafikon 4 – Procentualna struktura uzorka anketiranih građana prema njihovom bračnom statusu

Statistička analiza prikupljenih podataka rađena je u statističkom programu za dru- štvene nauke (Statistical Package for the Social Sciences). Za ispitivanje povezanosti percepcije pripremljenosti i dihotomnih promenljiva korišćen je T test nezavisnih uzoraka. Sa druge strane, za ispitivanje povezanosti neprekidnih promenljiva i percepcije pripre- mljenosti korišćena je jednofaktorska analiza varijanse.

Rezultati i diskusija

Ispitivanje povezanosti određenih demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških fak- tora sa percepcijom građana o pripremljenosti pojedinih subjekata sistema zaštite i spa- savanja bilo je uslovljeno sledećim istraživačkim pitanjem: ,,Da li stariji muškarci i žene koje su zaposlene sa visokim prihodima i koje imaju strah i prethodnog iskustva sa pri-

rodnim katastrofama izazvanim poplavama u većoj meri ocenjuju sopstvenu pripremlje- nost, domaćinstva, državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave za reagovanje u odnosu na mlađe muškarce i žene koje su nezaposlene sa niskim prihodima i koje ne- maju strah niti prethodnog iskustva sa prirodnim katastrofama. U cilju utvrđivanja odgo- vora na postavljeno istraživačko pitanje u radu su izneti rezultati ispitivanja uticaja pola, godina starosti, zaposlenosti, visine prihoda, straha i prethodnog iskustva na percepciju pripremljenosti. Rezultati ispitivanja su izneti tabelarno dok je u tekstu data diskusija tako dobijenih rezultata.

Od ispitanika je zatraženo da na skali od 1 (apsolutna nepripremljenost) do 5 (apsolutna pripremljenost) ocene individualnu pripremljenost, pripremljenost doma- ćinstva, lokalne zajednice i države za reagovanje u prirodnim katastrofama izazva- nim poplavama u Republici Srbiji. Dobijeni zbirni statistički pokazatelji ukazuju da ocena (srednja vrednost) pripremljenosti građana iznosi 2,98 (SD = 1,05), domaćin- stva 3,03 (SD = 0,98), organa jedinica lokalne samouprave 2,86 (SD = 1,11) i držav- nih organa 2,95 (SD = 1,15) (tabela 2). Pozitivne vrednosti asimetrije kod individual- ne pripremljenosti (0,012) i i pripremljenosti lokalne zajednice (0,097) pokazuju da je većina dobijenih vrednosti među manjim vrednostima. Sa druge strane, negativne vrednosti spljoštenosti kod svih posmatranih promenljiva ukazuju da je raspodela pljosnatija od normalne.

Tabela 2 – Zbirni statistički pokazatelji neprekidnih promenljiva

	N	Min.	Maks.	Sr. vrednost	Standardno odstupanje	Asimetrija		Spljoštenost
Individualna pripremljenost	2471	1	5	2,98	1,052	,012	,049	-,290	,098
Pripremljenost domaćinstva	2479	1	5	3,03	,982	-,094	,049	-,130	,098
Pripremljenost organa jedinice lokalne samouprave	2464	1	5	2,86	1,111	,097	,049	-,548	,099
Pripremljenost državnih organa	2469	1	5	2,95	1,157	-,085	,049	-,714	,098

Od ukupnog broj ispitanika koji su dali odgovor na postavljeno pitanje, 26,6% is- pitanika ističe da je spremno za reagovanje, 28,7% smatra da je njihovo domaćin- stvo spremno, 25,5% smatra da je njihova lokalna zajednica spremna i 31,6% ispita- nika ističe da je država spremna za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama. Procentualno posmatrano, najviše ispitanika smatra da je država sprem- na za reagovanje (tabela 3). Ipak, dobijene vrednosti su veoma niske i ukazuju na ozbiljan problem nedovoljne pripremljenosti pojedinih elemenata sistema zaštite i spasavanja.

Tabela 3 – Distribucija odgovora na pitanje kako na skali od 1 (apsolutna nepripremljenost) do 5 (apsolutna pripremljenost) građani ocenjuju pripremljenost

	Pripremljenost građana		Pripremljenost domaćinstva		Pripremljenost organa jedinica lokalne samouprave		Pripremljenost državnih organa
	N	%	N	%	N	%	N	%
Apsolutna nepripremljenost	236	9,4	181	7,2	313	12,5	345	13,8
U izvesnoj meri nepripremljenost	470	18,8	445	17,8	569	22,8	450	18,0
Niti pripremljenost niti nepripremljenost	1101	44,0	1137	45,5	945	37,8	885	35,4
U izvesnoj meri pripremljenost	445	17,8	547	21,9	427	17,1	559	22,4
Apsolutna pripremljenost	219	8,8	169	6,8	210	8,4	230	9,2
Ukupno	2471	98,8	2479	99,2	2464	98,6	2469	98,8

* N – ukupan broj; % - procentualna distribucija

Za ispitivanje povezanosti pola i neprekidnih zavisnih promenljivih o percepciji pripre- mljenosti, izabran je t – test nezavisnih uzoraka. Statistički značajne razlike rezultata kod muškaraca i žena bilo je kod sledećih neprekidnih promenljivih: individualna pripremljenost (muškarci: M = 3,19, SD = 1,02; žene: M = 2,79, SD = 1,00; t (2469) = 7,12 p = 0,00, eta kva-

drat = 0,020 – umereni uticaj); pripremljenost domaćinstva (muškarci: M = 3,08, SD = 0,99; žene: M = 2,99, SD = 0,96; t (2474) = 2,33, p = 0,01, eta kvadrat = 0,002 – mali uticaj) (ta- bela 4). Ocena individualne pripremljenosti i pripremljenosti domaćinstva za reagovanje na krizne situacije izazvane poplavom je viša kod muškaraca nego kod žena. Nije utvrđena statistički značajna razlika rezultata kod muškaraca i žena u pogledu percepcije pripremlje- nosti državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave.

Tabela 4 – Rezultati t – testa poređenja srednje vrednosti neprekidnih promenljivih o percepciji pripremljenosti u odnosu na pol ispitanika

	Livinov test jednakosti varijanse
			T-test

	F - vrednost	Sig. – nivo značajnosti	T - vrednost	df – broj stepeni slobode	Sig. (2-tailed) – nivo značajnosti	Srednja vrednost razlike	Standardna greška - razlika
								95%
Promenljive o percepciji								95%
Promenljive o percepciji

								Donja	Gornja
Individ. pripremljenost	2,005	,157	7,127	2469	,000	,299	,042	,216	,381
Sprem. domaćinstva	5,748	,017	2,339	2474,019	,019	,092	,039	,015	,169
Pripremljenost lok. zajed.	,008	,929	-1,016	2462	,310	-,045	,045	-,133	,042
Pripremljenost državnih organa	,129	,720	,571	2467	,568	,027	,047	-,065	,118

Jednofaktorskom analizom varijanse istražen je uticaj godina starosti građana na za- visne neprekidne promenljive o percepciji pripremljenosti za reagovanje. Subjekti su po godinama starosti podeljeni u 6 grupa (od 18 do 28 godina, od 28 do 38 godina, od 38

do 48 godina, od 48 do 58 godina, od 58 do 68 godina i preko 68 godina). Prema rezul- tatima, postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti navedenih grupa kod zavisne neprekidne promenljive: pripremljenost domaćinstva (F = 2,96, p = 0,004, eta kvadrat = 0,0071 – mali uticaj); pripremljenost državnih organa (F = 3, 29 p = 0,005, eta kvadrat = 0,0069 – mali uticaj) (tabela 5). Naknadna poređenja pomoću Tukejovog HSD (Tukey HSD) kazuju da se zabeležena srednja vrednost:

ocena pripremljenosti domaćinstva za reagovanje na poplave statistički značajno (p
< 0,05) i međusobno razlikuje kod građana starosti od 18 do 28 godina (M = 3,15, SD = 0,958) i građana starosti od 38 do 48 godina (M = 2,92, SD = 0,962). Kod građana staro- sti od 18 do 28 godina zabeležen je najviši nivo ocene pripremljenosti domaćinstva za re- agovanje, dok je on najniži kod građana koji su starosti od 38 do 48 godina;
ocena pripremljenosti državnih organa za reagovanje na poplave statistički značaj- no (p < 0,05) i međusobno razlikuje kod građana starosti od 28 do 38 godina (M = 3,02, SD = 1,149) i građana starosti od 48 do 58 godina (M = 2,77, SD = 1,11). Kod građana starosti od 28 do 38 godina zabeležen je najviši nivo ocene pripremljenosti lokalne zajed- nice za reagovanje, dok je on najniži kod građana koji su starosti od 48 do 58 godina.

Tabela 5 – Rezultati jednofaktorske analize varijanse godina i percepcije pripremljenosti

ANOVA
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Pripremljenost domaćinstva	Raz. grupa	17,066	6	2,844	2,964	,007*
	U okviru grupe	2372,480	2472	,960
	Ukupno	2389,546	2478

* postoji statistički značajna razlika

		Statistica	df1	df2	Sig.
Individ. pripremljenost	Welch	,485	6	102,113	,818
Pripremljenost organa jedinica lokalne samouprave	Welch	2,101	6	102,639	,060
Pripremljenost državnih organa	Welch	3,292	6	102,443	,005*

* postoji statistički značajna razlika

T-testom nezavisnih uzoraka utvrđena je statistički značajna razlika rezultata kod zapo- slenih i nezaposlenih građana kod sledeće neprekidne promenljive: pripremljenost državnih organa (zaposleni građani: M = 2,99, SD = 1,03; nezaposleni: M = 2,91, SD = 1,18; t (1779,3) = 2,13 p = 0,035, eta kvadrat = 0,0025 – mali uticaj). Kod zaposlenih građana, zabeležen je viši nivo ocene pripremljenosti državnih organa za reagovanje na poplave. Nije bilo značajne razlike rezultata kod zaposlenih i nezaposlenih ispitanika u pogledu percepcije pripremljenosti domaćinstva, organa jedinica lokalne samouprave i individual- ne pripremljenosti (tabela 6).

Tabela 6 – Rezultati t – testa poređenja srednje vrednosti neprekidnih promenljivih o percepciji pripremljenosti u odnosu na zaposlenost ispitanika

	Livinov test jednakosti varijanse
			T-test nezavisnih uzoraka

	F - vrednost	Sig. – nivo značajnosti	T - vrednost	df – broj stepeni slobode	Sig. (2-tailed) – nivo značajnosti	Srednja vrednost razlike	Standardna greška - razlika
								95% Interval poverenja razlike
Promenljive o percepciji

								Donja	Gornja
Individ. pripremljenost	11,70 9	,001	1,459	1780,281	,145	,066	,045	- ,023	,154
Sprem. domaćinstva	12,50 8	,000	- 1,422	1776,648	,155	- ,060	,042	- ,143	,023
Pripremljenost org. jed. lok. samouprave	9,332	,002	2,115	1779,332	,035*	,100	,047	,007	,193
Pripremljenost državnih organa	7,277	,007	1,246	1767,605	,213	,062	,050	- ,035	,159

* statistički značajna razlika rezultata testiranja – p ≤ 0,05

T-testom nezavisnih uzoraka utvrđena je statistički značajna razlika rezultata kod zaposle- nih i nezaposlenih građana kod sledeće neprekidne promenljive: pripremljenost državnih or- gana (zaposleni građani: M = 2,99, SD = 1,03; nezaposleni: M = 2,91, SD = 1,18; t (1779,3) = 2,13 p = 0,035, eta kvadrat = 0,0025 – mali uticaj). Kod zaposlenih građana, zabeležen je viši nivo ocene pripremljenosti državnih organa za reagovanje na poplave. Nije bilo značajne raz- like rezultata kod zaposlenih i nezaposlenih ispitanika u pogledu percepcije pripremljenosti domaćinstva, organa jedinica lokalne samouprave i individualne pripremljenosti (tabela 7).

Tabela 7 – Rezultati t – testa poređenja srednje vrednosti neprekidnih promenljivih o percepciji pripremljenosti u odnosu na zaposlenost ispitanika

	Livinov test jednakosti varijanse
			T-test nezavisnih uzoraka

	F - vrednost	Sig. – nivo značajnosti	T - vrednost	df – broj stepeni slobode	Sig. (2-tailed) – nivo značajnosti	Srednja vrednost razlike	Standardna greška - razlika	95% Interval poverenja razlike
Promenljive o percepciji								95% Interval poverenja razlike
								Donja	Gornja
Individ. pripremljenost	11,709	,001	1,459	1780,281	,145	,066	,045	- ,023	,154
Sprem. domaćinstva	12,508	,000	- 1,422	1776,648	,155	- ,060	,042	- ,143	,023
Pripremljenost org. jed. lok. samouprave	9,332	,002	2,115	1779,332	,035*	,100	,047	,007	,193
Pripremljenost državnih organa	7,277	,007	1,246	1767,605	,213	,062	,050	- ,035	,159

Jednofaktorskom analizom varijanse istražen je uticaj visine prihoda građana na zavi- sne neprekidne promenljive o percepciji pripremljenosti za reagovanje. Subjekti su po vi- sini prihoda podeljeni u 4 grupe (do 25.000 dinara, do 50.000 dinara, do 75. 000 dinara i preko 90.000 dinara). Dobijeni rezultati ukazuju da postoji statistički značajna razlika iz- među srednjih vrednosti navedenih grupa kod sledećih zavisnih neprekidnih promenljivih: pripremljenost domaćinstva (F = 4,11, p = 0,006, eta kvadrat = 0,0052 – mali uticaj); pri- premljenost organa jedinica lokalne samouprave (F = 4,34, p = 0,005, eta kvadrat = 0,0055 – mali uticaj); pripremljenost državnih organa (F = 4,00 p = 0,008, eta kvadrat = 0,0049 – mali uticaj) (tabela 8). Ne postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti kod percepcije individualne pripremljenosti. Naknadna poređenja pomoću Tu- kejovog HSD (Tukey HSD) kazuju da se zabeležena srednja vrednost:

ocena pripremljenosti domaćinstva za reagovanje na poplave statistički značajno (p < 0,05) i međusobno razlikuje kod građana sa prihodima na nivou domaćinstva preko 90.000 dinara (M = 3,25, SD = 0,881) i građana sa prihodima do 25.000 dinara (M = 2,98, SD = 1,035). Građani sa prihodima preko 90.000 dinara zabeležili su viši nivo pripremljenosti do- maćinstva za reagovanje na poplave u odnosu na građane sa prihodima do 25.000 dinara;
ocena pripremljenosti državnih organa za reagovanje na poplave statistički značajno (p < 0,05) i međusobno razlikuje kod građana sa prihodima na nivou domaćinstva do

dinara (M = 2,77, SD = 1,225) i građana sa prihodima do 50.000 dinara (M = 2,95, SD = 1,056). Građani sa prihodima do 50.000 dinara zabeležili su viši nivo pripremljenosti države za reagovanje na poplave u odnosu na građane sa prihodima do 25.000 dinara;

ocena pripremljenosti organa jedinica lokalne samouprave za reagovanje na poplave stati- stički značajno (p < 0,05) i međusobno razlikuje kod građana sa prihodima na nivou domaćinstva do 50.000 dinara (M = 3,06, SD = 1,09) i građana sa prihodima do 25.000 dinara (M = 2,90, SD = 1,244). Građani sa prihodima do 50.000 dinara zabeležili su viši nivo pripremljenosti lokal- ne zajednice za reagovanje na poplave u odnosu na građane sa prihodima do 25.000 dinara.

Tabela 8 – Rezultati jednofaktorske analize varijanse različitih grupa visine prihoda i neprekidnih zavisnih promenljivih o percepciji pripremljenosti za reagovanje

ANOVA
		Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Pripremljenost domaćinstva	Raz. grupa	11,556	3	3,852	4,114	,006
	U okviru grupe	2169,272	2317	,936
	Ukupno	2180,828	2320

* postoji statistički značajna razlika između srednjih vrednosti zavisnih promenljivih u 4 grupa – Sig. ≤ 0,05

		Statistica	df1	df2	Sig.
Individualna pripremljenost	Welch	2,396	3	745,222	,067
Pripremljenost org. jed. lok. samouprave	Welch	4,341	3	733,418	,005*
Pripremljenost državnih organa	Welch	4,001	3	736,481	,008*

T-testom nezavisnih uzoraka nije utvrđena statistički značajna razlika rezultata kod ispitanika koji imaju i nemaju strah od prirodnih katastrofa u pogledu njihove percepcije o subjektima sistema zaštite i spasavanja (tabela 9).

Tabela 9 – Rezultati t – testa poređenja srednje vrednosti neprekidnih promenljivih o percepciji pripremljenosti u odnosu na strah ispitanika

	Livinov test jednakosti varijanse
			T-test

	F - vrednost	Sig. – nivo značajnosti	T - vrednost	df – broj stepeni slobode	Sig. (2-tailed) – nivo značajnosti	Srednja vrednost razlike	Standardna greška - razlika	95%
Promenljive o percepciji								95%
Promenljive o percepciji								Donja	Gornja
								Donja	Gornja
Individ. pripremljenost	12,53	,000	,79	2430,6	,424	,034	,042	- ,049	,117
Sprem. domaćinstva	5,89	,015	,42	2440,3	,671	,017	,040	- ,061	,094
Pripremljenost org. jed. lok. samouprave	5,17	,023	1,68	2428,7	,091	,076	,045	- ,012	,164
Pripremljenost država	1,30	,254	1,05	2443	,292	,049	,047	- ,042	,141

* statistički značajna razlika rezultata testiranja – p ≤ 0,05

T-testom nezavisnih uzoraka ispitana je statistički značajna razlika između srednjih vrednosti svih neprekidnih promenljivih o percepciji pripremljenosti kod građana koji su imali prethodnog iskustva sa poplavama i onih koji to nisu. Statistički značajne razlike re- zultata kod građana koji su imali i onih koji nisu je kod sledećih neprekidnih promenljivih:

individualna pripremljenost (građani sa iskustvom: M = 3,09, SD = 1,18; građani bez is- kustva: M = 2,93, SD = 0,989; t (826,01) = 2,875 p = 0,004, eta kvadrat = 0,0098 – mali uticaj);
pripremljenost organa jedinica lokalne samouprave (građani sa iskustvom: M = 3,10, SD = 1,28; građani bez iskustva: M = 2,90, SD = 1,12; t (842,3) = 3,22 p = 0,001, eta kvadrat = 0,012 – mali uticaj);
pripremljenost državnih organa (građani sa iskustvom: M = 3,00, SD = 1,26; građa- ni bez iskustva: M = 2,81, SD = 1,06; t (826,5) = 3,23 p = 0,001, eta kvadrat = 0,0124 – mali uticaj) (tabela 10).

Kod građana koji su imali prethodnog iskustva sa poplavama, u odnosu na one koji nisu imali takva iskustva, zabeležen je viši nivo: ocene individualne pripremljenosti, pri- premljenosti organa jedinica lokalne samouprave i državnih organa za reagovanje u pri- rodnim katastrofama izazvanim poplavama.

Tabela 10 – Rezultati t – testa poređenja srednje vrednosti neprekidnih promenljivih o percepciji pripremljenosti u odnosu na prethodno iskustvo

	Livinov test jednakosti varijanse
			T-test nezavisnih uzoraka

	F - vrednost	Sig. – nivo značajnosti	T - vrednost	df – broj stepeni slobode	Sig. (2-tailed) – nivo značajnosti	Srednja vrednost razlike	Standardna greška - razlika	95%
Promenljive o percepciji								95%
Promenljive o percepciji
								Donja	Gornja
Individ. pripremljenost	40,31	,000	2,87	826,0	,004*	,160	,056	,051	,270
Sprem. domaćinstva	19,85	,000	,71	833,5	,476	,037	,052	- ,065	,140
Pripremljenost org. jed. lok. samouprave	19,34	,000	3,22	842,3	,001*	,198	,061	,078	,319
Pripremljenost državnih organa	26,08	,000	3,23	826,5	,001*	,194	,060	,076	,312

Zaključak

U kvantitativnom istraživanju percepcije pripremljenosti za reagovanje u kriznim situ- acijama došlo se do sledećih zaključaka:

ocena pripremljenosti za reagovanje najviša je kod domaćinstva (M = 3,03), a najni- ža kod organa jedinica lokalne samouprave (M = 2,86);
pol ispitanika statistički značajno je povezana sa percepcijom individualne pripre- mljenosti i pripremljenosti domaćinstva. Sudeći po rezultatima ocena navedenih vrsta pri- premljenosti je viša kod muškaraca nego kod žena;
godine starosti statistički značajno su povezane sa percepcijom pripremljenosti doma- ćinstva i državnih organa. Građani starosti od 18 do 28 godina zabeležili su najviši nivo ocene pripremljenosti domaćinstva za reagovanje, za razliku od građana od 28 do 38 godi- na koji su zabeležili najviši nivo ocene pripremljenosti organa jedinica lokalne samouprave;
status zaposlenosti statitički značajno je povezana sa percepcijom pripremljenosti državnih organa. Zaposleni građani u najvećoj meri ističu da su državni organi spremni za reagovanje;
visina prihoda statistički značajno je povezana sa percepcijom pripremljenosti dr- žavnih organa, organa jedinica lokalne samouprave i domaćinstva. Građani sa prihodima preko 90.000 dinara zabeležili su najviši nivo ocene pripremljenosti domaćinstva. Ocena pripremljenosti državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave je najviša kod gra- đana sa visinom prihoda do 50.000 dinara;
strah nije statistički značajno povezana sa percepcijom pripremljenosti;
prethodno iskustvo statistički značajno je povezano sa percepcijom pripremljenosti dr- žavnih organa, organa jedinica lokalne samouprave i domaćinstva. Kod građana koji su imali prethodnog iskustva sa poplavama, u odnosu na one koji nisu imali takva iskustva, zabeležen je viši nivo: ocene individualne pripremljenosti, pripremljenosti organa jedinica lokalne samou- prave i državnih organa za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama.

Dobijeni rezultati istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je ocena pripremljenosti navedenih subjekata sistema zaštite i spasavanja na nižem nivou. Svakako, izneti rezul- tati su samo polazna osnova za dodatna istraživanja koja je potrebno sprovesti kako bi se ispitali razlozi niže ocene pripremljenosti subjekata.

Literatura

[1] Ћитић Бранислава, Павловић Жељко, ,,Концепт припремљености заједнице за пре- вентивно деловање“, Социологија, 49(2), 2007, 128-145.

[2] Цветковић Владимир, ,,Припремљеност за реаговање на природну катастрофу - пре- глед литературе“, Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 2015, 165-183.

[3] Цветковић Владимир и др., ,,Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљо- треса као природних катастрофа”, Војно дело, 2/2014, 166-185.

[4] Able Emily, Neslon Margaret, ,,Circles of care: Work and identity in women's lives” SUNY Press, 1990.

[5] Cvetković Vladimir et al., ,,Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters“, Polish journal of environmental studies, 24(4), 2015, 1553-1561.

[6] Cvetković Vladimir, ,,Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster“, Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2/2016), 118-134.

[7] Cvetković Vladimir, Dragicević Slavoljub, ,,Spatial and temporal distribution of natural disasters“, Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), 2014, 293-309.

[8] Cvetković Vladimir, Stanišić Jelena, ,,Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters”, SASA, Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 65(3), 2015, 323-340.

[9] Debra Davidson, Freudenburg Wiluam, ,,Gender and environmental risk concerns a review and analysis of available research” Environment and behavior 28, no. 3, 1996, 302-339.

[10] Dooley David et al., ,,Earthquake preparedness: predictors in a community survey”, Journal of Applied Social Psychology 22, 6/1992, 451-470.

[11] Edwards Ruth et al., ,,Community readiness: Research to practice“ Journal of community psychology 28, no. 3, 2000, 291-307.

[12] Gillespie David et al., ,,Partnerships for community preparedness”, In Program on Environment and Behavior; Monograph, no. 54. US University of Colorado. Institute of Behavioral Science, 1993.

[13] Noel Gloria, Morrow Betty, ,,The role of women in health-related aspects of emergency management: A Caribbean perspective” The gendered terrain of disaster: Through women's eyes, 1998, 213-223.

[14] Helsloot Ira, Ruitenberg Arnout, ,,Citizen response to disasters: a survey of literature and some practical implications” Journal of Contingencies and Crisis Management 12, 3/2004, 98-111.

[15] Tierney Kathleen et al., ,,Facing the unexpected: disaster preparedness and response in the United States“, Disaster Prevention and Management: An International Journal 11, no. 3 (2002), 222-234.

[16] Mano-Negrin Rita, Sheaffer Zachary, ,,Are women “cooler” than men during crises? Exploring gender differences in perceiving organisational crisis preparedness proneness” Women in Management Review 19, no. 2, 2004, 109-122.

[17] Plested Barbara et al., ,,Community readiness: A handbook for successful change“ Fort Collins, CO: Tri-Ethnic Center for Prevention Research, 2006.

[18] Russell Lisa et al., ,,Preparedness and hazard mitigation actions before and after two earthquakes”, Environment and Behavior 27, 6/1995, 744-770.

[19] Sattler David et al., ,,Disaster preparedness: relationships among prior experience, personal characteristics, and distress”, Journal of Applied Social Psychology 30, no. 7, 2000, 1396-1420.

136

View publication stats

B E Z B E D N O S T

DOI: 10.5937/vojdelo1903073V

ZNAČAJ I ULOGA PRIVATNIH VOJNIH KOMPANIJA U REŠAVANJU SAVREMENIH PROBLEMA NACIONALNE I MEĐUNARODNE BEZBEDNOSTI

Nikola Vračević Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

Vladimir M. Cvetković Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti

itanje sistema unutrašnje bezbednosti države i dalje nastavlja da zao- kuplja veliku pažnju kako međunarodne javnosti, tako i političkih činila-

ca i običnih ljudi u mnogim zemljama. Takva situacija je postala očigledna, ima- jući u vidu sve učestalije terorističke aktivnosti na međunarodnom planu i pro- bleme koji nastaju delovanjem organizovanih transnacionalnih kriminalnih gru- pa. Rukovodeći se time, a polazeći od pregleda strane i domaće literature, autori u prvom delu rada opisuju karakteristike sukoba niskog intenziteta sa osvrtom na slabe države, zatim razmatraju konceptualne osnove privatnih voj- nih kompanija, kao i njihovu povezanost sa mirovnim misijama Ujedinjenih naci- ja i privatne vojne kompanije kao multiplikatore oružanih snaga. U drugom delu rada, autori analiziraju i sagledavaju ulogu privatnih vojnih kompanija u eksploa- taciji prirodnih resursa u zemljama visokog bezbednosnog rizika, ali i njihovu ulogu u sistemu unutrašnje bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala.

Ključne reči: bezbednost, privatne vojne kompanije, nacionalna i me-

đunarodna bezbednost, uloga

Uvod

Parizu, 14. decembra 1995. godine, Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hr- vatska, i Savezna Republika Jugoslavija potpisale su Dejtonski sporazum, kojim je

okončan građanski rat u Bosni i Hercegovini. To je bio surovi etnički konflikt u centralnoj Evro- pi, koji je počeo 1992. godine. U cilju primene i poštovanja potpisanog mirovnog sporazuma, kao i garancije mira u Bosni i Hercegovini, pod komandom Severnoatlantskog saveza (North Atlantic Treaty Organization – NATO), tj. NATO-a, u zemlju su došle multinacionalne vojne snage (Implementation Force, Bosnia and Herzegovina – IFOR). IFOR se januara 1996. go- dine transformisao u Stabilizacione snage (stabilization force – SFOR). Generalna skupština

Ujedinjenih nacija je u toj zemlji odobrila i osnivanje Međunarodne policijske radne grupe (In- ternational Police Task Force – IPTF), takođe, pod komandom Ujedinjenih nacija.1

1 Videti opširnije na: http://www.un.org/Depts/DPKO/Missions/unmibh_p.htm. Pristupljeno 15.09.2018. godine.

Paralelno sa aktivnostima NATO-a i Ujedinjenih nacija, 9. jula 1996. godine, tadašnji predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) objavio je početak programa „Treniraj i opremi“ (Train-and-Equip Program – TEP) koji je bio namenjen Bosanskoj Federaciji. Cilj ovog

programa bio je da se pomogne Bosni kako bi stvorila svoje odbrambene snage.2 Poče-

tak rada TEP obeležio je dolazak oko 170 iskusnih i dobro obučenih pripadnika vojnih, policijskih i bezbednosnih snaga, koje su došle u Bosnu pod komandom Vilijama M. Boj- sa (William M. Boyce), bivšeg komandnog generala Prve oklopne divizije u Nemačkoj. TEP je bio veoma ambiciozan i dobro osmišljen program, koji je podrazumevao pomoć oko formiranja novog ministarstva odbrane Federacije, kao i pomoć prilikom planiranja i

sprovođenja vojne obuke.3 SAD su pomogle ovaj program sa oko 100 miliona dolara,

dok su Saudijska Arabija, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Malezija, i Brunej priložili oko 140 miliona dolara kako bi se pokrili svi troškovi TEP. U operativnom smislu, TEP je predstavljao nezavisan poduhvat nad kojim NATO i Ujedinjene nacije nisu imale ni auto- ritet, ni komandu. Međutim, ono što izdvaja TEP od ostalih vojnih operacija sponzorisa- nih od strane SAD bilo je to što je nosilac ovog programa, u stvari bila jedna privatna voj-

na kompanija, MPRI Inc.4

MPRI i druge privatne vojne kompanije, koje su se pojavile na Balkanu u drugoj po- lovini 90-ih godina prošlog veka, uglavnom su učestvovale u poslovima rekonstrukcije objekata i obnove infrastrukture nakon završetka oružanih sukoba. Međutim, pre mi- rovnih sporazuma, u vreme kada su državne vojno-policijske snage, kao i razne para- vojne formacije činile monstruozne zločine, a ratno okruženje privlačilo veliki broj dži- hadista i plaćenika, MPRI je pomogla vladi, tada nove, republike Hrvatske, kako bi

stvorila nove i unapredila postojeće policijske, vojne i odbrambene kapacitete.5 Privat- ne vojne kompanije koje su trenutno aktivne u ovom delu Evrope uglavnom su fokusi-

rane na pružanje bezbednosnih usluga, kao i usluga koje uključuju čišćenje terena od minsko-eksplozivnih sredstava zaostalih iz vremena rata u bivšoj Jugoslaviji. Pored to- ga, još uvek je aktuelno i pružanje usluga koje se odnose na vojnu i policijsku obuku. Usluge privatnih vojnih kompanija koriste mnoge države, multinacionalne korporacije, međunarodne i humanitarne organizacije, ali i privatni klijenti, kako bi ostvarili svoje političke, ekonomske, i humanitarne ciljeve. Ove ciljevi imaju veliki uticaj na međuna- rodnu bezbednost i mogu baciti potpuno novo svetlo na privatne vojne kompanije i nji- hove aktivnosti.

2 National Archives and Records Administration, United States. President (1993-2001: Clinton), Bill Clinton, United States. Office of the Federal Register.: Public Papers of the Presidents of the United States, William J. Clinton, 1996, Book 2, July 1 to December 31. Washington: Government Printing Office, 2000, str. 1088.

3 Ortiz, C.: “The New Public Management of Security. The Contracting and Managerial State and the Private Military Industry.” Public Money and Management 30, br. 1 (2010): str. 35–41; Ortiz, C.: “The Private Military Company: An Entity at the Centre of Overlapping Spheres of Commercial Activity and Responsibility,” in Private Military and Security Companies: Chances, Problems, Pitfalls and Prospects (ed. Thomas Jäger and Gerhard Kümmel). Wiesbaden, Germany: VS Verlag, 2007, str. 55–68.

4 Ortiz,C.: “The Private Military Company: An Entity at the Centre of Overlapping Spheres of Commercial Acti- vity and Responsibility,” in Private Military and Security Companies: Chances, Problems, Pitfalls and Prospects (ed. Thomas Jäger and Gerhard Kümmel). Wiesbaden, Germany: VS Verlag, 2007, str. 55–68.

5 Singer, P.W.: Corporate Warriors: The Rise of the Privatized Military Industry. New York: Cornell University Press, 2003, str. 119–125.

Sukobi niskog intenziteta i „slabe države“

Slabe države spadaju među najnerazvijenije zemlje na svetu. U Tabeli 1. nalazi se lista sla- bih država koja je napravljena na osnovu istraživanja Svetske banke (World Bank) i Ujedinjenih nacija. Ova tabela uključuje: (1) države koje su okarakterisane kao „krhke“ ili nestabilne od stra- ne incijative, države sa niskim prihodima i problemima (Low-Income Countries under Stress – LICUS), koju je donela Svetska banka; i (2) države koje su uzete u razmatranje od strane Pro- grama Ujedinjenih nacija za razvoj (UN Development Programme – UNDP), koje se karakterišu kao države sa niskim društvenim razvojem (“low human development” – LHD). Ova lista nudi in- formacije o najugroženijim državama na svetu, na način kako su one viđene od strane vodećih međunarodnih organizacija. Većina ovih država nalazi se u Africi. Konflikti u slabim državama su najčešće interne prirode (unutardržavni konflikti) koji nastaju pod uticajem etničkih, ple- menskih ili religioznih nesporazuma i sukoba. Ovi konflikti mogu biti uzrokovani i sporovima vezanim za kontrolu nad prirodnim resursima, ali, generalno, to su sukobi niskog intenziteta.

Za razliku od konvencionalnih ratova između država (međudržavnih ratova), u kojima je cilj što efikasnije pobediti neprijatelja, uz upotrebu maksimalne sile, sukobe niskog intenziteta karak- terišu povremena oružana dejstva u dužem vremenskom periodu. Na primer, dok je Demokrat- ska Republika Kongo iskusila periodične ustanke od kada je stekla svoju nezavisnost od Belgije, 1960. godine, građanski rat u Somaliji se vodio nesmanjenom žestinom do ranih 90-ih godina prošlog veka. Obe države su okarakterisane kao LICUS, a od strane Svetske banke definisane

kao države koje se „karakterišu slabom politikom, institucijama, i upravljanjem.“6 „Sukob niskog intenziteta“, termin koji je prvi put bio upotrebljen za vreme hladnog rata, odnosi se na oružani sukob koji uključuje gerilsku i terorističku taktiku. Kombinovana upotreba obe ove taktike često

se smatra kao oblik neregularnog ratovanja. Ubistva, zasede, bombaški napadi, otmice, vojni udari i zastrašivanje civilnog stanovništva, redovna su pojava u ovakvim oružanim sukobima.

Tabela 1 – Slabe države

(Izvor: istraživanje Svetske banke i Ujedinjenih nacija)

A A A

A A A A A

A A

~ Angola A * Gambija A *

+ Avganistan A ~ Gvineja A *

Benin A ~ Gvineja Bisao +
Burkina Faso + Haiti A +

~ Burundi + Kosovo A +

+ Kambodža + Laos NDR ~

~ Centralnoafrička A * Lesoto A ~ Republika

* Čad A ~ Liberija A *

+ Komori A * Malavi +

~ Kongo A * Mali A +

~ Obala slonovače A * Mozambik A *

~ Demokratska + Mijanmar A + Republika Kongo

~ Eritreja A * Niger

* Etiopija A ~ Nigerija

Ruanda Sjera Leone

Solomonska ostrva Somalija Sudan

Timor Leste Togo

Uganda Vanuatu

Istočna obala i Gaza Zambija Zimbabve

(+) LICUS 2006. god.

(*) LHD 2006. god.

(~) LICUS i LHD

(A) Afrika

6 World Bank Independent Evaluation Group, Engaging with Fragile States: An IEG Review of World Bank Support to Low-Income Countries under Stress 2006. Washington, DC: World Bank, 2006, str. 3.

Poluautomatske i automatske puške, ručni raketni bacači, mačete, i dr. su osnovna oružja koja koriste pobunjenici, milicije i terorističke frakcije u oružanim sukobima niskog intenziteta. Automatske puške sistema „kalašnjikov“ (model AK-47) i ručni raketni bacači granata (model RPG-7) spadaju u najpopularnije oružje. Razlog je taj što su takva oružja relativno jeftina, mo- gu se lako nabaviti (bilo da je reč o novim ili polovnim) i, što je najvažnije, lako se održavaju i popravljaju. Ipak, Hutsu plemena su 1994. godine uglavnom koristila mačete kada su masa- krirali oko 800.000 pripadnika plemena Tutsi, za vreme genocida u Ruandi, a mačete su kori- stili i pripadnici milicije Revolucionarnog ujedinjenog fronta (Revolutionary United Front – RUF), 90-ih godina u Sijera Leoneu, kada su odsecali ruke ili noge zarobljenim vojnicima ili ci- vilima. Ruanda i Sijera Leone, spadaju u grupu zemalja niskog društvenog razvoja (LHD ze- malja), a od strane UNDP okarakterisane su kao zemlje jako niskog životnog standarda, ni- voa obrazovanja stanovništva, kao i niskih materijalnih prihoda. Sukobi niskog intenziteta, la- ko mogu da se preliju i van granica zemlje u kojoj su nastali. Na primer, neprijateljstva između Hutsu i Tutsi plemena izazivala su tenzije preko graničnih oblasti između Ruande i Demokrat- ske Republike Kongo. Pored toga, deficit ili nepostojanje vojnih i policijskih snaga utiče na po- rast kriminalnih aktivnosti u oblastima zahvaćenim sukobima niskog intenziteta. Tako je, na primer, došlo i do stvaranja glavne tranzitne tačke na kokainskom putu, koji vodi iz Južne

Amerike do Evrope.7 To je zapadnoafrička zemlja Gvineja Bisau (okarakterisana u isto vreme i kao LICUS i kao LHD), koja danas ima status prve afričke narko-države.

Kada je reč o nerazvijenim zemljama i onim zemljama koje su sklone konfliktima, moramo biti veoma oprezni kako ne bismo primenili logiku „slabih država“ na neke druge države koje ne spadaju u ovu kategoriju, iako na prvi pogled sve ukazuje na to. Na primer, konflikt u Bosni i Hercegovini bio je brutalan, ali ova zemlja se ne može smatrati slabom državom. Postoje ozbiljni separatistički i teroristički problemi u Indiji, ali se ova zemlja od strane Ujedinjenih nacija smatra zemljom srednjeg društvenog razvoja („medium human development“ – MHD) i, prema mišljenju mnogih analitičara, predstavlja svetsku silu. Kampanja protiv organizacija koje se ba- ve trgovinom narkoticima u Meksiku dovela je do toga da su neki gradovi u pograničnom pod- ručju prema SAD postali veoma opasni. Međutim, Meksiko se smatra zemljom koja ima visok stepen društvenog razvoja, a ekonomija ove države rangirana je među prvih 20 u svetu.

Za vreme perioda bipolarnosti svet je bio podeljen na dva bloka. Na čelu ova dva bloka bi- le su dve supersile, SAD i SSSR. Zemlje Trećeg sveta bile su između i većina njih je naginja- la ili ka Zapadu ili ka sovjetskoj strani. Ovo je naročito bilo izraženo u periodu hladnog rata, zbog koga su SAD i SSSR u jednom trenutku bili na ivici oružanog sukoba, ali nikada zvanič- no nisu jedno drugom objavili rat. Međutim, posledice hladnog rata bile su veoma vidljive u nekim zemljama Trećeg sveta. Tu se pre svega misli na Afriku, Bliski istok i Jugoistočnu Azi-

ju. Mnoge od ovih zemalja stekle su svoju nezavisnost za vreme perioda bipolarnosti. U ovoj grupi zemalja u razvoju nalaze se i one koje danas smatramo slabim državama.8 Kako je hladni rat napredovao, mnoge (slabe) države postale su narodne republike ili su se priklonile zapadnoj strani, a sve uz podršku i asistenciju supersila koje su se nalazile na čelu odgovara-

jućeg bloka. Ova asistencija se ogledala kako u vojnoj, tako i finansijskoj pomoći. Kraj bipolar- nosti doveo je do drastične promene ovakvog odnosa. U slučaju SAD, broj vojnog osoblja (vojnici i ostali službenici zaposleni u Ministarstvu odbrane SAD) koje se 1983. godine nalazi-

7 United Nations Office on Drugs and Crime. : Isto, str. 24.

8 Ortiz, C.: Isto, str. 80.

lo van granica zemlje smanjio se sa 520.000 na 344.000 1992. godine.9 Ovo smanjenje je praćeno padom prometa u trgovini naoružanjem i vojnom opremom u SAD, koje je 1987. go- dine iznosilo oko 23,6 milijardi dolara, na 14,8 milijardi dolara do kraja 1992. godine.10 Eko- nomska kriza u Sovjetskom Savezu (Rusiji od 1991. godine) dovela je do pada društvenog,

ekonomskog i socijalnog standarda u zemlji. Kao posledica toga, trgovina oružjem beleži dra- stičan pad. Sa oko 31,2 milijarde dolara, koliko je iznosila 1987. godine, pada na samo 2,8 milijarde dolara, 1992. godine. Sve ovo je uslovilo da SAD i njegovi saveznici budu mnogo ja- či i bolje organizovani nego oni predvođeni i podržavani od strane Rusije, Kine i drugih komu- nističkih zemalja. Demilitarizaciju i promenu odnosa snaga na svetskoj političkoj i vojnoj sceni nakon završetka hladnog rata mnogi su dočekali kao pomak koji je „bio neizbežan“. Uz vojnu pomoć supersila, slabe države su prošle kroz težak period, od siromašnih kolonija, do stica- nja nekog oblika nezavisnosti. Ova vojna pomoć je nakon završetka hladnog rata polako po- čela da biva sve manja. U nekim slučajevima, ta pomoć je potpuno obustavljena dok je kod drugih ona prestala da bude bezuslovna. Drugim rečima, slabim državama bi strana pomoć bila uskraćena ukoliko ne bi uvele demokratiju i prihvatile reforme, nametnute sa strane.

Devedesete godine 20. veka bile su godine tranzicije. Transformacija svetske politike opet je dovela do stvaranja konflikata. Daleko od toga da je period bipolarnosti imao re- šenje za ove konflikte, naprotiv, hladni rat im je samo „navukao ludačku košulju“ i držao ih pod kontrolom. Nakon završetka hladnog rata, kada je ta kontrola nestala, mnoge sla- be države su postale žarišta ratova i oružanih sukoba niskog intenziteta. Pored toga, kontrola i disciplina koje su supersile imale nad slabim državama, kada je reč o korišće- nju naoružanja i vojne opreme kojim su ih snabdevali, takođe je nestala. Kao rezultat to- ga, došlo je do velikog broja državnih i vojnih udara, a oružje i municija bili su krijumčare- ni od strane korumpiranih državnih zvaničnika, pa čak i šefova država. U suštini, oružje je veoma lako pronalazilo svoj put i dospevalo u pogrešne ruke. Između 1989. i 1997. godine, štokholmski Institut za istraživanje mira (Stockholm Peace Research Institute) iz-

vestio je o smanjenju broja velikih oružanih konflikata sa 36 na 25.11 Uzrok ovome je ve- rovatno „podela mira“, koja je nastala nakon završetka bipolarnosti na međunarodnoj bezbednosnoj sceni. Ipak, kraj bipolarnosti doveo je i do povećanja broja oružanih suko-

ba niskog intenziteta u slabim državama. Međunarodna javnost je bila uverena da će Ujedinjene nacije, oslobođene od raznih ograničenja koja su ih paralisala za vreme hlad- nog rata, odigrati veću ulogu u konfliktima koji su tek počinjali, ali to nije bio slučaj.

Privatne vojne kompanije i mirovne misije Ujedinjenih nacija

Ujedinjene nacije su zvanično nastale 24. oktobra 1945. godine, kada su Povelju Ujedi- njenih nacija ratifikovali Kina, SSSR, Velika Britanija, SAD i većina drugih potpisnica. Ideja o potrebi stvaranja svetske organizacije sazrela je u toku Drugog svetskog rata, kada je sa-

9 Vidi, Department of Defense, Annual Report to the President and the Congress. Washington, DC: Depart- ment of Defense, 1995, “Part V: Defense Management,“ http://www.dod.mil/execsec/adr95/index.html.

10 Vidi, Tablicu 32 u International Institute for Strategic Studies, The Military Balance1998–1999. Oxford: Ox- ford University Press, 1998, str. 270.

11 Vidi, Tablicu 1.1 u Stockholm Peace Research Institute, SIPRI Yearbook 1998: Armaments, Disarmament and International Security. Oxford: Oxford University Press, 1998, str. 20.

vez zemalja, koji se borio protiv sila Osovine prihvatio ime „Ujedinjene nacije“ Deklaracijom od 1. januara 1942. godine, usvojenom u Londonu.12 Mirovne snage Ujedinjenih nacija su do 1998. godine već 50 godina bile aktivne na međunarodnoj sceni. Za to vreme, usposta-

vljeno je 49 mirovnih misija, u kojima je preko 750.000 vojnika i drugog osoblja služilo pod zastavom Ujedinjenih nacija. Ukupno 36 misija (oko 73 procenta) obavljeno je u periodu iz- među 1988. i 1998. godine.13 Troškovi mirovnih misija Ujedinjenih nacija su 1993. godine premašili cifru od 3,6 milijardi dolara, što je predstavljalo polovinu ukupnih troškova mirov-

nih misija u 20. veku. Uzrok ovako velikim troškovima bila je mirovna misija u Somaliji (UNOSOM I i II) i početak velikog razmeštanja mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u bivšoj Jugoslaviji (UNPROFOR, 1992–1995), odnosno misija u Bosni i Hercegovini (UNMIBH, 1995–2002), Hrvatskoj (UNCRO, 1995–1996; UNTAES, 1996–1998; UNMOP, 1996–2002;

and UNPSG, 1998) i Makedoniji (UNPREDEP, 1995–1999). Troškovi mirovnih misija su smanjeni 1996. i 1997. godine, na oko 1,4 odnosno 1,3 milijarde dolara, respektivno.14 Pre- dočeni podaci potvrđuju veću ulogu i angažovanje Ujedinjenih nacija na međunarodnom

bezbednosnom planu nakon završetka hladnog rata, u periodu tranzicije. U isto vreme oni ukazuju i na porast broja oružanih sukoba niskog intenziteta u svetu.

Spremnost nekih slabih država da angažuju privatne vojne kompanije kako bi postigle željene ciljeve, umesto da čekaju „plave šlemove“ (vojnici pod komandom Ujedinjenih naci- ja), postavlja pitanje efektivnosti i potrebe za mirovnim snagama Ujedinjenih nacija. Drugim rečima, nekim vladama (državama) postalo je jasno da moraju naći alternativno rešenje

„posrnuloj“ spoljnoj pomoći, tj. često neefikasnim i sporim rešenjima koja su nudile Ujedi- njene nacije. Angažovanje privatne vojne kompanije Izvršni ishodi (Executive Outcomes – EO) u Angoli (LICUS i LHD ) i Sijera Leoneu (LHD) samo potvrđuje ove zaključke i stavlja Ujedinjene nacije i privatnu vojnu alternativu nasuprot jedno drugome, u veoma oštrom kontekstu. U nekim slučajevima humanitarne misije Ujedinjenih nacija služile su samo kao paravan ili izgovor za vojne ili političke operacije. To potvrđuje i primer intervencije nemač- ke armije u Somaliji 1993. godine u okviru operacije Ujedinjenih nacija. Cena ove interven- cije iznosila je više od 6 milijardi franaka, dok stvarna humanitarna pomoć, koja je preko

Nemačke stigla u Somaliju, nije iznosila više od 0,2 % te sume. Cilj ovoga bio je da se pri- hvati ideja da nemačka armija ponovo ima pravo da interveniše van svoje zemlje.15

Između 1993. i 1997. godine, privatna vojna kompanija EO je bila angažovana u An- goli, gde je radila zajedno sa njenim vojnim snagama (Forças Armadas Angolanas – FAA). Umešanost ove privatne vojne kompanije u oružane sukobe u toj zemlji bila je ve- oma kontroverzna. Ipak, bilo je veoma važno da FAA pobedi UNITA pobunjenike i preu- zme kontrolu nad dijamantskim poljima. Kontrola nad dijamantskim poljima bila je važna kako bi se obezbedila sredstva za dalju borbu, ali i kako bi se vođstvo UNITA primoralo na pregovore (što je na kraju i dovelo do potpisivanja Lusaka mirovnih sporazuma). Pre dolaska EO, Ujedinjene nacije su već bile razmeštene u Angoli. Mirovna misija Ujedinje-

12 Stajić, Lj.; Gilanović, Č.: Osnovi bezbednosti. Beograd: Policijska akademija u Beogradu, 1994.

13 United Nations, “50 Years of United Nations Peacekeeping Operations, 1948–1998”. New York: October 1998, http://www.un.org/en/peacekeeping/sites/50years/2.htm.

14 United Nations, “United Nations Peacekeeping: Questions and Answers”. New York, September 1998, http:// www.un.org/Depts/dpko/dpko/question/faq.htm.

15 Milašinović, R ; Milašinović, S.: Uvod u teorije konflikata. Beograd: Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu, 2004.

nih nacija UNAVEM I (1988-1991) imala je zadatak da proprati i verifikuje povlačenje ku- banskih trupa sa teritorije Angole, dok je cilj UNAVEM II (1991-1995) bio da verifikuje pri- menu prethodnog mirovnog dogovora između vlade Angole i UNITA (Bicese sporazumi).

Ugovor između EO i vlade Angole procenjen je na 60 miliona dolara.16 Nasuprot tome, ukupni troškovi mirovnih misija UNAVEM I i II iznosili su oko 200 miliona dolara.17

Slično kao u Angoli, EO je u Sijera Leoneu doprineo neutralisanju RUF milicija i potpisi- vanju primirja, koje je dovelo do prestanka oružanih sukoba. Elizabet Rubin (Elizabeth Ru- bin) komentariše da pre dolaska i razmeštanja pripadnika EO „niko ni Ujedinjene nacije, ni Organizacija afričkog jedinstva (Organization of African Unity), ni međunarodni eksperti za rešavanje konflikata, smešteni u napuštenom turističkom hotelu u Fritaunu (Freetown),

glavnom gradu Sijera Leonea nije bio u stanju da dovede oružane sukobe pod kontrolu.“18

Mala posmatračka misija Ujedinjenih nacija u Sjera Leoneu (UNOMSIL, 1998–1999) bila je naknadno uspostavljena. U međuvremenu, nakon što je EO napustio zemlju, jedna otce- pljena RUF grupa, Momci sa zapadne strane (West Side Boys), uzela je oružje i sukobi su se nastavili. Kako bi asistirala u primeni Lome (Lomé) mirovnog sporazuma, kojim je ko- načno uspostavljen mir u Sijera Leoneu, u zemlju je poslata još jedna mirovna misija Ujedi- njenih nacija, UNAMSIL (1999–2005). Troškovi ove misije iznosili su oko 2,8 milijardi dola-

ra. Poređenja radi, „tarifa“ za angažovanje EO iznosila je oko 31 milion dolara godišnje.19 Pored toga, Dag Bruks (Doug Brooks) iznosi podatak da su privatne vojne kompanije Me- đunarodni DinKorp (DynCorp International) i PAE (PAE) obezbeđivale logističku podršku

za UNAMSIL, dok je još jedna privatna vojna kompanija ICI (ICI) iz Oregona, SAD, pružala usluge čarter letova za osoblje Ujedinjenih nacija i ambasade SAD.20 Troškovi koji variraju u milionima, a ne milijardama dolara, i stotine vojnika privatnih vojnih kompanija nasuprot

hiljadama „mirovnjaka“ Ujedinjenih nacija, predstavljaju činjenice koje govore o dva suprot- stavljena koncepta, tj dve suprotstavljene strategije kada je reč o rešavanju problema prou- zrokovanih oružanim sukobima niskog intenziteta.

Ne postoje, niti se mogu naći drugi primeri koji bi na sličan način mogli opisati ono što je EO uspeo da postigne u Angoli i Sijera Leoneu. Sada već bivša, privatna vojna kom- panija, Peščana linija (Sandline International), pokušala je da krene stopama EO. Ova kompanija je bila angažovana (unajmljena) od strane vlade Papua Nove Gvineje (do sko- ro LICUS), kako bi pružila pomoć njenim oružanim snagama da povrate kontrolu nad rudnikom uglja Panguna (Panguna), na ostrvu Buganvil (Bougainville). Ovaj rudnik je bio zatvoren nakon revolucije, kada je istoimena revolucionarna armija (Buganvil) preuzela kontrolu nad tim ostrvom. Plan privatne vojne kompanije, Peščana linija je uključivao an- gažovanje pripadnika EO, kroz neku vrstu podugovora. Međutim, zbog međunarodnog skandala koji je usledio, cela operacija je propala. Nakon ovoga, aspiracija za angažova-

16 Vidi, Appendix B u Eeben Barlow.: Executive Outcomes: Against All Odds. Alberton, South Africa: Galago Books, 2007, str. 540.

17 Činjenice i podaci vezani za sadašnje i bivše mirovne misije Ujedinjenih Nacija mogu se pronaći na Veb sajtu Sekretarijata mirovnih operacija Ujedinjenih Nacija: http:// www.un.org/en/peacekeeping/.

18 Rubin, E.: “An Army of One’s Own: In Africa, Nations Hire a Corporation to Wage War,” Harper’s Magazine

(February 1997): str. 45.

19 Vidi, Appendix B u Eeben Barlow, Isto, str. 540.

20 Brooks, D.: “From Humble Beginnings in Freetown: The Origins of the IPOA Code of Conduct,” Journal of International Peace Operations 3, no. 5, 2008, str. 9.

njem privatnih vojnih kompanija za slične potrebe naglo je opala. Ipak, EO je dao kredibi- litet ideji da privatne vojne kompanije u funkciji „multiplikatora oružanih snaga“, takođe, mogu doprineti stvaranju mira.

Privatne vojne kompanije kao multiplikatori oružanih snaga

„Multiplikacija sile“ je vojni termin koji se odnosi na relativno malu grupu vojnih specijali- sta koji mogu poboljšati i unaprediti veće snage (npr. vojsku ili jedinice unutar nje). U kontek- stu koji se odnosi na privatne vojne kompanije, multiplikacija sile podrazumeva multiplikaciju oružanih snaga.21 Privatne vojne kompanije poseduju veštine i znanja koja u velikoj meri, u strategijskom, taktičkom, ili operativnom smislu, mogu poboljšati vojne, policijske i obave- štajne kapacitete svih onih bezbednosnih struktura koje zahtevaju njihovu pomoć ili usluge. Dok se strategija bavi opštim planovima i ciljevima, taktika se fokusira na to kako su vojne jedinice organizovane i raspoređene da bi se postigao određeni cilj. Kada se privatne vojne kompanije angažuju da sprovedu vojnu obuku (instruktažu vojnih snaga), po definiciji, one postaju multiplikatori sile. Prvo, one obezbeđuju stručno osposobljeni kadar koji nije povezan sa državnim snagama ili agencijama. Drugo, one vrše snabdevanje svojih ljudi (timova) koji obavljaju instruktažu ili koji se nalaze u okviru bezbednosnih snaga države koja je sklopila ugovor sa privatnom vojnom kompanijom.22 U slučaju EO u Angoli i Sijera Leoneu, aktivno- sti ove privatne vojne kompanije uključivale su strategiju, taktiku i operativnu podršku sve do borbenog nivoa. Međutim, u mnogo slučajeva, usluge privatnih vojnih kompanija koje se od-

nose na obuku su jako specifične i uglavnom se sprovode na lokacijama koje se nalaze da- leko od zone borbenih dejstava, najčešće u formi kakav je bio TEP program.

Za vreme sprovođenja TEP programa, privatne vojne kompanije i vojno-industrijske korporacije (velike multinacionalne kompanije koje se bave proizvodnjom i prometom na- oružanja i vojne opreme) uspostavljali bi nekakav oblik bezbednosnog partnerstva sa vladama, bilo da je reč o pružanju neke vrste trening usluga korisnicima, ili da je reč o unapređenju njihovih snaga. TEP program u Bosni i Hercegovini počeo je rad nakon što su vlada Bosne i Hercegovine i privatna vojna kompanija Vojni profesionalni resursi (Mili- tary Professional Resources – MPRI), potpisale ugovor.23 Još jedna privatna vojna kom- panija, Kubna korporacija (Cubic Corporation), bila je uključena u TEP program koji je bio namenjen Gruziji (ovaj program je, takođe, bio sponzorisan od strane SAD).24 Pored toga, ova kompanija bila je uključena u slične programe u Rumuniji, Ukrajini i Litvaniji (dve bivše sovjetske republike). Izraelski instruktori su, takođe, bili uključeni u vojnu in- struktažu nekih jedinica u Gruziji. Dok su Velika Britanija i ostale zemlje članice NATO-a bile uključene u slične programe, u oblastima (zemljama) pod njihovim uticajem, Izrael i SAD polako su preuzimali primat na polju privatne vojne i policijske instruktaže.

21 Edwards, S.: Swarming On The Battlefield: Past, Present, And Future. San Diego: Rand Publishing, 2000, str. 25.

22 Edwards, S.: Isto, str. 41.

23 Van Metre L.; Akan, B.: Special Repot: Dayton Implementation: The Train and Equip Program. United Sta- tes Institute of Peace, 1997, str. 2.

24 Thomas, J.; Kümmel, G.: Private military and security companies: chances, problems, pitfalls and pro- spects. Wiesbaden: VS Verlag, 2007, str. 66.

ВЛАДЕ ДРЖАВА

Политички циљеви

Заштита имовине
Заштита државних функционера
Војна обука
Полицијска обука
Обавештајна подршка
Борба против трговине наркотицима
Полицијско планирање
Логистика и размештање снага
Регрутација
Задаци унутрашње безбедности
Информационо- технолошка подршка, итд.

МЕЂУНАРОДНЕ И НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Хуманитарни циљеви

Заштита виталних постројења
Заштита хуманитарног особља и избеглица
Безбедан транспорт људи и хуманитарних добара
Процена ризика
Чишћење минских поља
Уништавање неексплодираних убојних средстава
Евакуација у ванредним ситуацијама
Надгледање поштовања мировних споразума
Медицинска помоћ у теренским условима, итд.

ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ

Економски циљеви

Заштита инфраструктуре
Заштита особља
Безбедан транспорт људи и опреме
Безбедност на морским путевима
Антитерористички задаци
Процена ризика
Реаговање у случају отмица
Медицинска помоћ у теренским условима
Логистичка подршка
Информационо- технолошка безбедност, итд.

Slika 1 – Privatne vojne kompanije: ciljevi i zadaci. Izvor: obrada autora.

Privatne vojne kompanije, takođe, mogu biti angažovane kao multiplikatori oružanih sna- ga u oblasti unutrašnje bezbednosti. Ovo se najčešće odnosi na policijske snage, odnosno na policijske poslove (borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv trgovine narkoticima, borba protiv terorizma, itd). Na primer, privatna vojna kompanija Međunarodni DinKorp (DynCorp International), pored pružanja obuke vojnim jedinicama Liberije (LICUS i LHD), koje su brojale oko 4.000 pripadnika, obučavala je i nove policijske snage te zemlje. Ova privatna vojna kompanija je najviše bila zadužena za formiranje nove iračke policije, a trenutno se bavi sličnim poslovima u Avganistanu i drugim zemljama. Obuka i pomoć policijskim jedinicama, u operativnom i tehničkom smislu, povezana sa planom „Kolumbija“ i „Merida“ inicijativom (Me- rida Initiative), koje se odnose na Meksiko i Centralnu Ameriku, može biti protumačena kao

protivnarkotički TEP.25 Privatne vojne kompanije su odigrale veoma značajnu ulogu u oba

ova programa. Na slici 1. prikazan je model, napravljen na osnovu prethodne analize. On uključuje ciljeve koje korisnici usluga privatnih vojnih kompanija žele da ostvare kada sa njima sklapaju ugovore. Očigledno je da ima izvesnih preklapanja, imajući u vidu da se prilikom po- kušaja uspostavljanja mira i stabilnosti u čitavim regionima politički ciljevi često prepliću sa hu- manitarnim, a u ceo proces, pored Ujedinjenih nacija, uključene su i druge strane.

Na osnovu ovih primera, može se zaključiti da privatne vojne kompanije mogu delovati kao multiplikatori oružanih snaga ne samo u slabim državama, nego i u zemljama u razvoju, kao i u naprednim demokratskim državama. U SAD i Velikoj Britaniji je korišćenje usluga pri- vatnih vojnih kompanija postepeno uvođeno u praksu kao vid partnerstva u okviru bezbedno- sne industrije, gde privatne vojne kompanije, tj. njihovi instruktori aktivno učestvuju u obuci nove generacije vojnika. Pored toga, definicija „multiplikatora sile“ ubačena u vojni terenski priručnik „Kontraktori na bojištu“ (Contractors on the Battlefield), koji koriste oružane snage

SAD, takođe se bavi „funkcionalnom podrškom u zoni borbenih dejstava“ i „sistematskom po- trebom kontraktora da obezbede tehničku podršku.“26 Angažovanjem privatnih vojnih kompa- nija kao multiplikatora oružanih snaga, druga ugovorna strana pokušava da postigne političke

ciljeve. Ovi ciljevi najčešće uključuju odvraćanje neprijatelja ili borbu protiv neprijateljskih sna- ga koje napadaju zvanične organe državne vlasti i podrivaju „mir i stabilnost“ u zemlji.

Model prikazan na slici 1, takođe, ilustruje različite usluge koje privatne vojne kompa- nije nude vladama raznih država, međunarodnim i nevladinim organizacijama i privred- nim subjektima, kako bi ostvarili svoje političke, humanitarne i ekonomske ciljeve. Ovaj prikaz nudi drugačiji pristup razumevanju privatnih vojnih kompanija, u odnosu na kon- vencionalnu tipološku analizu baziranu na osnovu „ubojnosti“ usluga koje one nude.

Uloga privatnih vojnih kompanija u eksploataciji prirodnih resursa u zemljama visokog bezbednosnog rizika

Prema podacima Energetske informativne administracije (Energy Information Admini- stration – EIA), ukupna ponuda nafte na svetskom tržištu 2006. godine iznosila je oko 84,52 miliona barela dnevno (jedan barel nafte približno sadrži 42 galona; jedan galon

25 Ortiz, C.: Isto, str. 87.

26 Department of the Army, Contractors on the Battlefield: Field Manual (FM 3–100.21). Washington, DC: De- partment of the Army, 2003, paras. 1–29.

ima oko 3,78 litara), a dnevna potražnja oko 85,20 miliona barela.27 U 2008. godini, ukupna ponuda nafte na svetskom tržištu iznosila je 85,37 miliona barela dnevno, a dnevna potražnja 85,78. miliona barela.28 Velika nalazišta nafte uglavnom su bila otkrive- na za vreme hladnog rata. Ipak, države -„super giganti“, kada je reč o kapacitetima njiho-

vih naftnih nalazišta, ušle su u završnu fazu eksploatacije. Stručnjaci iz ove oblasti pro- cenjuju da se otkrićem novih naftnih nalazišta (na primer, onih u zapadnoj Africi, Libiji, novim demokratskim zemljama u Kaspijskom regionu i Brazilu), kao i eksploatacijom još uvek nedovoljno istraženih oblasti (na primer, Iraka koji, kako je provereno, predstavlja treće najveće nalazište svetskih rezervi nafte), proizvodnja nafte može povećati na oko 95 miliona barela dnevno. Iznad tog nivoa, za jednu do dve decenije, ulazimo u neistra- ženu i još uvek nedovoljno ispitanu oblast.

Povećana potražnja, kao i želja za što većim profitom, kako velikih multinacionalnih kor- poracija tako i mnogih država, primorala je velike „energetske gigante“ da „kopaju mnogo dublje“ i često na sve „opasnijim mestima“. Za vreme dok je FAA bila u ratu sa UNITA, to- kom 90-ih godina 20. veka, u Angoli se nesmetano odvijala proizvodnja nafte. Ova nafta bi- la je eksploatisana na postojećim naftnim poljima, ali su u isto vreme vršena i istraživanja kako bi se pronašla nova nalazišta. Nova nalazišta nafte otkrivena su u Bloku 17, izvan pri- obalnog područja provincije Zaire (Zaire) u Angoli, oblasti u kojoj je privatna vojna kompani- ja EO započela svoje prve borbene operacije. Polja Žirasol (Girassol), zapadnoafrički proje- kat prvenac eksploatacije nafte u dubokim vodama, izgrađen je između 1998. i 2001. godi-

ne i koštao je oko 2,8 milijardi dolara.29 Multinacionalna korporacija TOTAL (Francuska), koja je vlasnik većinskog dela akcija, radi na ovom projektu zajedno sa kompanijama kao što su Ekson-Mobil iz SAD, Britiš petrol iz Velike Britanije i Statoil (Statoil) i Norsk Hidro

(Norsk Hydro) iz Norveške. Za Angolu, profit ostvaren u naftnom sektoru predstavlja oko 90 procenata izvoza i 90 procenata ukupnih vladinih prihoda.

Odnos ponude i potražnje nafte na svetskom tržištu, brojčano posmatrano, veoma je

„tesan“. Ovo u nekom smislu objašnjava zbog čega postoje česte kalkulacije, kada je reč o proizvodnji nafte koju diktira Organizacija zemalja izvoznica nafte (Organization of the Petroleum Exporting Countries – OPEC)30. Ovakva situacija u velikoj meri utiče na cenu

nafte na svetskim berzama. Međutim, kada pobunjeničke ili terorističke grupe napadnu naftna nalazišta, ili sabotiraju proizvodnju na njima, takođe dolazi do promene u ceni naf- te na svetskom tržištu, odnosno prilagođavanja cene novonastaloj situaciji. Proizvodnja nafte u Nigeriji, u proteklom periodu, bila je smanjena čak za petinu zbog intenzivnih na- pada od strane militantnih pripadnika Pokreta za emancipaciju delte Nigera (Movement for the Emancipation of the Niger Delta – MEND), koji su bili povezani sa organizovanim kriminalnim bandama. Kako je Nigerija jedan od pet glavnih proizvođača i distributera nafte za SAD, ovo je dovelo do velikog skoka cene ove sirovine. U julu 2008. godine, ce-

27 Energy Information Administration, “September 2009 International Petroleum Monthly” (Washington, DC, November 10, 2009), http://www.eia.doe.gov/ emeu/ipsr/t21.xls.

28 Ibid.

29 Vidi, TOTAL, Girassol: A Stepping Stone for the Industry (Courbevoie, France: TOTAL, September 19, 2008), str. 31–36; i “Angola’s Deepwater Girassol Field Comes on Stream,” Press Release (Courbevoie, Fran- ce, December 4, 2001).

30 Zemlje članice OPEC su: Alžir, Angola, Ekvador, Indonezija, Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Sau- dijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, i Venecuela.

na sirove nafte iznosila je čak 147 dolara po barelu.31 Pored napada pobunjenika, postoji veliki broj rizika i bezbednosnih problema koji pogađaju zemlje proizvođače nafte.

U zemljama sa konfliktnom prošlošću, otmice i nasilna ponašanja prema stranim rad- nicima, oštećenja ili sabotaže industrijskih postrojenja i instalacija, kao i krađa nafte di- rektno iz cevovoda, uobičajene su pojave. U Kolumbiji, kao i u Nigeriji, prisutne su uglav- nom sve velike multinacionalne energetske korporacije. Kao i MEND, Revolucionarne oružane snage kolumbije (Revolutionary Armed Forces of Colombia – FARC), koriste si- romaštvo naroda, ali i retoriku (koju provlače kao brigu o zaštiti životne sredine) kako bi

opravdali štetu koju svakodnevno nanose naftnoj infrastrukturi te zemlje.32 U junu 2008. godine, cevovod za transport nafte koji vodi do luke Kovenas (Covenas) na karipskoj

obali Kolumbije zatvoren je nakon napada koji je sproveo FARC (napad je izveden dina- mitom). Takođe u junu, iste godine, oko 30 MEND militanata na gliserima napali su naft- no polje (naftna platforma na moru) Bonga (Bonga), najveće postrojenje kompanije Rojal Dač Šel, u vodama Nigerije. Ovaj napad napravio je presedan.33 Naime, najveći deo naf-

te proizveden u zalivu Gvineje i zapadnoj Africi dolazi sa naftnih platformi na otvorenom moru, koje su sve do tog događaja smatrane nedodirljivim.

Istočno od Nigerije nalazi se Gana, izabrana u julu 2009. godine od strane predsednika SAD Baraka Obame (Barack Obama) za jednu od njegovih destinacija prilikom prve zvanič- ne posete potsaharskoj Africi. Gana je jedan od velikih izvoznika kakaa i zlata; u zemlji se održavaju višestranački izbori od 1992. godine; kategorisana je prema UNDP kao MHD, a

prema podacima Svetske banke ekonomski rast zemlje, od 2000. godine, iznosi u proseku oko 3,9 procenata godišnje.34 Ekonomski napredak Gane je daleko od idealnog. S tim u ve- zi, ova zemlja bi mogla mnogo bolje da iskoristi prirodna bogatstva kojima raspolaže i da na

taj način svom stanovništvu obezbedi veći društveni standard i prosperitet. Spoljna finansij- ska pomoć je u velikoj meri prisutna u Gani i zbog toga ona napreduje mnogo bolje od veći- ne potsaharskih zemalja. Ali, onda je na scenu stupila nafta i stvari su se zakomplikovale.

Godine 2007, naftna kompanija iz Velike Britanije koja je prisutna u više od desetak potsaharskih zemalja, Tulov nafta (Tullow Oil), otkrila je veoma važno i veliko naftno na- lazište u blizini obala Gane: polje Jubile (Jubilee).35 Ovo naftno polje, kao i ostala nalazi-

šta nafte u toj zemlji, mogu preko noći promeniti ekonomsku perspektivu Gane. Ili će Ga- na uspeti da kontroliše i eksploatiše ova novootkrivena prirodna bogatstva i dobiti finan- sijski podsticaj (kako bi prešla na novi stepenik ekonomskog razvoja), ili će nafta postati njeno prokletstvo. Veoma brzo to naftno bogatstvo može da stvori autokratske vlade, ko- rupciju, vojne pučeve, pa čak i velike ustanke (pobune). Jednom rečju, bilo da se radi o nafti ili su u pitanju neka druga prirodna bogatstva, neočekivana dešavanja mogu da do- vedu do ugrožavanja demokratskih struktura u jednoj zemlji. Dok je Gana bila prva pot- saharska afrička zemlja koja je stekla svoju nezavisnost 1957. godine, Gabonom je sve

31 Videti opširnije na: http://www.cfr.org/nigeria/mend-niger-deltas-umbrella-militant-group/p12920. Pristup- ljeno: 15. novembra 2018. godine u 15 časova.

32 Ramirez, F.: The profits of extermination: how U.S. corporate power is destroying Colombia. Monroe, Common Courage Press, 2005, str. 39.

33 Preuzeto 11. novembra 2018. godine sa http://news.bbc.co.uk/2/hi/7419918.stm

34 Kwame Boafro, A.: Ghana: one decade of the liberal state. London: Zed Books, 2007, str. 120.

35 Videti opširnije na: http://www.tullowoil.com/index.asp?pageid=52. Pristupljeno 11. novembra 2018. godine u 14 časova.

do juna 2009. vladao predsednik Omar Bongo (Omar Bongo), koji je bio na vlasti od 1967. godine. Oko 50 procenata prihoda Gabona dolazi od nafte. Naftne ekonomije koji- ma vladaju autokrate otkrivaju velika bogatstva koja se nalaze u rukama nekolicine ljudi, kao i velike socijalne i društvene nejednakosti. Ljudska prava i građanske slobode u ta-

kvim državama odgovaraju samo onima koji su favorizovani od strane režima na vlasti.36

U istu grupu spada i Teodoro Obiang (Teodoro Obiang), koji je bio predsednik Ekvatori- jalne Gvineje, pošto je preuzeo vlast u vojnom puču 1976. godine, ali i Muamer al Gadafi (Muammar al-Gaddafi), koji je u Libiji na vlast došao, takođe, vojnim udarom, 1969. godi- ne (Gadafi je 2011. godine svrgnut za vlasti i ubijen, nakon pobune u zemlji potpomog- nute od strane zapadnih zemalja i SAD). Idris Debi (Idriss Déby) je promenio ustav Čada 2006. godine kako bi se mogao po treći put kandidovati za predsedničku funkciju. Na če- lu države, Debi je dva puta bio suočen sa pučevima, 2006. i 2008. godine, i samo je pita- nje dana kada će biti svrgnut sa vlasti. Dok su autokrate jedno vreme držali neke države na okupu, zemlje poput Nigerije i Čada prošle su mnogo vojnih pučeva i promenile dosta

vladara za vreme njihove istorijske težnje i želje da postanu nezavisne države.37

Nijedna zapadna nacija ili proizvođač nafte u Africi kao ni drugi regioni sveta koji se eko- nomski razvijaju, ne mogu bez posledica da se izvuku iz ove igre nafte. Evropske sile su po- kušavale da održe uticaj nad svojim bivšim kolonijama nakon sticanja njihove nezavisnosti. Ovaj uticaj je podrazumevao obezbeđivanje koncesija ili povlašćeni položaj za njihove naci- onalne kompanije, od strane vladara koji su pristajali na takav odnos. Naime, 2008. godine, BBC (BBC) je u jednoj emisiji, koja se bavila biografijom Idrisa Debija, objavio da je on do- šao na vlast uz podršku i asistenciju francuske obaveštajne službe, nakon državnog puča

1990. godine.38 Omar Bongo je, takođe, imao „specijalne“ veze sa francuskim establišmen-

tom, sve dok nedavna antikorupcijska istraga nije dovela do zaplene njegove imovine u Francuskoj. Vremena se menjaju i zapadne vlade ne mogu više tako lako da se distanciraju od mračnih detalja svojih sumnjivih saveza. Vilijam Reno (William Reno) je možda u pravu kada kaže da ponekad stranci više vole da sarađuju sa vladarima koji deluju pod plaštom globalno priznatog suvereniteta, nego da pokušavaju da izgrade odnose sa diktatorima, koji

za njih predstavljaju konkurenciju ili u isto vreme nemaju uticaj i podršku svog naroda.39

Bilo da je reč o istraživanju i eksploataciji nafte, ili, pak, o njenoj preradi i distribuciji, jednom kada velike multinacionalne naftne korporacije ulože milijarde dolara u poslove ili projekte u nekoj državi, one se ne mogu jednostavno preseliti ili povući. O bezbednosti njihovih ljudi i investicija ponekad brinu bezbednosne snage država u kojoj te korporacije rade i posluju. Ovo, međutim, predstavlja osnovni vid zaštite, koji je uglavnom nedovoljan da izdrži talase nestabilnosti ili bezbednosne probleme koji mogu nastati u tim državama. Pored toga što sve velike multinacionalne naftne korporacije imaju sopstvene timove za obezbeđenje i zaštitu personala i infrastrukture kompanije (posebna odeljenja u okviru velikih kompanija koja su zadužena za bezbednost), poslovi bezbednosti, zaštite i proce- ne rizika obično se poveravaju privatnim vojnim kompanijama, sa kojima se i sklapaju ugovori o poslovnoj saradnji.

36 Ghazvinian, J.: Untapped: The Scramble for Africa's Oil. New York: Harcourt, 2008, str. 257.

37 Adeniran, W.: Democracy and military dictatorship in Africa. Lagos: Shalom Goldlinks Concept, 2003, str. 58.

38 BBC. “Profile: Idriss Deby.” BBC News, February 2, 2008.

39 Reno, W.: “African Weak States and Commercial Alliances,” 96, no. 383 African Affairs, 1997, str. 167.

Nasuprot popularnim stereotipima, privatne vojne kompanije nisu angažovane niti se spremaju da dođu u svaku državu u kojoj velike energetske korporacije imaju svoje po- slove koji se odnose na eksploataciju prirodnih resursa. Usluge koje ove kompanije nude ipak su malo specifične. Privatne vojne usluge obično podrazumevaju male timove koje čine bivši visokoobučeni pripadnici vojske ili policije, koji za potrebe većih poslova anga- žuju, tj. zapošljavaju lokalne bezbednosne firme ili njihovo ljudstvo. Privatne vojne kom- panije, kao što su: Andreus Internacional (Andrews International), G4S (G4S), Garda svetska bezbednosna korporacija (Garda World Security Corporation) i drugi, u većoj ili

manjoj meri angažovani su u ovoj oblasti.40 Analiza uloge privatnih vojnih kompanija u eksploataciji prirodnih resursa u zemljama visokog bezbednosnog rizika je uprošćena, imajući u vidu da su izostavljena imena mnogih velikih energetskih korporacija, kao i na

desetine malih nezavisnih firmi (Tullow Oil je samo jedan od primera). Privatne vojne kompanije takođe su uključene u poslovne aranžmane sa ovim manjim firmama. Nekada one samo pružaju bezbednost i zaštitu, ali u nekim slučajevima između nezavisnih naft- nih kompanija i privatnih vojnih kompanija uspostavljaju se i jače komercijalne veze.

U Tabeli 2. nalazi se lista izabranih zemalja proizvođača nafte i gasa, kao i njihov ni- vo razvoja (ustanovljen prema UNDP). Pored toga, u tabeli je prikazan rizik i bezbedno- sni problemi karakteristični za te zemlje. Pod pojmom slabe države smatraju se države koje spadaju u kategorije LICUS ili LHD, ili i jedno i drugo. Zemlje srednjeg društvenog razvoja (medium human development) označene su sa MHD, a zemlje visokog društve- nog razvoja (high human development) označene su sa HHD.

ZEMLjA

NIVO RIZIK I BEZBEDNOSNI PROBLEMI

RAZVOJA

Afrika

Tabela 2 – Rizici i bezbednosni problemi u zemljama koje proizvode naftu i gas. Izvor: UNDP

Alžir* Angola* Čad Kongo Egipat

Ekvatorijalna Gvineja Gabon

Libija* Madagaskar Malavi Nigerija* Zambija

MHD

Slaba država Slaba država Slaba država MHD

HHD HHD HHD MHD

Slaba država Slaba država Slaba država

Terorizam, otmice, kriminal

Kriminal, nagazne mine, pobuna u provinciji Cabinda

Pobune, političko nasilje, kriminal Hapšenja, političko nasilje, kriminal

Terorizam, kriminal, otmice, fundamentalističke grupe

Diktatorski režim, političko nasilje, kriminal Blizu slabih država, diktatorski režim Diktatorski režim, terorističko utočište Političko nasilje, pobune, kriminal

Političko nasilje, kriminal

Pobune, piratstvo, otmice, političko nasilje Milicije iz DRK, kriminal, nagazne mine

Azija / Bliski Istok

Azerbejdžan Kambodža Indonezija* Iran* Kazahstan Malezija

MHD

Slaba država MHD MHD HHD HHD

Političko nasilje, civilne žrtve, kriminal Političko nasilje, civilne žrtve, nagazne mine Terorizam, kriminal, piratstvo

Civilne žrtve, kriminal, sankcije SAD Civilne žrtve, ekstremizam u regionu Terorizam, otmice, piratstvo

40 Ortiz, C.: Isto, str. 102.

ZEMLjA NIVO

RAZVOJA

RIZIK I BEZBEDNOSNI PROBLEMI

Pakistan MHD Terorizam, talibani, nasilje, kriminal

Filipini MHD Terorizam, kriminal, otmice

Rusija HHD Političko nasilje, kriminal, terorizam Saudijska Arabija* HHD Terorizam, civilne žrtve

Sirija MHD Terorističko utočište, sankcije SAD

Tajland MHD Političko nasilje, terorizam, separatizam

Latinska Amerika

Bolivija Brazil Kolumbija Venecuela*

MHD Političko nasilje, kriminal

HHD Kriminal, otmice, pobunjenici na granici sa Kolumbijom

MHD Terorizam, otmice, kriminal

HHD Civilne žrtve, kriminal, otmice

* članice OPEC

(MHD)srednji društveni razvoj (HHD) visok društveni razvoj

Privatne vojne kompanije u sistemu unutrašnje bezbednosti države

Termin „Bezbednost otadžbine“ ili „Unutrašnja bezbednost države“ („Homeland secu- rity“) naglo je popularizovan nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. go-

dine. U suštini, unutrašnja bezbednost države oduvek je smatrana delom sistema nacio- nalne bezbednosti jedne zemlje.41 S druge strane, određenje pojma države treba tražiti u kombinaciji shvatanja države kao organizacije i nosioca društvenih funkcija. Neosporno

je da je država izvesna organizacija vršenja vlasti, a njeni elementi ljudi i njihove delatno- sti, kao i organizacija tih ljudi u vršenju delatnosti, tj. vlasti.42 Nacionalna bezbednost tra- dicionalno podrazumeva očuvanje državnog integriteta i stabilnosti, kao i borbu protiv

unutrašnjih i spoljašnjih agresora. U SAD , pod unutrašnjim bezbednosnim pretnjama obično se smatraju razni oblici organizovanog kriminala, organizovane bande, agresivni oružani napadi i incidenti izazvani od strane poremećenih osoba ili grupa, kao i sporadič- ne „domaće“ terorističke aktivnosti. Policijske službe i druge bezbednosne agencije uspešno rešavaju ove unutrašnje probleme, ali istorijski posmatrano pažnja SAD uglav- nom je bila usmerena na borbu protiv spoljašnjih agresora (neprijatelja) i nacionalu od- branu. Za vreme hladnog rata, najveća opasnost za SAD pretila je od strane Sovjetskog Saveza, u vidu mogućeg nuklearnog napada koji bi došao iz te države. Ipak, celokupna slika se promenila nakon 11. septembra 2001. godine. Unutrašnja bezbednost države postala je u nekom smislu način razmišljanja o ozbiljnim pretnjama unutar državnih gra-

nica, sa akcentom na moguće nove i velike terorističke napade.43 Poseban značaj, kada

je reč o SAD, dat je terminu „American Homeland“ (američka domovina) ili „Homeland“ (domovina) koji se prema zakonu o osnivanju Sekretarijata unutrašnje bezbednosti SAD iz 2002. godine, odnose na SAD u geografskom smislu.44

41 Ortiz, C.: Isto, str. 104.

42 Mijalković, S.: Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija, 2009..

43 Ortiz, C.: Isto, str. 105.

44 Bajagić, M.: Špijunaža u XXI veku: Savremeni obaveštajno-bezbednosni sistemi. Beograd: MARSO, 2010, str. 103.

Na sličan način kao što se privatni vojni sektor, nakon Drugog svetskog rata, integri- sao u sistem nacionalne odbrane SAD, i privatne vojne kompanije iz SAD su nakon 11. septembra 2001. godine postale jedan od glavnih elemenata sistema unutrašnje bezbed- nosti te države. Nakon 11. septembra 2001. godine i terorističkih napada na SAD, došlo je do brzog obnavljanja saradnje između država u cilju rešavanja problema izazvanih de- lovanjem međunarodnog terorizma. Kao jedan od elemenata ove saradnje, 28. septem- bra 2001. godine, Rezolucijom 1373 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN Security Council) formiran je Komitet Ujedinjenih nacija za borbu protiv terorizma (UN Counter- Terrorism Committee). Ovaj komitet bavi se različitim zadacima i pitanjima, kao što su međunarodna saradnja u istrazi terorističkih aktivnosti, finansiranje terorističkih aktivnosti od strane međunarodnih kriminalnih grupa, kao i jačanje zakonske regulative u cilju kri-

vičnog gonjenja počinilaca krivičnih dela terorizma.45 Kao rezultat svega ovog, došlo je do ažuriranja starih, ali i donošenja novih konvencija Ujedinjenih nacija o terorizmu Sve navedene aktivnosti predstavljaju neku vrstu institucionalnih mera i odgovora na problem

međunarodnog terorizma. To uključuje i mnoštvo novih rezolucija, uredbi, zakona, propi- sa, ali i tehnologije koje države koriste u pokušaju da spreče terorističke napade. Važnu ulogu u svemu ovom imaju međunarodne institucije i organizacije koje nadgledaju prime- nu ovih mera. Napori koji se ulažu od strane međunarodne zajednice u cilju prevencije i suzbijanja terorističkih aktivnosti mogu se videti svuda, pa čak i na međunarodnim aero- dromima, gde se, pored povećane bezbednosne provere lični i biometrijski podaci čuvaju u velikim bazama podataka, koje se stalno proveravaju u cilju otkrivanja osoba koje su povezane sa terorističkim aktivnostima. Slično tome, Međunarodni brodski i lučki bez- bednosni (International Ship and Port Facility Security – ISPS) kod uveo je niz mera koje

su namenjene povećanju bezbednosti brodova i lučkih objekata.46

Institucionalni odgovor međunarodne zajednice na pitanje terorizma u isto vreme je označio i sistematski ulazak privatnih vojnih kompanija na tržište unutrašnje bezbednosti mnogih država . Naime, dok su međunarodna tela definisala aktivnosti i zadatke koje tre- ba izvršiti, a vlade država preduzele korake neophodne kako bi se te aktivnosti među- sobno uskladile, neke informaciono-tehnološke, vojno-industrijske, i bezbednosne korpo- racije bile su odgovorne u smislu tehničko-tehnološke realizacije ovih aktivnosti. Seg- menti unutar tih korporacija (hibridne privatne vojne kompanije), na primer, pružaju obu- ku pilotima vojnih snaga SAD kako da koriste novu opremu i letelice. Takođe, nije redak slučaj da se privatne vojne kompanije (njihovi instruktori i osoblje), na osnovu ugovora koje imaju sa Ministarstvom odbrane SAD ili nekom drugom državnom službom ili agen- cijom, angažuju kako bi pružili pomoć i asistenciju prilikom rukovanja sličnom opremom. Privatna vojna kompanija Garda svet (Garda World) pruža upravo ovakvu vrstu usluga na međunarodnom aerodromu Pirson (Pearson) u Torontu, Kanada.47 Isto tako, nakon uvođenja ISPS koda, mnoge privatne vojne kompanije su razvile tehnologiju, obučile stručan kadar i nastavile da pružaju pomoć (usluge) lučkim vlastima širom sveta u cilju poboljšanja i unapređenja pomorske bezbednosti.

45 Videti opširnije na: http://www.un.org/en/sc/ctc/. Pristupljeno 11 oktobra 2018. godine u 14 časova.

46 Nordquist, M.; Moore, J.: Current maritime issues and the international maritime organization. Boston: Martinus Nijhoff Publishers, 2004, str. 158.

47 Preuzeto 12. decembra 2011. godine sa http://www.garda-world.com/

U SAD, tržište unutrašnje bezbednosti pošireno je 2001. godine donošenjem akta za Ujedinjenje i jačanje Amerike obezbeđivanjem odgovarajućih sredstava potrebnih za pre- sretanje i opstruiranje terorizma (Uniting and Strengthening America by Providing Appro- priate Tools Required to Intercept and Obstruct Terrorism – USA PATRIOT), kao i osni- vanjem Sekretarijata unutrašnje bezbednosti (Department of Homeland Security –

DHS).48 Ovaj sekretarijat je uspostavio saradnju i partnerski odnos, kada je reč o bez- bednosnim aktivnosti i operacijama, sa velikim brojem korporacija (privatnih vojnih kom- panija) uključenih u projektovanje i proizvodnju novih tehnologija koje se koriste u oblasti

bezbednosnog nadzora i obaveštajnog rada.49 Na primer, Teroristička identifikaciona ba- za podataka u okruženju (Terrorist Identities Datamart Environment – TIDE), je klasifiko- vana baza podataka koja u sebi sadrži imena oko 50.000 terorista, osumnjičenih i poten-

cijalnih terorista.50 Hiljade terminala dnevno pristupaju ovoj ogromnoj informaciono-teh- nološkoj bazi podataka, koja je napravljena od strane vojno-industrijske korporacije Lokid Martin (Lockheed Martin), a pod patronatom Rejlhed (Railhead) programa unapređena

od strane Boinga (Boeing), SRI (SRI International), i desetine drugih subkontraktora. U Velikoj Britaniji, projekat Ovladati Internetom (Mastering the Internet – MTI) ima za cilj da prati dešavanja svih aktivnosti na Internetu, u cilju prevencije kriminalnih ili terorističkih aktivnosti.51 Korporacije kao što su Lokid Martin i Detika (Detica) stoje iza ovog projekta.

Zanimljiv je i jedan podatak iz jula 2009. godine, kada su neki od korisnika mobilnih tele- fona marke Blekberi, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, otkrili da njihova vlada koristi aplikacije za prisluškivanje, razvijene od strane kalifornijske kompanije SS8 (SS8), kako

bi pratila i prisluškivala njihovu komunikaciju (telefonske razgovore i SMS poruke).52

Izvan vladinog sektora, multinacionalne korporacije i međunarodne organizacije koje sebe vide kao potencijalne mete terorističkih napada, poveravaju poslove koji se odnose na procenu rizika i bezbednosne usluge privatnim vojnim kompanijama. Privatna kompa- nija Istražna služba SAD (U.S. Investigations Services, Inc.), koja je do 1996. godine bila u sastavu vlade SAD, sprovodi obaveštajne istrage i bezbednosne provere zaposlenih u nekoliko vladinih agencija, a takođe ima ugovore sa nekoliko komercijalnih kompanija i

klijenata.53 U Francuskoj je 2009. godine izbio veliki skandal kada je otkriveno da je ener- getska korporacija EDF (EDF) angažovala privatnu vojnu kompaniju Kargus konsultanti

(Kargus Consultants), kako bi prisluškivala i pratila aktivnosti nevladine organizacije Grinpis (Greenpeace), u Evropi. Naime, EDF se bavi nuklearnom energijom, a Grinpis je antinuklearna nevladina organizacija. Godine 2009, londonska kompanija Međunarodna

48 Videti opširnije na „The USA PATRIOT Act: Preserving Life and Liberty“, United States Department of Justice

49 Shodno utvrđenoj viziji i misiji, strateški ciljevi Sekretarijata unutrašnje bezbednosti su direktno povezani sa tri strateška cilja Nacionalne strategije unutrašnje bezbednosti SAD, kao što su: angažovanje u cilju otkrivanja i sprečavanja pretnji koje prestavljaju opasnost po bezbednost američkog naroda, i zaštitu svih ljudi od pretnji i rizika; uvažavanje i poštovanje američkih veza sa partnerima i poslovnim ljudima, na temeljima očuvanja slobo- de i demokratije-koncepta na kojima počiva ugled SAD. Videti, Bajagić, M.: Isto, str. 109.

50 Videti opširnije na: http://www.nctc.gov/docs/Tide_Fact_Sheet.pdf. Pristupljeno 8. oktobra 2018. godine.

51 Burghart, T.: Spying on Individuals and Organisations: Anglo-American Defence Giants Entrusted with „Mastering the Internet“, 2008. Deo teksta preuzet 12. decembra sa http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=13540

52 Videti opširnije na: http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/8161190.stm. Pristupljeno 11. septembra 2018. godine.

53 Videti opširnije na: http://www.sourcewatch.org/index.php?title=US_Investigations_Services. Pristupljeno 5. septembra 2018. godine.

bezbednosna rešenja (International Security Solutions) učestvovala je u razotkrivanju afere o zloupotrebi troškova koje su počinili mnogi članovi britanskog parlamenta. Prime- ra je mnogo, ali kada ovakvi i slični slučajevi izađu u javnost, postavlja se pitanje uticaja koji privatne vojne kompanije imaju na radno i poslovno okruženje.

Uloga privatnih vojnih kompanija u borbi protiv organizovanog kriminala

U Rezoluciji 1373 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodi se da postoji jaka veza između međunarodnog terorizma i transnacionalnog organizovanog kriminala.54 Te- roristi mogu biti politički motivisani, ali motiv stvaranja nelegalnog profita, koji stoji iza or-

ganizovanog kriminala, može biti povezan sa terorističkim aktivnostima. Na primer, pra- nje novca, ilegalna trgovina oružjem, ilegalna trgovina i prenos nuklearnog, hemijskog, biološkog, i drugog potencijalno smrtonosnog materijala takođe se pominju u Rezoluciji 1373. Zbog toga se organizovani kriminal u isto vreme mora posmatrati i kao pomoćno sredstvo u cilju sprovođenja terorističkih aktivnosti. Takođe, on predstavlja i pretnju sam za sebe, imajući u vidu da u zoni sive ekonomije (u podzemlju) kriminalne organizacije mogu da nabave bilo šta a da njihove aktivnosti ostanu neprimećene. Dokle god negde postoje pobunjenici koji žele da nabave oružje, teroristi koji žele da dođu u posed nekog smrtonosnog materijala ili obični građani koji žele da kupe neku vrstu nelegalne tj. „za- branjene“ robe, postojaće mafijaške grupe i kriminalne bande koje će biti u mogućnosti i spremne da im to obezbede. Ovde ne smemo zaboraviti ni sajber kriminal koji svako- dnevno nanosi veliku štetu svetskoj ekonomiji. Prema nekim analitičarima, ova šteta se procenjuje na oko jedan trilion dolara godišnje.

Bez obzira na mnoga „lica“ organizovanog kriminala i pretnje koju on predstavlja za mir i stabilnost, trgovina narkoticima zaslužuje posebnu pažnju u ovoj analizi. Stotine mi- lijardi dolara vredna nelegana trgovina narkoticima je transnacionalno preduzeće koje pr- kosi redu i zakonu na globalnom nivou. U vezi s tim, izveštaj Kancelarije Ujedinjenih na- cija za drogu i kriminal (United Nations Office on Drugs and Crime), pod nazivom Svetski izveštaj o drogi 2009. (World Drug Report 2009), ustanovio je da Avganistan i dalje važi za vodećeg proizvođača opijuma (od kojeg se pravi heroin), a Kolumbija (81.000 hektara

zasada), Peru (56.100 hektara) i Bolivija (30.500 hektara), ostaju vodeći proizvođači dr- veta koke (od kojeg se pravi kokain).55 Južna Afrika, Albanija, Jamajka i Paragvaj pomi- nju se kao proizvođači oko 25% biljke kanabisa, a Maroko kao najveći snabdevač smole

kanabisa (oko 21% tržišnog udela). U isto vreme, proizvodnja amfetamina (u koju se ubraja i ekstazi), koji se sintetizuje u tajnim laboratorijama širom sveta, beleži porast.

Ova bogata ponuda nalazi se nasuprot jednako velikoj potražnji, posebno na tržištima u Evropi i Severnoj Americi. Primeri koji su ovde dati mogu da približe i pojasne sliku gusto isprepletenih krijumčarskih mreža po celom svetu, kojima rukovode velike organizacije za trgovinu narkoticima, zajedno sa velikim brojem mafijaških grupa i kriminalnih bandi. Pobu- njeničke grupe, kao što su Talibani u Avganistanu i Pakistanu, i terorističke organizacije po-

54 United Nations, “Security Council Resolution S/RES/1373 (2001)”. New York, September 28, 2001.

55 United Nations Office on Drugs and Crime, World Drug Report 2009. New York: United Nations, 2009, str. 63.

put, FARC u Kolumbiji, finansiraju svoje nasilne kampanje i akcije preko trgovine drogom i iz tog razloga su povezane sa organizovanim kriminalom. Narkoterorizam danas, bez sum- nje, prestavlja najbolji primer simbioze organizovanog kriminala i terorizma.56

Kao i u slučaju borbe protiv terorizma, postoji i institucionalna dimenzija kada je reč o aktivnostima koje se preduzimaju od strane država i međunarodnih organizacija koje se bave problemom trgovine narkoticima. Tu su i bilateralni sporazumi između država koje zahtevaju stranu bezbednosnu asistenciju (pomoć) i onih država koje se suočavaju sa veli- kim brojem zavisnika i velikom potrošnjom na tržištu. Pomoć od strane SAD, kao podrška Planu Kolumbija (Plan Colombia), od 2000. godine, i Merida inicijativa (Merida Initiative) za Meksiko, Centralnu Ameriku, Dominikansku Republiku i Haiti, samo su primeri ovakvih sporazuma. Privatne vojne kompanije kao što su Međunarodni DinKorp i Vojni profesional- ni resursi, imaju veliko iskustvo u pružanju usluga protivnarkotičke obuke u Latinskoj Ame-

rici, Africi, i na Bliskom Istoku.57 Usluge koje pružaju ove privatne vojne kompanije pokriva- ju kako teorijsku, tako i praktičnu obuku, gde su česti slučajevi da instruktori privatnih vojnih

kompanija prate bezbednosne (vojne i policijske) snage za vreme akcija na terenu. Učešće i uloga privatnih vojnih kompanija u borbi protiv trgovine narkoticima, nalazi se na meti ra- znih kritičara, imajući u vidu da dovodi do većeg stepena militarizacije čitavog problema. Međutim, treba imati u vidu da protivnarkotičke operacije i aktivnosti imaju za cilj da u celu priču ubace i vojnu komponentu, zbog toga što većina organizacija koje se bave trgovinom narkoticima imaju svoje paramilitarne grupe. Ove grupe ponekad čine i nekoliko stotina do- bro obučenih i opremljenih ljudi, a postoji i stalna tendencija da se u njihovim redovima i za njihove poslove angažuju bivši pripadnici specijalnih jedinica, kao i razni plaćenici. Da bi se

ove i ovakve strukture porazile, često je neophodno upotrebiti smrtonosnu silu.58

Zaključak

Nova bezbednosna „arhitektura“ privatnog vojnog tržišta obuhvata brojne zadatke u oblasti borbenih operacija, obuke, podrške, bezbednosti, obaveštajnog rada, kao i poslo- va obnove i rekonstrukcije infrastrukture i objekata u postkonfliktnim područjima i zona- ma visokog bezbednosnog rizika. Ovo su ujedno i glavne oblasti koje za sada pokrivaju privatne vojne kompanije. Naravno, ova lista poslova nije konačna i ima sve tendencije da se u budućnosti proširi. Mnoge privatne vojne kompanije su uglavnom male firme, specijalizovane za obavljanje određenih vrsta poslova. Ipak, postoje i velike vojno-indu- strijske multinacionalne korporacije koje se bave poslovima uglavnom izvan „klasičnog“ privatnog vojnog sektora, a koje takođe nude i privatne vojne usluge.

Na primer, neka informaciono-tehnološka korporacija može biti uključena u razvoj i proizvodnju poverljivog obaveštajnog tehničkog sistema ili baze podataka za Ministarstvo odbrane (Department of Defense – DOD) SAD, iako se ona uglavnom bavi projektova- njem i proizvodnjom avionskih uređaja i elektronike. Slično ovome, neka druga korporaci- ja koja se bavi poslovima projektovanja i izgradnje može ostvariti veliki profit gradeći voj-

56 Mijalković, S.: Isto, str. 268.

57 Thomas, J.; Kümmel, G.: Isto, str. 141.

58 Ortiz, C.: Isto, str. 108.

ne objekte (vojne baze i pomoćni objekti za pripadnike oružanih snaga). Na taj način, ona pruža pomoć i podršku DOD-u SAD prilikom raspoređivanja vojnih snaga u inostran- stvu. Kako bi se analitički pristupilo ovom problemu, analiziranom u okviru ovog specijali- stičkog rada, ovakve vrste firmi klasifikovane su kao hibridne forme privatnih vojnih kom- panija. Naime, one predstavljaju segmente ili samostalne celine u okviru velikih korpora- cija, koje, između ostalog, nude i privatne vojne usluge. Upravljanje monopolom sile (na- silja) kroz bezbednosna partnerstva između države i privatnih vojnih kompanija za sada pati od mnogih nedostataka, posebno kada je reč o odgovornosti i regulisanju odnosa na privatnom vojnom tržištu. Ipak, svedoci smo sve većeg broja tužbi i sudskih procesa koji se vode protiv privatnih vojnih kontraktora, što ukazuje na to da se ovaj problem shvata veoma ozbiljno (posebno u SAD).

Bezbednosna partnerstva između države i privatnih vojnih kompanija zasnivaju se na strategiji koja je zamišljena tako da se određeni poslovi (ugovori) realizuju u periodu od ne- koliko godina do jedne ili dve decenije. Ovo je veoma važno, zbog toga što se neki dugo- ročni odbrambeni i bezbednosni zadaci, ali i ciljevi, jednostavno ne smeju prekidati, tj. mora postojati neka vrsta kontinuiteta, jer se samo na taj način garantuje uspeh. Intenzivna sa- radnja između vlada mnogih država i privatnih vojnih kompanija garantuje budućnost nekih novih ugovora (kao i poslova koji se vezuju za te ugovore) i vodi ka sve čvršćim i zrelijim vezama između javnog i privatnog sektora. Zbog toga postoje jaki razlozi za tvrdnju da će bezbednosna partnerstva i privatne vojne kompanije metastazirati u kamen temeljac držav- ne odbrane i bezbednosti u 21. veku. Taj novi fenomen će dugo vremena biti neprevazi- đen. Potraga za bezbednim izvorima energije može veoma lako da pretvori prirodna bogat- stva u izvore novih konflikata i oružanih sukoba. Na primer, autonomna oblast na severu Iraka, koja je naseljena Kurdima, bogata je naftom. S druge strane „režim“ koji kontroliše ovu oblast je u nekoj vrsti konflikta sa vladom u Bagdadu, zbog podele prihoda od prodaje nafte. Na drugom kraju države, gde se nalaze iračka naftna izvozna postrojenja, postoje te- ritorijalni sporovi između Kuvajta, Iraka i Irana. Velika nalazišta nafte i gasa u oblasti Artika mogla bi u budućnosti da dovedu do političkih, ekonomskih pa čak i oružanih konflikata iz- među Kanade, Danske, Norveške, Rusije i SAD, imajući u vidu da postoje preklapanja u zahtevima ovih država na pravo korišćenja ovih prirodnih resursa itd.

Literatura

[1] Adeniran, W.: Democracy and military dictatorship in Africa. Lagos: Shalom Goldlinks Concept, 2003, str. 58.

[2] BBC. “Profile: Idriss Deby.” BBC News, February 2, 2008.

[3] Brooks, D.: “From Humble Beginnings in Freetown: The Origins of the IPOA Code of Conduct,”

Journal of International Peace Operations 3, no. 5, 2008, str. 9.

[4] Burghart, T.: Spying on Individuals and Organisations: Anglo-American Defence Giants En- trusted with „Mastering the Internet“, 2008. Deo teksta preuzet 12. decembra sa

[5] Department of Defense, Annual Report to the President and the Congress. Washington, DC: Department of Defense, 1995, “Part V: Defense Management,“ http://www.dod.mil/execsec/adr95/index.html.

[6] Department of the Army, Contractors on the Battlefield: Field Manual (FM 3–100.21).

Washington, DC: Department of the Army, 2003, paras. 1–29.

[7] Edwards, S.: Swarming On The Battlefield: Past, Present, And Future. San Diego: Rand Publishing, 2000, str. 25.

[8] Eeben Barlow.: Executive Outcomes: Against All Odds. Alberton, South Africa: Galago Books, 2007, str. 540.

[9] Energy Information Administration, “September 2009 International Petroleum Monthly” (Washington, DC, November 10, 2009), http://www.eia.doe.gov/ emeu/ipsr/t21.xls.

[10] Ghazvinian, J.: Untapped: The Scramble for Africa's Oil. New York: Harcourt, 2008, str. 257. [11] Girassol: A Stepping Stone for the Industry (Courbevoie, France: TOTAL, September 19,

2008), str. 31–36; i “Angola’s Deepwater Girassol Field Comes on Stream,” Press Release

(Courbevoie, France, December 4, 2001).

[12] International Institute for Strategic Studies, The Military Balance1998–1999. Oxford: Oxford University Press, 1998, str. 270.

[13] Kwame Boafro, A.: Ghana: one decade of the liberal state. London: Zed Books, 2007, str. 120. [14] National Archives and Records Administration, United States. President (1993-2001 :

Clinton), Bill Clinton, United States. Office of the Federal Register.: Public Papers of the Presidents

of the United States, William J. Clinton, 1996, Book 2, July 1 to December 31. Washington: Government Printing Office, 2000, str. 1088.

[15] Nordquist, M.; Moore, J.: Current maritime issues and the international maritime organization. Boston: Martinus Nijhoff Publishers, 2004, str. 158.

[16] Ortiz, C.: “The New Public Management of Security. The Contracting and Managerial State and the Private Military Industry.” Public Money and Management 30, br. 1 (2010): str. 35–41;

[17] Ortiz, C.: “The Private Military Company: An Entity at the Centre of Overlapping Spheres of Commercial Activity and Responsibility,” in Private Military and Security Companies: Chances, Problems, Pitfalls and Prospects (ed. Thomas Jäger and Gerhard Kümmel). Wiesbaden, Germany: VS Verlag, 2007, str. 55–68.

[18] Ortiz,C.: “The Private Military Company: An Entity at the Centre of Overlapping Spheres of Commercial Activity and Responsibility,” in Private Military and Security Companies: Chances, Problems, Pitfalls and Prospects (ed. Thomas Jäger and Gerhard Kümmel). Wiesbaden, Germany: VS Verlag, 2007, str. 55–68.

[19] Ramirez, F.: The profits of extermination: how U.S. corporate power is destroying Colombia. Monroe, Common Courage Press, 2005, str. 39.

[20] Reno, W.: “African Weak States and Commercial Alliances,” 96, no. 383 African Affairs, 1997, str. 167.

[21] Rubin, E.: “An Army of One’s Own: In Africa, Nations Hire a Corporation to Wage War,”

Harper’s Magazine (February 1997): str. 45.

[22] Singer, P.W.: Corporate Warriors: The Rise of the Privatized Military Industry. New York: Cornell University Press, 2003, str. 119–125.

[23] Stockholm Peace Research Institute, SIPRI Yearbook 1998: Armaments, Disarmament and International Security. Oxford: Oxford University Press, 1998, str. 20.

[24] The USA PATRIOT Act: Preserving Life and Liberty“, United States Department of Justice [25] Thomas, J.; Kümmel, G.: Private military and security companies: chances, problems,

pitfalls and prospects. Wiesbaden: VS Verlag, 2007, str. 66.

[26] United Nations Office on Drugs and Crime, World Drug Report 2009. New York: United Nations, 2009, str. 63.

[27] United Nations, “50 Years of United Nations Peacekeeping Operations, 1948–1998”. New York: October 1998, http://www.un.org/en/peacekeeping/sites/50years/2.htm.

[28] United Nations, “Security Council Resolution S/RES/1373 (2001)”. New York, September 28, 2001. [29] United Nations, “United Nations Peacekeeping: Questions and Answers”. New York,

September 1998, http:// www.un.org/Depts/dpko/dpko/question/faq.htm.

[30] Van Metre L.; Akan, B.: Special Repot: Dayton Implementation: The Train and Equip Program. United States Institute of Peace, 1997, str. 2.

[31] World Bank Independent Evaluation Group, Engaging with Fragile States: An IEG Review of World Bank Support to Low-Income Countries under Stress 2006. Washington, DC: World Bank, 2006, str. 3. [32] Bajagić, M.: Špijunaža u XXI veku: Savremeni obaveštajno-bezbednosni sistemi. Beograd:

MARSO, 2010, str.103

[33] Veb sajt Sekretarijata mirovnih operacija Ujedinjenih Nacija: http:// www.un.org/en/peacekeeping/. [34] Videti na: http://www.sourcewatch.org/index.php?title=US_Investigations_Services

[35] Videti opširnije na: http://www.un.org/Depts/DPKO/Missions/unmibh_p.htm. Pristupljeno 15.09.2018. godine.

[36] Mijalković, S.: Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija, 2009. [37] Milašinović, R; Milašinović, S.: Uvod u teorije konflikata. Beograd: Fakultet civilne odbrane

Univerziteta u Beogradu, 2004.

[38] Stajić, Lj.; Gilanović, Č.: Osnovi bezbednosti. Beograd: Policijska akademija u Beogradu, 1994.

View publication stats

DOI: 10.5937/vojdelo1904114F

ПРОЈЕКАТ „ПРИРОДНЕ АЛБАНИЈЕ“ КАО ПРЕТЊА ТЕРИТОРИЈАЛНОМ ИНТЕГРИТЕТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Марина Филиповић Научно-стручно друштво за управљање ризицима

у ванредним ситуацијама

Владимир М. Цветковић Универзитет у Београду, Факултет безбедности

оком читавог столећа биле су присутне опасности од етничког уједињења Албанаца муслиманске вероисповести. Организова-

но и систематско поступање албанских сепаратиста на подручју Косова и Метохије, као и акције и идеје које се чују широм Балкана, показује да је пројекат „независно Косово“ само део, или прелазна етапа, једне знатно комплексније визије „сви Албанци у једној држави“, што доводи у питање постојеће међународно признате границе и угрожава безбед- ност не само Републике Србије, већ и целог Балкана. Руководећи се нарастајућим претњама безбедности, у раду су изнети резултати ана- лизе карактеристика све актуелније претње пројекта „Велике Албаније“ по територијални интегритет Републике Србије. Темељним прегледом литературе, аутори настоје да утврде у којој мери је такав пројекат пре- познат у академској, односно научној и стручној заједници као реална претња по територијални интегритет Републике Србије.

Кључне речи: безбедност, Велика Албанија, територијални ин- тегритет, Србија

Увод

рве идеје o пројекту „Велике Албаније“ и етничком уједињењу Албанаца му- слиманске вероисповести јавиле су 1878. године образовањем тзв. При-

зренске лиге која је као посебно тело разрадила пројекат борбе за стварање вели- коалбанске државе у оквиру тадашњег отоманског царства (Борозан, 1995). До да- нас, питања пројекта „Природне Албаније“ тематизована су у великом броју науч- них истраживачких и прегледних радова. Према Бецићу, на Лондонској конферен- цији 2. јануара 1913. године нису прихваћени захтеви политичких структура тада- шње Албаније да у њен састав уђу градови: Пећ, Приштина, Митровица, Скопље, Тетово, који су представљали основну варијанту територијалног програма албан-

Рад представља резултат научно-истраживачких активности у оквиру Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама (www.upravljanje-rizicima.com/vanrednesituacije.com).

ског покрета. Незадовољни одлукама Лондонске конференције, Албанци су форми- рали Комитет за одбрану Косова и северног Епира (Грчка) и отпочели широку про- паганду у Европи и САД, са прогласом Албанија-Албанцима, уз стварање мита о угрожености људских права Албанаца широм Балкана (Бецић, 2012). Албанско пи- тање постало је поново актуелно у току Првог светског рата, на чијој територији су се нашле армије већег броја зараћених страна (Аврамовски, 1976).

Споменуто питање се прожимало током читавог столећа 1878, 1912-1918, 1941-1945, 1948, 1968, 1981, 1988-1995. године. Пошто је у питању био један сложен проблем кога су карактерисале политичке, економске, етничке, територијалне, културне, идеолошке особености све више је добијао на значају, посебно када се говорило о безбедности балканских држава. Ту посебно треба имати у виду значај опасности која се огледа у аспирацијама албанске елите ширењем идеја о томе како су Албанци ти који су једини аутентични наследници турског територијалног наслеђа на Балкану (Димић, 1997). С друге стране поједини аутори наглашавају да је оснивање модерне албанске државе 28. новембра 1912. године, била воља, у то време моћне, Аустроугарске царевине, што је самим тим омогућило развој идеје Велике Албаније, које и данас живи међу Албанцима у региону (Здравковић, 2014:161). Идеје о уједињењу свих албанских народа на подручју тзв. Албанских територија у једну државу Велику Албанију наставља се и у периоду 1943. године када је одржана Друга призренска лига, а свега неколико година након тога и Бујановска конференција, односно Трећа лига 1946. године. Незаустављива тежња и аспирације за проширењем у односу на међународно признате државе Србију, Црну Го- ру, Грчку и Македонију огледају се и у периоду после Другог светског рата, када су осно- ване многобројне екстремно националистичке организације, које су имале врло значајан утицај на обликовања политичких прилика у Албанији, Македонији, као и на подручју Ко- сова и Метохије. У том периоду могао је се јасно уочити циљ стварања великоалбанског пројекта, који је представљао велику опасност по територијални интегритет и безбед- ност Грчкe, Србије, Македоније и Црне Горе. Доношењем Устава 1974. године дошло је на неки начин до издвајања покрајина Косово и Метохије и Војводине и стварања по- вољнијих услова за подривање суверенитета и угрожавање територијалног интегритета Републике Србије, даље и простора за отцепљење једне од њих. Након тога сепарати- стичке амбиције и покрети на подручју Косова и Метохије узимају маха, што знатно оја- чава и подстиче сарадњу албанских политичких организација Косова и Метохије са др- жавом Албанијом. Средишње место у навелико испланираној реализацији пројекта Ве- лике Албаније заузима српска покрајина Косово и Метохија, што у први план намеће пи- тање угрожености територијалног интегритета Србије. Албански сепаратисти у сарадњи са екстремистичким организацијама у Албанији, користе различите облике политичког насиља и терора над српским и другим неалбанским становништвом и доводе до ору- жаних сукоба и свеопште нестабилности. Језгро сепаратизма и екстремизма у иностран- ству чинили су чланови албанске екстремистичке организације Народни покрет Косова (ЛПК) која је своју делатност проширила 12. фебруара 1982. године у Немачкој када је наставила да делује под називом Народни покрет за Републику Косово (Ћосић, 2004:7).

Након завршетка Хладног рата дошло је до редефинисања постојећих норми међу- народног права, редефинисања права на мешање у унутрашње ствари суверених држа- ва, нови тип ,,самоодбране“ у форми предупређујуће интервенције (preemptive interven- tion), нов тип мисије ширења демократије оружјем, нова обавеза заштите грађана од ма-

совног кршења људских права (responsibility to protect) ако је неопходно и војним интер- венцијама, појавило се ново тумачење односа територијалног интегритета и самоодре- ђења (Накарада, 2007:306). Здравковић истиче да су Сједињене Америчке Државе пру- жиле своју пуну подршку независности тзв. Косова не само због интереса којима су се руководили током хладног рата већ и због нових геополитичких циљева који су налагали подршку муслиманском свету. Том приликом, поменути аутор наводи два главна разло- га, а то су: 1) државе муслиманског света представљају важан спољнополитички фактор од којих САД зависе због снабдевања нафтом – неопходним ресурсом за покретање вој- не и економске машинерије којом располажу и (2) формирањем неомуслиманских држа- ва на југоистоку Европе намеравају да спрече понављање терористичких напада на те- риторији САД, попут оних од 11. септембра 2001. године (Здравковић, 2014:189). Међу савременим документима у којима се уочава концептуализација и дефинисање „Велике Албаније„ наводи се „Платформа за решење албанског националног питања“ албанске Академије наука из Тиране. Наведени документ је први пут објављен у јавности октобра 1998. године. Картографска визуелизација великоалбанске идеје анализиране су мулти- дисциплинарно у домаћој и у страној научној литератури (Степић, 2006:272).

Пројекат „Природне Албаније“

Пројекат „Природне Албаније“ са свим тзв. „албанским земљама“ први пут се концептуализује 27. септембра 1878. године у Истанбулу. У новинама „Тумач Исто- ка“, којима је главни и одговорни уредник био човек албанског порекла Сами Фра- шер, по први пут се наводи програм уједињења Албаније као аутономне области у оквиру Отоманског Царства, у „Велику Албанију“ која би се састојала од четири отоманска вилајета: Скадарски, Косовски, Битољски и Јањински, који би чинили је- динствени „Албански вилајет“. Службени језик таквог вилајета би био албански, ко- ји би био главни и једини језик који би се користио приликом одржавања генералне скупштине вилајета, док би се турски језик користио само за комуникацију са ото- манском централном владом у Истанбулу. Наведени програм је званично прихва- ћен 1879. године од стране тзв. Прве Призренске лиге (Бартл, 2001:100). Призрен- ска лига је као посебно тело разрадила пројекат борбе за стварање великоалбан- ске државе у оквиру тадашњег отоманског царства (Борозан, 1995). Приликом са- станка, донета је одлука да сви Албанци, без обзира на то којој вероисповести при- падају, треба да раде на стварању једне такве државне творевине од делова тери- торија тада већ новоформираних суседних држава Србије, Црне Горе и Грчке. Пре- ма замисли албанских првака и њиховог вође идеолога бега Фрашерија, та држава је требало да обухвата четири тадашња турска вилајета: Јањински, Битољски, Ска- дарски и Косовски. Сличне идеје се преносе касније и у програмима Пећке лиге из 1899. године која је имала за циљ да одбрани албанску државу од агресора: Срби- је, Црне Горе, Бугарске и Грчке под изговором да је албански етнос широко распро- страњен на Балкану стога је нужно било потребно уједињење у једну државу, Алба- нију. Пошто су политичке и безбедносне прилике у том периоду ишле на руку бал- канским државама попут Србије, Грчке и Црне Горе утопистичке идеје Призренске лиге су привремено смањиле свој радикализам (Здравковић, 2014).

Генеза идеје Велике Албаније најцеловитије је интерпретирана у студији др Ђорђа Борозана (Борозан, 1995). Поменута студија представља прву целовиту ин- терпретацију термина „Велика Албанија“. Наиме, реч је о оригиналној студији у ко- јој су тематизована питања „прокламовано и стварно“. Борозан на оригиналан на- чин даје приказ генезе политичке идеје о „Великој Албанији", настајање планова и програма који су идеју територијалне и етничке „Велике Албаније" требало да ожи- вотворе и праксу реализације идеје у конкретној историјској ситуацији у хроноло- шком опсегу од готово седам деценија (1878-1945) идентификује се простор који ге- ографски омеђује идеју о „Великој Албанији" (Косовски вилајет, Скадарски вилајет, Јањински вилајет, Битолски вилајет), посматра се немирно балканско окружење, пажња се поклања европским државама чији се политички, економски, стратешки интереси преламају преко судбина балканских народа (Димић, 1997).

Албански сепаратизам и територијални интегритет држава на Балкану

Политичке одлуке и одређена дипломатска решења донета у периоду Велике Источне кризе (1875–1878) довеле су до прекретнице у историји свих балканских народа и држава. Судбина балканских народа и национална питања, на жалост, нису ни приближно била решена, већ су су балкански народи, са подршком споља, са пуно сукоба на унутрашњим подручјима, непрекидно покушавали да уреде међу- собне политичке, економске и верске односе (Бецић, 2012). Политичке одлуке и од- ређена дипломатска решења донета у периоду Велике Источне кризе (1875–1878) довеле су до прекретнице у историји свих балканских народа и држава. Судбина балканских народа и национална питања, на жалост, нису ни приближно била ре- шена, већ су су балкански народи, са подршком споља, са пуно сукоба на унутра- шњим подручјима, непрекидно покушавали да уреде међусобне политичке, економ- ске и верске односе (Бецић, 2012). Албански етноцентрализам и национализам прокламује неминовност сукоба са Србијом и Грчком. Албанска држава је одувек била осетљиво питање у односу на суседне државе, као пример се могу навести лоши односи Југославије и Италије. Територије јужне Албаније са Епиром и Јањи- ном, северна и средња Албанија са Скадром, Тираном и Елбасаном, Македонија са Дебром, Скопљем, Гостиваром, Прилепом, Велесом, Битољем и Охридом, Косово са градовима: Пећ, Ђаковица, Призрен, Митровица, Приштина, Гњилане, Прешево, Куманово, Нови Пазар и Сјеница су биле поприште терористичких акција Косовског комитета основаног новембра 1918. године. Овај Комитет је имао изражено антију- гословенско обележје. Оружани напади као и масовна пропаганда били су основна средства ове тајне, националистичке организације косовских Албанаца. Међу вели- ким силама, Италија је била највише заинтересована за рад Комитета који је иначе и финансирала, како би учествовала на дестабилизацију политичких прилика у Краљевини СХС. Осим Косовског комитета постојали су и низ других иредентистич- ких организација у градовима: Скопљу, Пећи, Ђаковици, Приштини, Качанику, Де- бри, Вучитрну. Активности ових организација су се темељиле на организовању по- буна и диверзија, прикупљање новца и оружја, агитовање итд (Димић, 1997).

Слика 1 – Мапа „Природне Албаније” према пројекцији Коче Данаја

(Извор: Ђурић, 2013)

Уједињење тзв. албанских територија у једну државу Албанију се наставља и у пери- оду 1943. године када је одржана Друга призренска лига, а затим и Бујановска конфе- ренција 1945. године односно Трећа лига 1946. године. Жеља за проширењем у односу на Србију, Црну Гору, Грчку и Македонију кристалише се и указује на неминовност суко- ба са суседним државама. У периоду након завршетка Другог светског рата дошло је до оснивања многобројних екстремно националистичких организација, које су у то време биле врло значајан фактор обликовања политичких прилика у Албанији, Македонији, али и на подручју Косова и Метохије. Циљ је наравно био остварење великоалбанског пројекта који је представљао велику опасност по безбедност земаља у суседству. Авгу- ста 1945. године формирана је организације: Беса комбетар (Национална верност), а потом 1946. године и Национал демократик Шиптаре које су имале за задатак да при- мењују интензивно насиље према неалбанском становништву на Косову. Према пода- цима Рајка Видачића у књизи О коренима сепаратизма и тероризма на Косову у сукобу са терористима погинуло је око 6000 шиптарских терориста и око 2000 припадника југо- словенских оружаних снага. Током Другог светског рата на Космет се населило око 100 000 Албанаца из Албаније, а протераним колонистима из Србије и Црне Горе, законом из 1945. године је био забрањен повратак на своја огњишта на Косову и Метохији што је значајно нарушило етничку равнотежу становништва у региону (Гаћиновић, 2005:10).

Идеја за проширењем Албаније у односу на Грчку се односила на Северни Епир који је требао да се припоји Албанији. У односу на Македонију то је био њен запад- ни део, од Битоља преко Велеса до Куманова, затим део Црне Горе тј. Подгорица, Бар, Улцињ и Србија-Косово. До нарушавања односа са између Албаније и Југо- славије дошло је 1957. године и том приликом је из Албаније протеран први секре- тар југословенског посланства у Тирани, Стева Вучић, након чега је стигао одговор из Југославије протеривањем другог секретара албанског посланства у Београду. Потом је уследило Хоџино излагање на Пленуму АПР у коме је постављено питање Косова и Метохије, а након тога пребегавање албанског министра у влади Панајота Пљакуа коме је Југославија пружила азил, што је допринело све већем степену не- поверења између две суседне земље (Цветковић, 2014:657). Иако је на подручју Косова и Метохије после Другог светског рата дошло економског и социјалног прео- бражаја уз помоћ тадашње Југославије, тензије Албанаца нису јењавале, а сукоби су постајали све масовнији и бруталнији. У том периоду Албанија је била комуни- стичка држава, са израженим стаљинистичким методама тоталитаризма које ће успешно спроводити њен врховни вођа Енвер Хоџа. У историји није постојала ни- једна комунистичка земља која се стриктно држала совјетског бољшевичког моде- ла и марксистичких начела. Политички успон Енвера Хоџе је текао поступно. Већ у средњошколским данима се одушевљавао идејама Велике Албаније, али је прве контакте са комунистичким покретом имао током студирања у Француској и Белгији. Изјашњавао се као ортодоксни марксиста-лењиниста и отворено се дивио Стаљи- ну те га неки аутори називају Балканским Стаљином. Пошто је био вођа Народноо- слободилачке борбе у Албанији током Другог светског рата, након тога 1944. годи- не је преузео власт у Албанији. Сaрадња са југословенским комунистима, односно Јосипом Брозом Титом у почетку je темељенa на узајaмној сарадњи све до југосло- венског раскола са СССР-ом 1948. године. Вишеструки грађански, етнички, верски, идеолошки рат који је тада потресао Албанију је однео више живота него рат про- тив окупатора. Како би одржао добре односе са Југославијом Енвер Хоџа је сменио начелника генералштаба Мехмета Шехуа који је јавно истицао да је против уплита- ња југословенских комуниста у организацију албанске војске.

Пројекат федерације јужнословенских народа од Трста до Црног мора остаће са- мо фикција. Када је у јуну 1948. дошло до отвореног разлаза Тита и Стаљина, албан- ски комунисти на челу са Енвером Хоџом одбацили су тај предлог. Отвореним одо- бравањем и стављањем уз СССР Хоџа успева извући неке користи за Албанију. Ал- банија током савезништва са СССР-ом добија укупно 200 милиона америчких долара за технолошки и индустријски развитак (Томас, 2007:3). У том периоду Албанија по- стаје чланица Варшавског пакта, војно политичког савеза, савеза комунистичких зе- маља као и чланица СЕВ-а (Савета за узајамну економску помоћ). Енвер Хоџа је то- ком своје дуге владавине, као једини и недодирљиви вођа Албаније, објавио више томова књига у којима је пропагирао стаљинистичке догме и учења. Питање религије у албанском друштву Хоџа је објаснио: Да религиозни и комунистички надзори су не- помирљиви ... они изражавају и подржавају интересе антагонистичких класа (Јанз, 1995:788). Зато је сматрао да се треба залагати за елиминацију религије, назадних обичаја, које само блокирају модернизацију и економски развој Албаније. Иначе ре- лигија се Албанцима наметала од споља, од Италије католицизам, од Грчке право-

славље и од Турске ислам. Револуција која је требало да буде спроведена базирала би се на искорењивању религије као и прастарог Канона Леке Дукађинија племенског законика албанског народа. Између Албанаца и њихових суседа долазило је до раз- мене културног утицаја. Грци, Срби, Македонци, Црногорци су дали доприносе раз- личитости албанског обичаја, културе, фолклора итд. Већ дугогодишњим настање- њем у поменутим државама експазионистичке претензије Албаније у једну државу имају за циљ да на тај начин објасне по ком основу и праву желе проширење.

Позитивна дискриминација националних мањина у овом случају Aлбанaца у Ср- бији, Македонији, Црној Гори и Грчкој доводи до енормних проблема у виду захтева за сецесијом и одвајањем од матице. То је био случај са Косовом. Питање косовске кризе сеже далеко у прошлост. Реч је спектру проблема на етничкој, националној, по- литичкој, економској, идеолошкој основи. У свом реферату Рускиња Јелена Гускова наводи уверљиве разлоге борбе Албанаца за уједињење свих територија насељених већинским албанским становништвом, њих је шест: перманентност, етапност, потчи- њавање свих Албанаца јединственом задатку усмеравања на уједињеност и недопу- стиво нејединство, стремљење да се све територије зацртане као албанске очисте од неалбанског становништва, одсуство фанатичне религиозности замењене алба- низмом као секундарном религијом, коришћење насиља и терора као најпоузданијег средства за постизање главног циља (Гускова, 2007). Доношењем Устава 1974. годи- не тадашње власти су издвојиле покрајине Косово и Метохију и Војводину из Репу- блике Србије и створиле повољне услове за подривање суверенитета и оставиле простора за отцепљење. На тај начин сепаратистички покрети на Косову узимају за- маха и отпочиње неконтролисана сарадња албанских политичких структура Косова и Метохије са Албанијом. У том периоду Албанија се као покровитељу окреће ка дру- гом великом комунистичком брату-Кини. Енвер Хоџа је био одушевљен Мао Цедун- гом, односно његовим начином владавине тако да је културну револуцију почињао спроводити и у Албанији. Са друге стране Кина финансијски помаже Албанце, тако да је сарадња била заступљена на свим пољима. Обрачуни и ликвидације са неисто- мишљеницима представљали су средства спољне политике Албаније. Осамдесетих година Албанија остаје без савезника, потпуно изолована и у тешкој политичкој кри- зи. Енвер Хоџа умире 1985. године, а државу предаје Рамизу Алији, који иако спрово- дећи Хоџине догме, уводи вишепартијски систем странака у албанску државу.

Идеја Велике Албаније је јако комплексна тема, тако да њене територијалне претензије у односу на Србију, Црну Гору, Грчку и Македонију теже само једном: Сви Албанци у једној држави. С тим у вези Пројекат Независно Косово је само пре- лазна етапа у реализацији те знатно шире и комплексније визије албанских сепара- тиста. Пошто у великоалбанском националном програму нема места ни за један други народ осим албанског поставља се питање безбедности и међународно при- знатих граница држава на Балкану и целокупном региону југоисточне Европе. Међу савременим документима у којима се уочава концептуализација и дефинисање

„Велике Албаније„ наводи се „Платформа за решење албанског националног пита- ња“ албанске Академије наука из Тиране. Наведени документ је први пут објављен у јавности октобра 1998. године. Према Здравковићу, ова платформа за решавање албанског националног питања, у суштини је представљала националну стратегију Албанаца, која је у облику брошуре, током протеклих година, штампана и доста-

вљана на адресе међународних институција на енглеском и француском језику. Та- кође, поред постојеће платформе, Здравковић наводи и „Платформу природне Ал- баније“ коју је израдио албански интелектуалац Кочо Данај, која је након тога обја- вљена у педесет хиљада примерака и преведена је на неколико језика: албански, српски, грчки, македонски и енглески током 2009. године. У наведеној Платформи се експлицитно наводи неопходност решавања албанског националног питања на југоистоку Европе (Здравковић, 2014:161).

Угрожавање територијалног интегритета

Републике Србије

Сепаратистичке акције радикално настројених Албанаца на подручју Косова и Метохије у саставу тадашње Федеративне Народне Републике Југославије (одно- сно касније Социјалистичке) јавиле су се непосредно по окончању Другог светског рата и нису престале до данас, напротив, временом су постајале све интензивније. Наравно, главни циљ оваквих сепаратистичких акција препознаје се у тежњи са отимањем овог дела територије и припајањем држави Албанији. Сепаратистичке акције континуирано се спроводе годинама различитим методама и тактикама, а могу се препознати у великом броју провокација, демонстрација, оружаним побуна- ма и тероризму. У реализацији пројекта Велике Албаније Косово заузима среди- шње место. Као једно од кризних жаришта, постаје мета албанских сепаратиста. Албански екстремисти користећи различите облике политичког насиља и терора над српским и другим неалбанским становништвом доводе до оружаних сукоба и свеопште нестабилности у Србији. Осим албанских сепаратиста на Косову, подр- шку пружају и албанске екстремистичке организације у иностранству. Језгро сепа- ратизма и екстремизма у иностранству чинили су чланови албанске екстремистич- ке организације Народни покрет Косова (ЛПК) која је своју делатност проширила

12. фебруара 1982. године у Немачкој када је наставила да делује под називом На- родни покрет за Републику Косово (ЛПРК) (Ћосић, 2004:7). Брисање граница са Ко- совом, била је почетна фаза за удруживање Албанаца у једну државу. А први корак ка том циљу је било формирање јединица Ослободилачке војске Косова уз помоћ пре свега западних сила и Републике Албаније. Спровођењем верских, пропаганд- них, криминалних, обавештајно-безбедносних активности, игнорисање државних институција Републике Србије, масовна окупљања и демонстрације деведесетих година Албанци на Косову су представљали свету као борбу за људска права. Као крајњи резултат истицало се Косово Република и Велика Албанија. Важно је иста- ћи да захтеви Албанаца на територијама где су већинско становништво зависи од степена укључености те земље у евроатланске интеграције. Очекивања од Србије су наравно највећа (признавање самопроглашене Републике Косово), док рецимо од Грчке се своде на учење матерњег језика у школама.

Према речима академика Гускове, почетком деведесетих година, албански екс- тремисти сопственим снагама постигли су много. Пре свега, свели су српско становни- штво на свега око 9%, формирали су паралелни, од Србије независан систем покра- јинске управе и образовања; успоставили су тесне контакте с Албанијом; организова-

ли рад на куповини, транспорту и складиштењу оружја како на Косову, тако и у општи- нама с претежно албанским становништвом на територији Македоније, Црне Горе и ју- га Србије, на обучавању добровољаца и успостављању канала за везу, на стварању милитаризованих јединица. Важно је такође било и скренути пажњу светске заједнице и међународних организација на „проблем Косова“. С тим задатком су се успешно из- борили. Крајем деведесетих косовски Албанци започели су рат за независност (Гуско- ва, 2007:58). Након тога, инсистирање међународне заједнице, односно њених воде- ћих актера (САД и Европске уније) да се призна једнострано проглашена независност Косова, као и да се очува у потпуности целовитост овог ентитета под међународним протекторатом у оквирима граница некадашње Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово резултирало је тиме да се север ове територије, доминантно настањен Срби- ма, „интегрише” у правни, политички и безбедносни систем институција из Приштине (Ђукановић & Јовановић, 2013:162). Бомбардовање територије Југославије од стране НАТО-а 1999. године, увођења међународног протектората над територијом Покраји- не, као и присуство НАТО снага на Косову после јуна 1999. године створило је повољ- не услове за развој албанског сепаратизма (Гускова, 2007:58). Према Бецићу, отворе- но изражавање политичког циља, свеалбанског уједињења, кулминирало је формира- њем средства за реализацију тог пројекта, албанске терористичке организације Осло- бодилачке војске Косова (ОВК), чиме је отпочело прво озбиљније организовање и те- жња албанских екстремиста за стварање „оружаних снага“.

О идеологији, сепаратистичким идејама и намерама припадника ОВК довољно го- вори податак да је у јулу 1998. године портпарол ОВК Јакуп Краснићи јавно изјавио да је циљ ОВК уједињење свих земаља где живе Албанци (Бецић, 2012). Од јуна 1999. године, када је успостављена управа УН, дошло је до масовног кршења људских пра- ва, када је албанска већина започела систематску праксу терорисања и прогона срп- ске и других мањина, која се континуирано спроводи већ дуги низ година (Самарџић, 2009). Пракса скрнављења и уништавања православних светиња добила је масовни и свакодневни карактер што подсећа на планиране казнене експедиције. Бројна спорна питања на Западном Балкану, Вучковић и Миленковић смештају на пресеку социјетал- ног и политичког сектора и постављају неколико логичних питања: „Да ли ће Босна и Херцеговина остати каква јесте или ће доћи од поделе на две или три државе; да ли ће Косово у будућности бити независно, део Србије или евентуално део Велике Алба- није, затим питања о положају Албанаца у Јужној Србији, односу између велике ал- банске мањине и словенске већине у Македонији.“ Када је реч о овом последњем пи- тању 2001. године је започета етапа борбе албанског народа за такозвано „национал- но ослобођење”, која је претпостављала да се у тај процес укључе и Албанци који жи- ве на територији Македоније. После коначног распада Југославије на Србију и Црну Гору 2003. године, за Албанце је наступио погодан тренутак да обнове акције за отце- пљење Косова од Србије. Почела је да се користи формулација унета у резолуцију 1244 по којој је Косово аутономија у саставу Југославије: Југославије нема, време је да се дефинише статус Покрајине. Албанци су за потпуну независност. Седамнаести март 2004. године представља следећу етапу у процесу независности Косова и Мето- хије (Гускова, 2007:58). Према Стратегији националне безбедности Републике Србије сепаратистичке тежње у региону су реална претња безбедности, а по својој тежини и комплексности, као и негативним импликацијама на унутрашњу стабилност држава у

региону и њихово безбедносно стање, посебно се издваја проблем покушаја отцепље- ња дела територије Републике Србије путем једностраног проглашења независности Косова од стране привремених институција Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Поред угрожавања једне од основних националних вредности Републике Србије – те- риторијалног интегритета, признавање тзв. Републике Косово од стране појединих др- жава у непосредном окружењу Републике Србије, као и одређеног броја држава у све- ту, неповољно се одражава на јачање мера поверења и сарадње и успорава процес стабилизације у региону (Стратегија националне безбедности, 2009). Албански сепа- ратизам на Балкану, као и сваки други сепаратизам, захтева пажљиво разматрање спољних и унутрашњих чинилаца који су, крајем прошлог века, довели до оружаних сукоба, а данас изазивају међунационалне мржње и нетрпељивости, као и могуће ме- ђунационалне сукобе (Бецић, 2012). Према Самарџићу, на подручју Косова и Метохије не постоји „народ“ који би имао право на самоопредељење, већ етнички јасно дефи- нисана већина становника која настоји да оствари потпуну независност и отцепљење Србије. Самарџић даље објашњава да о томе јасно говори мешање, тј. нејасно пој- мовно диференцирање, три емпиријска нивоа „народа“ у поменутим сецесионистич- ким документима с почетка деведесетих година прошлог века. Први су Албанци у бив- шој Југославији, који би као „народ“ требало да располажу правом на самоопредеље- ње, потом Албанце на Косову и Метохији, који би ефективно уживали благодети сеце- сије као конкретног исхода права Албанаца на самоопредељење, и, коначно, постоје и припадници других нација и народности, који су ради демократске стилизације поме- нути у „уставу републике Косово“. Пуна демократска декорација довршена је, међу- тим, тек увођењем израза „Косовари“ у јавне документе привремених институција Ко- сова и Метохије после 2001. године (Самарџић, 2009:32).

Закључак

Остваривање идеје „Природне Албаније“ делимично се остварује деловањем ал- банских екстремиста на подручју Косова и Метохије. Независност тзв. Косова прогла- шена је 2008. године, Србија је до дан данас није признала и сматра да постојећа ад- министративна линија никада неће бити претворена у државну границу. Темељ оправ- дања у вишегодишњем континуираном стремљењу албанске националне мањине у Србији, јесте да оснују своју независну државу на подручју аутономне покрајине Косо- ва и Метохије. Овде треба јасно ставити до знања да позивање на право на самоо- предељење, са подразумеваним правом на сецесију, представља кршење међуна- родног права и резолуције 1244 СБ Уједињених нација. Насупрот овој специфичном случају и преседану, међународно право је у том погледу веома одређено и рекло би се прилично рестриктивно у својој одређености. Оно се креће између општег принци- па о једнаком праву на самоопредељење народа и општег принципа суверенитете и територијалног интегритета држава. Однос између ова два принципа је важан утолико што остварење једног права, на самоопредељење, не сме да буде у противречности са другим правом, сувереност и територијални интегритет државе у било ком случају (Самарџић, 2009), као што је то у јединствености случаја тзв. Косова. Поред тога, овде не треба заборавити да албанска мањина на Косову и Метохији већ има своју матичну

државу Албанију. Међутим, и поред признања независности од стране не тако малог броја држава, Србија и даље настоји да спречи кршење њеног права на суверенитет и територијални интегритет, потврђеног резолуцијом бр. 1244 СБ УН. Поред утицаја САД, јако значајан актер у региону је ЕУ. Међутим, Европска комисија има став да је утврђивање граница билатерално питањем, које није у њиховој надлежности. Када је у питању заштита територијалног интегритета Републике Србије, истичући да принцип територијалног интегритета представља значајан део међународног правног поретка који је заштићен Повељом Уједињених нација, Резолуцијом бр. 2625 Генерална скуп- штина која одражава обичајно међународно право као и у Завршном акту Хелсиншке конференције о безбедности у сарадњи у Европи од 1. августа 1975. године, Међуна- родни суд правде закључује да је домашај принципа територијалног интегритета огра- ничен у сфери међудржавних односа (Димитријевић, Лађевић & Вучић, 2012).

На буђење националног идентитета на Балкану је утицало заиста доста фактора: раз- мимоилажења у политици вођења државе; лоша економска ситуација; стварање вештач- ких творевина; утицаји великих сила. Конфронтација националних идентитета на Балкану је утицала да дође до поновног буђења националне свести о потреби заштите национал- но културне традиције, историје, језика. Дакле, само међусобно поштовање и уважавање националних идентитета може допринети даљем унапређивању националних идентите- та на том подручју. На једном тако малом региону има толико испреплетених национал- них интереса и различите вере, културе и традиције се свакодневно сусрећу. Поучени ис- куством о односу капитализма и националног идентитета, слободно се може истаћи да је предуслов квалитетне сарадње на Балкану, боља економска ситуација која би бацила у други план размишљања о идентитетима. Као што је за државу суверенитет, тако је за друштво идентитет. Ако нема идентитета, нема и друштва. Безбедност идентитета може бити угрожена на више начина: нестајање језика, заборављање националне историје, од- рицања од вере, заборављање обичаја и традиције. То се може догодити на разноразне начине, с тим да је потребно доста времена да се уз помоћ одређених средстава изврши директан или индиректан утицај. Национални идентитет може али не мора да утиче на међународну безбедносну сарадњу. Свакако, прихватљивија је ситуација када се поред безбедносног проблема које треба решити подударају и национални интереси. Делова- ње албанских сепаратиста и њихове сепаратистичке претензије на подручју Косова и Ме- тохије, а такође и акције и идеје које се чују широм Балкана, показује да је пројекат „неза- висно Косово“ само део, или прелазна етапа, једне знатно комплексније визије „сви Ал- банци у једној држави“, што доводи у питање постојеће међународно признате границе и угрожава безбедност не само Републике Србије, већ и целе југоисточне Европе.

Литература

[1] Аврамовски, Ж. (1976). Трећи Рајх и „Велика Албанија“ после капитулације Италије (1943-1944). Завод за Хрватску повијест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, 9(1), 93-213.

[2] Бартл, П. (2001). Албанци: од средњег века до данас. Београд.

[3] Бецић, Г. (2012). Сепаратизам – упориште албанског екстремизма. Војно дело. 149-156. [4] Борозан, Ђ. (1995). Велика Албанија-поријекло, идеје, пракса. Београд: Војноисториј-

ски институт.

[5] Вучић, С., & Миленковић, М. (2014). Македонија: фактор стабилности или нестабилно- сти у регионалном подкомплексу Западни Балкан? Међународни проблеми, 66(3-4). 423–442.

[6] Гаћиновић, Р. (2005). Отимање Косова и Метохије. Београд: Академија за дипломати- ју и безбедност.

[7] Гускова, Ј. (2007). Албански фактор сталне дестабилизације балканског региона: о че- му говоре документи. Издања САНУ. 55-60.

[8] Димитријевић, Д., Лађевац, И., & Вучић, М. (2012). Анализа предузетих активности у оквиру система УН у вези са решавањем питања Косова и Метохије. Међународни пробле- ми, 64(4), 442-448.

[9] Димић, Љ. (1997). Српско-албански односи и историографија (приказ: Ђорђе Борозан, Велика Албанија - порјекло, пракса, Београд 1995, 57). Историјски архив Ваљево Гласник 31. 256- 261.

[10] Драган, Ђ., & Јовановић, М. (2013). Међуетничке тензије на западном Балкану и да- љи ток европских интеграција региона.

[11] Ђукановић, Д., & Јовановић, М. (2013). Међуетничке тензије на Западном балкану и даљи ток европских интеграција региона. Култура полиса. 325-343.

[12] Ђурић, Н. (2013). Данај не одустаје од „Природне Албаније“. Политика. Београд.

[13] Здравковић, М. (2014). Велика Албанија – обликовање нове нестабилности на Бал- кану. Војно дело, 66 (1), 160-193.

[14] Јанз, Р. Д. (1995). Рефлексије о друштву без религије: Албански случај. New Orleans: Свеучилиште Loyola.

[15] Накарада, Р. (2007). Случај Косова-јединствена произвољност. Социолошки пре- глед, 305-325.

[16] Самарџић, С. (2009). Проблеми Косова и Метохије из угла европских интеграција. у: Самарџић (прир.), Србија у процесу придруживања Европској Унији, Београд: Службени гла- сник. 193-238.

[17] Степић, М. (2006). Перспективе Косова и Метохије у контексту глобалних геополи- тичких концепција. Срби на Косову и у Метохији'', Зборник радова са научног скупа одржа- ног у Косовској Митровици, 27-29.

[18] Стратегија националне безбедности Републике Србије (2009). Влада Републике Ср- бије. Београд.

[19] Томас, Д. (2007). Балкански Стаљин, Загреб.

[20] Ћосић, С. (2004). Косово, Компанија Новости АД.

[21] Цветковић, Љ. В. (2014). Југославија и источноевропске земље у суседству 1953-1958: Опсервација, акција, резултат. Annales: Ser. Hist. Sociol., 24(4). 649-660.

125

View publication stats

DOI: 10.5937/vojdelo1906112J

УТИЦАЈ АКУТНОГ МЕНТАЛНОГ СТРЕСА НА ПЕРФОРМАНСЕ ГАЂАЊА: ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ОБУКУ ПРИПАДНИКА

БЕЗБЕДНОСНИХ СЛУЖБИ

Бојан Јанковић Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду

Владимир М. Цветковић Универзитет у Београду, Факултет безбедности Горан Вучковић, Саша Милојевић

Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду

раду је анализирана повезаност акутног менталног стреса и перформанси гађања из службеног пиштоља ЦЗ 99. Резултати

истраживања показују да не постоји статистички значајна повезаност између срчане фреквенције са перформансама гађања. Повишена ср- чана фреквенција код испитаника при гађању, указује да су испитани- ци током гађања доживели акутни ментални стрес. Резултати истра- живања показују да би приликом обуке припадника безбедносних слу- жби, поред техничког, тактичког и физичког аспекта, требало посвети- ти више пажње улози и значају менталног стреса.

Кључне речи: акутни стрес, пиштољ, перформансе гађања, без- бедносне службе, истраживање

Увод

бављање полицијских послова у савременом безбедносном амбијенту носи са собом низ стресних ситуација. Због нивоа интензитета стреса које произ-

воде код полицијских службеника, као и због њихове временске учесталости полициј- ски рад се може сврстати у групу најстреснијих послова (Garbarino et al., 2012; Ra- mey, Downing, Franke, Perkhounkova, & Alasagheirin, 2012). Поред акутног стреса који полицијски службеници доживљавају током критичних инцидената, свакодневни рад укључује реаговање на позиве грађана који имају различите проблеме и налазе се у тешким животним ситуацијама. Такви контакти често производе емоционално преоп- терећење код полицијских службеника и могу бити потенцијални извори хроничног стреса, који се може акумулирати и имати значајан утицај на полицијске службенике током времена (Hickman, Fricas, Strom, & Pope, 2011; Mella & Boutin, 2014). Резултати појединих истраживања показују да постоји јака веза између стреса и кардиоваску- ларних болести и дужине радног стажа полицијског службеника, односно што је поли- цијски службеник дуже у служби то је већа вероватноћа да ће он оболети од кардио-

васкуларних болести (Ramey et al., 2012). Дакле, све то се може користити као потвр- да оптерећености полицијских службеника приликом обављања својих послова. Та- кође, Хикман и сарадници (Hickman et al., 2011) наводе да је чињеница да полицијска популација има већу стопу болести у односу на ширу популацију. То може бити један од узрока већег морталитета него код остале популације становништва, јер код поли- цијских службеника постоји већи проценат морталитета него у односу на узроке смр- ти остале популације (Ramey et al., 2012). Такође, резултати спроведених истражива- ња показују да стрес повезан са радом може играти значајну улогу у развоју пробле- ма менталног здравља код полицијских службеника (Garbarino, Cuomo, Chiorri, & Magnavita, 2013; Hickman et al., 2011; Jeon, Lee, & Cho, 2014). На основу споменутих истраживања може се јасно увидети значај спровођења истраживања у погледу по- везаности нивоа стреса и ефикасности обављања полицијских послова.

Најекстремнији облик стреса код полицијских службеника повезани су са упо- требом смртоносне силе од стране и према полицијским службеницима (Hickman et al., 2011). При употреби ватреног оружја постоји веома мало времена да се донесе правилна и законски утемељена одлука. У процесу доношења исправне одлуке, по- лицијски службеници се сусрећу са низом различитих питања: да ли су испуњени сви законски услови за његову употребу; да ли се другим средством принуде може успешно реализовати задатак; да ли ће се угрозити животи и здравље других људи итд. Управо зато, полицијски службеници вежбају гађање на великим даљинама, али је битно напоменути да је употреба ватреног оружја у пракси дешава на разда- љини 1 м до 4,5 м (Lewinski, Avery, Dysterheft, Dicks, & Bushey, 2015). На правил- ност те одлуке, као и на прецизност гађања, могу утицати разни елементи, а међу њима је и акутни стрес. У САД, око 90% случајева у којима је дошло до употребе ватреног оружја дешава су у ситуацијама када је одлука донесена у временском интервалу од 3 секунде (Kavanagh, 2006).

Руководећи се претходно споменутим чињеницама, аутори у раду испитују повезано- сти акутног менталног стреса и перформанси гађања из службеног пиштоља ЦЗ 99 са ци- љем научне дескрипције и експликације природе повезаности посматраних варијабли.

Преглед литературе

У анализираној литератури, може се истаћи да постоји релативно већи број на- учних радова којима се разматра тематика утицаја стреса на употребу ватреног оружја. Генерално посматрано, сви анализирани научни радови који испитују утицај стреса на гађање, могу се груписати у две групе. У прву групу се могу сврстати ра- дови који проучавају утицај стреса на доношење одлуке приликом гађања, да ли употребити ватрено оружје или не, и на који начин га употребити (Akinola & Mendes, 2012; Gamble et al., 2018; Nieuwenhuys, Savelsbergh, & Oudejans, 2015), док би се у другу радова, који су интересантнији односно значајнији за истраживање које се спроводи, сврстали радови који проучавају утицај стреса на перформансе гађања (Billich, Barták, Beneš, Majerčík, & Jelen, 2014; Clemente-Suarez & Robles-Perez, 2015; Colin, Nieuwenhuys, Visser, & Oudejans, 2014; Kayihan, Ersöz, Özkan, & Koz, 2013; Kayıhan, Ersöz, Özkan, & Tuna, 2014; Landman, Nieuwenhuys, & Oudejans,

2016a, 2016b; Lewinski et al., 2015; Nibbeling, Oudejans, Ubink, & Daanen, 2014; Arne Nieuwenhuys & Oudejans, 2010; Arne Nieuwenhuys & Oudejans, 2011; Arne Nieuwen- huys, Weber, van der Hoeve, & Oudejans, 2017; Oudejans, 2008; Regehr, LeBlanc, Jel- ley, & Barath, 2008; Taverniers & De Boeck, 2014).

Већина од споменутих истраживања је указала да стрес утиче на перформансе гађања, односно у високо стресним ситуацијама, долази до смањења прецизности код испитаника (Billich et al., 2014; Kayıhan et al., 2014; Nibbeling et al., 2014; Arne Ni- euwenhuys & Oudejans, 2010; Arne Nieuwenhuys & Oudejans, 2011; Oudejans, 2008; Taverniers & De Boeck, 2014). Може се рећи да су добијени резултати очекивани имајући у виду психолошке реакције организма у стресним ситуацијама. Поједине студије указују да се тренингом који је заснован на високо стресним ситуацијама може побољшати перформансе при гађању (Arne Nieuwenhuys & Oudejans, 2011; Oudejans, 2008). Оудејанс (Oudejans, 2008) указује да се уз помоћ само неколико сати тренинга у високо ризичној ситуацији може побољшати резултат гађања.

Насупрот споменутим истраживањима, један број истраживања указује да стрес не утиче увек и значајно на перформансе гађања (Colin et al., 2014; Landman et al., 2016a, 2016b; Regehr et al., 2008). У истраживању које су спровели Колин и сарад- ници (Colin et al., 2014) испитаници су били подељени у три групе и гађали су у ни- ско претећим и високо претећим ситуацијама. Након завршеног гађања у ниско претећој ситуацији, прве две групе испитаника су путем аудио плејера добиле упут- ства о предстојећој високо претећој ситуацији, и на основу упутстава замишљали ситуације које их очекују. Трећа група није добила упутства о тактичкој ситуацији која их очекује. Групе које су добиле упутства у високо претећој ситуацији су имале боље резултате гађања у односу на ниско претећу ситуацију, док трећа група је имала лошије резултате гађања. Разлике између група у анксиозности није била пронађена, као ни у годинама ни искуству. У истраживању Ландмана и сарадника (Landman et al., 2016a) полицијски службеници су гађали у ситуацијама ниског и ви- соког притиска. И поред повећане анксиозности код полицијских службеника у ситу- ацијама високог притиска није дошло до погоршања перформанси гађања. У слич- ном истраживању истих аутора (Landman et al., 2016b) такође су вршена гађана под ниским и високим притиском. И поред веће анксиозности при гађању под висо- ким притиском, полицијским службеници са већим практичним искуством – припад- ници специјалних јединица су задржали прецизност при гађању, као што је она би- ла и у ситуацијама са ниским притиском. Припадници редовне полиције и кандида- ти за специјалне јединице су имале лошије резултате у ситуацијама са високим притиском. За оба истраживања аутори су дошли до закључка да је искуство глав- ни елемент који смањује негативне ефекте анксиозности, иако је код свих испита- ника дошло до повећања анксиозности у ситуацијама са високим притиском.

Регер и сарадници (Regehr et al., 2008) испитивали су утицај акутног стреса код полицијских регрута, који се пре гађања прошли део обуке у трајању од 3 недеље, од укупно 60 дана обуке. Аутори нису установили корелацију између срчане фре- квенције или променама у срчаној фреквенцији са перформансама гађања. Са дру- ге стране утврђени већи ниво кортизола код испитаника након гађања је био значај- но повезан са бољим перформансама гађања. Аутори су дошли до закључка да су њихови налази дали делимичну подршку хипотези да постоји веза између манифе-

стација стреса и перформанси гађања. Важно је напоменути да су испитаници би- ли полицијски регрути који су снимани камером и који су вероватно размишљали о њиховим будућим каријерама и да би резултати можда били другачији да су гађа- ње извели искусни полицијски службеници.

За утврђивање нивоа анксиозности приликом гађања коришћене су различите ме- тоде. Поред мерења срчане фреквенције, методе која је примарни индикатор актива- ције аутономног нервног система као одговор на стрес (Brisinda et al., 2014) и која је по- стала стандардна у оваквим истраживањима, један број аутора користио је психолошке тестове (Kayihan et al., 2013; Kayıhan et al., 2014; Landman et al., 2016a, 2016b; Nibbeling et al., 2014; Arne Nieuwenhuys et al., 2017; Oudejans, 2008; Regehr et al., 2008; Taverniers

& De Boeck, 2014; Tornero-Aguilera & Clemente-Suarez, 2018), други аутори су утврђива- ли ниво пљувачног кортизола (Akinola & Mendes, 2012; Regehr et al., 2008; Taverniers & De Boeck, 2014), температуру коже (Tornero-Aguilera, Robles-Perez, & Clemente-Suarez, 2017), а један број аутора концентрацију лаката у крви (Clemente-Suarez, Palomera, & Robles-Perez, 2018; Clemente-Suarez & Robles-Perez, 2015; Clemente Suárez & Robles Pérez, 2013; Tornero-Aguilera & Clemente-Suarez, 2018; Tornero-Aguilera et al., 2017). У споменутим радовима, лактати су мерени након завршеног гађања, а пре којег су испи- таници извели одређене аеробне вежбе (Clemente-Suarez & Robles-Perez, 2015), или је у самој тактичкој ситуацији коришћена одређена физичка активност (Clemente-Suarez et al., 2018; Clemente Suárez & Robles Pérez, 2013; Tornero-Aguilera & Clemente-Suarez, 2018; Tornero-Aguilera et al., 2017). Код свих поменутих студија концентрација лактата у крви је била значајно увећана. Међутим, у свом истраживању Брисинда и сарадници (Brisinda et al., 2014) у којем су испитивали оперативни стрес код полицијских службени- ка приликом извођења реалних тактичких тренинга указано је да постоји разлика изме- ђу две врсте стреса, менталног и физичког стреса. Мерење лаката у претходним истра- живањима управо је извршено у ситуацијама физичког стреса или у комбинацији ова два стреса, али и не када је у питању ментални стрес. До занимљивих података у свом истраживању дошли су Торнеро и сарадници (Tornero-Aguilera & Clemente-Suarez, 2018). Они су анализирали ниво лаката у крви током две ситуације. У првој, војници су решавали тактичке ситуације са гађањем при дневној светлости, а у другој ситуацији тактичке ситуације са гађањем су извршавали у мраку, у подземним тунелима, са кори- шћењем наочара за ноћно осматрање. У другој ситуацији само једна група војника није користила уређаје за ноћно осматрање и није гађала, те су се услед тога далеко спори- је кретали и имали незнатну физичку активност. Управо та група војника је имала нај- мање увећање концентрације лактата у крви, у односу на остале групе. Та група је има- ла незнатну физичку активност, али је дошло до повећања концентрације лактата у кр- ви, што може указати да је до тога дошло услед доживљеног психичког стреса, а не физичке активности које су имале друге групе војника. У истраживању који су спровели Кубера и сарадници (Kubera et al., 2012), утврђено је да се ниво лактата увећава за 47% током психосоцијалног стреса, што указује да постоји механизам потражње помо- ћу којег мозак под стресним условима активно захтева додатну енергију од тела и тај процес је назван церебрална лактатна потражња. У истом истраживању је указано да се концентрација лактата смањивала након 15 минута излагања стресу, код испитаника који су били у високо енергетској групи, док лактати код испитаника, који су били у ни- ско енергетској групи, нису почели да опадају ни након 1 сата излагања стресу.

Метод

Насупрот претходним споменутим истраживањима, циљ ове студије је да се испита утицај акутног менталног стреса на перформансе гађања. У циљу спровођења истражи- вања, у првом кораку испитаницима је у стању мировања измерена срчана фреквенција. За процену метаболичких и функционалних индикатора стреса коришћена су два пара- метра: срчана фреквенција (HR, HRmax1 i HRmax2). XR је мерена монитором срчане фреквенције SIGMA PC 15 (Sigma Electro GmbH, Germany)(Janković et al., 2015). Како уче- сници студије нису имали претходно никаква искуства са ватрени оружјем, пре гађања сертификовани инструктори ватрене обуке упознали су студенте са безбедносним мера- ма при гађању, као и особинама ватреног оружја. Након тог један по један приступили су процедури гађања. Приликом сваког гађања, непосредно поред студента налазио се сер- тификовани инструктор ватрене обуке који је надзирао гађање. Током гађања мерена им је максимална срчана фреквенција (HRmax1). Сва мерења и само гађање је извршено у времену од 08,00 до 12,30 часова. Након првог гађања, са испитаницима је током 5 дана вршена додатна обука, која се односила на мере безбедности при гађању, ставове за га- ђање, нишањење, држање пиштоља (хватови) и доношење пиштоља у позицију за гађа- ње. После обављене додатне обуке, поновљено је гађање под истим условима као и пр- ви пут. Током другог гађања мерена им је максимална срчана фреквенција (HRmax2).

Испитаници су гађали из пиштоља ЦЗ 99 калибра 9 мм са даљине од 10 м, са по пет метака, без временског ограничења. Ефикасност гађања је била процењена по- моћу укупног броја поена пројектила који су погодили кружну мету (кругови су имали вредност од 1 до 10). Након реализованог гађања вршило се збрајање погодака, где је максимално било могуће остварити 50, а минимално 0 поена. Након сваког реали- зованог гађања вршило се пребројавање погодака. Гађање је извршено из стојећег положаја, у стрељани Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду.

Узорак

Узорак испитаника представљало је 30 студената мушког пола, бруцоши Криминали- стичко-полицијског универзитета у Београду (Република Србија), а који, претходно, нису имали никакав контакт са ватреним оружјем. Испитаници се могу дефинисати као селекто- вана популација, која је психофизички здрава, старости 18,87±0.43 године. Сви испитани- ци били су упознати с циљем мерења и истраживања, а изабрани су методом случајног узорка, по принципу добровољности. Учесници су потписали изјаву о сагласности да буду испитаници у оквиру студије (Declaration of Helsinki for recommendations guiding physicians in biomedical research involving human subjects“ http://www.cirp.org/library/ethics/helsinki/), са до- зволом етичке комисије Факултета за спорт и физичку едукацију Универзитета у Београду.

Статистичке анализе

Коришћењем програма за статистичку обраду података (SPSS) испитана је по- везаност срчане фреквенције и ефикасности гађања коришћењем Пирсонове коре- лационе анализе. Пре него што је приступљено анализама, испитане су генералне и остале посебне претпоставке на којима почивају споменуте анализе.

Резултати и дискусија

Срчана фреквенција (HR) испитаника у стању мировања износила је М = 66.24 (SD – 6.58)1. Пре реализоване обуке и пре опаљења првог метка на ватреној лини- ји, просечна срчана фреквенција испитаника износила је М = 105.13 (SD – 17.63).

Након завршене обуке у руковању ватреним оружјем, просечна срчана фреквенци- ја испитаника на ватреној линији износила је М = 105.10 (SD – 15.14). На основу до- бијених резултата, може да се примети да се срчана фреквенција испитаника на ватреној линији пре и после обуке незнатно разликује имајући у виду добијене средње вредности. Просечан резултат гађања пре реализоване обуке у руковању ватреним оружјем износио је М = 21.70 (SD = 9.09), док је након завршене обуке из- носио М = 28.86 (SD – 11.88) (Табела 1).

Tабела 1 – Дескриптивни статистички показатељи срчане фреквенције (HR) и ефикасности гађања

	Опаљен метак	Mean
Пре реализоване обуке у руковању ватреним	Први	104.73
оружјем	Други	108.90
	Трећи	109.80
	Четврти	109.03
	Пети	104.77

(HR)

Std. Deviation 18.61

17.30

15.80

15.71

16.31

	Опаљен метак	Mean
Након завршене обуке у руковању ватреним
оружјем	Први	108.07
	Други	108.83
	Трећи	107.59
	Четврти	108.34
	Пети	106.52

(HR)

ниво пулса је мерен након опаљења сваког метка од стране учесника

Std. Deviation

14.91

17.92

17.55

15.70

13.22

Након свих обављених прелиминарних анализа о задовољењу претпоставки о нормалности, линеарности и хомогености варијансе, истражена је помоћу коефици- јента Пирсонове линеарне корелације повезаност између срчане фреквенције (у мировању и после опаљења сваког метка) и ефикасности гађања пре реализоване обуке. Судећи према добијеним резултатима, није утврђена статистички значајна повезаност између срчане фреквенције у стању мировања и ефикасности гађања р

= -.176, н = 30, p < 0.05. Поред тога, није утврђена ни статистички значајна повеза- ност између срчане фреквенције пре опаљења првог (р = -.233), другог (р = -.219), трећег (р = -.201), четвртог (р = -.255) и петог (р = -.376) метка (Табела 2).

1 Пулс у стању мировања је измерен од стране учесника након буђења у јутарњим часовима.

Табела 2 – Резултати Пирсонове корелације срчане фреквенције (HR) и резултата гађања пре обуке

Резултати пре гађања

	Sig. (2-tailed)	Pearson Correlation
HR у мировању	.362	-.176
HR пре опаљења 1. метка	.216	-.233
HR пре опаљења 2. метка	.244	-.219
HR пре опаљења 3. метка	.286	-.201
HR пре опаљења 4. метка	.174	-.255
HR пре опаљења 5. метка	.338	.376

Поред анализе повезаност између срчане фреквенције (у мировању и после опа- љења сваког метка) и ефикасности гађања пре реализоване обуке, приступило се и анализи повезаности срчане фреквенције и ефикасности грађана након реализованих обука са студентима. Слично као и код претходно приказаних резултата, није утврђе- на статистички значајна повезаност између срчане фреквенције у стању мировања и перформанси гађања р = 131, н = 30, п < 0.05. Исто тако, није утврђена ни статистички значајна повезаност између срчане фреквенције пре опаљења првог (р = -.029), другог (р = -.066), трећег (р = -.069), четвртог (р = -.216) и петог (р = -.142) метка (Табела 2).

Табела 3 – Резултати Пирсонове корелације срчане фреквенције (ХR) и резултата гађања након обуке

Резултати гађања након обуке

	Sig. (2-tailed)	Pearson Correlation
HR у мировању	.498	.131
HR пре опаљења 1. метка	.880	-.029
HR пре опаљења 2. метка	.734	-.066
HR пре опаљења 3. метка	.723	-.069
HR пре опаљења 4. метка	.261	-.216
HR пре опаљења 5. метка	464	-.142

За разлику од већег броја студија где су испитаници углавном били искусни по- лицијски службеници у овој студији испитаници су били бруцоши Криминалистичко- полицијског универзитета, који нису имали претходно искуство у гађању из ватре- ног оружја. Слично неискуство у гађању имали су испитаници и у студији коју су спровели Регер и сарадници (Regehr et al., 2008) у којој, као и у овој студији, аутори нису установили корелацију између срчане фреквенције са перформансама гађа- ња. Аутори су дошли до закључка, који би се могао прихватити и у овој студији, да су испитаници били полицијски регрути који су поред доживљеног акутног стреса изазваним гађањем, били под додатним притиском, шта ће инструктори мислити о њима, шта ће се десити са њиховим будућим каријерама и да би резултати можда били другачији да су гађање извели искусни полицијски службеници. Вештине пер- форманси искусних полицијских службеника су више отпорне под стресом, јер се вештине аутоматизују током практичне обуке, чиме се смањује неопходност веће пажње за обављање постављених задатака (Nibbeling et al., 2014). Неискусни поли- цијски службеници, као што су студенти у овом истраживању, треба да посвете ви-

ше пажње извршењу задатака и због тога су склонији већим негативним ефектима стреса него искусни полицијски службеници (Suss & Ward, 2010).

Закључак

Испитивање утицаја акутног менталног стреса на перформансе гађања: импли- кације на обуку безбедносних снага има велики научни и друштвени значај који се огледа у стварању предуслова за даља истраживања и унапређивање ефикасно- сти рада полицијских службеника. Као и у осталим сличним истраживањима, у раду је потврђено да је срчана фреквенција повишена код свих испитаника за време га- ђања у односу на стање мировања, што указује постојање менталног акутног стре- са. Полазећи од неконзистентних резултата претходних истраживања о утицају менталног стреса на перформансе гађања, добијени резултати истраживања са свим својим недостацима (мањи број испитаника) не потврђују хипотезу о њиховој повезаности. Свакако, то не значи да не треба наставити спровођење истражива- ња како би се боље сагледала и разумела повезаност посматраних варијабли. У наредним истраживањима првенствено би требало утврдити какве би резултате, при истим условима, постигли искусни полицијски службеници и да ли би се они разликовали од резултата приказане студије у оквиру које су учествовали почетни- ци у гађању. Приликом обуке и спровођења задатака мора се узети у обзир да по- ред физичког и ментални стрес може утицати на квалитет извршених гађања. При- ликом тренинга припадника безбедносних служби, поред техничког, тактичког и фи- зичког аспекта, требало би посветити више пажње улози менталног стреса. Утицај менталног стреса на кандидате приликом обављања полицијског посла је битан фактор који треба узети у обзир приликом њихове селекције.

У будућим истраживања, требало би осим мерења срчане фреквенције испита- ника, измерити и ниво лактата у крви у стању мировања, након првог и другог гађа- ња са циљем испитивања разлике утицаја менталног и физичког стреса на перфо- мансе гађања. Ограничења спроведеног истраживања огледају се у чињенице да се радило о незнатној физичкој активности и да се испитивао само утицај ментал- ног стреса. Имајући у виду да није било истраживања која су се ослањала само на ментални акутни стрес, потребно је измерити и ниво лактата како би се утврдио физички стрес и то мерењем пет минута након извршених гађања (Clemente-Suarez et al., 2018; Tornero-Aguilera & Clemente-Suarez, 2018). Свакако, у будућим истражи- вањима је потребно испитати приближно време повећања концентрације лактата у крви након доживљеног менталног стреса при гађању из ватреног оружја, јер је ор- ганизму потребно више времена за производњу лактата.

Литература

[1] Akinola, M., & Mendes, W. B. (2012). Stress-induced cortisol facilitates threat-related decision making among police officers. Behav Neurosci, 126(1), 167-174. doi: 10.1037/a0026657

[2] Billich, R., Barták, E., Beneš, J., Majerčík, P., & Jelen, K. (2014). Effect of Maximum Heart Rate on Accuracy of Fire. Auc Kinanthropologica, 50(2), 98-107. doi: 10.14712/23366052.2015.20

[3] Brisinda, D., Venuti, A., Cataldi, C., Efremov, K., Intorno, E., & Fenici, R. (2014). Real-time Imaging of Stress-induced Cardiac Autonomic Adaptation During Realistic Force-on-force Police Scenarios. Journal of Police and Criminal Psychology, 30(2), 71-86. doi: 10.1007/s11896-014-9142-5 [4] Clemente-Suarez, V. J., Palomera, P. R., & Robles-Perez, J. J. (2018). Psychophysiological response to acute-high-stress combat situations in professional soldiers. Stress Health, 34(2), 247-252.

doi: 10.1002/smi.2778

[5] Clemente-Suarez, V. J., & Robles-Perez, J. J. (2015). Acute effects of caffeine supplementation on cortical arousal, anxiety, physiological response and marksmanship in close quarter combat. Ergonomics, 58(11), 1842-1850. doi: 10.1080/00140139.2015.1036790

[6] Clemente Suárez, V. J., & Robles Pérez, J. J. (2013). Psycho-physiological response of soldiers in urban combat. Anales de Psicología, 29(2), 598-603. doi: 10.6018/analesps.29.2.150691

[7] Colin, L., Nieuwenhuys, A., Visser, A., & Oudejans, R. R. D. (2014). Positive Effects of Imagery on Police Officers' Shooting Performance under Threat. Applied Cognitive Psychology, 28(1), 115-121. doi: 10.1002/acp.2972

[8] Gamble, K. R., Vettel, J. M., Patton, D. J., Eddy, M. D., Caroline Davis, F., Garcia, J. O., . . . Brooks, J. R. (2018). Different profiles of decision making and physiology under varying levels of stress in trained military personnel. Int J Psychophysiol. doi: 10.1016/j.ijpsycho.2018.03.017

[9] Garbarino, S., Cuomo, G., Chiorri, C., & Magnavita, N. (2013). Association of work-related stress with mental health problems in a special police force unit. BMJ Open, 3(7). doi: 10.1136/bmjopen-2013-002791

[10] Garbarino, S., Magnavita, N., Chiorri, C., Brisinda, D., Cuomo, G., Venuti, A., & Fenici, R. (2012). Evaluation of Operational Stress in Riot and Crowd Control Police Units: A Global Challenge for Prevention and Management of Police Task-Related Stress. Journal of Police and Criminal Psychology, 27(2), 111-122. doi: 10.1007/s11896-012-9104-8

[11] Hickman, M. J., Fricas, J., Strom, K. J., & Pope, M. W. (2011). Mapping Police Stress.

Police Quarterly, 14(3), 227-250. doi: 10.1177/1098611111413991

[12] Janković, R., Dopsaj, M., Dimitrijević, R., Savković, M., Koropanovski, N., & Vučković, G. (2015). Validity and Reliability of the Test for Assessment of Specific Physical Abilities of Police Officers in the Anaerobic-Lactate Work Regime. Facta Universitatis: Series Physical Education and Sport, 13(1), 19-32.

[13] Jeon, W., Lee, H., & Cho, J. (2014). Analysis of Job Stress, Psychosocial Stress and Fatigue among Korean Police Officers. Iranian Journal of Public Health, 43(5), 687-688.

[14] Kavanagh, E. L. (2006). A Cognitive Model of Firearms Policing. Journal of Police & Criminal Psychology, 21(2), 25-36.

[15] Kayihan, G., Ersöz, G., Özkan, A., & Koz, M. (2013). Relationship between efficiency of pistol shooting and selected physical-physiological parameters of police. Policing: An International Journal of Police Strategies & Management, 36(4), 819-832. doi: 10.1108/pijpsm-03-2013-0034

[16] Kayıhan, G., Ersöz, G., Özkan, A., & Tuna, M. (2014). Relationship between anxiety, heart rate and efficiency of pistol shooting. International Journal of Human Sciences, 11(1), 1266-1281. doi: 10.14687/ijhs.v11i1.2913

[17] Landman, A., Nieuwenhuys, A., & Oudejans, R. R. (2016a). Decision-related action orientation predicts police officers' shooting performance under pressure. Anxiety Stress Coping, 29(5), 570-579. doi: 10.1080/10615806.2015.1070834

[18] Landman, A., Nieuwenhuys, A., & Oudejans, R. R. (2016b). The impact of personality traits and professional experience on police officers' shooting performance under pressure. Ergonomics, 59(7), 950-961. doi: 10.1080/00140139.2015.1107625

[19] Lewinski, W. J., Avery, R., Dysterheft, J., Dicks, N. D., & Bushey, J. (2015). The real risks during deadly police shootouts: Accuracy of the naive shooter. International Journal of Police Science & Management, 17(2), 117-127. doi: 10.1I7 7/1461355715582975

[20] Mella, D. B., & Boutin, A. P. K. (2014). Burnout and Coping Strategies in Male Staff from National Police in Valparaíso, Chile. Iranian Journal of Public Health, 42(9), 950-959.

[21] Nibbeling, N., Oudejans, R. R., Ubink, E. M., & Daanen, H. A. (2014). The effects of anxiety and exercise-induced fatigue on shooting accuracy and cognitive performance in infantry soldiers. Ergonomics, 57(9), 1366-1379. doi: 10.1080/00140139.2014.924572

[22] Nieuwenhuys, A., & Oudejans, R. R. D. (2010). Effects of anxiety on handgun shooting behavior of police officers: a pilot study. Anxiety Stress Coping, 23(2), 225-233. doi: 10.1080/10615800902977494

[23] Nieuwenhuys, A., & Oudejans, R. R. D. (2011). Training with anxiety: short- and long-term effects on police officers' shooting behavior under pressure. Cogn Process, 12(3), 277-288. doi: 10.1007/s10339-011-0396-x

[24] Nieuwenhuys, A., Savelsbergh, G. J., & Oudejans, R. R. (2015). Persistence of threat-induced errors in police officers' shooting decisions. Appl Ergon, 48, 263-272. doi: 10.1016/j.apergo.2014.12.006

[25] Nieuwenhuys, A., Weber, J., van der Hoeve, R., & Oudejans, R. R. D. (2017). Sitting duck or scaredy-cat? Effects of shot execution strategy on anxiety and police officers’ shooting performance under high threat. Legal and Criminological Psychology, 22(2), 274-287. doi: 10.1111/lcrp.12099

[26] Oudejans, R. R. (2008). Reality-based practice under pressure improves handgun shooting performance of police officers. Ergonomics, 51(3), 261-273. doi: 10.1080/00140130701577435

[27] Ramey, S. L., Downing, N. R., Franke, W. D., Perkhounkova, Y., & Alasagheirin, M. H. (2012). Relationships among stress measures, risk factors, and inflammatory biomarkers in law enforcement officers. Biol Res Nurs, 14(1), 16-26. doi: 10.1177/1099800410396356

[28] Regehr, C., LeBlanc, V., Jelley, R. B., & Barath, I. (2008). Acute stress and performance in police recruits. Stress and Health, 24(4), 295-303. doi: 10.1002/smi.1182

[29] Suss, J., & Ward, P. (2010). Skill-based differences in the cognitive mechanisms underlying failure under stress. Paper presented at the Proceedings of the Human Factors and Ergonomics Society Annual Meeting.

[30] Taverniers, J., & De Boeck, P. (2014). Force-on-Force handgun practice: an intra- individual exploration of stress effects, biomarker regulation, and behavioral changes. Hum Factors, 56(2), 403-413. doi: 10.1177/0018720813489148

[31] Tornero-Aguilera, J. F., & Clemente-Suarez, V. J. (2018). Effect of experience, equipment and fire actions in psychophysiological response and memory of soldiers in actual underground operations. Int J Psychophysiol, 128, 40-46. doi: 10.1016/j.ijpsycho.2018.03.009

[32] Tornero-Aguilera, J. F., Robles-Perez, J. J., & Clemente-Suarez, V. J. (2017). Effect of Combat Stress in the Psychophysiological Response of Elite and Non-Elite Soldiers. J Med Syst, 41(6), 100. doi: 10.1007/s10916-017-0748-x

121

View publication stats

DOI: 10.5937/vojdelo1907142M

ČINIOCI UTICAJA NA DONOŠENJE ODLUKA O SPROVOĐENJU EVAKUACIJE U USLOVIMA KATASTROFA IZAZVANIH POŽARIMA U STAMBENIM OBJEKTIMA: STUDIJA SLUČAJA BEOGRADA

Novak Mumović Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, Beograd

Vladimir M. Cvetković Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti

teoriji o katastrofama postoje nekonzistentni rezultati istraživanja u pogledu načina uticaja određenih činilaca na blagovremeno i ade-

kvatno donošenje odluka o sprovođenju evakuacija u uslovima katastrofa izazvanih požarima u stambenim objektima. Predmet istraživanja predsta- vlja ispitivanje stavova građana u pogledu pristanka na evakuaciju, načinu i barijerama njenog sprovođenja, ali i uticaju internih (demografskih, socio- ekonomskih i psiholoških) činilaca na sprovođenje evakuacije u katastrofa- ma izazvanim požarima na teritoriji Republike Srbije. Rezultati istraživanja pokazuju da bi se najveći broj građana evakuisao prilikom izbijanja požara u stambenim objektima. Pored toga, utvrđen je statistički značajan uticaj određenih demografskih i socio-ekonomskih činilaca na donošenje takvih odluka. U odnosu na građane koji bi odbili da se evakuišu, potrebno je sprovesti naknadna istraživanja kako bi se utvrdilo zašto oni odbijaju da se evakuišu i kojim se razlozima najviše rukovode.

Ključne reči: bezbednost, činioci, donošenje odluka, evakuacija, požari, stambeni objekti

Uvod

vakuacija se ubraja u najznačajnije mere zaštite stanovništva kojom se prema odre- đenom planu, organizovano i masovno štiti stanovništvo, materijalna i kulturna dobra

u uslovima vanrednih situacija (Cvetković & Gačić, 2016). Predstavlja jednu od značajnijih mera civilne zaštite kojom se planski, organizovano i masovno štiti stanovništvo, njegova materijalna i kulturna dobra u uslovima vanrednih situacija. Sprovodi se u uslovima kada

Rad je nastao kao rezultat istraživačkih aktivnosti autora u okviru pisanja master rada ,,Evakuacija iz stam- benih objekata u vanrednim situacijama izazvanim požarima“ odbranjenog na Fakultetu bezbednosti, Univerzi- teta u Beogradu.

drugim merama civilne zaštite nije moguće zaštititi ljude i materijalna dobra na određenom prostoru. Značajno je istaći da postoji suštinska razlika između evakuacije, pomeranja i pre- meštanja stanovništva (Jakovljević, 2011). Evakuacija zgrade predstavlja složen problem, jer u najvećem broju slučajeva evakuisana lica ne znaju ili ne prate optimalnu putanju eva- kuacije. Naročito u toku ispoljavanja opasnosti za prisutne u zgradi, pronalaženje najboljeg puta za evakuaciju postaje teže jer se uslovi na evakuacionoj stazi menjaju tokom samog postupka evakuacije (Filippoupolitis & Gelenbe, 2009). Požar se može sprečiti ili se njime mora upravljati. U nekim slučajevima, pomeranje stanara kako bi se minimizirala njihova iz- loženost opasnosti je teško ili nepraktično. U ovim situacijama, poželjno je kontrolisanje ili uklanjanje opasnosti, posebno dok se opasnošću i dalje može upravljati. Zapravo, to je kon- cept koji podleže svim zahtevima za suzbijanje požara. Uspešna kontrola požara zavisi od toga da stanari prepoznaju pretnju od požara, odluče da odreaguju, biraju kako odgovore na opasnost, u slučaju izbora da suzbiju požar, da identifikuju, lociraju i koriste ispravan metod.

U periodu od 2007. do 2011. godine, vatrogasno-spasilačke jedinice u Sjedinjenim Ame- ričkim Državama odgovorile su u proseku na 15.400 požara u visokim zgradama. Ovi požari su izazvali sledeće posledice na godišnjem nivou: 46 civilnih smrtnih slučajeva; 530 civilnih povreda od požara; 219 miliona dolara imovinske štete. Tom prilikom, došlo se do vrlo inte- resantnih zapažanja da su četiri vrste imovine odgovorne za polovinu požara u visokim objektima: apartmani (45% svih požara u visokim objektima); hoteli (3% požara u visokim objektima); objekti za brigu o bolesnim licima (1% požara u visokim objektima); kancelarije (2% požara u visokim objektima). Ostatak su uglavnom stambeni objekti koji se mogu naći u mešovitim stambenim ili poslovnim zgradama (u stambenim i poslovnim zgradama mešovite upotrebe) (kao što su restorani, prodavnice i parking garaže) ili mogućim pogrešno označe- nim objektima koji ne mogu biti visoki (kao što su stanovi i šupe) (Hall, 2000). Takođe, pre- ma većini posmatranih parametara, rizici od požara i povezanih gubitaka niži su u visokim zgradama (visokogradnji) nego u drugim zgradama iste upotrebe. Glavni razlog zbog kojeg su rizici niži je verovatno mnogo veća upotreba sistema protivpožarne zaštite i alata u viso- kim zgradama u poređenju sa nižim građevinama (niskogradnjom). Takođe, kod visokih zgrada zabeležen je niži procenat požara sa oštećenjima od plamena izvan sobe porekla, pružajući dodatne dokaze o uticaju koji sistemi i alati protivpožarne zaštite imaju: stanovi (6% požara u visokim objektima naspram 10% u niskim zgradama); hoteli (6 % požara u vi- sokim objektima u poređenju sa 10% u nižim zgradama); objekti za brigu o bolesnim licima (5% požara u visokim objektima u odnosu na 8% u nižim zgradama); kancelarije (14% poža- ra u visokim objektima u odnosu na 21% u nižim zgradama) (Hall, 2000).

Opšte je prihvaćeno zapažanje da se pojedinac u gomili obično ponaša drugačije ne- go kada je on/ona sam/a ili u maloj grupi (Braun, Musse, de Oliveira, & Bodmann, 2003). Iako razvoj vatre, od nastanka prvog plamena do punog požara, može trajati mnogo sati, vremenski period tokom kojeg su građani zgrade svesni požara i kao posledicu toga preduzimati neku akciju, obično je mnogo kraći, i može se meriti u minutima (Hareesh, 2000). Veliki je broj naučnika koji su došli do zaključka da je razumevanje ljudskog i dru- štvenog ponašanja u vanrednim situacijama ključno za poboljšanje bezbednosti ljudi (grupe ljudi) na mestima javnih okupljanja (Cvetković et al., 2018; Cvetković et al., 2018; Cvetković, Roder, Öcal, Tarolli, & Dragićević, 2018; Cvetković, Öcal, & Ivanov, 2019; Fahy, 1995; Pan, Han, Dauber, & Law, 2007; Ramachandran, 1990; Walker, Associates,

& Bryan, 1993). Protivpožarni propisi za zgrade i arhitektonski projekti (nacrtni, planovi),

koji imaju za cilj da obezbede izlaz u slučaju opasnosti od požara, najčešće počivaju na neproverenim pretpostavkama. U spomenute pretpostavke često spada, da ljudi „paniče" u vatri i dimu i da ih je stoga najbolje držati u neznanju dok se opasnost ne utvrdi, da će pružanje više različitih izlaza u slučaju opasnosti koji će se koristiti samo u hitnim sluča- jevima sprečiti gomilu ljudi da pojure ka jednom izlazu, i borbu da pobegnu kroz isti. Ukratko, ovo se zove panični koncept ili scenario. Međutim, naučni dokazi o stvarnom ponašanju ljudi u požaru ne podržavaju ove koncepte, već nasuprot tome, pojedini nauč- nici ističu da se ljudi ponašaju racionalno u svetlu informacija koje imaju. Oni takođe po- kazuju preferenciju prema poznatim rutama i izlazima, kao i brigu za sigurnost članova svojih porodice. Takav model se naziva model ,,pripadnosti” (Sime, 1984). Stambene, javne i poslovne zgrade, u kojima boravi ili se okuplja veći broj ljudi, naročito su izložene riziku od vanrednog događaja sa katastrofalnim posledicama, posebno riziku od vanred- nog događaja izazvanog požarima (Laban, Popov, Vukoslavčević i Šupić, 2015).

U požarima često smrtno strada više osoba nego u svim drugim prirodnim katastrofama (Cvetković, 2019; Žarković, Kovačević, Kovač, & Sarilar, 2014). Statistike pokazuju da je najveći procenat latentnih ishoda tokom požara nastaje usled udisanja otrovnog gasa prisutnog u dimu zbog neuspeha evakuacije iz zgrade (Gwynne, Galea, Owen, Lawrence & Filippidis, 1999b). Podaci iz londonske vatrogasne brigade ,,Real Fire Library” jedinstvena baza podataka priku- pljenih iz realnih požarnih incidenti od strane posvećenih timova vatrogasnih istražitelja koji rade u području ,,Greater London Area” korišćeni su za dobijanje čitavog niza statističkih podataka o smrtonosnim požarima i žrtvama požara za period od 5 godina, počevši od 1996. do 2000. godi- ne. Većina smrtnih slučajeva dogodila se u nenamernim požarima koji su se dogodili u stanovi- ma (stambeni objekti, kuće). Iz tog razloga se analiziraju statističke informacije kako bi se utvrdili glavni faktori koji su uključeni u to zašto ljudi umiru u nenamernim stambenim požarima i kako bi se videlo koje se pouke mogu izvući iz ovih kobnih događaja (Holborn, Nolan, & Golt, 2003).

Društvo nastoji da odgovori na opasnost od požara u stambenim objektima na razne načine, uključujući intervenciju vatrogasnih službi, osiguranje, usvajanje i implementaciju propisa, edukacijom o opasnostima od požara, kontrolom upotrebe materijala i proizvode u zgradama, kao i dizajn zgrada odoleti efektima vatre (Xin & Huang, 2013). Mnogi van- redni događaji uzrokovani požarima mogu se kontrolisati kada se njihovi uzroci identifiku- ju i shvate. Ponekad se vanredni događaji dešavaju čak i u sigurnim uslovima zbog lošeg plana, loše izgradnje, zloupotreba ili nedostatak održavanja. U slučaju požara ili drugih hitnih slučajeva u zgradama, moraju se doneti odredbe za sigurno i brzo izlazak putnika, posebno iz opasnih područja. Moraju se predvideti i sistemi za protivpožarnu zaštitu u bi- lo kojoj zgradi koja može pružiti zvučni i/ili vizuelni signal upozorenja ugroženim stanari- ma u slučaju požara. Dim je takođe veliki nusproizvod požara i neophodno je predvideti i usvojiti metode njegove kontrole još u fazi projektovanja (Al-Homoud & Khan, 2004). Po- žari u stambenim zgradama su najznačajniji uzrok smrtnosti od požara u Sjedinjenim Dr- žavama (Runyan et al, 1992). Rezultati istraživanja sprovedenoj u ruralnim područjima u Severnoj Karolini u SAD su pokazali da su požari u stambenim objektima u najvećoj meri uzrokovani grejnim telima ili priborom za pušenje. Rizik za smrtni ishod je najveći kada je reč o požarima u mobilnim kućama, i kada je reč o onim osobama koje su pod dejstvom alkohola i kućama bez detektora dima. Iako su vanredni događaji usled incidenata na grejnim telima bili glavni uzrok požara, požari izazvani pušenjem su u većoj meri uzroko- vali smrtne ishode (31 procenat smrtonosnih požara naspram 6 procenata nefatalnih po-

žara). Mobilne kuće su predstavljale veći rizik po smrtni ishoc ako je došlo do požara, kao i odsustvo detektora dima. Detektori dima su više štitili od smrti u požarima kada je reč o maloj deci i kada niko od prisutnih nije bio pod dejstvom alkohola ili droge, ili imao fizički ili mentalni invaliditet. Kada je osoba sa kognitivnim oštećenjem ili fizičkim invalidi- tetom bila prisutna, nedostatak detektora dima nije imao statistički značajnu vezu sa tim da li je vatra dovela do smrti. Prisustvo osobe koje su pod dejstvom alkohola predsta- vljao je najjači nezavisni faktor rizika za nastanak smrti u slučaju požara (Runyan et al, 1992). Upravo zato, upravljanje rizicima kao skup mera i aktivnosti za implementaciju različitih mera za smanjenje rizika od katastrofa predstavlja najznačajniji preduslov uspe- šnog ublažavanja posledica katastrofa (Aleksandrina, Budiarti, Yu, Pasha, & Shaw, 2019; Kumiko & Shaw, 2019; Ocal, 2019; Xuesong & Kapucu, 2019).

Pregled literature

Efektivna evakuacija zgrade u slučaju vanrednih događaja kao što su požari, hemijska iz- livanja ili širenje bioloških agenasa su odavno prepoznate kao važno pitanje, pre svega jer efi- kasno navođenje ljudi može poboljšati efikasnost izlaska, preživljavanje putnika i ublažavanje ili sprečavanje nepoželjnih posledice kao što su gomilanje ljudi ili blokiranje izlaza (Wang, Luh, Chang & Sun, 2008). Među mnogim faktorima, uključujući i prenatrpanost i evakuacione incidente, istraživači su došli do zaključka da je razumevanje ljudskog i društvenog ponašanja u vanrednim situacijama ključno za poboljšanje bezbednosti ljudi na mestima javnih okuplja- nja (Fahy, 1995; Pan et al., 2007; Ramachandran, 1990; Walker et al., 1993).

Protivpožarne regulative za zgrade i arhitektonski projekti (nacrti, nacrtni planovi) koji imaju za cilj da obezbede izlaz u slučaju opasnosti od požara, počivaju na neistraženim pretpostavkama. U navedene pretpostavke spadaju, da ljudi ,,paniče“ u vatri i dimu i da ih je stoga najbolje držati u neznanju dok se opasnost ne utvrdi, da će pružanje više različitih izlaza u slučaju opasnosti koji će se koristiti samo u hitnim slučajevima će sprečiti talas ka jednom izlazu, i borbu da pobegnu kroz isti. Ukratko, ovo se zove panični koncept ili scena- rio. Dokazi o stvarnom ponašanju ljudi u požaru to ne podržavaju (ne podržavaju ove kon- cepte). Kao što će biti pokazano, izgleda da se ljudi ponašaju racionalno u svetlu informaci- ja koje imaju. Oni takođe pokazuju znatnu preferenciju prema poznatim rutama i izlazima, kao i brigu za sigurnost članova svojih porodice (Sime, 1984). U jednom od istraživanja (Hall, 2000), rezultati su pokazali da ponašanje stanara može biti pod uticajem fizičkih i psi- holoških faktora, kao što su dim, situacija na putu evakuacije i panika. Čak i u istoj situaciji i uslovima, ljudi će se ponašati različito u smislu različitosti pola i starosne dobi. Faktori uti- caja na ponašanje u uslovima požara se mogu podeliti na one koji postoje i pre događaja, one koji deluju tokom događaja i one koji zavise od broja i vrsta znakova i informacija to- kom događaja. Kako se ovi faktori veoma razlikuju, kao i osobenosti pojedinaca, veoma je teško predvideti razvoj i tok procesa evakuacije zgrade u slučaju požara (Laban, Popov, Vukoslavčević i Šupić, 2015). Kada je reč o prirodi uticaja različitih faktora kao što su pol, godine, bračno stanje i prihodi domaćinstva na reagovanje u vanrednim događajima iza- zvanim požarima u naučnoj literaturi ne postoji saglasnost, iako se veliki broj autora bavi is- pitivanjem istih (Bihari & Ryan, 2012; Chien & Wu, 2008; Cvetković, 2015; Cvetković & Gačić, 2017; Holborn, Nolan, & Golt, 2003; Kihila, 2017; McGee, McFarlane, & Varghese, 2009; Nelson, Monroe, & Johnson, 2005; Paton & Tedim, 2012).

U deskriptivnom istraživanju ponašanja ljudi pri simulaciji sistema za modelovanje kre- tanja velikog broja (mase) ljudi u zgradama pod dejstvom požara i ograničenih procedura evakuacije ustanovljeno je da ponašanje korisnika može biti pod uticajem fizičkih (kao što su dim, situacija na putu evakuacije), psiholoških faktora (panika), ali i demografskih (pol, godine starosti) (Li, Tang & Simpson, 2004). Čak i u istoj situaciji i uslovima, ljudi će se po- našati drugačije u zavisnosti od pola i godina starosti. Na primer, jedno pitanje je posebno osmišljeno kako bi se saznalo na koji način ljudi biraju put evakuacije ako postoji razlika u reakciji kod osoba različitog pola i starosti. Rezultati istraživanja pokazuju da pol i starost imaju uticaja na odluke ljudi u smislu ignorisanja vatre, prikupljanje ličnih stvari, borbe protiv požara i izbora puta tokom procesa evakuacije požara. Primera radi, bila su postavljena sledeća pitanja: „Ako naiđete na sledeću situaciju za vreme evakuacije požara, koji put bi ste izabrati“. Ruta A sa dugom i jasnom stazom, put B je kraći, ali sa cik-cak stazom. U ovom slučaju rezultati istraživanja su pokazali da nije utvrđena značajna razlika kada je reč o različitim polovima ljudi i izbora evakuacione rute. Zapravo, većina ljudi bira jasnu rutu, iako je duža, dok jedva 20% ljudi bira cik-cak put. S druge strane, kada je reč o godinama starosti, ustanovljeno je da postoji značajna razlika između ljudi ispod i iznad 20 godina u izboru rute za evakuaciju. Oko 65% ljudi koji su mlađi od 20 godina imaju tendenciju da bi- raju duži put, a samo 15% njih bira kraću cik-cak rutu. U grupi ljudi preko 20 godina proce- nat ljudi koji biraju kraći put je pola u odnosu na broj ljudi koji biraju duži put. Nekoliko mla- dih ljudi, starosti ispod 20 godina, su intervjuisani kako bi se ustanovili razlozi zbog kojih oni biraju dužu rutu. Kao glavni razlog utvrđen je što oni misle da mogu da trče brže od drugih ljudi. Tako, njima ne smeta i ne brinu o dužini rute sve dok je reč o čistoj ruti. Takođe, došlo se do zaključka da pol ne utiče na izbor rute, ali starost je faktor, koji može da utiče na od- luke ljudi usled vanrednih događaja (Li, Tang & Simpson, 2004). Nakon odabira smera i ru- te za evakuaciju, u obzir treba uzeti i brzinu hodanja ka sledećem položaju. Opseg brzine hodanja zavisi od starosti, pola, profesije, zdravlja itd. (Shi, Ren & Chen, 2009).

Prilikom donošenja odluka o sprovođenju evakuacije, ljudi često polaze od nekih svo- jih unutrašnjih motiva ali i od ambijentalnih faktora prilikom formiranja stava povodom to- ga. Na stavove ljudi o pristanku za sprovođenje evakuacije mogu uticati različiti faktori koji se osim demografskih, mogu razvrstati na socio-ekonomske i psihološke. Ne može se reći koji su značajni, ali se svakako mogu ispitati svi faktori kako bi se jasno utvrdilo koji su presudniji faktori. U velikom broju istraživanja ispitivani su uticaji socio-ekonom- skih faktora i tom prilikom dolazilo se do različitih rezultata. Naime, u određenim istraži- vanjima je utvrđeno da je donošenje odluke o sprovođenju evakuacije pod direktnim uti- cajem visine prihoda dok druga istraživanja to ne potvrđuju (Lazo et al., 2015). Do sličnih rezultata se dolazi i kada je u pitanju uticaj straha ili percepcije rizika (Bryan, 1983).

U slučaju vanrednih događaja izazvanih požarima u stambenim objektima, stanari moraju da dođu do bezbednog mesta u zgradi. Ponašanje stanara tokom same evakua- cije im omogućava da to urade na siguran ili manje siguran način. Preventivne mere sprečavanja nastanka i širenja požara u stambenim objektima u velikoj meri zavise od ni- vo svesti građana o takvim opasnostima. Ukoliko kod njih ne postoji svest o mogućnosti- ma nastanka, vrstama i karakteristikama, načinima širenja i sprečavanja požara, teško će se opredeliti da obrate pojačanu pažnju i implementiraju određene strukturne (uređaji za dojavu i gašenje požara) i nestrukturne mere (edukacija članova domaćinstva) zaštite od požara (Cvetković & Filipović, 2018). Pri tome, na osnovu percepcije verovatnoće na-

stanka požara, može se indirektno zaključiti i o stepenu ugroženosti samog domaćinstva. Naime, ukoliko građanin smatra da je nivo verovatnoće izbijanja požara veći, može se pretpostaviti da on polazi od prethodnog iskustva, zapaženog stanja ugroženosti u svom domaćinstvu itd. (Cvetković & Filipović, 2018). Iako razvoj požara može trajati dugo, od prvog plamena do punog opsega požara, vremenski period tokom kojeg ljudi u zgradi po- staju svesni požara i započnu preduzimanje određenih radnji, obično je mnogo kraći, što se može meriti u minutama. Unutar takvog okruženje, koje može uključivati neuobičajnu toplotu, dim i otrovne gasove, stanari će se ponašati na različite načine načine i haos može biti prouzrokovan osećajem uzbuđenja ili straha. Dakle, da bi se realno moglo si- mulirati grupno ponašanje ljudi, vrlo je važno istražiti i proučiti različita ponašanja usled takvih teškim uslovima (Li, Tang & Simpson, 2004).

Razumevanje faktora koji utiču na odluku ljudi da se evakuišu ili ne je nezamislivo bez teorije planiranog ponašanja koja objašnjava različite motivacione varijable koje utiču na ponašanje ljudi, a pogotovo one na osnovu kojih se mogu dati određenje predikcije u vezi donošenja odluka o realizaciji evakuacije (Madden, Ellen, & Ajzen, Ajzen, 1922). Naime, prema spomenutoj teoriji, stavovi kod ljudi se formiraju prema određenim uverenjima o sa- mom ponašanju. Važan faktor u objašnjavanju namere ponašanja jeste subjektivna norma koja ukazuje da li je takvo ponašanje preporučljivo i opravdano (Conner % Armitage, 1998). Spomenute namere su pod uticajem različitih faktora: stavovi prema određenom po- našanju, subjektivni kriterijumi, spoznajne kontrole ponašanja, kao i pretpostavka o među- sobnoj interakciji (Icek Ajzen, 1991, 2002, 2011; Armitage & Conner, 2001). Jedan od zna- čajnih autora ističe (Ajzen, 1991, 1998; Madden et al., 1992) ističe da je sama teorija vrlo fleksibilna i ,,rastegljiva”. Ona je vrlo prilagodljiva za uključivanje drugih promenljiva ali pod uslovom da su sve promenljive korektno interpretiranje i da utiču na poboljšanje prediktivne sposobnosti. Iako je predikciona moć teorije na visokom nivou, od strane određenih naučni- ka (Conner & Armitage, 1998; Heath & Gifford, 2002; Sparks, Chepherd, & Frewer, 1995) je došlo do proširenja teorije planiranog ponašanja različitim promenljivama kao što su: prethodno iskustvo, različite navike, samoidentiteti, znanje o ponašanjima itd. Teorija se sastoji iz dva međusobno povezana elementa: percepcija mogućnosti kontrole nad pona- šanjem i samouverenost u svoje sposobnosti (Cvetković, Filipović i Gačić, 2018).

Interesantno je spomenuti da se uslovi u zgradi mogu se promeniti usled prisustva opasnosti koja se širi (Gershon, 2006), kao što je požar ili opasan gas (Filippoupolitis & Gelenbe, 2009). U prvom delu rada je spomenuto sa se može smatrati opšte prihvaće- nom činjenicom da se pojedinac u gomili obično ponaša drugačije nego kada je sam ili u maloj grupi (Braun, Musse, de Oliveira, & Bodmann, 2003). Kako razvoj vatre može tra- jati mnogo sati od nastanka prvog plamena do punog požara, vremenski period tokom kojeg su građani zgrade svesni požar i kao da za posledicu toga preduzmu neku akciju, obično je mnogo kraći, i može se meriti u minutima (Hareesh, 2000). U takvom okruže- nju, koje može uključivati neuobičajenu toplotu, dim i otrovna isparenja, stanari će se po- našati na različite načine, a haos može biti izazvati usled osećaja uzbuđenja ili straha. Stoga, kako bi se ponašanje grupe simuliralo na što realističniji način, vrlo je važno istra- žiti i proučavati spektar različitih ponašanja pod takvim teškim uslovima (Li, Tang & Simpson, 2004). Iz ljudske kognitivno psihološke perspektive, ponašanje pojedinca može se posmatrati kao rezultat njegovog procesa donošenja odluka. Može se pretpostaviti da se proces odlučivanja pojedinaca sastoji od tri osnovna pravila: sledeći instinkt, sledeći

iskustvo, i ograničenu racionalnost. Pojedinac može izabrati jedan ili kombinaciju više ovih osnovnih načina (običaja, ustaljenih pravila) kada se suočava sa vanrednom situaci- jom (nuždom, iznenadnim događajem), u zavisnosti od specifičnosti situacije sa kojom se pojedinac susreće (Pan et al., 2007). Predvideti na koji način će se ljudi ponašati u slože- nim i neizvesnim okruženjima kao što je evakuacija u vanrednim situacijama, smatra se skoro nemogućim u teoriji sistema (Joo et al., 2013). Međutim, u evakuaciji u realnom vremenu, ljudi se mogu ponašati prilično drugačije. Neki ljudi možda neće poštovati pra- vila u različitim i iznenadnim okolnostima (Bryan, 1983). U cilju realne simulacije ljudskog ponašanje u požaru u realnom vremenu, ove reakcije moraju biti predstavljene u simula- cionom modelu (Li et al., 2004). Anketno istraživanje se sastojalo od 14 pitanja vezanih za postupak evakuacije u požaru, koji su dizajnirani tako da pokušaju da što realističnije prikažu ljudske reakcije na požarni događaj. Na primer, jedno pitanje je posebno osmi- šljeno u cilju saznanja na koji način (kako) ljudi biraju evakuacionu rutu i da li postoje raz- like između starosti i pola u pogledu reakcije.

Rezultati istraživanja pokazuju da ne postoji značajna razlika između različitih polova u pogledu izbora evakuacione rute u ovoj situaciji. Većina ljudi će izabrati čistu putanju (rutu) uprkos tome što je duža. Skoro 20% ljudi odabire cik-cak rutu. Iako se primećuju vidi da po- stoji značajna razlika između ljudi mlađih od 20 godina i onih starijih od 20 godina, kada je u pitanju izbor evakuacione rute. Oko 65% lica mlađih od 20 godina ima tendenciju da oda- bere duži put, a samo 15% njih je sklono da odabere kraću cik-cak rutu. U grupi ljudi starijih od 20 godina, procenat ljudi koji biraju kraću rutu, iznosi polovina ljudi koji biraju duži put. Nekoliko mladih, mlađih od 20 godina intervjuisano je u cilju saznanja razloga zašto biraju dugu putanju. Glavni razlog je taj što misle odnosno smatraju da mogu da trče brže od dru- gih ljudi. Prema tome, njima ne smeta dužina rute sve dok je jasna (bezopasna, čista). Re- zultati navedenog istraživanja pokazuju da rod nema uticaja na izbor rute, dok starost pred- stavlja faktor koji može uticati na odlučivanje ljudi u vanrednim situacijama. U simulacio- nom sistemu, kada se susretnu sa ovakvom situacijom, simulirani agenti su podeljeni u grupe prema starosnoj dobi, kako bi realno predstavili različita ljudska ponašanja u realnom vremenu (Li et al., 2004). Sa druge strane, rezultat pokazuje da pol i godine imaju uticaja na odluku stanara u smislu ignorisanja požara, prikupljanja ličnih stvari, borbe sa vatrom i selekcije rute tokom procesa protivpožarne evakuacije (Li et al., 2004). Podaci o vremenu odlaganja koji se odnose na poslovne zgrade, srednje i visoke zgrade i prodavnice obja- vljeni su u nekoliko radova (Rita F Fahy & Proulx, 2001; Guylene Proulx, 1995; Guléne Proulx, Latour, & MacLaurin, 1994; Shields & Boyce, 2000). Studije su pokazale da će se vreme odlaganja stanara razlikovati u skladu sa signalom koji su primili (na primer, alarm, upozorenja od osoblja, glasovne poruke ili dim). Još jedan element u preživljavanju požara u visokoj zgradi jeste sposobnost stanara da efikasno pobegnu. Studija u vidu ankete koju je 2007. godine obavila kompanija ,,NuStats za Fire Protection Research Foundation“ otkri- la je da su nivoi znanja i spremnosti u koji su vezani za spremnost za beg, bili sasvim razli- čiti za stanovnike visokih komercijalnih zgrada (po svoj prilici kancelarije) u poređenju sa stanarima visokih stambenih objekta (po svoj prilici stanovi). Posebno se ističe da su protiv- požarne vežbe mnogo češće među stanarima visokih poslovnih zgrada (83% je učestvova- lo u vežbi u toku protekle godine) nego u stambenim zgradama (19%). Takođe, baterijske lampe su mnogo češće u posedu stanara visokih stambenih zgrada (76%) nego u posedu stanara komercijalnih zgrada (30%).

Kada požar u visokoj zgradi fatalno povredi ljude koji nisu bili na spratu na kom je va- tra nastala, obično se dogodi neka vrsta nepravilnosti ili kvara u održavanju zaštite ste- peništa ili liftova. Evo nekoliko primera: lift putuje do sprata na kome ima požara i otvara se. Ovaj problem je u velikoj meri eliminisan redizajniranjem liftova i istaknutim prikazom upozorenja protiv korišćenja lifta tokom požara. Stariji primer požara u kojem je pet ljudi poginulo u ovakvim uslovima dokumentovano je u ,,Laurence D. Watrous, Fatal hotel fi- re: New Orleans", Fire Journal, January 1972, str. 5-8”; vrata do izlaznih stepenica otvo- rena su i blokirana i omogućavaju ulazak dima ili vatre. Primer sa višestrukim smrtnim slučajevima dokumentovao je ,,Mike Isner u, “Smoking fire kills four in New York high-ri- se,” Fire Journal, September/October 1988, pp. 72-77”. Nestandardno ili drugo neade- kvatno ili neusaglašeno ograđivanje stepenica omogućava da dim izađe na stepenište (Hall, 2000). U bliskoj budućnosti se može očekivati da će zgrade biti opremljene nizom bežičnih senzora i aktivatora koji će funkcionisati kao deo celokupnog sistema za upra- vljanje zgradom. U ovaj set senzora biće uključeni uređaji za praćenje požara i dima i re- agovanje na primljene signale, omogućavajući otkrivanje, lokalizaciju i praćenje požara, i pružanje smernica evakuisanim licima i vatrogasno-spasilačkim jedinicima o napretku vatre, putevima za bekstvo i lokacijama na kojima se nalaze ljudi kojima je potrebna po- moć (Zeng et al., 2009).

Metodološki okvir istraživanja

Uvidom u veći broj naučnih radova iz oblasti evakuacije građana iz stambenih obje- kata utvrđeno je da su rezultati sprovedenih istraživanja vrlo nekonzistentni i da postoji manji broj istraživanja u Srbiji iz spomenute oblasti (videti opširnije Cvetković i Gačić, 2016). Iz tih razloga, potrebno je dati odgovore na sledeća istraživačka pitanja:

Prvo istraživačko pitanje – U kojoj meri građani pristaju da se evakuišu iz stambe- nih objekata u slučajevima kada je požar izbio na neposredno višim ili nižim spratovima zgrade. Koje karakteristike građana utiču na njihovu odluku da pristanu ili odbiju da se evakuišu u takvim situacijama;
Drugo istraživačko pitanje – Da li su karakteristike građana kao što su pol, godine, bračno stanje i prihodi domaćinstva prediktor pristanka i načina donošenja odluke od strane građana da se evakuišu u slučajevima vanrednih situacija izazvanih požarima u stambenim objektima.
Treće istraživačko pitanje – Sa druge strane, da li stavovi građana o samoj evakua- ciji, kao i motivacija, percepcija rizika, strah i znanje predstavljaju prediktor pristanka i na- čina donošenja odluke od strane građana da se evakuišu u slučajevima vanrednih situa- cija izazvanih požarima u stambenim objektima.

Proces donošenja odluka o pristanku na evakuaciju od trenutka saznanja za nastanak vanredne situacije izazvane požarom uslovljen je velikim brojem eksternih i internih faktora. Pod eksternim faktorima podrazumevaju se pre svega izgrađene strukture, razvijene pro- cedure i tehnološke inovacije koje omogućavaju i olakšavaju sprovođenje brze i bezbedne evakuacije. Sa druge strane, iako postoje objekti izgrađeni u skladu sa važećim standardi- ma u odnosu na sprovođenje evakuacije, njena uspešnost u velikoj meri zavisi i od samih ljudi. Upravo interni faktori pod kojima se podrazumevaju demografske, socio-ekonomske i

psihološke karakteristike ispitanika. Predmet istraživanja se odnosi na ispitivanje stavova građana o pristanku na evakuaciju, načinu i barijerama njenog sprovođenja, ali i uticaju in- ternih (demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora) na sprovođenje evakuacije u vanrednim situacijama izazvanim požarima u Srbiji. Konkretnije rečeno, ispitani su stavovi građana o tome da li bi pristali da se evakuišu i pod kojim uslovima; zašto se ne bi evakui- sali i na koji način se mogu premostiti spomenute barijere; na koji način pol, godine starosti, bračni status, prihodi građana, stavovi i motivisanost utiču na proces donošenja odluke o sprovođenju evakuacije. Ispitivanjem nivo spremnosti za sprovođenje evakuacije ako i pri- rode uticaja spomenutih faktora ostvaruju se preduslovi za osmišljavanje i implementaciju različitih programa, strategija i kampanja koje će unaprediti stanje u spomenutoj oblasti. Operacionalizacijom teorijskog određena evakuacija izveden je skup dimenzija koji je ispit- ivan: pristanak na evakuaciju; znanje o evakuaciji; poznavanje puteva evakuacija; sklon- išta; posedovanje neophodne opreme itd.

Polazeći od dinamične prirode procesa donošenja odluke i samog sprovođenja evak- uacije istraživanje se bazira na 2019. godinu kada sprovedena realizacija terenskog istr- aživanja. Istraživanjem su obuhvaćena iskustva građana i sa ranijim vanrednim događaj- ima u kojima su se susreli sa zahtevima za evakuacijom. Teritorija grada Beograda je ve- oma ugrožena požarima pogotovo imajući u vidu veliki broj stambenih objekata na njenoj teritoriji. U skladu sa zvaničnim podacima dobijenim od Sektora za vanredne situacija, u Srbiji je u poslednje dve godine bilo 79.886 požara i eksplozija u kojima je poginulo ili p- ovređeno 1.280 ljudi, a najviše njih bilo je na otvorenom prostoru. Polazeći od jasno def- inisanog predmeta istraživanja, za realizaciju kvantitativnog istraživanja odabran je grad Beograd u kojem će se sprovesti anketiranje građana. Priroda načina donošenja odluka o procesu sprovođenja evakuacije zahteva multidisciplinarni pristup. U radu su korišćeni pristupi društvenih i prirodnih naučnih disciplina kako bi se sveobuhvatno razumela tretir- ana problematika. Teorijski deo istraživanja bazira se na metodi analize sadržaja, istori- jskoj i komparativnoj metodi. Metoda analize sadržaja korišćena je za proučavanje strane i domaće naučne literature, stranih i domaćih naučnih časopisa u kojima se razrađuje pr- oblematika donošenja odluka o sprovođenju evakuacije. Pored toga, analizirana je str- ana i domaća normativno-pravna akta o svim aspektima sprovođenja evakuacije.

Proces sprovođenja evakuacije je vrlo složen i u velikoj meri uslovljen različitim fa- ktorima. Pored samih standarda gradnje, nivoa tehničke opremljenosti objekata i razv- ijenih procedura, uspešnost njene realizacije u velikoj meri zavisi od čitavog spleta ra- zličitih psiholoških karakteristika građana. Polazeći od pregleda literature u kojem su prikazani nekonzistentni rezultati različitih segmenta sprovođenja evakuacije, postoji v- elika razlika između muškaraca i žena, starijih i mlađih građana, sa višim i nižim prih- odima u procesu donošenja odluka o pristanku i načinu sprovođenja evakuacije. Pol- azeći od prethodno elaboriranog predmeta istraživanja, cilj istraživanja predstavlja n- aučna deskripcija i objašnjenje načina donošenja odluka o pristanku i načinu sprovođ- enja evakuacije u vanrednim situacijama izazvanim požarima u stambenim objektima. Iako se mogu preduzeti sve preventivne mere da do požara ne dođe, one se često ne preduzimaju te su građani suočeni sa neophodnošću sprovođenja evakuacije. Ono što je moguće preduzeti jeste da se unapredi svest građana, da se edukuju i pripreme za preduzimanje preventivnih mera od kojih je značajna pravovremena i adekvatna evak- uacija. Upravo zato, potrebno je detaljno ispitati na koji način građani donose odluke o

sprovođenju evakuacije, koje su to barijere i na koji način utiču različiti faktori. Davanje odgovora na pitanje da li bi se građani evakuisali u vanrednim situacijama izazvanim požarima i koji faktori utiču na donošenje takvih odluka predstavlja važan preduslov za nadležne države organe koji mogu na bazi takvih saznanja doneti odgovarajuće strat- egije i programe za unapređenje svesti stanovnika.

Rezultati istraživanja doprinose unapređenju teorijskog i empirijskog fonda naučnih s- aznanja i omogućavaju komparaciju sa rezultatima prethodnih istraživanja (Carpenter, 2003; Gwynne, Galea, Owen, Lawrence, & Filippidis, 1999a; Moritz, 2003). Takođe, om- ogućena je i sistematizacija postojećeg znanja o različitim aspektima sprovođenja evaku- acije iz stambenih objekata. Multidisciplinarnost projektovanog istraživanja uslovila je k- orišćenje različitih izvora podataka: postojeći izvori podataka i podaci koji će biti generis- ani realizacijom terenskih istraživanja. Što se tiče postojećih izvora podataka, u istraživ- anju su korišćeni svi izvori normativno-pravne regulative u zemlji i inostranstvu. Takođe, korišćeni su izveštaji Sektora za vanredne situacije, relevantne publikacije međunarodnih organizacija, knjige i naučni časopis. U realizaciji svih spomenutih izvora koristile su se sledeće metode: sekundarna analiza, analiza sadržaja, uporedna pravna analiza i pr- egled literature. Kada je reč o podacima koji će biti generisani korišćeno je anketiranje građana sa ciljem ispitivanja njihovih stavova.

U sprovođenju istraživanja o uticaju demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških k- arakteristika građana na proces donošenja odluka o pristanku i načinu sprovođenja ev- akuacije korišćen je kvantitativni istraživački pristup. Da bi se ispitali stavovi građana o n- ačinu donošenja odluka prilikom sprovođenja evakuacije prikupljeni su osnovni podaci o karakteristikama samih ispitanika i njihovim stavovima o načinu donošenja odluka o spr- ovođenju evakuacije iz stambenih objekata. Po završetku anketiranja, svi anketni upitnici dobili su jedinstvene identifikacione oznake pod kojima su zavedeni u bazu podataka za njihovu obradu SPSS. Pre nego što se pristupilo analizi podataka, svi podaci su prošli o- dređene preliminarne analize kako bi se ispravile eventualne greške načinjene prilikom unosa podataka. Po završetku pripreme podataka, pristupilo se deskriptivnim i inferenc- ijalnim statističkim analizama.

Pre nego što se pristupilo anketiranju, analizom domaćih i stranih naučnih publikacija identifikovana su sva istraživanja u kojima su korišćeni anketni upitnici sa ciljem adaptac- ije i kreiranja anketnog upitnika za realizaciju istraživanja. Nakon toga, kreiran je anketni upitnik čija je unutrašnja saglasnost bila ispitana u programu za statističku obradu podat- aka. Takođe, sprovedeno je i pilot istraživanje sa ciljem provere da li su uputstva, pitanja i vrednosti na skalama jasni. Pored toga, posebna pažnja bila je posvećena utvrđivanju da li ispitanici razumeju sve stavke ankete. Populaciju čine svi punoletni stanovnici loka- lnih zajednica u Beogradu koji žive u stambenim objektima. Metodom slučajnog uzorka odabrane su zgrade u kojima je sprovedeno anketiranje. Nakon toga, slučajnim odab- irom su selektovana i domaćinstva u kojima je sprovedeno anketiranje. Na kraju, svaki muški i ženski punoletni građanin (princip sledećeg rođendana) koji se našao u stanu je anketiran. Anketirano je ukupno 189 građana od čega 55.33% ispitanika ženskog i 44.67% ispitanika muškog pola. U odnosu na godine starosti ispitanika, najviše je ispit- anika 42.30% od 18 do 30 godina života. Kada je u pitanju nivo obrazovanja, rezultati p- okazuju da je najviše ispitanika sa završenom srednjom školom 76.72%. Najviše je ispit- anika sa završenom srednjom školom 45.50% (tabela 1).

Tabela 1 – Struktura uzorka (n=189).

Varijabla Kategorija N % Muški 88 44.67

Pol Ženski 109 55.33

18-30 80 42.30

Godine

Nivo obrazovanja

Bračni status

31-50 79 41.80

Preko 51 30 15.90

Osnovno 5 2.65

Srednje 145 76.72

Više 20 10.58

Fakultet 19 10.05

Nije u vezi 60 31.75

U vezi 86 45.50

U braku 38 20.11

Razveden 5 2.65

Po završetku anketiranja, anketni upitnici su složeni po identifikacionim oznakama i za- počet je unos u bazu podataka koja omogućava statističku obradu podataka. Nakon toga, sprovedene su preliminarne analize podataka sa ciljem identifikovanja određenih grešaka prilikom unosa. Pronađeni nedostaci su otklonjeni tako što se se izvršio naknadni unos u bazu u odnosu na šifru anketnog upitnika. Analiza podataka zasnivala se na deskriptivnim statističkim analizama, konkretnije na utvrđivanju frekvencija, izračunavanju procenata i srednjih vrednosti. Navedena primena deskriptivne statistike podrazumevala je: mere cen- tralne tendencije (srednja vrednost, medijana i modus); mere disperzije (interval varijacije, standardna devijacija i koeficijent varijacije); i mere oblika rasporeda (simetričnost i spljo- štenost). Pri tome, za dobijanje opisnih statističkih pokazatelja kategorijskih promenljiva, upotrebljena je učestalost (Frequencies) njihovih vrednosti, dok će se za neprekidne pro- menljive upotrebiti funkcija (Descritpives). Od tehnika, korišćene su odgovarajuće odnosno prikladne tehnike za istraživanje veza između promenljivih (npr. starosti i stavova o evakua- cije) i tehnike za istraživanje razlika između grupa (npr. polnih razlika u stavovima).

Rezultati istraživanja

Požari nastali u stambenim objektima prouzrokuju ozbiljne probleme kada je u pitanju sprovođenje evakuacije. U određenim slučajevima, preporučljivije je da se ostane u sta- nu ukoliko požar direktno ne ugrožava bezbednost ljudi i njihove imovine. Naime, ukoliko je požar izbio na prvom spratu zgrade, produkti sagorevanja tj. dim ispuniće stepenišni prostor zgrade i na taj način smanjiti vidljivost koja može ozbiljno da ometa ljude prilikom evakuacije. Upravo zato, preporučljivo je da se sačeka dolazak nadležnih vatrogasno- spasilačkih jedinica nego da se započne evakuacija. Iz tih razloga, ispitanicima je posta- vljeno pitanje u pogledu njihovih stavova o tome. Na postavljeno pitanje: ,,Da li biste se evakuisali u slučajevima požara u stambenim objektima“ 85.7% građana je odgovorilo da bi se evakuisali, dok je 15.3% odgovorilo da se ne bi evakuisali (grafikon 1).

Grafikon 1 – Procentualna distribucija stavova u pogledu pristanka na evakuaciju. Izvor: obrada autora.

Polazeći od istraživačkog pitanja da li postoji uticaj demografskih karakteristika gra- đana na stavove građana o pristanku na evakuaciju ispitan je uticaj pola, godina starosti i bračnog statusa. U odnosu na istraživačko pitanje, ispitan je uticaj pola na donošenje odluke o pristanku na evakuaciju. Posebna pažnja je usmerena na pitanje da li postoji razlika između muškaraca i žene prilikom donošenja odluke da se evakuišu prilikom po- žara u stambenim objektima. Analize pokazuju da bi se evakuisalo 79.3% žena i 88.2% muškaraca, dok se ne bi evakuisalo ukupno 14.6% ispitanika (tabela 2).

Tabela 1 – Rezultati unakrsnog tabeliranja pola i sprovođenja evakuacije

Pristanak na evakuaciju

Da Ne Ukupno

Pol ispitanika

Muški Ženski

N 46 12 58

% 79.3 20.7 100.0

N 112 15 127

% 88.2 11.8 100.0

N 158 27 185

Ukupno % 85.4 14.6 100.0

Nakon unakrsnog tabeliranja, pristupilo se ispitivanju statističke povezanosti pola i sprovođenja evakuacije. Rezultati hi kvadrat testa pokazuju da ne postoji povezanost iz- među pola i donošenja odluka o evakuaciji (p = .113). Pored pola, ispitan je i uticaj godi- na starosti na pristanak sprovođenja evakuacije. Tom prilikom, najpre su analizirani re- zultati unakrsnog tabeliranja. Ispitanici su bili razvrstani u tri kategorije: do 30 godina, do 50 godina i preko 51 godinu. Od ukupnog broja ispitanika starosti do 30 godina, 77.5% bi pristalo da se evakuiše, dok 22.5% to ne bi učinilo. U odnosu na ispitanike do 50 godina, 88.3% bi pristalo da se evakuiše, dok to ne bi učinilo 11.7%. U kategoriji ispitanika preko 51 godine, svi ispitanici bi pristali da se evakuišu (tabela 3).

Tabela 3 – Rezultati unakrsnog tabeliranja godina starosti i sprovođenja evakuacije

Pristanak na evakuaciju

Da Ne Ukupno

Godine starosti ispitanika

Ukupno

Do 30

Do 50

Preko 51

N 62 18 80

% 77.5 22.5 100.0

N 68 9 77

% 88.3 11.7 100.0

N 28 0 28

% 100.0 0.0 100.0

N 158 27 185

% 85.4 14.6 100.0

Po završetku analize rezultata unakrsnog tabeliranja, pristupilo se ispitivanju statistič- ki značajne povezanosti godina starosti i sprovođenja evakuacije. Dobijeni rezultati istra- živanja pokazuju da postoji statistički značajna povezanost godina ispitanika i sprovođe- nja evakuacije (p = .009). Analiza rezultata pokazuje da su najstariji ispitanici u najvećoj meri spremni da se evakuišu u slučajevima požara u stambenim objektima. Nakon ispiti- vanja povezanosti pola i donošenja odluka o sprovođenju evakuaciju, pristupili smo ispiti- vanju uticaja bračnog statusa na pristanak za sprovođenje evakuacije. Ispitanici su pre- ma bračnom statusu bili razvrstani u sledeće kategorije: nije u vezi, u vezi, veren/a, ože- njen/udata, udovac/ica. Rezultati unakrsnog tabeliranja pokazuju da od ukupno 93 ispita- nika koji nisu u vezi, 89.2% bi se evakuisalo, dok 10.8% to ne bi učinilo. U odnosu na is- pitanike koji su u vezi, 81.9% bi se evakuisalo, dok 18.1% to ne bi učinilo. Kada je reč o ispitanicima koji su vereni, samo jedan ispitanik koji je pripadao toj kategoriji dao je potvr- dan odgovor. U odnosu na oženjene/udate ispitanike, 71.4% bi se evakuisalo dok 28.6% to ne bi učinilo. I na kraju, od jednog ispitanika koji je udovac/ica dobijen je pozitivan od- govor u vezi sprovođenja evakuacije (tabela 4).

Tabela 4 – Rezultati unakrsnog tabeliranja bračnog statusa i sprovođenja evakuacije

Pristanak na evakuaciju

Bračni status

Da Ne

Ukupno

Nije u vezi U vezi Veren/a

Oženjen/udata Udovac/ica

N 83 10 93

% 89.2 10.8 100.0

N 68 15 83

% 81.9 18.1 100.0

N 1 0 1

% 100.0 0.0 100.0

N 5 2 7

% 71.4 28.6 100.0

N 1 0 1

% 100.0 0.0 100.0

N 158 27 185

% 85.4 14.6 100.0

Po završetku analiza rezultata unakrsnog tabeliranja, pristupilo se ispitivanju statistički značajne povezanosti bračnog statusa i sprovođenja evakuacije. Dobijeni rezultati su poka- zali da ne postoji statistički značajna povezanost posmatranih promenljiva (p = .502). U da-

ljem radu, pristupilo se ispitivanju povezanosti nivoa obrazovanja i sprovođenja evakua- cije. Rezultati unakrsnog tabeliranja pokazuju da od ukupnog broja ispitanika koji su za- vršili osnovnu školu, njih 88.2% bi se evakuisalo, dok 11.8% to ne bi učinilo. Ispitanici ko- ji su završili srednju školu su podeljeni u dve grupe: oni koji su završili četvorogodišnje i trogodišnje škole. Od ukupnog broja ispitanika koji su završili četvorogodišnje škole, njih 87.1% bi pristalo da se evakuiše, dok 12.9% to ne bi učinilo. Sa druge strane, od ukup- nog broja ispitanika koji su završili trogodišnje škole njih 80% bi se evakuisalo dok 20% to ne bi učinilo. Među ispitanicima koji su završili višu školu, samo jedan ispitanik je od- govorio da bi se evakuisao. Na kraju, u odnosu na visoko obrazovanje 42.9 % bi pristalo da se evakuiše dok 57.1% to ne bi učinilo (tabela 4).

Tabela 4 – Rezultati unakrsnog tabeliranja nivoa obrazovanja i sprovođenja evakuacije

Pristanak na evakuaciju Da Ne

Ukupno

Nivo obrazovanja

Ukupno

Osnovno

Srednje (3 godina)

Srednje (4 godina) Više obrazovanje Visoko obrazovanje

N 15 2 17

% 88.2 11.8 100.0

N 4 1 5

% 80.0 20.0 100.0

N 135 20 155

% 87.1 12.9 100.0

N 1 0 1

% 100.0 0.0 100.0

N 3 4 7

% 42.9 57.1 100.0

N 158 27 185

% 85.4 14.6 100.0

U daljem radu, ispitan je uticaj nivoa obrazovanja ispitanika i sprovođenja evakua- cije. Dobijeni rezultati istraživanja su pokazali da postoji statistički značajna poveza- nost između nivoa obrazovanja i sprovođenja evakuacije (p = .027). Analizom dobije- nih rezultata, utvrđeno je da ispitanici koji imaju visoko obrazovanje u najmanjoj meri pristaju da se evakuišu u slučajevima izbijanja požara u stambenim objektima. Polaze- ći od istraživačkog pitanja da li postoji uticaj socio-ekonomskih karakteristika građana na stavove građana o pristanku na evakuaciju ispitan je uticaj visine prihoda, percepci- je rizika, straha i prethodnog iskustva. Na sprovođenje evakuacije odnosno donošenje odluke o pristanku na evakuaciju deluje veliki broj faktora, kao što je visina prihoda ali i percepcija rizika. Rukovodeći se postavljenim istraživačkim pitanjima, najpre je ispita- na povezanost visine prihoda i donošenja odluke o sprovođenju evakuacije. Dobijeni rezultati unakrsnog tabeliranja pokazuju da od ukupno 34 ispitanika koji imaju prihode do 25.00 dinara 88.2% bi pristalo da se evakuiše dok 11.8% to ne bi pristalo. Sa druge strane, od ukupnog broja ispitanika koji imaju prihode od 26.000 do 50.000 dinara 81.7% bi pristalo da se evakuiše dok 18.3% to ne bi pristalo. Na kraju, od ukupnog broja ispitanika koji imaju prihode preko 76.000 dinara 69.6% bi pristalo da se evakui- še dok 30.4% ne bi pristalo (tabela 5).

Tabela 5 – Rezultati unakrsnog tabeliranja visine prihoda i sprovođenja evakuacije

Pristanak na evakuaciju

Da Ne Ukupno

Nivo prihoda

Ukupno

Do 25.000 din

Od 26.000 do 50.000 din

Od 51.000 do 75.000 din

Preko 76.000 din

N 30 4 34

% 88.2 11.8 100.0

N 49 11 60

% 81.7 18.3 100.0

N 30 1 31

% 96.8 3.2 100.0

N 16 7 23

% 69.6 30.4 100.0

N 125 23 148

% 84.5 15.5 100.0

Nakon završenog unakrsnog tabeliranja, pristupilo se ispitivanju statistički značajne povezanosti visine prihoda i sprovođenja evakuacije. Tom prilikom utvrđeno je da postoji statistički značajna povezanost (p = .042). Dobijeni rezultati ispitivanja pokazuju da bi se u najmanjoj meri evakuisali ljudi koji imaju primanja preko 76.000 dinara. Po završetku ispitivanja povezanosti visine prihoda i sprovođenja evakuacije, pristupilo se ispitivanju povezanosti percepcije rizika i evakuacije. Rezultati unakrsnog tabeliranja ukazuju da od ukupnog broja ispitanika koji percipiraju rizik njih 93.8% bi se evakuisalo, dok 6.2% se ne bi evakuisalo. Od ukupnog broja ispitanika koji nisu sigurni, 71.2% bi se evakuisalo, dok 28.8% to ne bi uradilo. I na kraju, od ukupnog broja ispitanika koji ne percipiraju rizika 87.3% bi se evakuisalo, dok 12.7% to ne bi učinilo (tabela 6).

Tabela 6 – Rezultati unakrsnog tabeliranja percepcije rizika i sprovođenja evakuacije

Pristanak na evakuaciju

Percepcija rizika

Ukupno

	Da	Ne	Ukupno
N	61	4	65
%	93.8	6.2	100.0
N	37	15	52
%	71.2	28.8	100.0
N	55	8	63
%	87.3	12.7	100.0
N	153	27	180
%	85.0	15.0	100.0

Nisam siguran Ne

Kada je reč o ispitivanju statističke povezanosti, utvrđeno je da postoji povezanost između percepcije rizika i sprovođenja evakuacije (p = .002). Dobijeni rezultati pokazuju da ispitanici koji percipiraju rizik u najvećoj meri bi pristali da se evakuišu. U daljem radu, ispitan je uticaj prethodno iskustvo i straha na sprovođenje evakuacije ljudi. Rezultati unakrsnog tabeliranja pokazuju da od ukupnog broja ispitanika koji imaju prethodnog iskustva, 60% bi se evakuisa- lo dok 40% to ne bi učinilo. Sa druge strane, od ukupnog broja ispitanika koji nemaju prethod- nog iskustva, 85.7% bi se evakuisalo dok 14.3% to ne bi učinilo. U odnosu na ispitanike koji nemaju prethodnog iskustva, 85.7% bi se evakuisalo dok, 13.3% to ne bi učinilo (tabela 7).

Tabela 7 – Rezultati unakrsnog tabeliranja prethodnog iskustva i sprovođenja evakuacije

			Pristanak na evakuaciju		Ukupno
			Da	Ne	Ukupno
Prethodno iskustvo	Da	N	3	2	5
	Da	%	60.0	40.0	100.0
	Ne	N	150	25	175
	Ne	%	85.7	14.3	100.0
Ukupno		N	153	27	180
Ukupno		%	85.0	15.0	100.0

Nadalje, ispitana je statistički značajna povezanost između prethodnog iskustva i sprovođenja evakuacije. Dobijeni rezultati pokazuju da ne postoji statistički značajna ve- za između donošenja odluka o sprovođenju evakuacije i prethodnog iskustva (p = .112). Zatim, ispitana je povezanost straha od požara i sprovođenja evakuacije prilikom požara u stambenim objektima. Dobijeni rezultati pokazuju da od ukupnog broja ispitanika koji imaju strah od požara, 93.8% bi se evakuisalo dok 6.2% to ne bi učinilo. Pored toga, od ukupnog broja ispitanika koji nisu sigurni da li imaju strah od požara 71.2% bi se evakui- sali dok 28.8% to ne bi učinilo. Na kraju, utvrđeno je da od ukupnog broja ispitanika koji nemaju stah od požara. 87.3% bi se evakuisalo, dok 12.7% to ne bi učinilo (tabela 8).

Tabela 8 – Rezultati unakrsnog tabeliranja straha i sprovođenja evakuacije

Pristanak na evakuaciju Da Ne

Ukupno

Strah od požara

Ukupno

Nisam siguran Ne

N 61 4 65

% 93.8 6.2 100.0

N 37 15 52

% 71.2 28.8 100.0

N 55 8 63

% 87.3 12.7 100.0

N 153 27 180

% 85.0 15.0 100.0

Zatim, ispitivana je povezanost između straha od požara i sprovođenja evakuacije. Dobijeni rezultati istraživanja pokazuju da postoji statistički značajna povezanost (p =

.002). Analizom dobijenih rezultata može se primetiti da bi ispitanici koji u najvećoj meri osećaju strah od požara pristali da se evakuišu.

Diskusija

Dobijeni rezultati istraživanja pokazuju da bi se najveći broj ljudi evakuisao u slučajevi- ma izbijanja požara u stambenim objektima. Može se pretpostaviti da bi se većina ljudi eva- kuisala imajući u vidu nepredvidivu prirodu požara kao i druge različite produkte sagoreva- nja koji su nevidljivi, a mogu prouzrokovati ozbiljne posledice. Ipak, postavlja se pitanje raz- loga zbog kojih ljudi pristaju ili ne pristaju da se evakuišu u uslovima požara. U određenim

situacijama, kada ljudi moraju da donesu samostalne odluke da li da se evakuišu ili ne, če- sto se prave kobne greške koje se završavaju sa smrtnim posledicama. Naime, ukoliko je požara izbio na drugom spratu, on se ne može tako brzo proširiti imajući u vidu požarne segmente i postojeće sektore. Ipak, dim koji se brzo širi, često doprinosi širenju straha i lju- di iracionalno donose odluke da se započne evakuacija. U tim situacijama, usled dezorijen- tisanosti ljudi, oni često ostaju zarobljeni u stepenišnom prostoru. U takvim situacijama, oni su sprečeni da se vrate nazad do stana iz kojeg su izašli i tada često dolazi do njihovog gu- šenja i smrti. Polazeći od činjenice da ljudi takve odluke vrlo često donose usled nedovolj- nog znanja iz oblasti bezbednosti, potrebno je doneti određene kampanje u okviru kojih će se građani na odgovarajući način edukovati o: uslovima neophodnim za nastanak i razvoj požara; karakteristikama požara u zatvorenom prostoru; načinima reagovanja u uslovima narušene bezbednosti; potencijalnim načinima zaštite u uslovima smanjenje vidljivosti.

Polazeći od činjenice da je čovek biološko i društveno biće, na njegove odluke da li će da se evakuiše ili neće deluje veliki broj faktora. Dobijeni rezultati istraživanja pokazu- ju da pol ispitanika ne utiče na donošenje odluke o sprovođenju evakuacije. To znači da ne postoji razlika između muškaraca i žene u pogledu njihove rešenosti da postupe po naredbu nadležnih organa tačnije vatrogasno-spasilačkih jedinica da se evakuišu u uslo- vima vanrednih situacija. Može se pretpostaviti biološke predispozicije nisu presudne u tom procesu odlučivanja o pristanku na evakuaciju. Dobijeni rezultati nisu u saglasnosti sa istraživanjem u kojem je utvrđeno da će se žene u odnosu na muškarce u većoj meri saglasiti sa evakuacijom u uslovima vanrednih situacija (Bateman & Edwars, 2002). U li- teraturi se često nailazi na objašnjenje po kojem žene u većoj meri pristaju da se evakui- šu iz razloga različitih perspektiva u nezi, pristupima podsticaja za evakuaciju, izloženo- stima riziku itd. U odnosu na godine starosti ispitanika, dobijeni rezultati istraživanja nisu pokazali sličnosti sa polom. Naime, utvrđeno je da je donošenje odluke o sprovođenju evakuacije u vezi sa godinama starosti ispitanika. Utvrđeno je da najstariji ispitanici u najvećoj meri pristaju da se evakuišu u odnosu na mlađe koji to nerado čine. Može se pretpostaviti da se to događa zato što stariji građani nemaju mnogo snage i drugih spo- sobnosti da se samostalno brzo evakuišu. Pored toga, oni su vrlo ranjiviji u odnosu na ostalu populaciju i teže se oporavljaju. Sa druge strane, mlađa populacija često živi u ubeđenju da su zbog svoje mladosti nepobedivi i nezaustavljivi. Dobijeni rezultati istraži- vanja potvrđuju nalaze prethodnih istraživanja (Lazo et al., 2015).

U daljim analizama utvrđeno je da ne postoji povezanost bračnog statusa i donošenja odluka o pristanku na evakuaciju. Ispitanici koji su u braku, a i oni koji nisu na slične na- čine donose odluke o pristanku na evakuaciju. Svakako, potrebno je detaljnije ispitati razlike u odnosu na različite kategorije bračnog statusa. Nadalje, ispitan je i uticaj nivoa obrazovanja na donošenje odluka o pristanku na evakuaciju. Dobijeni rezultati ukazuju da se ispitanici koji imaju visoko obrazovanje u najmanjoj meri opredeljuju da se evakui- šu u uslovima vanrednih situacija izazvanih požarima u stambenim objektima. Može se pretpostaviti da raspolažu većim brojem informacija pa se stoga teže odlučuju da prista- nu na sprovođenje evakuacije. Svakako, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja kako bi se ispitale spomenute tvrdnje. U odnosu na rezultate prethodnih istraživanja, može se reći da se oni slažu većim brojem sprovedenih istraživanja (Huang et al., 2016). Pored ispitivanja uticaja demografskih karakteristika građana na donošenje odluka o sprovođe- nju evakuacije pristupilo se ispitivanju i drugih socio-ekonomskih psiholoških faktora koji

igraju posebnu ulogu u takvom procesu. Od mogućih faktora za ispitivanje, ispitan je uti- caj visine prihoda, percepcije rizika, zaposlenosti i straha. U odnosu na visinu prihoda, utvrđeno je da postoji statistički značajna povezanost sa pristankom za sprovođenje eva- kuacije. Utvrđeno je da na evakuaciju najmanje pristaju ispitanici koji imaju prihode ispod

76.000 dinara. Postavlja se pitanje, koji sve faktori u odnosu na više prihode utiču na po- jedinca da odbije da se evakuiše. Potrebno je ispitati da li se radi o strahovima za sop- stvenu imovinu ili drugim razlozima. Dobijeni rezultati istraživanja potvrđuju nalaze ranijih istraživanja (Whitehead et al., 2000).

Percepcija rizika od požara igra značajnu ulogu u procesu pripremanja i reagovanja u vanrednim situacijama. Ukoliko ljudi ne percipiraju određene rizike, oni neće hteti da preduzimaju određene mere, kao i da se evakuišu. Iz tih razloga, vrlo je značajno detalj- no sagledati dobijene rezultate i na pravi način ih protumačiti. U odnosu na dobijene re- zultate istraživanja, utvrđeno je da postoji statistički značajan uticaj na donošenje odluka o sprovođenju evakuacije. Pored toga, utvrđeno je da ispitanici koji na pravi način perci- piraju rizike u najvećoj meri pristaju da se evakuišu. Na osnovu toga, može se konstato- vati da postoji tesna veza između dobijenih rezultata i nivoa percepcije rizika. Analizom rezultata prethodnih istraživanja se može zaključiti da dobijeni rezultati odgovaraju utvr- đenim rezultatima drugih istraživanja (Riad et al., 1999). Kada je reč o prethodnom isku- stvu i strahu, utvrđeno je da samo strah ima značajnog uticaja na donošenje odluka o sprovođenju evakuacije. Naime, utvrđeno je da ispitanici koji u najvećoj meri osećaju strah, pristaju da se evakuišu. U odnosu na zdravorazumsko razmišljanje, očekivano je da će ispitanici koji u većoj meri osećaju strah pristati da se evakuišu polazeći od posle- dica sa kojima se mogu susresti ukoliko to ne učine. Tako dobijeni rezultati istraživanja su u saglasnosti sa rezultatima prethodnih istraživanja (Brumfiel, 2013).

Zaključak

Evakuacija ljudi iz stambenih objekata u uslovima vanrednih situacija predstavlja jedan od vrlo kompleksnih zadataka za pripadnike interventno-spasilačkih službi. Kompleksnost postupanja često proizilazi iz činjenice da ljudi ponekad iz neznanja, straha ili drugih faktora odbijaju da se evakuišu što prouzrokuje ozbiljne probleme. U takvim situacijama, saradnja spasilaca i evakuisanih ljudi je od presudnog značaja kako bi se smanjile posledice po lju- de i njihovu imovinu. Sprovedeno istraživanje u kojem je ispitan nivo spremnosti ljudi da se evakuišu je od velikog značaja polazeći od činjenice da se rezultati takvog istraživanja mo- gu iskoristiti u kreiranju obrazovnih strategija i kampanja sa ciljem podizanja nivoa svesti građana i njihovih sposobnosti da se brzo i efikasno evakuišu.

Dobijeni rezultati su ukazali da bi se veliki broj ljudi evakuisao i da među njima posto- je određene razlike u pogledu stavova o prihvatanju evakuacije. U odnosu na građane koji bi odbili da se evakuišu, potrebno je sprovesti naknadna istraživanja kako bi se utvr- dilo zašto oni odbijaju da se evakuišu i kojim se razlozima najviše rukovode. Svakako, ograničenje istraživanja se ogleda u tome da su ispitanici bili samo iz jedne lokalne sa- mouprave i da je potrebno anketirati mnogo veći broj ljudi. Polazeći od prve postavljene hipoteze koja se odnosila na proveravanje tvrdnje da bi građani u većoj meri pristali da se evakuišu prilikom nastanka požara u odnosu na one koji na to ne bi pristali već bi sa-

mostalno preduzimali određene preventivne mere da se požar na proširi može se istaći da je ona potvrđena što je konstatovano rezultatima istraživanja u radu. U odnosu na drugu postavljenu hipotezu u kojoj se polazi od proveravanja tvrdnje da bi muškarci u od- nosu na žene, stariji građani u odnosu na mlađe, oni koji su u bračnom stanju u odnosu na one koji nisu u vezi i oni sa većim prihodima u većoj meri pristali da se evakuišu u vanrednim situacijama izazvanim požarima delimično potvrđena. Naime, rezultati su po- kazali da u odnosu na pol ispitanika nije bilo statistički značajne razlike, ali i kod bračno statusa. Sa druge strane, u odnosu na godine starosti ispitanika i njihove prihode utvrđe- na je statistički značajna povezanost. Potrebno je nastaviti sa sprovođenjem istraživanja kako bi se u potpunosti sagledali svi faktori uticaja na proces donošenja odluke o sprovo- đenju evakuacije. Na kraju, u trećoj posebnoj hipotezi koja se odnosila na proveravanje tvrdnje da prethodno iskustvo, percepcija rizika, strahovi i visina prihoda utiču na dono- šenje odluke o pristanku na sprovođenje evakuacije u vanrednim situacijama izazvanim požarima, utvrđeno je da samo prethodno iskustvo ne utiče na donošenje odluke o spro- vođenju evakuacije. Polazeći od sprovedenog istraživanja, potrebno je nastaviti sa spro- vođenjem daljih istraživanja kako bi se u potpunosti sagledala priroda načina donošenja odluka o sprovođenju evakuacije ljudi u vanrednim situacijama izazvanim požarima.

Literatura

[1] Ajzen, I. (1991). The theory of planned behavior. Organizational behavior and human decision processes, 50(2), 179-211.

[2] Ajzen, I. (1991). The theory of planned behaviour. Organisational Behaviour and Human Decision Processes, 50, 179-211.

[3] Ajzen, I. (1998). Models of human social behaviour and their application to health psychology. Psychology and Health, 13.

[4] Ajzen, I. (2002). Perceived behavioral control, self‐efficacy, locus of control, and the theory

of planned behavior. Journal of Applied Social Psychology, 32(4), 665-683.

[5] Ajzen, I. (2011). Theory of planned behavior. Handb Theor Soc Psychol Vol One, 1(2011), 438. [6] Aleksandrina, M., Budiarti, D., Yu, Z., Pasha, F., & Shaw, R. (2019). Governmental

Incentivization for SMEs’ Engagement in Disaster Resilience in Southeast Asia. International

Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 32-50.

[7] Armitage, C. J., & Conner, M. (2001). Efficacy of the theory of planned behaviour: A

meta‐analytic review. British Journal of Social Psychology, 40(4), 471-499.

[8] Bateman, J. M., & Edwards, B. (2002). Gender and evacuation: A closer look at why

women are more likely to evacuate for hurricanes. Natural Hazards Review, 3(3), 107-117.

[9] Bihari, M., & Ryan, R. (2012). Influence of social capital on community preparedness for wildfires. Landscape and Urban Planning, 106(3), 253-261.

[10] Braun, A., Musse, S. R., de Oliveira, L. P. L., & Bodmann, B. E. (2003). Modeling individual behaviors in crowd simulation. Paper presented at the Computer Animation and Social Agents, 2003. 16th International Conference.

[11] Braun, A., Musse, S. R., de Oliveira, L. P. L., & Bodmann, B. E. (2003). Modeling individual behaviors in crowd simulation. Paper presented at the Computer Animation and Social Agents, 2003. 16th International Conference on.

[12] Bryan, J. (1983). An Investigation and Analysis of the Dynamics of the Human Behaviour in the M Brumfiel, G. (2013). Fukushima: Fallout of fear. Nature News, 493(7432), 290.

[13] Carpenter, R. C. (2003). ‘Women and children first’: Gender, norms, and humanitarian evacuation in the Balkans 1991–95. International Organization, 57(4), 661-694.

[14] Chien, S.-W., & Wu, G.-Y. (2008). The strategies of fire prevention on residential fire in Taipei. Fire Safety Journal, 43(1), 71-76.

[15] Conner, M., & Armitage, C. J. (1998). Extending the theory of planned behavior: A review and avenues for further research. Journal of Applied Social Psychology, 28(15), 1429-1464.

[16] Cvetkovic, V. M. (2019). Risk Perception of Building Fires in Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 81-91.

[17] Cvetković, V. (2015). Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu-pregled literature.

Bezbjednost, policija i građani, 11(1-2), 165-183.

[18] Cvetković, V. M., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 101095. doi: https://doi.org/10.1016/j.ijdrr.2019.101095

[19] Cvetković, V., & Gačić, J. (2017). Požari kao ugrožavajuća pojava sigurnosti: čimbenici utjecaja na znanje o požarima.

[20] Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2018). Teorijski okvir istraživanja u oblasti katastrofa. Ecologica, 25(91), 545-551.

[21] Cvetković, V., Giulia, R., Ocal, A., Filipović, M., Janković, B., & Eric, N. (2018). Childrens and youths’ knowledge on forest fires: Discrepancies between basic perceptions and reality. Vojno delo, 70(1), 171-185.

[22] Cvetković, V., Noji, E., Filipović, M., Marija, M. P., Želimir, K., & Nenad, R. (2018). Public Risk Perspectives Regarding the Threat of Terrorism in Belgrade: Implications for Risk Management Decision-Making for Individuals, Communities and Public Authorities. Journal of Criminal Investigation and Criminology/, 69(4), 279-298.

[23] Cvetković, V., Roder, G., Öcal, A., Tarolli, P., & Dragićević, S. (2018). The Role of Gender in Preparedness and Response Behaviors towards Flood Risk in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 15(12), 2761. doi: https://doi.org/10.3390/ijerph15122761

[24] Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.

[25] Цветковић, В., & Филиповић, М. (2018). Испитивање перцепције ризика о пожарима у стамбеним објектима: демографски и социо-економски фактори утицаја. Војно дело, 70(5), 82-98.

[26] Fahy, R. F. (1995). Study of occupant behavior during the World Trade Center evacuation: Preliminary report of results.

[27] Fahy, R. F., & Proulx, G. (2001). Toward creating a database on delay times to start evacuation and walking speeds for use in evacuation modeling. Paper presented at the 2nd international symposium on human behaviour in fire.

[28] Filippoupolitis, A., & Gelenbe, E. (2009). A distributed decision support system for building evacuation. Paper presented at the Human System Interactions, 2009. HSI'09. 2nd Conference on. [29] Filippoupolitis, A., & Gelenbe, E. (2009). A distributed decision support system for building

evacuation. Paper presented at the Human System Interactions, 2009. HSI'09. 2nd Conference.

[30] Gershon, R. (2006). The world trade center evacuation study: Lessons for other high rise office buildings. Paper presented at the NFPA World Safety Conference & Exposition.

[31] Gwynne, S., Galea, E. R., Owen, M., Lawrence, P. J., & Filippidis, L. (1999b). A review of the methodologies used in evacuation modelling. Fire and materials, 23(6), 383-388.

[32] Gwynne, S., Galea, E. R., Owen, M., Lawrence, P. J., & Filippidis, L. (1999а). A review of the methodologies used in the computer simulation of evacuation from the built environment. Building and Environment, 34(6), 741-749.

[33] Hall, J. R. (2000). High-rise building fires: The Association.

[34] Hall, J. R. (2004). How many people can be saved from home fires if given more time to escape? Fire technology, 40(2), 117-126.

[35] Hareesh, P. (2000). Evacuation Simulation: Visualization Using Virtual Humans in a Distributed Multi-User Immersive VR System. Proc. VSMM2000.

[36] Heath, Y., & Gifford, R. (2002). Extending the theory of planned behavior: Predicting the use of public transportation. Journal of Applied Social Psychology, 32(10), 2154-2189.

[37] Holborn, P., Nolan, P., & Golt, J. (2003). An analysis of fatal unintentional dwelling fires investigated by London Fire Brigade between 1996 and 2000. Fire Safety Journal, 38(1), 1-42.

[38] Holborn, P., Nolan, P., & Golt, J. (2003). An analysis of fatal unintentional dwelling fires investigated by London Fire Brigade between 1996 and 2000. Fire Safety Journal, 38(1), 1-42.

[39] Huang, S. K., Lindell, M. K., & Prater, C. S. (2016). Who leaves and who stays? A review and statistical meta-analysis of hurricane evacuation studies. Environment and Behavior, 48(8), 991-1029.

[40] Joo, J., Kim, N., Wysk, R. A., Rothrock, L., Son, Y.-J., Oh, Y.-g., & Lee, S. (2013). Agent- based simulation of affordance-based human behaviors in emergency evacuation. Simulation Modelling Practice and Theory, 32, 99-115.

[41] Kihila, J. M. (2017). Fire disaster preparedness and situational analysis in higher learning institutions of Tanzania. Jàmbá: Journal of Disaster Risk Studies, 9(1), 1-9.

[42] Kumiko, F., & Shaw, R. (2019). Preparing International Joint Project: Use of Japanese Flood Hazard Map in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 62-80. [43] Laban, M. Đ., Popov, S. B., Vukoslavčević, S. R., & Šupić, S. M. (2015). Evacuation

routes performances and fire safety of buildings. Tehnika, 70(4), 599-606.

[44] Lazo, J. K., Bostrom, A., Morss, R. E., Demuth, J. L., & Lazrus, H. (2015). Factors affecting hurricane evacuation intentions. Risk analysis, 35(10), 1837-1857.

[45] Li, H., Tang, W., & Simpson, D. (2004). Behaviour based motion simulation for fire evacuation procedures. Paper presented at the Theory and Practice of Computer Graphics, 2004. Proceedings.

[46] Madden, T. J., Ellen, P. S., & Ajzen, I. (1992). A comparison of the theory of planned behavior and the theory of reasoned action. Personality and Social Psychology Bulletin, 18(1), 3-9.

[47] McGee, T. K., McFarlane, B. L., & Varghese, J. (2009). An examination of the influence of hazard experience on wildfire risk perceptions and adoption of mitigation measures. Society and Natural Resources, 22(4), 308-323.

[48] Moritz, M. A. (2003). Spatiotemporal analysis of controls on shrubland fire regimes: age dependency and fire hazard. Ecology, 84(2), 351-361.

[49] Nelson, K. C., Monroe, M. C., & Johnson, J. F. (2005). The look of the land: homeowner landscape management and wildfire preparedness in Minnesota and Florida. Society and Natural Resources, 18(4), 321-336.

[50] Ocal, A. (2019). Natural Disasters in Turkey: Social and Economic Perspective.

International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 51-61.

[51] Pan, X., Han, C. S., Dauber, K., & Law, K. H. (2007). A multi-agent based framework for the simulation of human and social behaviors during emergency evacuations. AI & SOCIETY, 22(2), 113-132.

[52] Paton, D., & Tedim, F. (2012). Wildfire and community: facilitating preparedness and resilience: Charles C Thomas Publisher.

[53] Proulx, G. (1995). Evacuation time and movement in apartment buildings. Fire Safety Journal, 24(3), 229-246.

[54] Proulx, G., Latour, J. C., & MacLaurin, J. W. (1994). Housing evacuation of mixed abilities occupants: National Research Council Canada, Institute for Research in Construction, National Fire Laboratory.

[55] Ramachandran, G. (1990). Human behavior in fires—a review of research in the United Kingdom. Fire technology, 26(2), 149-155.

[56] Riad, J. K., Norris, F. H., & Ruback, R. B. (1999). Predicting evacuation in two major disasters: Risk perception, social influence, and access to resources 1. Journal of Applied Social Psychology, 29(5), 918-934.

[57] Runyan, C. W., Bangdiwala, S. I., Linzer, M. A., Sacks, J. J., & Butts, J. (1992). Risk factors for fatal residential fires. New England journal of medicine, 327(12), 859-863.

[58] Shi, J., Ren, A., & Chen, C. (2009). Agent-based evacuation model of large public buildings under fire conditions. Automation in Construction, 18(3), 338-347.

[59] Shields, T., & Boyce, K. (2000). A study of evacuation from large retail stores. Fire Safety Journal, 35(1), 25-49.

[60] Sime, J. D. (1984). Escape behaviour in fires: Panic or affiliation. ProQuest Dissertations & Theses. [61] Sparks, P., Shepherd, R., & Frewer, L. J. (1995). Assessing and structuring attitudes toward the use of gene technology in food production: The role of perceived ethical obligation.

Basic and Applied Social Psychology, 16(3), 267-285.

[62] Walker, B., Associates, I., & Bryan, J. (1993). Human Behavior in Fires: Bonnie Walker & Associates Rehoboth Beach.

[63] Wang, P., Luh, P. B., Chang, S. C., & Sun, J. (2008). Modeling and optimization of crowd guidance for building emergency evacuation. In Automation Science and Engineering, IEEE International Conference (pp. 328-334).

[64] Whitehead, J. C., Edwards, B., Van Willigen, M., Maiolo, J. R., Wilson, K., & Smith, K. T. (2000). Heading for higher ground: factors affecting real and hypothetical hurricane evacuation behavior. Global Environmental Change Part B: Environmental Hazards, 2(4), 133-142.

[65] Xuesong, G., & Kapucu, N. (2019). Examining Stakeholder Participation in Social Stability Risk Assessment for Mega Projects using Network Analysis. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 1-31.

[66] Zeng, Y., Murphy, S. Ó., Sitanayah, L., Tabirca, T., Truong, T., Brown, K., & Sreenan, C. (2009). Building fire emergency detection and response using wireless sensor networks.

[67] Žarković Palijan, T., Kovačević, D., Kovač, M., & Sarilar, M. (2014). Profili osoba koje podmeću požare. Policija i sigurnost, 22(3/2013), 317-327.

[68] Јаковљевић, В. (2011). Цивилна заштита у Републици Србији. Београд: Факултет безбедности, 2011.

[69] Нововић, М. (2019). Евакуација из стамбених објеката у ванредним ситуацијама иза- званим пожарима (мастер рад). Београд: Факултет безбедности.

163

View publication stats

DOI: 10.5937/vojdelo1907164S

MOBILNI KOMUNIKACIONI SISTEMI I APLIKACIJE OD ZNAČAJA ZA INTEGRISANO UPRAVLJANJE

KATASTROFAMA

Maja Svrdlin Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u

vanrednim situacijama, Beograd

Vladimir M. Cvetković Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti

avremeno upravljanje u katastrofama uslovljava iznalaženje opti- malnih rešenja u pogledu mobilnih komunikacionih sistema i aplika-

cija koje se mogu koristiti za unapređivanje efikasnosti sistema zaštite i spasavanja. Multidisciplinarnost i suštinska komplikovanost procesa upra- vljanja rizicima od katastrofa uslovljava korišćenje različitih logističkih alata i opreme. U tom smislu, informaciono-komunikacione tehnologije igraju značajnu ulogu jer one na svojevrstan način podižu nivo sposobnosti ljudi za brzo odlučivanje i smanjuju mogućnosti nastanka različitih grešaka.

U radu se opisuju karakteristike i načini korišćenja najpoznatiji mobilnih aplikacija koje se širom sveta koriste u integrisanom upravljanju katastrofa- ma sa ciljem pružanja pomoći i podrške pripadnicima interventno-spasilačkih jedinica i drugim ugroženim građanima. Pored toga, sveobuhvatno se sagle- davaju postojeći i očekivani izazovi i problemi u normalnom funkcionisanju mobilnih komunikacionih sistema i aplikacija u uslovima katastrofa.

Ključne reči: bezbednost, mobilni telefoni, mobilni sistemi, aplikacije, upravljanje, katastrofe

Uvod

atastrofe izazvane prirodnim ili tehničko-tehnološkim opasnostima predstavljaju si- tuacije koje nadmašuju sposobnosti lokalnih, regionalnih i nacionalnih entiteta uslo-

vljavajući traženje pomoći od međunarodnih organizacija i eksperata (Moe et al., 2007:787). Milijarde ljudi u više od sto država sveta periodično je izloženo barem jednoj ka- tastrofi izazvanoj prirodnom opasnošću (Moe et al., 2007), a do sada ih je identifikovano oko 30 vrsta (Deshmukh et al., 2008). Svaka katastrofa ima razarajuće posledice po ljud- ske živote, ekonomiju, društvenu stabilnost i životnu sredinu. Kako se njihova učestalost i obim na planetarnom nivou svake godine sve više povećava (Warren, 2010), raste i potre- ba da se umanje i rizici (Cvetkovic, 2019; Cvetković et al., 2019; Cvetković et al, 2018; 2018a), razvije neophodna otpornost zajednica, te da se one što bolje pripreme, a kako bi

se uspešno na iste odgovorilo i što brže i efikasnije nakon katastrofe ugroženo područje oporavilo. U skladu sa tim, upravljanje katastrofama uz pomoć informaciono-komunikacio- nih tehnologija i konkretno mobilnih uređaja odnosno mobilnih aplikacija, igra vitalnu ulogu u sve četiri faze ovog ciklusa, prevenciji, pripremi, odgovoru i oporavku. Upravljanje kata- strofama se javlja kao suštinski i neraskidiv dinamičan proces, koji uključuje sve klasične funkcije menadžmenta poput planiranja, organizovanja, kontrolisanja i vođenja, pri čemu veći broj različitih interventno-spasilačkih službi radi zajedno kako bi se sprečile i ublažile posledice katastrofa, odnosno kako bi se unapredile ne samo preventivne nego i odgovara- juće represivne mere odgovora, a nakon toga i oporavka (Carter 2008, 19).

Multidisciplinarnost i suštinska komplikovanost procesa upravljanja rizicima od kata- strofa (Aleksandrina et al., 2019; Ocal, 2019) uslovljava korišćenje različitih logističkih alata i opreme. U tom smislu, informaciono-komunikacione tehnologije igraju značajnu ulogu jer one na svojevrstan način podižu nivo sposobnosti ljudi za brzo odlučivanje i smanjuju mogućnosti nastanka različitih grešaka. Kada se spomenu informaciono-komu- nikacione tehnologije, prevashodno se misli na sisteme za rano upozoravanje, geograf- sko-informacione sisteme, baze podataka o katastrofama, udaljene sisteme senzora, sa- telitske komunikacije, radio, Internet, televiziju, socijalne mreže, te mobilne uređaje. Od svih pomenutih, a sa rapidnim razvojem operativnih sistema i broja korisnika u poslednje dve decenije, mobilne tehnologije su postale nezaobilazan instrument vitalne podrške menadžmentu u upravljanja katastrofama na više načina, kroz monitoring, komunikaciju, širenje upozorenja, pružanje informacija o evakuaciji, spasavanju i slično. Klasa napred- nih mobilnih uređaja kao što su pametni telefoni, uz svojstva koja poseduju poput više- struko ugrađenih senzora, ili sposobnosti razmene različite vrste i velikog obima mrežnih podataka, otvaraju prostor i za efikasniju komunikaciju i kvalitetnije donošenje odluka, a sve to uz manje utrošenih materijalnih resursa, kao i vremena koje u katastrofama uvek manjka, ma koliko ga bilo. U proteklim decenijama, centralizovano upravljanje katastrofa- ma korišćenjem vojničke hijerarhije odlučivanja i krutih struktura u sve četiri faze ovog ci- klusa, a pogotovo tokom samog odgovora, pokazale su se nedovoljnim za uspešno vo- đenje čitavog procesa, naročito zbog sve većeg obima katastrofa i nužnošću za agilnim, a istovremeno koordinisanim i planski orijentisanim akcijama (Palmer et al., 2012). Sve očiglednija potreba za drugačijim, fleksibilnijim pristupom, gde će ljudi i tehnologija biti je- dan od primarnih i kritičnih aktera pre, tokom i posle katastrofa podudara se sa razvojem iformaciono-komunikacionih tehnologija, mobilnih uređaja i nešto kasnije, mobilnih apli- kacija projektovanih za pomoć u konkretnim izazovima koje prate katastrofu.

Autori u radu sagledavaju mogućnosti i ograničenja upotrebe informaciono-komunikaci- one tehnologije, detaljno razmatraju korišćenje mobilnih telefona i drugih mobilnih aplikaci- ja, i prikazuju prepreke koje prate njihovo osmišljavanje, implementaciju i primenu u praksi.

Informaciono-komunikacione tehnologije i integrisano upravljanje katastrofama

Iako nije uvek moguće u potpunosti eliminisati rizik, iskustva i praksa su pokazale da posledice katastrofa, kao i nivo ugroženosti mogu biti ublaženi ako se ljudi za njih proaktiv- no pripreme (Kumiko & Shaw, 2019; Xuesong & Kapucu, 2019). U tom smislu, informacio-

no-komunikacione tehnologije potencijalno igraju veoma značajnu ulogu, jer mogu pomoći da se reše upravo složeni problemi koristeći socio-tehnološki pristup. Informaciono-komuni- kacione tehnologije obuhvataju kako tradicionalne (radio, televiziju), tako i moderne medije, poput Interneta, senzora, satelitskog radija i mobilne tehnologije (Hassan, 2015). Iako se njihova primena obično vezuje za faze odgovora i oporavka, nove tehnologije nastale po- četkom devedesetih godina prošlog veka povećavaju mogućnosti primene i u fazi prevenci- je i ublažavanja katastrofa (Yodmani & Hollister, 2001). Raznovrstan je niz dostupnih infor- maciono-komunikacionih tehnologija koje mogu unaprediti proces upravljanja rizicima i smanjenja rizika od katastrofa (UN-APCICT/ESCAP, 2016:36). Među glavnim alatima koji se spominju u upravljanju rizicima od katastrofa, značajni su sledeći (Fatma, 2012:476): 1. sistemi za rano upozoravanje i simulacioni modeli: omogućavaju dobijanje i deljenje infor- macija o potencijalnim efektima katastrofa, riziku i broju ugroženih ljudi kako bi se na vreme izvršila evakuacija i umanjile posledice, dok se simulacioni modeli koriste kao instrumenti tokom pripreme za donošenje odluka i planiranje; 2. baze podataka o katastrofama dostup- ne na internet adresama: kompjuterski sistemi podataka o ugroženim i ranjivim zajednica- ma i objektima, koji služe kao alati za identifikovanje rizika i formiranje strategije odgovora na katastrofu; 3. satelitske komunikacije: pomažu kod realizacije operacija potrage i spasa- vanja ugroženih, koristeći se globalnim sistemom za pozicioniranje i fotografijama iz vazdu- ha kako bi se odredile tačne koordinate lokacija na koje je potrebno dostaviti pomoć, ali ta- kođe i pratiti aktivnosti operativnih snaga na terenu, situacije na ugroženim površinama, te podržati sisteme za rano upozoravanje brzim i tačnim informacijama; 4. udaljeni senzorni sistemi: koristeći se optičkim i radarskim satelitskim sistemima, ove tehnologije pomažu da se prilikom prostornog planiranja na površinama ugroženim od katastrofa lakše i preciznije odrede mogući rizici po infrastrukturu i ljude; 5. geografski-informacioni sistemi (GIS): GIS svemirska tehnologija omogućava da se bolje pripremimo za katastrofe kroz analizu situa- cije ugroženog područja, procenu i mapiranje rizika, nadziranje i monitoring rizičnih površi- na; 6. sistemi za pomoć u odlučivanju: alati koji pomažu pri ranom upozoravanju, ublažava- nju i pripremanju odgovora; 7. internet sajtovi, elektronska pošta i socijalni mediji: tehnolo- gije koje omogućavaju podizanje svesti stanovništva, iskazivanje i razmenu mišljenja o rizi- cima od katastrofa, promovisanje saradnje, upozoravanje zajednice na dolazeću katastro- fu, krizno komuniciranje sa različitim javnostima i zainteresovanim stranama tokom odgo- vora, ali se njihova uloga deljenja informacija o obimu događaja i preduzetim akcijama i merama, nastavlja ne samo tokom prvobitnog odgovora, već i kasnije, u fazi oporavka; 8. radio, mobilni uređaji, faks, televizija, telefonske linije za hitno reagovanje, meteorološki sa- telitski sistemi i drugi instrumenti telekomunikacione i komunikacione mreže: koriste se za brži i sigurniji protok informacija, prenos podataka radi poboljšanja situacione svesti i opti- mizacije korišćenja resursa, te pomoć pri koordinisanim akcijama odgovora i spasavanja.

Od svih navedenih, kako u pogledu dostupnosti, tako i brzine porasta broja korisnika, mobilne tehnologije se poslednjih godina najbrže šire. Dok su na samom početku razvoja one bile bazirane na mrežnim porukama i pozivima, uz ogroman rast u primeni mobilnih uređaja, razvile su se i sve sofisticiranije mobilne usluge (Hassan & Ayub, 2015). Trenut- ne aktivnosti iz oblasti sistema za upravljanje katastrofama uz pomoć mobilnih uređaja variraju od kratkih (SMS) poruka upozorenja (primer su Ujedinjeno Kraljevstvo i Hong Kong), pa sve do mogućnosti građana da uz pomoć mobilnih uređaja doniraju sredstva neposrednim putem ugroženim zemljama, kao što je to regulisano u Češkoj Republici

(Souza & Kushchu, 2005:456). S obzirom na važnost i obim, u sledećem poglavlju bavi- ćemo se ne samo trendovima, nego i konkretnim primerima upotrebe mobilnih uređaja u katastrofama, kao i nezaobilaznim propratnim izazovima.

Upotreba mobilnih komunikacionih sistema (telefona) u periodima pre, za vreme i nakon katastrofa

Inovativna rešenja u pogledu načina korišćenja mobilnih tehnologija bila su u direkt- noj sprezi sa unapređivanjem taktičkih i tehničkih metoda upravljanja u uslovima kata- strofa. Uopšteno uzev, mobilni telefoni omogućavaju vitalnu podršku menadžmentu kroz različite mogućnosti podrške u monitoringu, komunikaciji, širenju upozorenja, pružanju informacija o evakuaciji, spasavanju i slično (Soni et al., 2014:9). Distribuirati odgovaraju- ću informaciju u blagovremenom trenutku jeste krucijalan i istovremeno izuzetno zahte- van korak neophodan za sprečavanje nastanka štete i gubitka ljudskih života, odnosno adekvatnog reagovanja onda kada se određena opasnost već dogodi, ali i pružanja po- moći u procesu rehabilitacije. Jedna od osnovnih karakteristika katastrofa jeste da uni- štavaju kritičnu komunikacionu infrastrukturu i na taj način onemogućavaju funkcionisa- nje mobilne telefonije. Iz tih razloga, a imajući u vidu da je efikasnost odgovora, oporavka i rehabilitacije nastradalih društvenih zajednica u direktnoj vezi sa uspešnim funkcionisa- njem sistema, potrebno je ojačati ove sisteme veza. Mobilni uređaji su izuzetno pogodni za komunikaciju i upravljanje katastrofama, a karakteristike koje ih čine takvima su slede- će (Sweta, 2014:357): zbog svojih malih dimenzija, proporcionalno je uvećana moć pre- nosa i tako se mogu upotrebljavati bez ikakvih težinskih opterećenja po korisnika; mobilni uređaji se mogu napuniti i koristiti više sati ili dana na terenu na kom ne postoji moguć- nost električnog snabdevanja; multifunkcionalnost mobilnih uređaja omogućava primanje višestrukih i različitih tipova informacija, kao što su poruke, imejlovi, podaci i pozivi od drugih udaljenih korisnika; modifikovane web aplikacije za mobilne platforme pružaju šansu korisnicima da dođu do potrebnih informacija bez nepotrebnog pokretanja internet pregledača. Tačna i pravovremena informacija koja se može dobiti i pružiti putem mobil- nih uređaja korisna je u svim fazama upravljanja katastrofama, naročito u fazi pripreme odnosno upozorenja o nadolazećoj opasnosti i prvobitnom odgovoru. U realnosti, mobil- ne komunikacione sisteme koriste svi za različite privatne, poslovne i zabavne aktivnosti. Često, događa se da građani koji primete određenu opasnost mogu preko mobilnog tele- fona obavestiti nadležne organe i time uveliko doprineti njihovoj efikasnijoj reakciji.

Upozorenja o nadolazećim opasnostima putem izgrađenih sistema za rano upozoravanje i obaveštavanje su efikasna kada je reč o predvidljivim opasnostima poput poplava, uragana ili tornada, tada mrežni operater direktno šalje SMS stanovnicima ugroženog područja kako bi se pravovremeno pripremili za moguću evakuaciju (Soni et al., 2014:9). U situacijama kada je te- ško uočiti kada će se opasnost razviti i kada ne postoji nikakvo upozorenje, posledice katastrofe mogu biti iznimno tragične i materijalno obimne. Upravo u ovim okolnostima, zajednica može imati koristi od mobilnih uređaja i njihovih korisnika koji su neposredno ugroženi ili pogođeni ka- tastrofom, tako što će se oni služiti mobilnim telefonima kao instrumentima za rano upozorava- nje prosleđujući informacije koje poseduju dalje svojim komšijama, prijateljima, nadležnim slu- žbama i drugima, bilo direktno pozivom, porukom, ili indirektno postavljanjem statusa i izveštaja

na socijalne mreže i web (Sweta, 2014:357). Većina operacija tokom katastrofa koordinira se iz operativnog centra za katastrofe, koji je obično smešten na određenoj fizičkoj lokaciji. Zbog priti- saka na donosioce odluke da omoguće javnu dostupnost informacija o trenutnoj situaciji u real- nom vremenu, došlo je do promene trenda (Botterell & Griss, 2011), te se informacije više ne čuvaju u određenim centrima i samo za nekolicinu privilegovanih, a ovakva promena je usledila sa razvojem „web-a 2.0“, ,,WiFi“, mobilnih tehnologija, posebno u kontekstu evolucije primene socijalnih mreža, te različitih mobilnih aplikacija. Informacije sakupljene mobilnim uređajima od strane volontera (Cvetković, Milašinović, & Lazić, 2018), medija ili samih ugroženih iz zone opa- snosti, bilo da su u pitanju audio, video zapisi ili fotografije mogu se ,,geotagovati i geokodirati”, što otvara prostor za niz novih mogućnosti iskorišćavanja tih informacija tokom katastrofa (Roc- he, Propeck-Zimmermann & Mericskay, 2013). Tako bi zahvaljujući geokodiranim delovima in- formacije, bilo mnogo lakše praviti planove i donositi odluke o npr. spasilačkim operacijama. Pri- padnici interventno-spasilačkih službi bili bi u mogućnosti da u svakom trenutku i u što kraćem vremenskom periodu identifikuju tačnu poziciju ugroženih ljudi što bi uveliko pospešilo njihov efi- kasniji odgovor. Upotreba mobilnih telefona u poboljšanju odgovora na katastrofu evidentna je i kroz praćenje odašiljanog signala sa uređaja njihovih korisnika među stanovništvom na ugrože- nom području. Pozicija korisnika se može utvrditi ili preko telefonskih prijemnika, proksi servera ili globalnog sistema za pozicioniranje, ako je on uključen (Gething& Tatem, 2011:1).

Otvorenim protokom komunikacija putem mobilnih uređaja promoviše se uključivanje opšte javnosti i drugih privatnih entiteta, koji takođe poseduju informacije od značaja za delovanje u svim fazama katastrofa. Dosadašnja komunikaciona mreža tokom katastrofa pokazala se nedovoljno efikasnom i birokratskom, stoga Sveta (Sweta, 2014) predlaže da se putem bežične komunikacione strukture i glavnog komandnog centra omogući i neposredan slobodan tok informacija na liniji od centralne vlasti do povezanih agencija i službi, poput policije, vatrogasno-spasilačkih timova, ali i dalje do preživelih i pogođenih katastrofom koji će potvrditi postojeće informacije i interaktivno istovremeno sa službama zaduženim za odgovor učestvovati u procesu odgovora i oporavka. S obzirom da je koor- dinacija informacija nemoguća bez slobodnog konstantnog protoka relevantnih informaci- ja (Meissner et al., 2002), uz pomoć ovakve platforme, menadžeri srednjeg i najvišeg ni- voa koji nisu prisutni na terenu, a rukovode aktivnostima, kao i timovi odgovorni za nepo- srednu pomoć, preplavljeni su direktnim informacijama poput mogućih pristupnih puteva do pogođene lokacije, ili potencijalnim gubicima, a primarna briga u upravljanju katastro- fama koja se odnosi na kriznu komunikaciju i deljenje pouzdanih informacija i širem okru- ženju, bila bi ako ne rešena, onda sigurno manja (Comfort, 2007). Tako se upotrebom mobilnih komunikacija promovišu javna svest i kolaboracija kao temeljni stubovi timskog rada u upravljanju katastrofama.

Uloga pametnih telefona u procesu upravljanja katastrofama

Jedan od najvećih izazova u savremenom upravljanju katastrofama odnosi se na razvi- janje mogućnosti i ostvarivanje preduslova da se u kratkom vremenskom periodu identifiku- ju i opišu najznačajnije karakteristike manifestovane katastrofe, ali i da se što pre obavesti javnost u fazama pre, za vreme i nakon ispoljavanja posledica katastrofa. U praksi, nije ne- uobičajeno da se pripadnici interventno-spasilačkih jedinica žale da im nedostaju „prave in-

formacije, u pravo vreme”. Svako odlaganje dobijanja spomenutih informacija, automatski znači i kašnjenje u procesu pružanja pomoći što direktno prouzrokuje rast posledica. U da- našnje vreme, zahvaljujući automatskim i inteligentnim sistemima, život je znatno olakšan, a to se pogotovo odnosi na periode vanrednih situacija. Tako su pametni telefoni primer tehnologije koja ima niz benefitnih funkcija za njihove korisnike i celokupnu zajednicu u pe- riodu pre, za vreme i posle katastrofa. Upotreba pametnih telefona u upravljanju katastrofa- ma znatno je, putem globalnog sistema za pozicioniranje (GPS), unapredila praćenje ugro- ženih, zaposlenih iz vladinih i nevladinih organizacija, volontera i svih ostalih aktivnih akte- ra. Ove mogućnosti ostvaruju se na dva načina, ili pomoću mobilnog mrežnog signala gde će u ovom slučaju signali odašiljani u bazu biti pokazatelj lokacije (Chowdhury, Mridul & Kushchu, 2005:245), ili pomoću platformi za izračunavanje pozicije sa ugrađenim senzori- ma poput onih koji detektuju lokaciju korisnika na mapi, u zavisnosti od jačine geomagnet- skog polja (Maryam et al., 2016:301). Takođe, korisnici pametnih telefona imaju prilike da šalju i primaju ažurirane informacije o trenutnoj katastrofi ne samo putem bežične komuni- kacije, pri čemu se koriste protokoli velikog dometa, već i putem bežične senzorske mreže, koju karakterišu protokoli kratkog dometa (Miluzzo et al., 2008). Prilikom korišćenja različi- tih aplikacija, koriste se i različiti senzori ugrađeni u pametne telefone poput akcelerometra, magnometra itd. (Chowdhury, Mridul & Kushchu, 2005).

U periodu pre ali i u trenutku ispoljavanja štetnih dejstava katastrofa, potrebno je oba- vestiti sve građane o ispoljenim ali i predstojećim opasnostima. Ukoliko su takve osobe svesne i budne, pokušaće da se detaljnije informišu i po potrebi evakuišu, a u drugom slu- čaju, trebalo bi da postoje mehanizmi koji će automatski detektovati opasnost i upozore- njem naglasiti bitnost i hitnost situacije. Pravovremena akcija i reakcija u takvim slučajevi- ma predstavlja veliki izazov (Maryam et al., 2016:302) i istovremeno priliku da pametni tele- foni olakšaju suočavanje s njim. Glavni ciljevi korišćenja pametnih telefona u procesu upra- vljanja u katastrofama ogledaju se u automatskom otkrivanju bilo koje vrste opasnosti kori- šćenjem ugrađenih senzora koji će omogućiti izbor adekvatnog načina reagovanja u datoj situaciji. Pored toga, omogućavaju podršku za razmenu tačnih podataka, kao i automatsko obaveštavanje ili upozoravanje o toku događaja svih zainteresovanih strana putem notifika- cija, imejlova, SMS-a itd. Na kraju, olakšavaju odgovore na nastale katastrofe uz minimalne intervencije i napore ljudskih i materijalnih kapaciteta. Značajno je spomenuti da se efika- snost korišćenja mobilnih telefona u procesu upravljanja u uslovima katastrofa najbolje da ilustrovati na primerima ,,3D vizualizacije“ i ,,Crowdsensing-a” (Maryam et al., 2016:303). Modernim trendovima u primeni pametnih telefona u ovoj oblasti, dominira stanovište da se stalno radi na kontroli kvaliteta, te da nema suvišnih podataka. Trodimenzionalne GIS baze podataka sadrže 3D strukture podataka koje reprezentuju istovremeno i geometriju i topo- logiju 3D oblika (Kalkofen, Mende & Schmalstieg, 2007). Kako bi vizualizacija, koja može olakšati mnogo operacija, bila moguća koriste se podaci nastali praćenjem mobilnih uređa- ja. Mobilni uređaji su značajni instrumenti tokom odgovora na katastrofu tako što efikasno mogu da vizuelizuju relevantne, selektovane informacije (na primer fotografije, 3D modele, podatke koje sakupljaju senzori) i predstave potencijalna rešenja situacije.

Kim i saradnici (Kim et al., 2007) su razvili vizuelni analitički sistem za mobilne telefo- ne koji procesuira podatke prikupljene senzorima i lokaciju, a zatim ih na jednostavan, la- ko čitljiv način prikazuje, što zaposlenima omogućava efikasniji odgovor i planiranje ope- racija. U cilju smanjivanja stope rizika po gubitak ljudskih života i povećanje brzine i bez-

bednosti evakuacije, zaposleni u spasilačkim službama mogu koristiti pametne telefone pri prikazu digitalnih planova zgrada, a u kojima instaliran akcelerometar može identifiko- vati organizaciju ili objekat na kom se lice nalazi (Maryam et al. , 2016:304).

Progresivnim napretkom industrijskih tehnologija, kao i povećanjem broja pametnih telefo- na, ljudi su zakoračili u eru Interneta stvari ,,Internet of Things (IoT)“, koja povezuje različite fi- zičke objekte i njihova okruženja na realističniji i sveobuhvatniji način (Ma, Zhao & Yuan, 2014:29). Način prikupljanja podataka, ideja, usluga poznat kao ,,crowdsensing“ putem ure- đaja i senzora nam može obezbediti upravo takve detaljne i realne informacije o trenutnoj si- tuaciji pre, tokom i nakon katastrofe. Postoji niz eksperimentalnih projekata koji istražuju sve- prisutnost senzora u pametnim telefonima, a pomoću kojih možemo dobiti kritične informacije o infrastrukturnim oštećenjima, podrhtavanjima, ili požarima tokom zemljotresa. Akcelerometri ugrađeni u današnje pametne telefone se mogu koristiti kako bi se brzo i jeftino izmerila jači- na podrhtavanja i to sa mnogo većom prostornom rezolucijom nego što je to moguće uz po- moć profesionalnih visokokvalitetnih senzora kao što je K-NET u Japanu. Takvo praćenje ja- čine potresa može biti izuzetno korisno za analizu kumulativnog uticaja podrhtavanja na gra- đevine, a pogotovo za dizajniranje bezbednijih fizičkih konstrukcija (Konomi et al., 2015: 449). Požari, često izazvani zemljotresima, mogu prouzrokovati značajnu štetu stanovnicima.

Rana identifikacija lokacije požara bitna je kako bi se predvidelo širenje požara i napravio adekvatan evakuacioni plan. Relativno su retka istraživanja detekcije požara pametnim tele- fonima, međutim, ista grupa naučnika sa dva japanska univerziteta (Konomi et al., 2015:

449) ispitivali su kako se pametni telefoni poslednje linije poput SAMSUNG Galaxy 4, opre- mljenih temperaturnim i senzorima vlažnosti vazduha, mogu upotrebiti kako bi se odredila verovatnoća nastanka požara, ako se dostigne određena visoka temperatura i niska vla- žnost. Piter i saradnici (Haddawy et al., 2015) prezentovali su kako 4D pametni telefoni mo- gu pomoći pri uzbunjivanju i širenju informacija od kritične važnosti. U slučaju nadolazeće opasnosti, bilo da je reč o poplavama, požarima, epidemijama, kada administrator pošalje upozorenje, korisnici 4D mobilnog uređaja u zavisnosti od svoje lokacije, putem aplikacija i

,,crowdsource” sistema, istovremeno ne samo da u realnom vremenu primaju to upozorenje, obaveštavaju se o potencijalnim alternativnim pravcima razvoja događaja, nego i dopunjene informacije sa lica mesta šalju dalje, te se tako razvija platforma koja omogućava podizanje svesti stanovništva o uslovima koji ih okružuju i brzo reagovanje u vanrednim situacijama.

Uloga mobilnih aplikacija u pružanju pomoći ugroženim ljudima u katastrofama

U toku 2009. godine, Fajardo i Opus (Fajardo & Oppus, 2009) razvili su aplikaciju ,,My Disaster Droid (MDD)” koja izračunava najbolje rute za stizanje na različite geografske lo- kacije. Tako izračunate rute pomažu volonterima i pripadnicima interventno-spasilačkih slu- žbi da dođu do maksimalnog broja ugroženih ljudi za najbrže moguće vreme. Aplikacija funkcioniše tako što su geografske lokacije opisane geografskom širinom i dužinom, a pri- kazuju se u vidu ,,MapView“ i ,,ListView“. MapView koristi ,,Google Maps“ kako bi prikazao lokaciju na mapi, dok ,,ListView“ prikazuje informacije o ljudima kojima je potrebna pomoć, njihovim lokacijama i distanci od lokacije korisnika izražene u kilometrima (Fajardo & Op- pus, 2010). Pored spomenute aplikacije, razvijena je i ,,Smart Rescue“ koja omogućava da

se identifikuju i obeleže sve potencijalne pretnje i mogući saveti za njihovo savladavanje. Pored toga, automatski se prosleđuju pozivi za pružanje pomoći. Spomenuta aplikacija mo- že poslužiti istovremeno i kao instrument komunikacije u katastrofama s obzirom da je njeni korisnici mogu upotrebiti u svrhu širenja upozorenja o bilo kojoj vrsti opasnosti na određe- noj lokaciji. Može izvoditi komplikovane zadatke bez brzog trošenja baterije i uticaja na nor- malno funkcionisanje pametnog telefona (Maryam, 2016:304).

U cilju davanja korisnicima određene preliminarne instrukcije kako da pruže prvu pomoć u zavisnosti od povrede, te da im prikaže najbrži, najprohodniji pravac do najbliže bolnice, razvi- jena je aplikacija za pružanje prve medicinske pomoći. U slučaju bilo katastrofe, aplikacija se pokazala kao odlično sredstvo koje pruža upravo dve vrste usluga: prva, odnosi se na niz uputstava o pružanju medicinske pomoći; druga, pronalazak tačne, adekvatne i funkcionalne putanje do bolnice. Kada je reč o pružanju prve pomoći, dostupne su informacije o neophod- nim medicinskim merama za ublažavanje povreda uzrokovanih povredama mišića i kože. Kod druge usluge, koristi se u mobilni telefon ugrađen globalni sistem za pozicioniranje, čime se omogućava ne samo pronalazak i izračunavanje najbliže bolnice, nego i mogućnost navi- gacije do željene, a pre toga korisnikovom odlukom birane lokacije (Maryam, 2016:304).

U cilju ublažavanja posledica zemljotresa, razvijena je aplikacija ,,Quake SOS“ koja pred- stavlja svojevrsnu aplikaciju osmišljenu i dizajniranu za rano upozoravanje i brzo pozivanje pomoći. Omogućava korisniku da se u slučaju nastanka opasnosti, odnosno zemljotresa, in- formiše da li je na bezbednom ili mu je potrebna pomoć. Takođe, aplikacija sadrži bazu poda- taka o svim prethodnim zemljotresima sa detaljima gde i kada su se dešavali i takva baza se periodično ažurira nakon instalacije na pametnom telefonu (Maryam et al., 2016:304). Fede- ralna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) Sjedinjenih Američkih Država razvila je aplikaciju za podizanje svesti o različitim vrstama opasnosti. Aplikacija se primarno koristi da bi se stanovništvo bolje pripremilo pre nastanka katastrofe, ali se ona može upotre- bljavati i nakon njenog nastanka s obzirom da sadrži npr. interaktivnu ček-listu neophodne opreme za preživljavanje takvih događaja; mogućnost podsetnika u vidu lekcija kako ostati bezbedan pre, za vreme i nakon katastrofa izazvanih različitim izvorima opasnosti uključujući poplave, uragane, tornada i zemljotrese; zatim omogućava dobijanje upozorenja od Nacional- ne službe za vremensku prognozu u slučaju predviđanja nastanka opasnosti; deljenje foto- grafije iz zone ugroženosti tokom katastrofa, koje se kasnije uz pomoć socijalnih medija pro- sleđuju i služe daljem obaveštavanju stanovništva o opasnostima, ali i pomaže pripadnicima spasilačkih službi da brzo reaguju (FEMA). Pored toga, postoji i besplatno dostupna mobilna aplikacija ,,Disaster Alert“ koja omogućava praćenje višestrukih opasnosti širom sveta, dobija- nje izveštaja o njima, kao i mogućnost njihovog deljenja na društvenim mrežama, ali i rano upozoravanje za aktivne opasnosti (Pacific Disaster Center).

Izazovi i ograničenja upotrebe mobilnih telefona u katastrofama

Primarni izazov u odgovoru na svaku prirodnu ili tehničko-tehnološku opasnost jeste komu- nikacija, i prožima se mnogo dalje od pitanja povezanih isključivo sa interoperabilnošću. Na osnovu praktičnih posmatranja vežbi i treninga spasilačkih službi, radnih diskusija i ispitivanja koje su sproveli, Manođ i Beker (Manoj & Baker, 2007) su identifikovali 3 glavne kategorije ko-

munikacionih izazova povezanih sa informaciono-komunikacionim tehnologijama i mobilnim te- lefonima u katastrofama, a to su: tehnološki, sociološki i organizacioni. Jedan od glavnih tehno- loških izazova nakon manifestacije katastrofe jeste razvoj i održavanje informaciono-komunika- cionog sistema za sve subjekte i snage zaštite i spasavanja, volontere i građane. Irelevantno je da li su informaciono-komunikacione mreže u potpunosti uništene, ili one uopšte i ne postoje, ako su u pitanju zabačene geografske površine. U takvim okolnostima, razvoj novih sistema može biti još komplikovanije s obzirom na komunikacionu infrastrukturu koja delimično ili apso- lutno ne funkcioniše, što može dovesti do zavisnosti od ljudi kao glavnih aktera komunikacio- nog sistema. Druga bitna prepreka koju je potrebno prevazići jesu pitanja vezana za višeorga- nizacijsku interoperabilnost. Kako bi se u budućnosti takvi sistemi u katastrofama srednjeg i ve- likog obima učinili produktivnijim, potrebno je u njihov dizajn inkorporirati dva tehnološka reše- nja, dvostruku upotrebu tehnologija koja bi podrazumevala rad u normalnom i vanrednom reži- mu,kaoismanjivanjeizlišnosti,kojabiseprevazišlakorišćenjemuređajasavišestrukimmre- žnim sposobnostima (kao što su pametni telefoni sa ,,WLAN“ ili ,,bluetooth“ interfejsom). Ako se bazične stanice unište, mobilni uređaji mogu formirati lokalnu mrežu.

Socijalni izazovi koji se javljaju tokom komunikacije u uslovima katastrofa između grupa na različite načine, nameću neophodnost razumevanja modela ljudskih aktivnosti i ponaša- nja tokom ovih događaja, posebno onih koji se odnose na dostupnost, pristupačnost i prime- njivost informacionog rešenja (Manoj & Baker, 2007). Deljenje i proliferacija informacija je istovremeno, i od kritične važnosti, i problematična, počevši od toga kome verovati u novou- spostavljenom i nesigurnom okruženju. Čak i kada se dostigne određeni nivo poverenja, i dalje su aktuelna pitanja bezbednosti. Bitan faktor je takođe i emotivna i psihička promenji- vost stanja ugroženih i žrtava katastrofa, a stres, strah i druge emocije otežavaju prisebnost i intenziviraju se sa nedostatkom informacija. Takav problem se parcijalno rešio s pojavom i primenom prethodno pomenutih mobilnih aplikacija, međutim i tu postoji ogroman prostor za napredak, kako u smislu efikasnosti tako i nedovoljne volje i edukacije stanovništva da iste koriste. Katastrofe su često visokopolitizovane situacije u kojima je izveštavanje i dostupnost informacija strogo ograničena ili zabranjena u zavisnosti od prirode opasnosti, a posebno kada ne postoji kooperacija među akterima koji u njima učestvuju. Upravo mobilne tehnolo- gije mogu obezbediti da se prevaziđe ovaj problem, i omoguće otvorenu i što slobodniju i neposredniju komunikaciju među (ne)vladinim sektorom i građanima, čak i u slučaju kada su oštećeni ili uništeni glavni komunikacioni prijemnici ili preopterećeni tradicionalni izvori oba- veštavanja kao što su SMS poruke i pozivi. Međutim, izveštavanje u realnom vremenu može prouzrokovati drugi problem koji se ogleda u preopterećenosti velikim brojem informacija ko- jima nedostaje koordinacija i uspešno upravljanje (Sweta, 2014:358), što nas dovodi do po- slednje kategorije izazova, kako toliki broj informacija, većinom neproverenih, organizovati.

Organizacioni izazovi preovlađuju naročito u fazi odgovora, kada postoji preoptereće- nost informacijama, ali i veliki potencijal za njihovu irelevantnost, te tako vode do haosa i pomešanih reakcija tokom samog upravljanja u uslovima katastrofa (Sweta, 2014:359). Na to treba dodati, neophodnost prisutnosti konstantnih interaktivnih povratnih informaci- ja radnika, volontera ali i građana iz zone ugroženih, kao i rukovodioca i menadžera iz operativnih centara, kako bi se činjenice o situaciji osvežavale u realnom vremenu, a sa druge strane, posebno kada grupe u normalnim okolnostima naviknute na hijerarhiju i centralizovano donošenje odluka, odjednom moraju da rade u dinamičnom, privremenom okruženju, teško je usaglasiti ova dva pristupa ‒ nužnost informacija, njihov preveliki

broj, potrebu da one budu što preciznije, konciznije, ali i da se pravovremeno razmenjuju između svih uključenih aktera. Međutim, kako je već pomenuto, kolaborativne tehnologije poput mobilnih, i istaknutih aplikacija, mogu pomoći u poboljšanju međuorganizacione komunikacije (Farnham, Pedersen & Kirkpatrick, 2006). Dakle, mobilni uređaji i aplikacije razvijene na nacionalnom i međunarodnom nivou učinile su katastrofe od lokalnih, glo- balnim fenomenima. Međutim još uvek postoje delovi sveta i strukture stanovništva koje sebi, ili ne mogu da priušte pametne telefone ili nisu upoznati sa ovakvim mogućnostima, te nisu razvili potrebne veštine kako bi sa jedne strane, kao volonteri ili građani adekvat- nije pomogli ugroženima, a sa druge strane, nadležne službe i nevladine organizacije br- že, kvalitetnije i kompetentnije obavljali poslove upravljanja u katastrofama.

Upotreba mobilnih podataka pri odgovoru na katastrofu:

studija slučaja Haitija

Upravljanje katastrofama zahteva tačne informacije i povezivanje sakupljenih podata- ka sa analizom kako bi se proces donošenja odluka učinio produktivnijim. Postojeći pri- stupi pružanju pomoći odmah nakon tragičnog događaja, poput dugoročnog premišljanja u štabovima za vanredne situacije o najboljim transportnim ili evakuacionim putevima, kao i ručna registracija po sistemu „papira i olovke” žrtava na stanicama za prihvat i zbri- njavanje, često su neadekvatni i sve više zastareli. U praksi, najdostupniji izvori informa- cija jesu „živi svedoci” ili medijski izveštaji. Iako mogu biti pravovremeni, ovakvi izveštaji ne sakupljaju se sistematično i mogu produkovati pristrasno predstavljanje događaja. Međutim sa razvojem mobilne tehnologije i svesti ljudi, došlo je i do revolucionarnih pro- mena u praćenju kretanja ugroženih pomoću prikupljenih mobilnih podataka.

Lokacija korisnika mobilnih telefona sa kojih se šalju pozivi ili tekstualne poruke odre- đuje se pomoću najbližeg mrežnog prijemnika. Sve do 2011. godine potencijal za praće- nje žrtava putem mobilnih podataka u haotičnom okruženju neposredno nakon katastrofa nije bio dovoljno istražen. Bengtson i saradnici (Bengtsson, Lu, Thorson, Garfield & Von Schreeb, 2011) su u toku 2011. godine prezentovali analizu procene broja i putanje kre- tanja raseljenih lica nakon razornog zemljotresa na Haitiju 12. januara 2010. godine, a na osnovu mobilnih podataka. Oni su retrospektivno došli do sakupljenih podataka za period od 6 nedelja pre, do 5 meseci nakon katastrofe, uključujući analizu 282 miliona poziva sa

2.8 miliona pojedinačnih mobilnih uređaja. Nakon postavljenih jednostavnih pretpostavki, istražili su broj raseljenih lica, vremenski period u kom i za koji su se kretali, te lokacije do kojih su putovali. Njihova studija pokazale je da je njihova procena bila mnogo pribli- žnija detaljnim rezultatima na drugi način sprovedenih istraživanja, čime se sugeriše da mobilni podaci omogućavaju mnogo detaljniju i precizniju sliku kretanja populacije za mnogo kraće vreme od onih koji se standardno koriste u toku odgovora. Krucijalno pita- nje je da li se pristup koji su predstavili Bengtson i saradnici može operacionalizovati, sa podacima koji će biti sakupljeni, analizirani i dostavljeni u realnom vremenu tokom kata- strofe licima koji upravljaju akcijama odgovora. Autori su odgovorili i na ovo pitanje tako što su primenili svoj pristup u realnom vremenu prativši kretanje pojedinaca nakon izbija- nja epidemije kolere posle zemljotresa. Uspeli su da primene svoju analizu i objave re- zultate u roku od 12 sati nakon što su dobili pristup mrežnim podacima.

Potencijalne prednosti upotrebe mobilnih podataka za praćenje populacije su očigled- ne: podaci su pravovremeni, obilni i nije potreban napor za njihovo prikupljanje. Ipak, od- ređena ograničenja takođe moramo imati u vidu (Gething & Tatem, 2011:2). Prvo, kata- strofe mogu uništiti mrežu, ograničavajući pokrivenost, dostupnost i upotrebu mobilnih podataka, dok nestanak struje može prouzrokovati nemogućnost dopunjavanja baterije mobilnih uređaja. Takođe, prekogranično raseljavanje stanovništva je poseban izazov za praćenje, s obzirom na mrežnu pokrivenost nacionalnih operatera samo svoje teritorije. Treće ograničenje odnosi se na reprezentativnost uzorka populacije na osnovu kojih se izvode analize, s obzirom da mnoge strukture društva još uvek u velikom broju zemalja ne poseduju mobilne telefone, posebno se to odnosi na ruralno stanovništvo, žene, siro- mašne i stare. I poslednji izazov tiče se bezbednosti preuzetih podataka, tako da bi se morali razviti protokoli koji će osigurati privatnost korisnika.

Zaključak

Budućnost u kojoj će informaciono-komunikacione tehnologije doživeti svoju ekspan- ziju, doneće sa sobom određene pogodnosti i inovacije, koje će omogućiti donosiocima odluka da vrlo brzo, racionalno i na bazi svih relevantnih informacija izaberu odgovaraju- će i najefikasnije rešenje u pogledu ublažavanja, odgovora i oporavka od posledica kata- strofa. Imati pravu informaciju u pravo vreme od kritične je važnosti u svim fazama upra- vljanja katastrofama, bilo da se radi o pripremi, odgovoru ili oporavku i rehabilitaciji ugro- ženog područja i zajednice. Značajno uvećan broj korisnika mobilnih telefona, koji koriste 3G i 4G, kao i socijalnih mreža, doveo je i do poboljšanja kanala ne samo svakidašnjih, već i kriznih komunikacija. Sa ekspanzijom protoka 3G i Wifi mreža širom sveta, te raz- vojem Android i drugih operativnih sistema, ušli smo u novu eru u kojem dominiraju i novi žanrovi geotagovanih i geokodiranih informacija koje dodaju vrednost prethodnim funkci- jama i upotrebi mobilnih uređaja pre, za vreme i nakon katastrofa, jer se korisnici, između ostalog, javljaju i kao mikro blogeri u identifikaciji opasnosti, ugroženih i preživelih, njiho- vih lokacija, te deljenju tih informacijama dalje putem mreže.

S obzirom da smo u radu istakli svojstva mobilnih telefona koja ih čine pogodnim za pomoć različitim službama, organizacijama, ali i samim građanima i ugroženima pri delovanju u katastrofama, te niz mobilnih aplikacija putem kojih je to znatno olakšano, treba istaći važnost podizanja svesti o prednostima njihove upotrebe, edukovati sta- novništvo kako ih koristiti, te podstaći dalja istraživanja iz ove oblasti. Svako, a poseb- no osobe koje žive na teritoriji ugroženoj nizom rizika, bi trebao da instalira aplikacije koje im mogu pomoći u vanrednim situacijama, jer se često zaboravlja da u takvim okolnostima, upravo one mogu spasiti život njih samih, ali i drugih ljudi. Sa druge stra- ne, treba ohrabriti programere za razvoj novih mobilnih aplikacija, te što proaktivnije is- korištavanje postojećih mogućnosti upotrebe i karakteristika mobilnih telefona za izbe- gavanje i ublažavanje posledica od katastrofa. Samo sveobuhvatna i sistematična bor- ba sa izazovima i ograničenjima koje informaciono-komunikacione i mobilne tehnologi- je sa sobom nose, prilagođavanje i delovanje u toku sa tehnologijama, može zaista unaprediti ne samo kriznu komunikaciju, interoperabilnost, i druge pojedinačne seg- mente, nego i čitav proces upravljanja katastrofama.

Literatura

[1] Aleksandrina, M., Budiarti, D., Yu, Z., Pasha, F., & Shaw, R. (2019). Governmental incentivization for SMEs’ engagement in disaster resilience in Southeast Asia. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 32-50.

[2] Bengtsson, L., Lu, X., Thorson, A., Garfield, R., & Von Schreeb, J. (2011). Improved response to disasters and outbreaks by tracking population movements with mobile phone network data: a post-earthquake geospatial study in Haiti. PLoS medicine, 8(8), e1001083.

[3] Botterell, A., & Griss, M. (2011). Toward the next generation of emergency operations systems. Proceedings of the 8th International ISCRAM Conference (Lisbon, Portugal, May 2011).

[4] Carter, W. N. (2008). Disaster management: A disaster manager's handbook. Mandaluyong City, Philippines: Asian Development Bank.

[5] Chowdhury G., Mridul H., &. Kushchu. (2005). Prospects of using m-technologies for disaster information management in Bangladesh and other LDCs. EURO mGOV, Brighton, UK, 243-253.

[6] Comfort, L. K. (2007). Crisis management in hindsight: Cognition, communication, coordination, and control. Public Administration Review, 67(s1), 189-197.

[7] Cvetkovic, V. M. (2019). Risk perception of building fires in Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 81-91.

[8] Cvetković, V. M., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 101095. doi: https://doi.org/10.1016/j.ijdrr.2019.101095

[9] Cvetković, V., Giulia, R., Ocal, A., Filipović, M., Janković, B., & Eric, N. (2018). Childrens and youths’ knowledge on forest fires: Discrepancies between basic perceptions and reality. Vojno delo, 70(1), 171-185.

[10] Cvetković, V., Milašinović, S., & Lazić, Ž. (2018). Examination of citizens’ attitudes towards providign support to vulnerable people and voluntereeing during disasters. TEME, 42(1), 35-56.

[11] Cvetković, V., Noji, E., Filipović, M., Marija, M. P., Želimir, K., & Nenad, R. (2018a). Public risk perspectives regarding the threat of terrorism in Belgrade: Implications for risk management decision-making for individuals, communities and public authorities. Journal of Criminal Investigation and Criminology, 69(4), 279-298.

[12] Cvetković, V., Roder, G., Öcal, A., Tarolli, P., & Dragićević, S. (2018). The role of gender in preparedness and response behaviors towards flood risk in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 15(12), 2761. doi: https://doi.org/10.3390/ijerph15122761

[13] Deshmukh, R., Rodrigues, L. L. R., & Krishnamurthy, G. R. (2008). Earthquake risk and knowledge management. Journal of Knowledge Management Practice, 9(3).

[14] Fajardo, J. T. B., & Oppus, C. M. (2010). A mobile disaster management system using the android technology. WSEAS Transactions on Communications, 9(6), 343-353.

[15] Farnham, S., Pedersen, E., & Kirkpatrick, R. (2006, May). Observation of Katrina/Rita Groove deployment: Addressing social and communication challenges of ephemeral groups. Proceedings of the 3rd International ISCRAM Conference (39-49).

[16] Fatma, N. G. (2012). Sustainability and using information technologies in disaster managament. Nazilli, Aydın, Turkey: Faculty of Economic and Administritive Sciences.

[17] Federal Emergency Management Agency [FEMA]. https://www.fema.gov/mobile-app (4.5.2018.) [18] Gething, P. W., & Tatem, A. J. (2011). Can mobile phone data improve emergency

response to natural disasters?. PLoS medicine, 8(8), e1001085.

[19] Haddawy, P., Frommberger, L., Kauppinen, T., De Felice, G., Charkratpahu, P., Saengpao, S., & Kanchanakitsakul, P. (2015, May). Situation awareness in crowdsensing for disease surveillance in crisis situations. Proceedings of the Seventh International Conference on Information and Communication Technologies and Development (38). ACM.

[20] Hassan, M., & Ayub, A. (2015). Role of ICT in natural disaster management of Bangladesh (Doctoral dissertation, BRAC University). Dhaka, Bangladesh.

[21] International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies [IFRC] (2012). World disasters report 2012: Focus on forced migration and displacement. Geneva (CHE): International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies.

[22] Kalkofen, D., Mendez, E., & Schmalstieg, D. (2007, November). Interactive focus and context visualization for augmented reality. Proceedings of the 2007 6th IEEE and ACM International Symposium on Mixed and Augmented Reality (1-10). IEEE Computer Society.

[23] Kim, S. Y., Jang, Y., Mellema, A., Ebert, D. S., & Collinss, T. (2007, October). Visual analytics on mobile devices for emergency response. In 2007 IEEE Symposium on Visual Analytics Science and Technology. VAST (35-42). IEEE.

[24] Konomi, S. I., Kostakos, V., Sezaki, K., & Shibasaki, R. (2015). Crowd sensing for disaster response and preparedness. 情報処理学会第 77 回全国大会, 6 (03), 449-450.

[25] Kumiko, F., & Shaw, R. (2019). Preparing international joint project: Use of Japanese flood hazard map in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 62-80.

[26] Ma, H., Zhao, D., & Yuan, P. (2014). Opportunities in mobile crowd sensing. IEEE Communications Magazine, 52(8), 29-35.

[27] Manoj, B. S., & Baker, A. H. (2007). Communication challenges in emergency response. Communications of the ACM, 50(3), 51-53.

[28] Maryam, H., Shah, M. A., Javaid, Q., & Kamran, M. (2016). A survey on smartphones systems for emergency management (SPSEM). International Journal of Advanced Computer Science & Applications, 7(6), 301-311.

[29] Meissner, A., Luckenbach, T., Risse, T., Kirste, T., & Kirchner, H. (2002, June). Design challenges for an integrated disaster management communication and information system. U The First IEEE Workshop on Disaster Recovery Networks (DIREN 2002) (Vol. 24).

[30] Miluzzo, E., Lane, N. D., Fodor, K., Peterson, R., Lu, H., Musolesi, M., ... & Campbell, A. T. (2008, November). Sensing meets mobile social networks: the design, implementation and evaluation of the cenceme application. Proceedings of the 6th ACM conference on Embedded network sensor systems (337-350). ACM.

[31] Moe, T. L., Gehbauer, F., Sentz, S., & Mueller, M. (2007). Balanced scorecard for natural disaster management projects. Disaster Prevention and Management, 16(5), 785–806. doi:10.1108/09653560710837073

[32] Ocal, A. (2019). Natural disasters in Turkey: Social and economic perspective.

International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 51-61.

[33] Pacific Disaster Center. https://www.pdc.org/apps/ (4.5.2018.)

[34] Palmer, N., Kemp R., Kielmann T., & Bal, H. (2012). Raven: Using smartphones for collaborative disaster data collection. Proceedings of the 9th International ISCRAM Conference (Vancouver, April 2012). The Netherlands: VU University Amsterdam.

[35] Roche, S., Propeck-Zimmermann, E., & Mericskay, B. (2013). GeoWeb and crisis mana- gement: Issues and perspectives of volunteered geographic information. GeoJournal, 78(1), 21-40.

[36] Soni, A., Sharma, A., Kumar, P., Verma, V., & Sutar, S. (2014). Early disaster warning & evacuation system on mobile phones using google street map. International Journal of Engineering

& Technical Research (IJETR ), 2(4), 9-11.

[37] Souza, F., & Kushchu, I. (2005). Mobile disaster management system applications–current overview and future potential. Proceedings EURO mGOV, 455-466.

[38] Sweta, L. O. (2014). Early warning systems and disaster management using mobile crowdsourcing. International Journal of Science and Research, 3(4), 356-365.

[39] United Nations Asian and Pacific Training Centre for Information and Communication Technology for Development [UN-APCICT/ESCAP] (2016). Аcademy of ICT Essentials for Government Leaders, Module 9: ICT for Disaster Risk Management.

[40] Warfield, C. (2008). The disaster management cycle. Disaster mitigation and management.

[41] Warren, C. M. J. (2010). The facilities manager preparing for climate change. Facilities, 28(11/12), 502–513. doi:10.1108/02632771011066567

[42] Xuesong, G., & Kapucu, N. (2019). Examining stakeholder participation in social stability risk assessment for mega projects using network analysis. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 1-31.

[43] Yodmani, S., & Hollister, D. (2001). Disasters and communication technology: Perspectives from Asia. U Presented at the Second Tampere Conference on Disaster Communications (May 2001).

177

View publication stats

..........................................ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)............................

ИСТРАЖИВАЊЕ СТАВОВА ГРАЂАНА О ПРИПРЕМЉЕНОСТИ ЗА КАТАСТРОФЕ ИЗАЗВАНЕ ШУМСКИМ ПОЖАРИМА: СТУДИЈА СЛУЧАЈА ПРИЈЕПОЉЕ

Оригинални научни рад

DOI: 10.5937/zurbezkrim2002011C

COBISS.RS-ID 132242177

УДК 614.841.42:630*43]:504.122(497.11)

Владимир М. Цветковић1

Факултет безбедности, Универзитет у Београду

Богдан Филиповић

Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд

Апстракт: Полазећи од озбиљности шумских пожара и чињеницe да око једну трећину територије Полимља чине шуме и да су шумски пожари релативно честа појава у Пријепољу, предмет истраживања представља ис- питивање чиниоца утицаја одређених независних променљивих (пол, брач- ни статус, старост, образовање итд) на различите димензије припремљено- сти за катастрофу узроковану шумским пожарима. Вишеетапним случајним узорковањем, полазећи од теорије планираног понашања, спроведено је анкетно испитивање на територији 15 насеља општине Пријепоља и, том приликом, узорком је обухваћено 197 испитаника. Резултати истраживања указују на низак ниво припремљености код становника Пријепоља (грађани, углавном, верују да не поседују нeопходно знање за реаговање у катастро- фама узрокованим шумским пожарима, претежно нису заинтересовани за похађање обуке, не поседују планове и опрему за реаговање и већина не сматра да им прети опасност од шумских пожара). Такође, недвосмисле- но су утврђени и утицаји одређених фактора на ставове о припремљености. Научни значај истраживања огледа се у стварању предуслова за унапређење емпиријског фонда сазнања из области управљања ризицима од катастрофа, док се практични значај огледа у стварању предуслова за унапређење бе- збедности грађана од шумских пожара.

Кључне речи: катастрофе, шумски пожари, припремљеност, грађани, ставови, Пријепоље.

УВОД

Шумски пожари су често узроци уништења шума и доводе до огромне еколошке и економске штете, као и до губитка људских живота. Све је већи

1 Аутор за кореспонденцију: др Владимир М. Цветковић, доцент на Факултету безбедности, Универзитет у Београду. Имејл: vmc@fb.bg.ac.rs

ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)

утицај човека на њихов настанак, контролу и сузбијање. Научници који се баве овом проблематиком, запазили су да се ватре најчешће јављају лети, када су температуре ваздуха релативно високе и у периодима када није било падавина. Појединих година, почетком пролећа и крајем јесени се такође може јавити појачана активност ових непогода. Око 5% пожара се приписује природним узроцима, док је 95% пожара изазвано људским активностима као што су непажња, радови на пољопривредном земљишту и пироманија (Радовановић, 2008). Величина опожарене површине и јачина пожара зави- си од типа вегетације који је угрожен ватром. Димензије ових природних ка- тастрофа често знају бити таквих размера да су видљиве из свемира (Игњић, 2017). Понашање шумских пожара зависи од: температуре ваздуха, ветра, падавина и релативне влаге ваздуха. Након дужег кишног периода долази до повећавања влаге у горивом материјалу.

На основу анализе шумских пожара у периоду од 2000. до 2009. годи- не, закључује се да су највеће површине захваћене пожаром на истоку и југоистоку Србије и да је приметно да таква подручја имају знатно више просечне десетогодишње температуре од просека за Централну Срби- ју (Алексић и Јаничић, 2011). Када је реч о стању на територији општине Пријепоље, током 2017. године је забележен велики пожар у боровој шуми недалеко од опште болнице. Пожар је захватио шуму у насељу Миљановица, а угрожена су била село Расно и насеље Сретеж. Приор и Ериксен указују да већа друштвена повезаност међу члановима заједнице доприноси већем степену припремљености за катастрофе изазване шумским пожарима (Prior

& Eriksen, 2013). Такође, Монро и сарадници су се бавили истраживањем искуства становника 15 локалних заједница које су унапредиле своју при- премљеност на катастрофе (Monroe et al, 2013). Дошли су до закључка да је добра комуникација кључ за добар менаџмент природним ризицима и да је потребно развијати едукативне програме како би се људи међусобно повеза- ли и радили заједно (Agrawal & Monroe, 2006). Њумен и сарадници (Newman et al, 2013) бавили су се испитивањем перцепције ризика код становника локалних заједница које су угрожене шумским пожарима и ураганима, да би дошли до закључка да су становници свеснији опасности од урагана у односу на опасност од шумског пожара. Ериксен и сарадници су разматрали планове заштите и спасавања од шумских пожара у Аустралији и указали да такви планови треба да садрже објашњење акција свих чланова домаћинства и препоруке за вишеструке непредвиђене околности, будући да у таквим ситуацијама правилно доношење одлука може бити нарушено због утицаја несигурности, страха и адреналина на когнитивну функцију (Eriksen et al,

2016). Фабац и сарадници (Fabac et al, 2015) указали су на незадовољство

12 становника Хрватске са степеном организације логистичке подршке у борби

против шумских пожара. Имајући у виду да су пожари неизбежни у многим деловима Аустралије, спроведене су многобројне студије које се односе на припремљеност становника на катастрофе изазване шумским пожарима у поменутој области (McGee & Russell, 2003), али и већи број студија које се односе на припремљеност за друге катастрофе (Aleksandrina et al, 2019;

..........................................ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)............................

Cvetkovic et al, 2020; Ocal et al, 2020; Cvetković & Martinović, 2020). Фактори чији је утицај потврђен су знање о шумским пожарима, ниво одговорности појединца и самопоуздање.

Управо зато, предмет рада представља испитивање фактора утицаја на ставове грађана о припремљености за реаговање на катастрофу узроковану шумским пожарима. Циљ рада је научна дескрипција нивоа и фактора ути- цаја на изабране димензије припремљености за реаговање.

МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

Предмет истраживања представља испитивање чиниоца утицаја одређе- них независних променљивих (пол, брачни статус, старост, образовање, занимање, висина прихода, број деце у породици, број чланова домаћинства и слично) на различите димензије припремљености за катастрофу узрокова- ну шумским пожарима. Припремљеност грађана на катастрофе укључује више различитих димензија, при чему се истраживање фокусира на посе- довање знања о начину реаговања у случају шумских пожара и поседова- ње планова заштите. Конкретније речено, истраживањем се жели утврдити утицај пола, старости, брачног статуса, етничке припадности, здравственог стања, дужине пребивалишта (демографске карактеристике), образовања, занимања, броја деце у породици, броја чланова домаћинства, комфора ста- на, висине прихода (социоекономске карактеристике) на припремљеност грађана општине Пријепоље на катастрофу узроковану шумским пожарима. У истраживању утицаја демографских и социоекономских карактеристика грађана на ниво њихове припремљености на ванредне ситуације изазване шумским пожарима, коришћен је статистички метод.

Демократске карактеристике	Пол
	Старост
	Брачни статус
	Етничка припадност
	Здравствено стање
Социо- економске карактеристике	Образовање
	Занимање
	Број чланова домаћинства
	Висина прихода
Психолошке карактеристике	Ставови и мотивација
	Перцепција ризика
	Страхови

Зависне варијабле

Заинтересованост за обуку и едукацију

Свест о ризику

Знање

Планови заштите

Опрема

Залихе

Слика 8. Концептуални модел предмета истраживања.

Извор: обрада аутора.

Узорак

ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)

Вишеетапним случајним узорковањем, спроведено је анкетно испити- вање на територији 15 насеља општине Пријепоља и, том приликом, узор- ком је обухваћено 197 испитаника. Имајући у виду сва насеља на терито- рији општине Пријепоље, анкетно испитивање је спроведено на територији следећих 15 насеља: Сретеж, Миљановица, Расно, Бјелобабе, Камена Гора, Кошевине, Бостани, Шарампов, Вакуф, Јабука, Милаковић, Ратајска, Сеља- шница, Коловрат и Ивање. У изабраним насељима, бирана су домаћинства која ће бити анкетирана методом случајног избора. Метода случајног из- бора огледа се у развијеној процедури одабира сваког другог домаћинства са десне стране улице почевши од најмањег до највећег броја. Потом, из изабраних домаћинстава су бирани испитаници по азбучном реду њихових имена. Узорком је обухваћено највише испитаника женског пола, старости од 31. до 50. годинe, у брачном статусу, средњег образовања, запослених и са приходима од 26.000 до 50.000 динара (табела 1).

Табела 1. Преглед структуре узорка N=197.

Варијабла Категорија N % Мушки 74 37,6

Пол

Године старости

Брачни статус

Ниво образовања

Занимање

Ниво прихода

Перцепција ризика Претходно искуство

Женски 123 62,4

До 30 46 23,4

Од 31 до 50 97 49,2

Више од 50 54 27,4

Није у вези 31 15,7

У вези 30 15,2

У браку 121 61,4

Верен/а 5 2,5

Удовац/ица 10 5,1

Основно 11 5,6

Средње 107 54,3

Више 34 17,3

Високо 45 22,8

Незапослен 22 11,2

Запослен 153 77,7

У пензији 22 11,2

До 25.000 77 39,1

26.000 – 50.000 93 47,2

51.000 – 75.000 12 6,1

Више од 76.000 15 7,6

Да 106 53,8

Не 56 28,4

Нисам сигуран 35 17,8

Да 61 31,0

Не 136 69,0

..........................................ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)............................

Инструмент истраживања

Осмишљавање и дизајнирање анкетног упитника подразумевало је више корака. Најпре су идентификована сва истраживања (Fabac et al, 2015; Eriksen et al, 2016; McGee & Russell, 2003) у којима су коришћене скале за ис- питивање нивоа припремљености грађана на катастрофе изазване шумским пожарима. Потом, на основу прикупљених истраживања, идентификоване су све мере које припремљеност на катастрофе подразумева и креиран је анкетни упитник за потребе овог истраживања. Анкетни упитник се састојао од два дела: питања о демографским, социоекономским карактеристикама испитаника (15 питања) и питања о припремљености грађана за реаговање у ванредним ситуацијама изазваним шумским пожарима (20 питања). Како би се осигурало да ће питања у упитнику бити јасна и разумљива анкетира- ним испитаницима, спроведено је пилот истраживање, а унутрашња сагла- сност упитника је проверена у програму за статистичку обраду података.

Начин анализе података

Након спроведеног анкетног испитивања, приступљено је припреми података за даљу обраду и анализу. Прикупљени подаци су унети у базу и прегледани, како би се идентификовале евентуалне грешке. Даља анализа података подразумевала је примену дескриптивне статистике, односно, утврђивање: мере централне тенденције (средња вредност, медијана и мо- дус), мере дисперзије (интервал варијације, стандардна девијација и коефи- цијент варијације) и мере облика варијације (симетричност и спљоштеност). За потребе анализе података, коришћене су дескриптивне статичке анализе и Хи квадрат тест.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Анализа припремљености грађана на катастрофе укључивала је разма- трање њихове оцене властитог знања о реаговању у условима катастрофа изазваним шумским пожарима, њихову заинтересованост за похађање до- датних обука како би унапредили своју припремљеност, поседовање плано- ва и опреме за реаговање и свест о ризику од шумских пожара. На питање

„Да ли сматрате да поседујете неопходно знање за реаговање у катастрофа- ма изазваним шумским пожарима?”, 46,2% грађана је одговорило негатив- но, 34% грађана је одговорило позитивно, док 19,8% грађана нису сигурни како би оценили своју припремљеност (графикон 1).

50 46,2



34


				19,8

ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)

Да Не Нисам сигуран

Графикон 1. Процентуална дистрибуција ставова грађана у погледу оцене властитог знања о реаговању у катастрофама.

Дакле, резултати указују да највећи број испитаника не верује да посе- дује одговарајуће знање о реаговању у случају шумских пожара. Можемо претпоставити да разлог за такво стање лежи у чињеници да домаћа јавност врло мало пажње поклања испитивању и унапређивању припремљености грађана за реаговање у катастрофама. Не спроводе се периодичне обуке и оспособљавања грађана, тако да грађани немају прилике да стекну неопход- но знање.

45%

40%

35%

30%

25%

20%

15%

10%

40.10%

35.50%

24.40%

Да Не Можд а

Графикон 2. Процентуална дистрибуција заинтересованости грађана за обуку о начинима реаговања у катастрофама изазваним шумским пожарима.

..........................................ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)............................

Знање које појединци поседују углавном је стечено професионалним путем или је научено искуством. Наравно, задатак испитаника био је да оце- не своје знање, тако да располажемо са њиховим представама, односно, не можемо са сигурношћу тврдити да људи који верују да поседују неопходно знање, заиста то знање и поседују. Да би се утврдио стварни ниво знања ис- питаника, потребно је сповести додатна испитивања и тестове. На питање

„Да ли сте заинтересовани за похађање обуке за реаговање у катастрофама изазваним шумским пожарима како би унапредили своју припремљеност?”, 40,1% грађана је одговорило негативно, 35,5% грађана је одговорило можда, 24,4% грађана је одговорило позитивно (графикон 1).

Свега 24,4% испитаника би било заинтересовано за похађање обуке о реаговању услед шумских пожара. Мали број заинтересованих се може правдати недовољно развијеном свешћу људи о потреби за предузимањем одговарајућих мера заштите и унапређивањем властите припремљености. Уколико би се у јавности створила одговарајућа слика о значају обуке, веро- ватно би већи број људи показао заинтересованост. Да би се са сигурношћу утврдио број заинтересованих за обуке, неопходно је посебно испитати ис- питанике који су можда заинтересовани. Неопходно је утврдити који фако- ри утичу на њихову опредељеност, односно, у којим ситуацијама би били заинтересовани за похађање обуке. На питање „Да ли поседујете одговара- јуће планове и одговарајућу опрему за реаговање у ванредним ситуацијама изазваним шумским пожарима?”, 94,9% грађана је одговорило негативно, 5,1% грађана је одговорило позитивно. Свега 5% испитаника поседује пла- нове и опрему за реаговање у катастрофама. Претпоставили бисмо да они испитаници који сматрају да поседују одговарујуће знање о реаговању посе- дују неопходну опрему и планове. Међутим, мали број испитаника који је на ово питање дао позитиван одговор је забрињавајући и може указати да је ниво припремљености грађана много нижи него што они верују. Да би се приступило анализи узрока оваквог стања, неопходно је утврдити да ли испитаници знају шта се подразумева под опремом за реаговање у случа- ју шумских пожара. На питање „Да ли сматрате да вам прети опасност од шумских пожара?”, 70,1% грађана је одговорило негативно, 29,9% грађана је одговорило позитивно.

Упркос чињеници да је Пријепоље претежно шумовит крај и да су шум- ски пожари релативно честа појава, резултати показују да 70% испитаника не сматра да им прети опасност од шумских пожара. Ово може сугерисати да су људи немарни према животној средини и, уколико нису имали директ- ног искуства са шумским пожарима, не верују да се могу наћи у опасности. Такође, људи вероватно имају нереалну слику о опасности и последицама које могу изазвати шумски пожари. Мали број људи је свестан да су потреб- не десетине година и огромна новчана средства за обнову опожарених шум- ских површина. Чак и у случајевима шумских пожара мањег интензитета, када су стабла оштећена, мора се приступити њиховој огранизованој сечи како би се спречило њихово постепено пропадање, оболевање и ширење бо-

лести. У наредној табели су приказани одговори мушких и женских испита- ника, који се односе на њихову припремљеност на катастрофе узроковане шумским пожарима. Свега 10,57% жена сматра да поседује одговарајуће знање о реаговању у катастрофама, док то сматра чак 35,13% мушкараца. Такође, занимљиво је да мали број испитаника оба пола поседује планове и опрему за реаговање у катастрофама, свега 2,44% жена и 9,46% мушкараца.

ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)

Табела 2. Резултат унакрсног табелирања пола и припремљености на катастрофе.

Пол

Знање Обуке Планови и опрема

Опасност

	Да	Не Нисам Да сигуран		Не	Можда	Да	Не	Да	Не
N	26	25 23 22		29	23	7	67	22	52
%	35,1	33,7 31 29,7		39,1	31	9,46	90,5	29,7	70,2
N	13	66 44 26		50	47	3	12 0	37	86
%	10,5	53,6 35	,7 21,1	40,6	38,2	2,44	97,5	30,0	69,9
N	39	91 67 48		79	70	10	187	59	138
%	19,8	46,1 34 24,3		40,1	35,5	5,07	94,9	29,9	70

Мушки

Женски

Укупно

Занимљиво је да свега чак 60,87% испитаника млађих од 30 година сматра да не поседује одговарајуће знање за реаговање у катастрофама, 43,30% оних који имају од 31. до 50. годинe и 38,89% старијих од 51. го- дине. Најмање заинтересовани за похађање обуке јесу испитаници старији од 51. године. Чак 57,40% испитаника старијих од 51. године нису заинте- ресовани за обуку, као и 37,11% припадника старосне групе од 31. до 50. годинe и 26,07% млађих од 30 година. Испитаници старији од 51. године у нешто већем проценту од млађих испитаника верују да поседују неопход- но знање за реаговање у случају шумских пожара. Разлог за ово може бити у чињеници да су се вероватно током свог животног века већ сусрели са шумским пожарима па верују да су кроз доживљено искуство унапредили своју припремљеност. Такође, ово може указивати да са годинама људима расте самопоуздање и превазилазе евентуалну несигурност током младости. Старији испитаници су најмање заинтересовани за обуке, док највећу заин- тересованост показују испитаници млађи од 30 година. Они су спремнији за учење и унапређивање, старији испитаници су крући у својим ставовима и теже уче и памте. Ипак, испитаници млађи од 30 година у знатно већем проценту од старијих испитаника поседују опрему и планове за реаговање у катастрофама узрокованим шумским пожарима. Вероватно је да старији испитаници прецењују своје знање и способности, док су млађи испитаници несигурни по питању свог знања.

У наставку су приказани одговори испитаника различитог брачног ста- туса. Занимљиво је да око 60% верених испитаника (3 испитаника од 5 анке- тираних) изражавају своју заинтересованост за похађање обуке о реаговању

..........................................ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)............................

у катастрофама, 40% оних који су у вези, 29,03% оних који нису у вези и 19,01% оних који су у браку. Такође, 40% верених испитаника (2 испита- ника), 40% оних који су остали без свог партнера (4 испитаника), 38,71% оних који нису у вези, 28,10% оних који су у браку и 23,33% оних који су у вези сматрају да им прети опасност од појаве шумских пожара. У највећем проценту су своје знање о реаговању услед шумских пожара позитивно оце- нили удовци и удовице, као и испитаници који су верени. Највише заинте- ресовани за обуке су верени испитаници, као и испитаници који су у вези. Потенцијални разлог за овакве резултате вероватно лежи у чињеници да је најчешће реч о млађим људима који планирају заједнички живот и потом- ство, тако да желе да предузму све мере како би они и њихови потомци жи- вели у безбедним условима. Највећи проценат верених испитаника поседује планове и опрему за реаговање у случају шумских пожара, што говори у прилог претходној теорији.

Када је реч о утицају образовања, истраживање је показало да су они са вишим образовањем најсигурнији у своје знање о реаговању у катастро- фама, око 32,35% су позитивно оценили своје знање. Такође, позитивну процену властитог знања су дали и 27,27% оних са основним образовањем, 20% оних са високим образовањем и 14,95% оних са средњим образовањем. С друге стране, најмање заинтересовани за похађање додатне обуке су они који имају само основно образовање, свега 9,09% је заинтересовано за обуку (1 испитаник), потом 20,56% оних који имају завршено средње образова- ње, 31,11% оних који имају високо образовање и 32,35% оних са вишим образовањем. Испитаници који имају више и високо образовање више верују да им прети опасност од појаве шумских пожара (35,29% и 33,33%) у односу на испитанике који имају средње и основно образовање (27,10% и 27,27%). Људи са основним и средњим образовањем су најсигурнији у своје знање за пружање одговора у случају шумских пожара, а људи са вишим и висо- ким образовањем су највише заинтересовани за похађање обуке. Људи са основним образовањем су најмање заинтересовани. Ово се може тумачити претераном самоувереношћу људи са основним образовањем и недовољно развијеном свешћу о потреби за унапређивањем властите припремљености. Поред тог, људи са вишим и високим образовањем, у већој мери од ниже образованих, верују да им прети опасност од шумских пожара.

Резултати анкете су показали да око 31,82% незапослених сматра да поседује одговарајуће знање о реаговању у катастрофама, док исто сма- тра 17,65% запослених и 22,73% оних у пензији. Најмање заинтересовани за похађање обуке јесу пензионери, чак 63,64% има негативан став према обуци, као и 50% незапослених и 35,29% запослених. Испитаници чија су месечна примања мања од 25 000 су у највећој мери негативно оценили сво- је знање о реаговању у катастрофама, чак 58,44% њих сматра да не поседује одговарајуће знање. Исту оцену су проценили и 44,09% оних чија су прима- ња између 26 000 и 50 000, као и 25% оних са примањима између 51 000 и

75 000 и свега 13,33% оних са примањима већим од 76 000. Највише заинте-

ресовани за похађање обуке јесу они са месечним примањима већим од 76 000, око 46,67% њих је исказало заинтересованост, 23,38% оних са прима- њима мањим од 25 000, 22,58% оних са примањима између 26 000 и 50 000

ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)

и свега 16,67% оних чија су примања између 51 000 и 75 000. Занимљиво је да нико од испитаника са примањима већим од 51 000 (укључујући и групу испитаника са примањима већим од 76 000) не поседује планове и опрему за реаговање у катастрофама, као ни 96,10% оних са примањима мањим од 25 000 и 92,47% оних са примањима између 26 000 и 50 000. Такође, 60% испитаника са примањима већим од 76 000 верује да им прети опасност од шумских пожара, као и 41,67% оних са примањима између 51 000 и 75 000, 29,87% оних чија су примања мања од 25 000 и 23,66% оних са примањима између 26 000 и 50 000. Својe знање су негативно оценили испитаници чија су примања изнад 76 000 динара. Такође, ови испитаници, у знатно већој мери у односу на остале категорије испитаника, исказују заинтересованост за похађање обука о реаговању у случају шумских пожара. Претпостављам да је овде реч о људима који се баве одговорним и захтевним послом, који им оставља мало простора за бављење другим стварима. С обзиром на њи- хову заинтересованост за обуке, очигледно имају развијену вест о шумским пожарима и њиховим последицама. Нико од њих не поседује планове и опрему за реаговање, а они, у знатно већем проценту у односу на друге, верују да им прети опасност од шумских пожара. Највећи проценат испита- ника који имају месечна примања између 26 000 и 50 000 поседује планове и опрему за реаговање у случају шумских пожара, а они су и у највећем броју позитивно оценили своје знање па можемо закључити да су на вишем нивоу спремности у односу на остале категорије испитаника.

Истраживање је показало да они који имају страх од шумских пожара, у највећој мери процењују да не поседују одговарајуће знање за реагова- ње, око 50% испитаника је дало негативан одговор, као и 39,29% оних који немају страх од шумских пожара и 45,71% оних који нису сигурни да ли осећају страх. У складу с тим, најмање заинтересовани за похађање обуке јесу они који не осећају страх од шумских пожара, 60,71% њих је дало нега- тиван одговор, као и 35,85% оних који осећају страх и 20% оних који нису сигурни да ли се плаше. Нико од испитаника који нису сигурни да ли осећају страх од шумских пожара не поседује планове и опрему за реаговање у ка- тастрофама. Планове и опрему поседује 8,93% испитаника који се не плаше шумских пожара, као и 4,72% испитаника који се плаше шумских пожа- ра. Свега 14,29% оних који се не плаше шумских пожара сматрају да им прети опасност од њих, као и 37,74% оних који се плаше шумских пожара и 31,43% оних који нису сигурни да ли се плаше. Испитаници који не поседују

20 страх од шумских пожара у највећој мери позитивно оцењују своје знање

o реаговању у катастрофама. Можемо закључити да се ови испитаници не плаше јер верују у своје знање. Наравно, највише заинтересовани за поха- ђање обуке су испитаници који се плаше шумских пожара. У знатно већем проценту у односу на остале испитанике, испитаници који се не плаше шум-

..........................................ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)............................

ДИСКУСИЈА

Резултати нашег истраживања сугеришу да припадници мушког пола боље оцењују своју припремљеност за реаговање у катастрофама у односу на припаднике женског пола. Они су, такође, више заинтересовани за поха- ђање обука како би унапредили своју припремљеност. Дакле, према резул- татима можемо закључити да постоји одређена разлика између мушкараца и жена када је реч о припремљености за реаговање. Резултати нису конзи- стентни са резултатима истраживања спроведеног у Техерану 2014. године, где се дошло до закључка да не постоји разлика у припремљености између мушких и женских испитаника (Najafi et al, 2015). Са друге стране, истражи- вање спроведено у Турској је показало да жене више брину о евентуалним катастрофама и свесније су озбиљности њихових последица (Karanci et al, 2005). Резултати поменутог истраживања у Турској су показали да брачни статус утиче на припремљеност испитаника, будући да испитаници у браку имају израженију перцепцију ризика у односу на испитанике који нису у брачној заједници.

У односу на утврђени ниво припремљености грађана за реаговање у ка- тастрофама узрокованим шумским пожарима, може се истаћи да је низак ниво припремљености грађана резултат недовољно развијене свести о опа- сности од шумских пожара, њиховим евентуалним последицама и потре- би за унапређењем знања како би се пружио адекватан одговор у катастро- фама. Од испитаника је тражено да процене властито знање о реаговању у случају шумских пожара, тако да те оцене не морају презентовати стварно знање које испитаници поседују. Морамо узети у обзир да постоје различити типови људи па су неки од испитаника потенцијално преценили, односно, потценили своје знање и способности. Мали број испитаника који поседу- ју планове и опрему за реаговање у случају катастрофа је забрињавајући и може указивати да, ипак, много мањи број испитаника поседује знање о реаговању у случају шумских пожара, у односу на број оних који у то веру- ју. Поред тога, већина испитаника не верује да им прети опасност од шум- ских пожара. То је вероватно продукт културе мишљења „неће то нама да се деси”, која је јача од чињенице да су шумски пожари честа појава у Пријепо- љу, посебно током летњих месеци.

Када је реч о утицају образовања, људи са вишим и високим образова- њем не верују да поседују неопходно знање за реаговање у катастрофама, мада верују да им прети опасност од шумских пожара. Резултати истражи- вања нису конзистентни са резултатима истраживања спроведеног на Тај- ланду и Филипинима, када је вршено испитивање утицаја образовања на припремљеност становника, при чему су се контролисале њихове демограф- ске карактеристике. Резултати су показали да формално образовање пове- ћава склоност ка активностима припреме у случају катастрофа, односно, образовање побољшава апстрактне способности размишљања и предвиђања, тако да људи са вишим нивоом образовања предузимају превентивне мере

без потребе да прво доживљавају штетан догађај, а касније уче (Hoffmann

ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)

& Muttarak, 2017). Можемо претпоставити да су неконзистентни резулта- ти последица другачијег друштвено-економског система у коме људи живе, као и недовољно развијене свести код наших људи о значају предузимања превентивних активности. Занимљиво је да су незапослени испитаници боље оценили своје знање о реaговању услед шумских пожара, у односу на запо- слене испитанике и испитанике у пензији. Добијени резултати истраживања нису конзистентни са истраживањем где је утврђено да су запослени у већој мери предузели одређене превентивне мере у циљу смањења материјалних последица поплава (Perić & Cvetković, 2019; Rico, 2019).

Резултати указују да су испитаници који се плаше шумских пожара више заинтересовани за похађање обука, како би унапредили своју припре- мљеност за реаговање, будући да су у већој мери негативно оценили своје знање о реаговању у случају шумских пожара. Можемо закључити да су ре- зултати донекле конзистентни са истраживањем спроведеним у Сједињеним Америчким Државама, чији је циљ утврђивање утицаја перцепције ризика на припремљеност грађана. Резултати поменутог истраживања су указали да перцепција ризика нема значајан директан утицај на припремљеност грађана и да је утицај перцепције у великој мери условљен знањем о ре- аговању, перцепцијом ефикасности превентивних активности и претходним искуством (Bourque et al, 2013). Наше истраживање потврђује утицај пер- цепције ризика, али, морамо узети у обзир да је тај утицај условљен и демо- графским и социоекономским карактеристикама испитаника. Наши резул- тати указују да испитаници старији од 51. године имају више самопоуздања, када је реч о њиховом знању о реаговању у случају катастрофа. Резултати су конзистентни са истраживањем спроведеним на територији Сједињених Америчких Држава, где су испитаници старији од 55 година показали висок ниво припремљености, за разлику од испитаника старости од 18 до 34 годи- не (Ablah, Konda & Kelley, 2009).

ЗАКЉУЧАК

Добијени резултати указују да су људи недовољно припремљени на ре- аговање у случају шумских пожара. Такође, јасно се истиче и потреба за ра- звојем свести код грађана о значају припремљености и превентивних мера у односу на такве катастрофе. Много већи проценат људи верује да поседује одређено знање о реаговању, у односу на проценат људи који поседује опре- му и планове за реаговање, што може сугерисати да је ниво припремљености

22 грађана много нижи него што они верују. Ограничење истраживања се огле-

да у броју испитаника, резултати би били поузданији да је у истраживање укључен већи број људи. Резултати су указали да су мушкарци спремнији од жена, односно, старији испитаници од млађих испитаника. Није потврђен утицај образовања и нивоа прихода на припремљеност грађана, а незапо-

..........................................ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)............................

слени испитаници су боље оценили своју припремљеност у односу на запо- слене.

Поред поменутих карактеристика, наше истраживање потврђује утицај претходног искуства и перцепције ризика на припремљеност грађана за ре- аговање у случају шумских пожара. Очигледно је код наших људи недовољ- но развијена свест о ризику од шумских пожара и превентивним мерама у односу на катастрофе. Неопходно је наставити са периодичним испитива- њем припремљености грађана, као и предузети одређене мере за унапре- ђење. То би подразумевало организовање периодичних обука, семинара, конференција и сл.

ЛИТЕРАТУРА

Ablah, E., Konda, K., & Kelley, C. L. (2009). Factors predicting individual emergency preparedness: a multi-state analysis of 2006 BRFSS data. Biosecurity and bioter- rorism: biodefense strategy, practice, and science, 7(3), 317-330.

Agrawal, S., & Monroe, M. (2006). Using and improving social capital to increase community preparedness for wildfire. In McCaffrey, SM, (Ed.), The public and wildland fire management: social science findings for managers. Gen. Tech. Rep. NRS-1. (pp. 163-167). Newtown Square, PA: US Department of Agriculture, Forest Service, Northern Research Station:

Aleksandrina, M., Budiarti, D., Yu, Z., Pasha, F., & Shaw, R. (2019). Governmental In- centivization for SMEs’ Engagement in Disaster Resilience in Southeast Asia. In- ternational Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 32-50.

Bourque, L. B., Regan, R., Kelley, M. M., Wood, M. M., Kano, M.,& Mileti, D. S. (2013). An examination of the effect of perceived risk on preparedness behavior. Environ- ment and Behavior, 45(5), 615-649.

Cvetković, V., & Martinović, J. (2020). Inovative solutions for flood risk management.

International Journal of Disaster Risk Management, 2(2), in press.

Cvetković, V., Nikolić, N., Nenadić, R. U., Ocal, A., & Zečević, M. (2020). Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(11), 4124.

Eriksen, C., Penman, T., Horsey, B., & Bradstock, R. (2016). Wildfire survival plans in theory and practice. International journal of wildland fire, 25(4), 363-377.

Fabac, R., Đalog, D., & Zebić, V. (2015). Organizing for Emergencies-Issues in Wild- fire Fighting in Croatia. Interdisciplinary Description of Complex Systems: INDECS, 13(1), 99-116.

Hoffmann, R., & Muttarak, R. (2017). Learn from the past, prepare for the future: Impacts of education and experience on disaster preparedness in the Philippines and Thailand. World Development, 96, 32-51.

Karanci, A. N., Aksit, B., & Dirik, G. (2005). Impact of a community disaster awareness training program in Turkey: Does it influence hazard-related cognitions and pre- paredness behaviors. Social Behavior and Personality: an international journal, 33(3), 243-258.

ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И КРИМИНАЛИСТИКУ • Год. 2, бр. 2 (2020)

McGee, T., & Russell, S. (2003). „It’s just a natural way of life” an investigation of wild- fire preparedness in rural Australia. Environmental hazards. Global Environmental Change Part B: Environmental Hazards, 5(1), 1-12.

Monroe, M. C., Agrawal, S., Jakes, P. J., Kruger, L. E., Nelson, K. C., & Sturtevant, V. (2013). Identifying indicators of behavior change: Insights from wildfire educa- tion programs. The Journal of Environmental Education, 44(3), 180-194.

Najafi, M., Ardalan, A., Akbarisari, A., Noorbala, A. A., & Jabbari, H. (2015). Demo- graphic determinants of disaster preparedness behaviors amongst Tehran inhab- itants, Iran. PLoS currents, 7, 1-15.

Newman, S. M., Carroll, M. S., Jakes, P. J., Williams, D. R., & Higgins, L. L. (2013). Earth, wind, and fire: wildfire risk perceptions in a hurricane-prone environment. Socie- ty & Natural Resources, 27(11), 1161-1176.

Öcal, A., Cvetković, V. M., Baytiyeh, H., Tedim, F. M. S., & Zečević, M. (2020). Public re- actions to the disaster COVID-19: a comparative study in Italy, Lebanon, Portugal, and Serbia. Geomatics, Natural Hazards and Risk, 11(1), 1864-1885.

Perić, J., & Cvetković, V. (2019). Demographic, socio-economic and phycological per- spective of risk perception from disasters caused by floods: case study Belgrade. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 31-43.

Prior, T., & Eriksen, C. (2013). Wildfire preparedness, community cohesion and so- cial– ecological systems. Global Environmental Change, 23(6), 1575-1586.

Rico, G. (2019). School-Community Collaboration: Disaster Preparedness towards Building Resilient Communities. International Journal of Disaster Risk Manage- ment, 1(2), 45-61.

Алексић, П. & Јаничић, Г. (2011). Заштита шума од шумских пожара у Јавном предузећу „Србијашуме”. Београд.

Игњић, З. Т. (2017). Управљање катастрофама изазваним ризиком од пожара у Републици Србији. Београд: Универзитет у Београду.

Радовановић, М. (2008). Сунчева активност и шумски пожари. Београд: Географски институт „Јован Цвијић”, САНУ.

Рад примљен: 03. 11. 2020.

Рад прихваћен: 28. 12. 2020.

..........................................JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)............................

THE SURVEY OF CITIZEN ATTITUDES TOWARD PREPAREDNESS FOR DISASTERS CAUSED BY WILDFIRES: CASE STUDY: PRIJEPOLJE

Original Scientific Article

DOI: 10.5937/zurbezkrim2002011C

COBISS.RS-ID 132250881

UDK 614.841.42:630*43]:504.122(497.11)

Vladimir M. Cvetković1

Faculty of Security Studies, University of Belgrade

Bogdan Filipović

Scientific-Professional Society for Disaster Risk management, Belgrade

Abstract: Starting with the severity of wildfires and the fact that about one third of the territory of Polimlje consists of forests and that wildfires are rela- tively common in Prijepolje, the aim of our research is to examine the influenc- ing factors of certain independent variables (sex, marital status, age, education, etc.) on different dimensions of preparedness for a disaster caused by wildfires. By multi-stage random sampling, starting with the theory of planned behavior, a survey was conducted in 15 settlements within the municipality of Prijepolje on a sample of 197 respondents. The results of the survey indicate a low level of preparedness among the inhabitants of Prijepolje (citizens generally believe that they do not have the necessary knowledge to respond to disasters caused by wildfires and are generally not interested in attending training; they do not have plans or equipment for response and the majority of them think wildfires do not pose any danger to them). Also, the influence of certain factors on the attitudes toward preparedness was unequivocally determined. The scientific significance of the survey is reflected in the creation of preconditions for the improvement of empirical knowledge in the area of disaster risk management, while the practical significance is reflected in the creation of preconditions for improving the safety of citizens from wildfires.

Keywords: disasters, wildfire, preparedness, citizens, attitudes, Prijepolje.

INTRODUCTION

Wildfires are often the causes of forest destruction and lead to enormous 11

environmental and economic damage, as well as the loss of human lives. There

is a growing human influence on their occurrence, control and suppression. Scientists dealing with this problem have noticed that fires most often occur

1 Corresponding author: Dr. Vladimir M. Cvetković, assistant professor at the Faculty of Security Studies, University of Belgrade E-mail: vmc@fb.bg.ac.rs.

JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)

in summer, when air temperatures are relatively high and when there is no precipitation. There are years when the increased activity of these disasters may also occur in early spring or late autumn. About 5% of fires are attributed to natural causes, while 95% of fires are caused by human activities such as carelessness, work on agricultural land and pyromania (Radovanović, 2008). The size of the burned area and the intensity of the fire depend on the type of vegetation that is endangered by fire. The dimensions of these natural disasters can often be of such proportions that they are visible from space (Ignjić, 2017). The behavior of wildfires depends on air temperature, wind, precipitation and relative humidity. After a long rainy period, there is an increase in moisture in burning materials.

Based on the analysis of wildfires in the period 2000-2009, it may be con- cluded that the largest areas affected by fire are located in Eastern and South- eastern Serbia and that it is noticeable that these areas have significantly higher average ten-year temperatures than the average for Central Serbia (Aleksic and Janičić, 2011). Regarding the situation in the municipality of Prijepolje, a large fire was recorded in a pine forest near the general hospital in 2017. The fire engulfed the forest in the settlement of Miljanovica; the village of Rasno and the settlement of Sretež were also endangered. Prior and Eriksen indicated that greater social cohesion among community members contributes to a greater level of preparedness for disasters caused by wildfires (Prior & Eriksen, 2013). Additionally, Monroe et al. conducted a research on the experiences of resi- dents of 15 local communities who improved their disaster preparedness (Mon- roe et al., 2013). They came to a conclusion that good communication is the key to good natural risk management and that educational programs that foster interaction between community members and mutual work need to be designed (Agrawal & Monroe, 2006). Newman et al. (Newman et al., 2013) examined risk perception among the residents of local communities affected by wildfires and hurricanes and concluded that the residents are more aware of the dangers posed by hurricanes than by wildfires. Eriksen et al. addressed wildfire protec- tion and rescue plans in Australia and indicated that such plans should include an explanation of the actions of all household members and recommendations for multiple unforeseen circumstances, given that proper decision making may be affected in these situations due to the impact of insecurity, fear and adrena- line on cognitive function (Eriksen et al., 2016). Fabac et al. (2015) pointed out the dissatisfaction of the citizens in Croatia with the organization of logistical support in the fight against wildfires. Given that fires are inevitable in many parts of Australia, numerous studies on to the preparedness of residents for di- sasters caused by wildfires in this area have been conducted (McGee & Russell,

12 2003), including a number of studies related to preparedness for other disasters

(Aleksandrina et al., 2019; Cvetkovic et al., 2020; Ocal et al., 2020; Cvetković & Martinović, 2020). the factors whose influence has been confirmed are knowl- edge of wildfires, the level of individual responsibility and self-confidence.

..........................................JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)............................

For this reason, this article seeks to examine the factors influencing the attitudes of citizens toward preparedness to respond to a disaster caused by wildfires. The aim of this article is to scientifically describe the levels and fac- tors influencing the selected dimensions of response preparedness.

RESEARCH METHODS

This survey seeks to examine the impact of the factors of certain inde- pendent variables (sex, marital status, age, education, occupation, income, the number of children in the family, the number of household members, etc.) on different dimensions of preparedness for a disaster caused by wildfires. The disaster preparedness of citizens includes several different dimensions, with research focusing on having knowledge of how to respond to wildfires and protection plans. Specifically, this research seeks to determine the impact of sex, age, marital status, ethnicity, health status, the length of residence (demo- graphic characteristics), education, occupation, the number of children in the family, the number of household members, apartment comfort, income level (socio-economic characteristics) on the preparedness among the citizens of the municipality of Prijepolje for the catastrophe caused by wildfires. The statistical method was used to analyze the impact of demographic and socio-economic characteristics of citizens on the level of their preparedness for emergency sit- uations caused by wildfires.

Demographic characteristics	sex
	age
	marital status
	ethnic background
	health
Socio-economic characteristics	education
	occupation
	household size (number of members)
	monthly salary level
Psychological characteristics	attitudes and motivation
	risk perception
	fears

Dependent variables

interest in training courses

risk awareness

knowledge

protection plans

equipment

supplies

Figure 8. Conceptual model of the research objective.

Source: created by the authors.

Sample

By multi-stage random sampling, a survey was conducted in 15 settlements in the municipality of Prijepolje on a sample of 197 respondents. The survey

JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)

was conducted in the following 15 settlements: Sretež, Miljanovica, Rasno, Bjelobabe, Kamena Gora, Koševina, Bostani, Šarampov, Vakuf, Jabuka, Mila- ković, Ratajska, Seljašnica, Kolovrat and Ivanje. In the selected settlements, the households to be surveyed were randomly selected. The method of random selection is reflected in the developed procedure of selecting every other house- hold on the right side of the street, starting from the smallest to the largest number. Then, of the selected households, the respondents were selected in alphabetical order according to their names. The sample included a large num- ber of female respondents, aged 31 to 50, married, with secondary education diploma, employed and with a monthly salary ranging from 26,000 to 50,000 dinars (Table 1).

Table 1. Review of the sample structure N=197.

Variable Category N %

Male 74 37,6

Sex

Age

Marital status

Education

Occupation

Monthly salary

14 Risk perception

Previous experience

Female 123 62,4

Under 30 46 23,4

From 31 to 50 97 49,2

Over 50 54 27,4

Not in a relationship 31 15,7

In a relationship 30 15,2

Married 121 61,4

Engaged 5 2,5

Widow/widower 10 5,1

Primary school 11 5,6

High school 107 54,3

Higher school 34 17,3

University 45 22,8

Unemployed 22 11,2

Employed 153 77,7

Retired 22 11,2

Up to 25.000 77 39,1

26.000 – 50.000 93 47,2

51.000 – 75.000 12 6,1

Over 76.000 15 7,6

Yes 106 53,8

No 56 28,4

Not sure 35 17,8

Yes 61 31,0

No 136 69,0

..........................................JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)............................

Research instrument

Designing and designing the survey questionnaire involved several steps. First, all studies using scales to examine the level of preparedness of citizens for disasters caused by wildfires were identified (Fabac et al., 2015; Eriksen et al., 2016; McGee & Russell, 2003). Then, based on the research collected, all mea- sures that mean disaster preparedness were identified and a survey question- naire was created for the purpose of this research. The questionnaire consisted of two parts: questions about respondents’ demographic and socio-economic characteristics (15 questions) and questions about citizen readiness to respond to emergencies caused by wildfires (20 questions). To ensure that the questions in the questionnaire would be clear and understandable to the respondents, a pilot survey was conducted and the internal compliance of the questionnaire was checked in the statistical data processing program.

Method of data analysis

The preparation of data for further processing and analysis was initiated after the survey had Been conducted. The data collected were entered into the database and reviewed in order to identify possible errors. Further analysis of the data included the application of descriptive statistics, that is, the deter- mination of the measures of central tendency (mean, median and mode), the measures of dispersion (variation interval, standard deviation and coefficient of variation) and variation form (symmetry and flatness). For the purposes of data analysis, descriptive static analyses and a chi square test were used.

RESULTS

The analysis of citizen preparedness for disasters included taking into con- sideration their self-assessment of their knowledge of responses to disasters caused by wildfires, their interest in attending additional trainings to enhance their preparedness, the possession of response plans and equipment, including the awareness of wildfire risk. 46.2% of the respondents answered “No” to the question “Do you think you have the necessary knowledge to respond to disas- ters caused by wildfires?”, 34% answered “Yes”, while 19.8% of the respon- dents were not sure how to self-assess their preparedness (Chart 1).

50 46,2



34


				19,8

JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)

Yes No Not Sure

Chart 1. Percentage distribution of citizen attitudes regarding the self-assessment of their own knowledge of disaster response.

24.40%

Thus, our results indicate that the majority of respondents do not believe they have adequate knowledge to respond to wildfires. We can assume that the reason for such a situation lies in the fact that the domestic public pays very little attention to examining and enhancing citizen preparedness to respond to disasters. Since there are no trainings organized for citizens, they do not have an opportunity to acquire necessary knowledge.

45%

40%

35%

30%

25%

20%

15%

10%

40.10%

35.50%

Yes No Mayb e

Chart 2. Percentage distribution of citizen interest in trainings on how to respond to disasters caused by wildfires.

..........................................JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)............................

The knowledge individuals possess is mainly acquired through educa- tion or experience. Of course, the task of the respondents was to assess their knowledge, so that we have their ideas, in other words, we cannot say with certainty that people who believe they possess the necessary knowledge, really possess that knowledge. In order to determine the actual level of the respon- dents’ knowledge, it is necessary to conduct additional examinations and tests. 40.1% of the respondent answered “No” to the question “Are you interested in attending training for responding to disasters caused by forest fires in order to improve your preparedness?”, 35.5% answered “Maybe”, while 24.4% of the respondents answered “Yes” (Chart 1).

Only 24.4% of the respondents would be interested in attending wildfire response training courses. This result may be justified by the fact that people have insufficient awareness of the need to take appropriate protection mea- sures and improve their own preparedness. If an appropriate image of the im- portance of training courses were created in the public, a larger number of people would likely show interest in them. In order to determine the number of those interested in training with certainty, it is necessary to specifically exam- ine the respondents who may be interested. It is necessary to determine which factors affect their commitment, that is, in which situations they would be in- terested in attending training courses. 94.9% of the respondents answered “No” to the question “Do you have appropriate plans and appropriate equipment for responding to emergencies caused by forest fires?”, while 5.1% answered “Yes”. Only 5% of respondents have plans and equipment for disaster response. We would assume that those respondents who possess the appropriate knowledge of disaster response also possess the necessary equipment and plans. However, a small number of respondents who answered “Yes” to this question is worrying and may indicate that the level of citizen preparedness is much lower than they believe. In order to approach the analysis of the causes of this, it is necessary to determine whether the respondents know what is meant by wildfire response equipment. 29.9% of the respondents answered “Yes” to the question “Do you think you are in danger of forest fires?”, while 70.1% answered “No”.

Despite the fact that Prijepolje is a predominantly forested area and that wildfires are a relatively common occurrence, our results demonstrate that 70% of the respondents do not think wildfires pose a danger to them. This may suggest that people are careless about the environment and if they have not had any direct experience with wildfires, they do not believe they may find themselves in danger. Also, people probably have an unrealistic image of the dangers and consequences caused by wildfires. Few people are aware that it takes decades and huge sums of money to renew forest areas burned by fires. Even in cases of low-intensity wildfires, when trees are damaged, they must be cut down in order to prevent their gradual decay, disease and the spread of the disease. The following table shows the responses of the male and female re- spondents regarding their preparedness for disasters caused by wildfires. Only 10.57% of the female respondents believe that they have adequate knowledge

of disaster response, while as many as 35.13% of the male respondents believe so. Interestingly, a small number of the respondents of both sexes have plans and equipment for disaster response, only 2.44% of the females and 9.46% of the males.

Table 2. The result of cross tabulation of sex and disaster preparedness.

JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)

Knowledge Training Response plan and equipment

Danger

	Yes	No	Not Sure	Yes	No	Maybe	Yes	No	Yes	No
N	26	25	23	22	29	23	7	67	22	52
%	35,1	33,7	31	29,7	39,1	31	9,46	90,5	29,7	70,2
N	13	66	44	26	50	47	3	12 0	37	86
%	10,5	53,6	35,7	21,1	40,6	38,2	2,44	97,5	30,0	69,9
N	39	91	67	48	79	70	10	187	59	138
%	19,8	46,1	34	24,3	40,1	35,5	5,07	94,9	29,9	70

Sex Male

Female Total

Interestingly, as many as 60.87% of the respondents under the age of 30 believe that they do not have the appropriate knowledge to respon to disasters, 43.30% between the ages of 31 and 50, with 38.89% over the age of 51. the respondents over 51 are the least interested in attending training courses. As many as 57.40% of the respondents over 51 are not interested in training cours- es, including the respondents aged 31 to 50 (37.11%) and under 30 (26.07%). The respondents over 51, in a slightly higher percentage that the younger re- spondents, believe that they have the necessary knowledge to respond to wild- fires. The reason for this may be the fact that they have probably already en- countered forest fires during their lifetime, therefore they believe that they have improved their preparedness through experience. Also, this may indicate that people’s self-confidence grows with age and they overcome any insecurity during their youth. The older respondents are the least interested in training courses, while the respondents under 30 show the greatest interest. They are more willing to learn and improve, while the older respondents are stiffer in their attitudes and find it harder to learn and remember. However, the respon- dents under 30, a significantly higher percentage than the older respondents, have wildfire response plan and equipment. The older respondents are likely to overestimate their knowledge and abilities, while the younger respondents are insecure about their knowledge.

The answers of the respondents of different marital status are presented below. Interestingly, about 60% of engaged respondents (3 respondents out of 5 respondents) express their interest in attending disaster response training courses, 40% of those in a relationship, 29.03% of those who are not in a rela- tionship and 19.01% of those who are married. Also, 40% of engaged respon- dents (2 respondents), 40% of those who lost their partner (4 respondents), 38.71% of those who are not in a relationship, 28.10% of those who are married

..........................................JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)............................

ger to them. The largest percentage of their knowledge of wildfire response was positively assessed by widows/widowers, including engaged respondents. The most interested in the trainings are the loyal respondents, as well as the respon- dents who are in a relationship. The potential reason for these results probably lies in the fact that they are most often younger people who plan to live and have children together, so they want to take all measures so that they and their descendants can live in safe and secure conditions. The largest percentage of engaged respondents have plans and equipment for reacting in case of forest fires, which speaks in favor of the previous theory.

Regarding the impact of education, our survey has shown that those with higher education are the most confident in their knowledge of disaster response

– 32.35% of them self-assessed their knowledge as being satisfactory. Also, 27.27% of those with primary education, 20% of those with higher education, and 14.95% of those with secondary education positively assessed their knowl- edge as being satisfactory. On the other hand, the least interested in attending additional training courses are those with primary education, only 9.09% are interested in training courses (1 respondent), followed by 20.56% of those with secondary education, 31.11% of those with university degrees and 32.35% of those with higher vocational education. The respondents with higher vocation- al education and university degrees believe that they are at risk of wildfires (35.29% and 33.33%) compared to the respondents with secondary and prima- ry education (27.10% and 27.27%). People with primary and secondary educa- tion are most confident regarding their knowledge to respond in the cases of a wildfire, while the respondents with higher vocational education and universi- ty degrees are most interested in attending training courses. The respondents with primary education are the least interested. This can be explained by the excessive self-confidence of people with primary education and insufficiently developed awareness of the need to improve their own preparedness. In addi- tion, the respondents with higher vocational education and university degrees, to a greater extent than those less educated, believe that wildfires pose a danger to them.

Our survey results demonstrated that about 31.82% of unemployed re- spondents believe that they have appropriate knowledge of disaster response, including the employed (17.65%) and retired (22.73%) respondents. The least interested in attending training courses are retired respondents, as many as 63.64% have a negative attitude toward training courses, including 50% of the respondents who are unemployed and 35.29% of those who are employed. A majority of respondents with a monthly salary not exceeding 25,000 dinars neg- atively assessed their knowledge of disaster response, as many as 58.44% of them believe they do not have adequate knowledge, including 44.09% of those with a salary ranging between 26,000 and 50,000, as well as 25% of those with a salary ranging between 51,000 and 75,000, and only 13.33% of those with a monthly salary exceeding 76,000. Those with a monthly salary exceeding 76,000 are the most interested in attending training courses – 46.67% of them

JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)

showed interest in it – 23.38% of those with a monthly salary not exceeding 25,000, 22.58% with a monthly salary ranging between 26,000 and 50,000 and only 16,67% of those with a monthly salary between 51,000 and 75,000. In- terestingly, none of the respondents with a salary above 51,000 (including the group of respondents with a monthly salary exceeding 76,000) have disaster response plans or equipment, including 96.10% of those with a monthly salary less than 25,000 and 92.47% of those with a monthly salary between 26,000 and 50,000. Also, 60% of the respondents with a monthly salary above 76,000 believe they are at risk of wildfires, as well as those with a monthly salary rang- ing between 51,000 and 75,000 (41, 67%), those with a monthly salary not ex- ceeding 25,000 (29.87%) and of those with a monthly salary ranging between 26,000 and 50,000 (23.66%). The respondents with a salary above 76,000 dinars assessed their knowledge negatively. Additionally, these respondents, to a much greater extent than other categories of respondents, showed interest in attend- ing wildfire response training courses. We assume these people have a responsi- ble and demanding job, which leaves them little room to do other things. Given their interest in training, they are obviously highly aware of wildfires and their consequences. None of them has a response plan or equipment for, and they, in a much higher percentage than the others, believe wildfires pose a danger to them. The largest percentage of respondents with a monthly salary ranging between 26,000 and 50,000 have a wildfire response plan and equipment, and most of them positively assessed their knowledge, so we can conclude that they are at a higher level of readiness compared to other categories of respondents.

The research indicated that those who are afraid of wildfires think they do not have adequate knowledge of how to respond to disasters, about 50% of the respondents answered negatively, including 39.29% of those who are not afraid of wildfires and 45.71 % of those who are not sure if they are afraid of them. Accordingly, the least interested in attending training courses are those who do not feel fear of forest fires, 60.71% of them answered negatively, as well as 35.85% of those who fear wildfires and 20% of those who are not sure whether they are afraid. None of the respondents who are not sure whether they fear wildfires have disaster response plans and equipment. 8.93% of the respondents who are not afraid of wildfires have disaster response plans and equipment, as well as 4.72% of the respondents who are afraid of wildfires. Only 14.29% of those who are not afraid of wildfires believe that wildfires pose a danger to them, including 37.74% of those who are afraid of wildfires and 31.43% of those who are not sure if they are afraid of them. The respondents who do not fear wildfires mainly think that they have satisfactory knowledge of disaster response. It may be concluded that these respondents are not afraid of

20 wildfires because they believe in their knowledge. Of course, the respondents

who are afraid of wildfires are most interested in attending trainings. Compared to other respondents, a significantly higher percentage of the respondents who are not afraid of wildfires have disaster response plans and equipment.

..........................................JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)............................

DISCUSSION

Our survey findings suggest that the male respondents, unlike female re- spondents, consider their disaster preparedness to be good. They are also more interested in attending training courses to improve their preparedness. Thus, according to the findings, we can conclude that there is a certain difference between men and women regarding response preparedness. Our findings are not in line with the findings of the survey conducted in Tehran in 2014, accord- ing to which, there is no difference in preparedness between male and female respondents (Najafi et al., 2015). On the other hand, the study conducted in Turkey demonstrates that women are more concerned about possible disasters and are more aware of the seriousness of their consequences (Karanci et al., 2005). The results of this study showed that marital status affects the readiness of the respondents, since the married respondents have a more pronounced perception of risks compared to the respondents who are single.

In relation to the established level of citizen preparedness to respond to disasters caused by wildfires, it may be said that the low level of citizen pre- paredness is the result of insufficient awareness of wildfires, their possible consequences and the need to improve knowledge to provide adequate disaster response. Given tha the respondents were asked to self-assess their knowledge of how to respond in case of wildfires, these assessments do not have to pres- ent the respondents’ actual knowledge. We have to take into account the fact that there are different types of people, so some of the respondents potentially overestimated or underestimated their knowledge and abilities. A small number of respondents having disaster response plans and equipment is worrying may indicate that a much smaller number of respondents know how to respond to wildfires, compared to the number of those who believe in it. Additionally, the majority of respondents do not believe that wildfires pose any danger to them. This is most likely due to the belief “it will not happen to us”, which is stronger than the fact that wildfires frequently occur in Prijepolje, especially during the summer months.

In regard to the impact of education, people with college degrees do not be- lieve they have the necessary knowledge to respond to disasters, although they believe they are at risk of wildfires. Our survey findings are not in line with the results of the research conducted in Thailand and the Philippines, which exam- ined the impact of education on the preparedness of the population, with their demographic characteristics being controlled. The results showed that formal education increases the propensity for disaster preparedness activities, that is, education improves abstract thinking and anticipation skills, therefore people with college degrees take preventive measures without having to experience a harmful event and learn later (Hoffmann & Muttarak, 2017). We can assume that the inconsistent results are a consequence of a different socio-econom- ic system in which people live, as well as insufficiently developed awareness among our people about the importance of undertaking preventive activities.

Interestingly, compared to the employed and retired respondents, the unem- ployed respondents believe they have satisfactory knowledge of how to respond to wildfires. The results obtained are not consistent with the research results where it was determined that employees to a greater extent took certain pre- ventive measures in order to reduce the material consequences of floods (Perić

& Cvetković, 2019; Rico, 2019).

JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)

The results indicate that the respondents who are afraid of wildfires are more interested in attending training courses to improve their response pre- paredness, given that they under assessed their knowledge to respond to wild- fires. We may conclude that the results are somewhat consistent with a survey conducted in the United States, which aimed to determine the impact of risk perception on citizen preparedness. The results of this research indicated that risk perception does not have a significant direct impact on citizen preparedness and the impact of perception is largely conditioned by knowledge to respond, the perception of effectiveness of preventive activities and previous experience (Bourque et al., 2013). Our research confirms the influence of risk perception, but we must take into account that this influence is conditioned by both demo- graphic and socio - economic characteristics of the respondents. Our results indicate that the respondents over the age of 51 have more self-confidence re- garding their knowledge of disaster response. Our results are consistent with the results of the study conducted in the United States, where the respondents over the age of 55 showed a high level of preparedness, unlike the respondents aged 18 to 34 (Ablah, Konda & Kelley, 2009).

CONCLUSION

Our findings indicate that people are insufficiently prepared to respond to wildfires. Also, the need to develop awareness among citizens about the impor- tance of preparedness and preventive measures in relation to such disasters is clearly emphasized. A much higher percentage of people believe they have some knowledge of how to respond to disasters, compared to the percentage of people who have the equipment and response plans, which may suggest that the level of citizen preparedness is much lower than they believe. The limitation of this research is reflected in the number of respondents, the results would be more reliable if a larger number of people were included in the research. The results indicated that men were more prepared than women, that is, older respondents than younger respondents. The impact of education and salary level on citizen preparedness has not been confirmed, and the unemployed respondents, unlike the employed ones, self-assessed their preparedness as good.

In addition to the mentioned characteristics, our research confirms the impact of previous experience and risk perception on the readiness of citizens to respond to wildfires. Obviously, our people are insufficiently aware of the

..........................................JOURNAL OF SECURITY AND CRIMINAL SCIENCES • Vol. 2, No. 1 (2020)............................

to continue the periodic examination of citizen preparedness, as well as to take certain measures for improvement. This would include organizing periodical training courses, seminars, conferences, and the like.